Natrag

Na nišanu

Kome je se sve zahvaljivao Aleksandar Vučić, što nas je doveo do pakla

“Zahvalan sam ...”

Balkanski diktatori su na izdisaju. Neki su svesni toga, neki su još uvereni da će ih spasiti moć novca, milijarde evra i dolara koje su opljačkali, ostavljajući bez nade, a i života, građane svojih zemalja. Za svoju zločinačku vlast zahvaljivali su gazdama u Londonu, Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Pekingu, Rijadu, Ankari... Najgori među njima je, nema sumnje, srpski šizofreni predsednik Aleksandar Vučić. Iako izolovan, on se nada da će ga važni ljudi, koji su ga precrtali, pogledati, rukovati se sa njim. Ili njegovu poruku, makar, retvitovati. Njemu je to dovoljno, da Velika propaganda laži to predstavi kao njegov istorijski uspeh.

P. Popović, M. Brkić

Građani Srbije su u očaju. Srpski šizofreni upišani diktator Aleksandar Vučić najavljuje svoj ponovni ''istorijski suret'' sa Angleom Merkel, želeći da u Srbiju dovede milion migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Iraka, Irana...

Projekat čišćenja Balkana koji sprovodi administracija predsednika Trampa, a koji je započet pre više od godinu dana, ulazi u završnu fazu.

Srpski diktator se ponaša kao kokoš kojoj su odsekli glavu, a ona toga nije svesna i baulja dvorištem.

Svaki uspešan projekat pre svoga završetka izgleda kao potencijalna katastrofa. Zato smo u očaju.

Evo kako se šizofreni Vučić proveo u Minhenu 14. i 15. februara.

Ričard Grenel, američki ambasador u Nemačkoj i specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, pre početka Minhenske bezbednosne konferencije pozvao je na raport Aleksandra Vučića. U kratkom monologu obavestio ga je šta, kako i kada treba da uradi u okviru nastavka pregovora s vlastima Kosova. Po Grenelovom rasporedu poteza, posle avionskog, na red je došlo i uspostavljanje železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine. Dokument su potpisali Palj Ljekaj i Marko Đurić.

- Srećan sam što vidim danas napredak i mnogo hvala predsedniku Trampu i ambasadoru Grenelu u ime Srbije, jer osećamo da ćemo od ovoga imati bolju budućnost i da ćemo osigurati mir za naredne decenije - napisao je Vučić na svom nalogu na Tviteru.

Snimak svečanog potpisivanja protokola pokazuje koliko je srećan. Vučić je stajao dva koraka iza nasmejanog Grenela, sklopljenih očiju, stisnutih zuba, veseo kao na umoru. Shvatio je da s američkim ambasadorom neće moći da se igra kao s Federikom Mogerini, Johanesom Hanom i ostalim evropskim birokratama, koje je podmićivao novcem, nakitom i skupim poklonima.

U istom raspoloženju bio je i Hašim Tači. Kosovski predsednik već se pripremio na odlazak u Hag, u Specijalni sud za ratne zločine UČK. Samit u Minhenu je jedna od poslednjih Tačijevih ekskurzija na slobodi. Ipak, Tači je u svojoj poruci na Tviteru izneo više istine nego Vučić.

- Sa gospodinom Grenelom razgovarano je o dijalogu Kosova i Srbije i narednim koracima u postizanju konačnog sporazuma o priznanju nezavisnosti Kosova i članstvu u Ujedinjenim nacijama. Zahvalan sam gospodinu Grenelu za novu dinamiku koju je uveo u taj proces - napisao je Tači.

Vučić je, naravno, iskoristio priliku da u izjavi za srpske medije opet iznese gomilu laži. „Amerikanci insistiraju da se ukinu takse, pa da se nastave razgovori. Takse se tiču svakog građanina Srbije, to je od ključnog značaja. Zato sam zahvalan Grenelu i Donaldu Trampu. Ričard Grenel snažno govori o ukidanju taksi", laže Vučić.

Kao na izboru za Mis ili za Oskara, iako je dobio nogu u dupe, Vučić se svima zahvaljuje. Svim gazdama se zahvaljuje na dozvoli za otvaranje pruge od Beograda do Prištine, a njegova vlast je ukinula i voz od Beograda do Novog Sada.

Američki ambasador ne insistira na ukidanju taksi, pa da se nastave pregovori. Otkad se Grenel angažovao, potpisano je nekoliko sporazuma, a kako se do njih došlo ako nije bilo pregovora i pre nego što su takse ukinute? Po Vučićevom nalogu, laže i Marko Đurić, koji tvrdi da „Pismo o namerama uspostavljanja železničkog saobraćaja" nije pravni akt, nego „izraz političke volje".

Dokument koji se potpisuje tako svečano, na tako značajnoj međunarodnoj konferenciji, sigurno ima veću težinu od „pisma o namerama".

Za potrebe političkog marketinga u Srbiji, Vučić stvara utisak da nije pristao ni na kakav ustupak, a pred Grenelom je samo ćutao, žmureći.

Svako bi poželeo kera koji bi se ponašao tako disciplinovano, ali malo ih je takvih, psi imaju karakter, za razliku od predsednika Srbije. Takođe, uvredljiva je sintagma „laže kao pas". Niko ne laže kao Vučić. On se hvalio kako je Emanuelu Makronu i drugim stranim državnicima svašta rekao u lice kad su mu prigovorili na saradnji sa Kinom.

- Kako ne treba da idem u Kinu? I onda ja kažem - aj ućuti! I on me gleda. Jel možeš da ućutiš po tom pitanju? Molim? Čuo si šta sam ti rek'o - vikao je Vučić u studiju TV Prva na izmišljene strane državnike.

Tako je i sad, kako bi se prikazao odlučnijim i jačim nego što jeste, beogradskim novinarima ispričao kako je pretio i vređao kosovskog premijera Albina Kurtija. Rekao mu je da ne glumi zvezdu, jer je mnogo nebitan. U Vučićevoj verziji događaja, malo je nedostajalo pa da išamara Kurtija.

U stvarnosti, prvi susret Vučića i Kurtija na tribini „Izgradnja društvene stabilnosti u evropskom susedstvu" prošao je bez ijedne razmenjene reči. Kurti je odbio bilo kakvu komunikaciju s Vučićem. Posredniku iz organizacije tribine rekao je da nema potrebe za sastanak s Vučićem, jer će „on, kao i Tači, uskoro da nestanu s političke scene". Sličnu izjavu dao je u javnom nastupu, kad je ocenio da je „na Balkanu mafija jedini sektor koji je integrisan u celosti" i da je „potrebno da glavnu ulogu imaju tužioci, a ne političari".

Kurti tvrdi da zvaničnici Kosova nisu imali odobrenje nove vlade da potpišu „Pismo o namerama". Kurti je demantovao Vučića, koji s papagajskom upornošću ponavlja da nema pregovora dok se ne ukinu takse: „Proces pregovora o avio i železničkom saobraćaju je obavljen pre nego što sam izabran za premijera, zato niko nije bio ovlašćen da ovo potpiše".

Konferenciju u Minhenu, Vučić je iskoristio da na još mnogo načina obruka sebe i Srbiju. U jednoj pauzi, na hodniku je presreo Suzan Pompeo, koja je u američkoj delegaciji imala stauts specijalnog pomoćnika državnog sekretara. Prvo joj je pružio ruku, predstavio se i zamolio je za razgovor.

- Ne, hvala, nemam vremena - rekla je supruga Majka Pompea i otišla svojim putem.

Vučića nije pokolebalo neuspešno presretanje. Nije mu prvi put. Pre tri nedelje isto je uradio u Jerusalimu, na obeležavanju godišnjice holokausta. U memorijalnom centru „Jad Vašem" postavio je zasedu Majklu Pensu, potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država.

- Gospodine Pens, ja sam Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Da li me se sećate? - rekao je, pružajući ruku.

- Da, naravno.

- Hteo sam da Vas pozdravim.

- Hvala, doviđenja.

„Vučić je u Jerusalimu imao konstruktivan razgovor s potpredsednikom Pensom, koji je podržao napore Srbije za ostvarenje stabilnosti u regionu..." - izvestili su Vučićevi mediji, iako postoji snimak tog susreta.

Inače, tom prilikom Vučić je presreo i jednog makedonskog diplomatu i pozvao ga da sednu, da malo porazgovaraju, a on mu je odgovorio: „Imam važnijeg posla".

Nikakva bruka ne može da utiče na Vučića, pa da odustane od devize „ne jebe lep, nego uporan". Zato je on i Minhensku konferenciju o bezbednosti pokušao da iskoristi za vlastitu promociju. Po ko zna koji put pokušao je da privuče pažnju Donalda Trampa.

U tvitu, kojim se zahvalio za posredovanje, označio je Trampa, s nadom da će ga ovaj lajkovati i retvitovati. Vučić je poslušao savet Suzane Vasiljević, koja mu je preporučila da označi zvanični, predsednički, a ne privatni Trampov nalog.

Preko posrednika, Vučić je nameravao i da plati donaciju od 500.000 dolara, samo da predsednik SAD retvituje njegovu objavu. To bi iskoristio da u režimskim medijima predstavi kao izraz podrške Donalda Trampa. Plan je propao, baš kao i pokušaj da se u Davosu sretne s američkim predsednikom.

Tramp se u Davosu, na Svetskom ekonomskom samitu, slikao sa svim gostima, osim s Vučićem, kome obezbeđenje nije dozvolilo ni da uđe u salu u kojoj se nalazi Tramp.

Pošto nije uspeo da privuče pažnju američkog, Vučić je iz Minhena poslao ludačku poruku kineskom predsedniku. Ponudio se da, u društvu Ane Brnabić, lično dođe u Vuhan, da na taj način demonstrira solidarnost s kineskim narodom, koji strada od epidemije korona virusa.

Vuhan, grad od 11 miliona stanovnika, već mesec dana je u karantinu, niko ne sme ni da uđe, ni da izađe. Ljudi umiru na ulicama, a Vučić se nudi da ide tamo. Može da se očekuje da mu se kineski predsednik Si Đinping zahvali rečima: „Nemojte da dolazite, imamo dovoljno bolesnika". Treba napomenuti da Vučić nije smeo da ode na proslavu Dana državnosti u Orašac, da ga ne izvižde građani, a nudi se da ide u Vuhan.

Vučićevo bolesno ponašanje u Minhenu upotpunjeno je posetom pivnici „Avgustiner Štamhaus". Pozirao je pored kelnerice u bavarskoj nošnji i, ne samo time, asocirao na svog mentalnog nacističkog pretka, koji je takođe iz takvog ambijenta slao populističke poruke.

Danijel Binči, irski ambasador u Berlinu, u periodu od 1929. do 1932, u memoarima je zabeležio susret s Adolfom Hitlerom u minhenskoj pivnici „Birgerbreu Keler" u novembru 1921. „Muškarac s uredno podšišanim brkovima u obliku četkice na prvi pogled ostavljao je utisak beznačajnog čoveka. Govor je počeo polako, gotovo oklevajući i posrćući u rečeničnim konstrukcijama, da bi se odjednom 'zapalio'. Njegov glas pobedio je posrtanje, njegove oči sijale su sigurnoću u ono što govori, njegovo čitavo telo postalo je instrument. Kako je njegova uzbuđenost rasla, njegov glas se gotovo pretvorio u vristak. Jedan prijatelj me pitao šta mislim o Hitleru. Rekao sam da mi liči na bezazlenog ludaka s darom govora.

'Nijedan ludak sa darom govora nije bezazlen', uzvratio mi je", zapisano je u knjizi „The Lives of Daniel Binchy: Irish Scholar, Diplomat, Public Intelectual".

Taj opis mnogo govori i o aktuelnom vladaru Srbije, naročito zaključak - nijedan ludak nije bezazlen.

Ko će prvi pasti? Vučić, Tači ili Milo Đukanović. Šta će biti sa Zoranom Zaevim, Piperkom, koga će izbori u aprilu oduvati, po svemu sudeći u Idrizovo (najveći zatvor u Maćedoniji).

Svi imaju zajedničkog zaštitnika, berzanskog špekulanta Džordža Soroša, neke američke medije i Metju Palmera, kao udarnu pesnicu bivših predsednika Klintona, Obame i državnie sekretarke Hilari.

Dok Milo uznemireno posmatra kako polovina građana Crne Gore mirno protestuje protiv njegovog verskog zakona, a i zbog zločina koji obeležava njegova despotija, pomoćnik državnog sekretara Pompea, Metju Palmer se preselio u Podgoricu. On iz hotela izdaje naređenja ambasadi u Podgorici da svim snagama podrži dikaturu.

Gospodin Palmer je oženjen srpkinjom Danicom Damjanović, preselio se u kuću na moru, u Dobrim vodama. Sa mesta zamenika pomoćnika državnog sekretara Palmer vodi kampanju protiv predsednika Trampa. On je uspeo da državnog sekretara uvuče u neprilike. Omogućio je da se Vučić, sa svojim savetnikom Toni Blerom sretne u zgradi Ujedinjenih nacija, koji je snimiljen i pokazan predsedniku Trampu.

Vučić je odrešio kesu, reč je o 200 miliona evra kojim je hteo da plati svoju zaštitu. Ali...

Gospodin Đukanović je ''težak'' preko 6 milijardi evra. Toliko je Crnu Goru opljačkala njegova porodica. I ova prestupna godina biće prestupna za njegov život. Na aerodromu Golubovci parkiran je predsednički avion, uvek spreman za bekstvo.

I Đukanović je uoči predsedničkih izbora u SAD-u slavio pobedu gospođe Hilari. Građani SAD-a su ga razočarali svojim izborom.

Da balkanski diktatori nemaju nikakav osećaj za moral, svedoči i nastup Andreja Vučića, koji je 13. februara bio u poseti Prokuplju. Išamarao je pred gostima vlasnika hotela, izvesnog Čuturu, koji na svom imenu drži svu imovinu Andreja Vučića u topličkom kraju!

Braća Vučići su bolesni, Aleksandar od sarkoma male karlice, Andrej od raka pankreasa, a Đukanović od raka štitne žlezde. Bolest je sa lošim ishodom, ali oni to žele i svojim građanima.

U jednom podgoričkom hotelu Palmer vodi kampanju protiv predsednika Trampa. Predviđa mu skori kraj!

Ova godina, sigruno, biće prestupna i za američkog predsednika. Dobiće drugi mandat. Možda i zbog čiščenja Balkana, zbog Soroša i njegove svetske mafije.

1

Le Figaro: Crna Gora izgubila veru u svog predsednika

Na vlasti skoro 30 godina, predsednik Crne Gore je u žiži javnosti nakon što je usvojen sporni zakon kojim se nacionalizuje imovina pravoslavne crkve.

Da li će Milo Đukanović sledeće godine proslaviti 30 godina skoro neprekidne vlasti na čelu Crne Gore? Uprkos podršci američkih saveznika, relativno dobrom ekonomskom stanju države čiji turizam svake godine privlači goste; uprkos perspektivi da se pridruži evropskoj uniji (nakon NATO-a) koju građani (naivno?) posmatraju kao sveti gral, pitanje se i dalje postavlja.

Napeta situacija koju je sam predsednik izazvao pre mesec i po dana dovela je toga da je na ulice izašlo čak 200.000 od 600.000 stanovnika.

Svakog četvrtka i nedelje u više gradova Crne Gore (Podgorica, Nikšić, Bar...) okupljaju se desetine hiljada porodica koji na dosad neviđen način demonstriraju svoje nezadovoljstvo vezano za Đukanovića.

Utoliko što ovaj zakon pošteđuje katoličke i muslimanske zajednice, odmah je primiećen kao neprijateljski čin protiv Srpske pravoslavne crkve koja okuplja veliku većinu građana Crne Gore. To nije prvi put da Đukanović, poput komunističkih predsednika država istočne Evrope, žestoko radi na stvaranju autokefalne pravoslavne crnogorske crkve, ali uzaludno.

Odlučna i mirna masa, koja se mesec i po dana okuplja iza mitropolita Amfilohija pre svega svedoči o vezanosti za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je na toj teritoriji još od 13. veka. Ali takođe pokazuje i zasićenost naroda ovim čovekom čija je vlast daleko od besprekorne.

Pored bliskosti sa Miloševićem tokom ratnih godina (1991-1995) i njegovog lukavstva da ostane na vrhu države skoro trideset godina (kao predsednik, a posle premijer), kritikovan je i zbog autokratskog pa čak i despotskog upravljanja zemljom (nažalost, naročito u pogledu slobode medija), njegovog učešća u trgovini cigaretama sa Italijom (koja je izdala nalog za njegovo hapšenje).

(Figaro)

2.

Soroš i dalje navija Vučića

Mediji iz Republike Češke i Švajcarske nedavno su objavili informacije o akciji srpskih vlasti, koje su pokušale da u Mađarsku prebace oko hiljadu migranata s Bliskog istoka.

Plan za akciju napravila je nevladina organizacija "Lekari bez granica", koju finansira Soroševa Fondacija za otvoreno društvo. "Lekari bez granica" su migrantima obezbedili mobilne telefone, novac, odeću i obuću. Obučili su ih kako da se ponašaju i šta da govore novinarima. Po tom scenariju, trebalo je da medijima pričaju kako žele samo da "mirno prođu kroz Srbiju i da u Evropi pokušaju da za svoje porodice nađu mir i novi život u Evropi".

Letak s uputstvima o tome šta da pričaju i kako da se ponašaju, da izbegavaju sukobe i krađe, snimila je mađarska televizija M1.

U saradnji sa "Lekarima bez granica", srpska policija je obezbeđivala transport migranata od Preševa do Subotice. Kad su se manje grupe okupile na putu prema Kelebiji, sve je bilo spremno za prelazak preko granice. Upad je trebalo da se izvrši 10. februara, ali Mađari su saznali šta se sprema. Da bi preduhitrili mađarsku graničnu policiju i vojsku, pre nego što obezbede granicu, 6. februara srpska policija je pustila migrante da pokušaju nasilno da uđu u Mađarsku.

Na društvenim mrežama objavljeni su snimci kako nekoliko desetina migranata ruši graničnu ogradu. Mađarski graničari su im priredili vatreni doček, pucali su na njih. Uplašeni migranti su pobegli nazad na srpsku stranu.

Međudržavni skandal je zataškan, ali mađarske vlasti su poslale odlučnu poruku u kojoj su naglasili da će sledeći put "pucati u meso" kako bi sprečili ilegalne ulaske na njihovu teritoriju.

Posle propasti te akcije, migranti su ostali u Subotici, gde čekaju nova uputstva za delovanje.

Ovo nije prvi put da "Lekari bez granica" u saradnji s Vučićevim režimom krijumčare ljude. Prošlog leta u nekoliko navrata izvodili su takve upade u Hrvatsku. Hrvatski graničari su potopili jedan čamac na Dunavu. U tom incidentu stradalo je jedno dete. Hrvatska je zabranila rad "Lekara bez granica", a nekoliko njihovih aktivista je proterala.

Vlast Aleksandra Vučića nastavlja da sprovodi naređenja Džordža Soroša i po cenu sukoba sa susednim državama.

Glosa

"Promašio sam više od 9.000 šuteva u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica, 26 puta mi je bilo povereno da šutiram za pobedu, ali sam promašio. Doživeo sam neuspeh nebrojeno mnogo puta, ali upravo zbog toga sam uspeo." - ispovedio se najslavniji košarkaš Majkl Džordan.

Neuspesi u obaranju Vučićevog režima ne smeju da nas obeshrabre.

Glosa

Bojkot nas spašava od srama

Najavljeni bojkot predstojećih paralamentarnih izbora srpske opozicije dobra je prilika da pokažemo zločicu Vučiću i njegovom kartelu da nismo uplašeni. Da bojkotujemo njegov poslednji zločinački pokušaj, pre nego što sa svojom bandom ne završi u zatvoru.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane