Natrag

Zločini

Nazire li se kraj genocidu braće Vučić nad Srbijom

I primaoce socijalne pomoći je osudio na prinudni rad

Aleksandar Vučić je uspeo, uništio je Srbiju. Pod njegovom vlašću država je ostala bez institucija, imovine, granica i ljudi. Kriminal je jedina privredna grana u usponu. Režim organizuje pranje prljavog novca, šverc oružja i nafte, proizvodnju i prodaju droge. Braća Vučić, njihovi rođaci i kumovi, saradnici i ostali pripadnici dvorske svite oteli su sve što su mogli. Opljačkali su penzionere, radnike su sveli na nivo robova i rasterali većinu normalnih, mladih i obrazovanih građana. Preostalim podanicima vladaju nasiljem, svesni da je samo pitanje dana kad će se dići kuka i motika, kad će biti pozvani na odgovornost za sve lopovluke, razbojništva i politički, medijski i moralni genocid.

Predrag Popović

U oproštajnom govoru, kad je napuštao funkciju predsednika predsedništva SFRJ, Stjepan Mesić je, sav nasmejan, zaključio: "Moj posao je završen, Jugoslavije više nema". Aleksandar Vučić još nije pripremio politički testament, ali, kao Mesić, završio je posao, Srbije više nema. Nema je onakve kakva zaslužuje da bude, kakvu su stvarale generacije koje su podnosile najteže žrtve u odbrani najviših civilizacijskih vrednosti.

Vučić je Srbiju prekrojio po svojoj meri. Državu ponosnih i slobodnih ljudi, pretvorio je u konc-logor, kojim upravlja silom, fizičkom i medijskom torturom, pritiscima i pretnjama.

Naprednjački termiti, gladni i agresivni, zaslepljeni pohlepom, napunili su džepove i sefove. Aleksandar Vučić je najbogatiji tzv. državnik u savremenoj istoriji Evrope. Za njim ne zaostaju ni ostali vrhovnici iz ganga. Na vlast su, iz roditeljskih stanova, došli polovnim "jugićima" i autobusima, sad kupuju vile na Dedinju i Senjaku, penthause u "Belvilu" i na Bežanijskoj kosi. Voze ih službeni šoferi u državnim limuzinama, a, čisto radi prestiža, kupuju džipove i sportske dvosede.

Zadrigli skorojevići ponose se svojim dostignućima. Ministarka Jadranka Joksimović hvali se firmiranim šeširima, koje u belosvetskim modnim centrima plaća po hiljadu-dve evra. Zaboravila je na banjički "New Shangai", gde je, kod Čena i Čanga, za 200 dinara kupovala farbu za kosu i providne brushaltere.

Sličnu transformaciju, s istim nedostatkom stila, doživela je pihtijasta ministarka pravde Nela Kuburović. Naravno, šampionka je Zorana Mihajlović. Nju ne brine to što u ogledalu ne može da prepozna omalterisanu facu gejše, važno joj je da ispod otromboljenog gronika visi biserna ogrlica od 42.000 evra.

Vulgarna bahatost proteže se od vrha do dna naprednjačke štetočinske nomenklature. Ne zna se ko je odvratniji maneken te vrste pošasti. Ispod medijskog radara, dalje od javnosti, iznikla je cela plejada parazita udomljenih u državnim institucijama.

Ni u SNS niko nije čuo za Katarinu Šušić. Karijeru je počela u Poslovnom prostoru radikalske opštine Zemun 2001. godine, Radno iskustvo je sticala na pijaci, gde je naplaćivala tezge.

Dolaskom naprednjačkog kartela na vlast, Katarini se sreća osmehnula. Ekspresno je diplomirala na Megatrendu. Stranka ju je postavila na funkciju izvršnog direktora Skijališta Srbije i u Upravni odbor Komercijalne banke.

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da Šušić krši zakon, ali to je nije potreslo. Utehu nalazi u šopingu i poziranju s "luj viton" tašnama i "roleks" satom od 20.000 evra. Iako joj je plata 307.000 dinara, čak ni to nije dovoljno za takvo luksuziranje.

Za razliku od naprednjakuše s pijace, Vučićev odlazeći kum Nikola Petrović je dobro poznat javnosti. Poznat je po aferama i bestidnoj prezentaciji bogatstva.

Za razliku od većine opskurnih tipova iz Vučićeve dvorske svite, Petrović u vlast nije ušao gladan i bedan. Naprotiv, zahvaljujući bogatom tati, nekadašnjem direktoru "Energoprojekta", oduvek je imao sve što je poželeo. Novac, koji je dobio u nasledstvo od tate Race Afrikanca, Nikola Petrović je ulagao u razne poslove u Francuskoj i Švajcarskoj. Kad se uselio u Ju biznis centar, koji je gradio "Energoprojekt", upoznao je komšiju Vučića.

Petrović se angažovao u radikalima, tačnije rečeno u Vučićevom neformalnom centru moći, važnijem od Centralne otadžbinske uprave. Predstavljao se kao tajkunčić u usponu, ambiciozni vlasnik pariskog preduzeća za trgovinu smrznutim voćem i povrćem. Biznis je razvijao i u Srbiji, u partnerstvu s Andrejem Vučićem.

Raskrinkavanju misterioznih detalja iz te političko-poslovne simbioze nedavno je doprineo portal Direktno.rs. U seriji tekstova opisana je veza kumova koji su postali simboli srpske nesreće.

"Sve je počelo prilikom jedne svađe oko parking mesta, koja je promenila život Petroviću. Tako se upoznao sa Aleksandrom Vučićem, u garaži, raspravljajući se oko mesta za vozilo. U Crvenkapu se doselio iz Boleča, gde je odrastao u porodičnoj kući. I kasnije, posle preseljenja u novobeogradsko luksuzno naselje, u Boleču je pravio slavu, gde mu je gost bio Vučić, ali i ostali sadašnji najbliži saradnici. Možda bi hteo iz svoje 'lične karte' da izbriše podatak, ali ono što malo ko zna jeste da je u veliki biznis ušao, a do ogromnog novca došao tako što mu je prvi posao bio kiosk sa pljeskavicama na Zelenom vencu, koji je držao zajedno sa Andrejem Vučićem.

Kada je Petrović ušao u lovu, do izražaja je došla njegova pasija prema automobilima i brzoj vožnji. Iako važi za odličnog vozača, jednom je vozio auto-putem 230 kilometara na sat, posle čega ga je zaustavila policija, ali se pola Beograda tada diglo na noge kako mu se ne bi oduzela vozačka dozvola. Tada je dobio nadimak 'Alen Delon srpske politike', jer poseduje i francuski pasoš. A, kako je sve počelo?

Prvo je 2008. kupio polovni 'mercedes' e klase, sa pređenih nešto malo više od sto hiljada kilometara, uveženim iz Italije, ali od ovog 'polovnjaka' vrlo brzo je stigao do 'meklarena', jednog od najbržih superautomobila. On vredi između 300.000 i 400.000 evra". Dečačke snove dosanjao je 'ergelom kola' u koju je uvrstio jedan od najpouzdanijih 'nisan GTR' (beli), koji košta 150.000 evra i deluje kao da je na video igricama.

Pravljen je po narudžbini, dakle van serije je i veoma je brz i udoban. Između ostalih, u njegovoj garaži je i 'mercedes' S63 AMG, vrednosti 170.000 evra, crni, kao i tamno teget 'mercedes' V klase, koji košta 80.000 evra, a služi mu kao kombi za teške terene, navodi se u tekstu portala Direktno.rs.

U nastavku sage o luksuzu, kešu, automobilima, kućama i ostaloj imovini Vučićevog kuma, ovaj portal je objavio i informacije o Petrovićevoj pasiji prema satovima. Još pre pet godina, dok se bavio politikom, Vojislav Šešelj je izneo saznanja o tome kako je Petrović za 480.000 evra kupio "roleks" sat. Izleda da se nije zadržao na tome.

"Beg iz prigradskog beogradskog naselja, kao i činjenicu da je potekao iz Boleča, uporno je, za početak, lečio skupocenim cigarama, isključivo limitiranim kubanskim, pa zatim preko firmirane odeće, vrednih satova, brzih kola, skupih letovanja na dalekim destinacijama.

Kao da želi da je što dalje od Boleča, i u mislima i u kilometrima, pa Petrović danas živi na Dedinju. Njegova kuća je jedna od najskupljih u ovom elitnom beogradskom naselju, na placu koji košta 2,4 miliona evra, dok je kuća građena za neverovatnih pet miliona evra. Ona nosi epitet najskuplje i najluksuznije, za čiji izgled su se pobrinule najbolje kalifornijske arhitekte.

Komforni automobili, satovi koji koštaju pravo bogatstvo i kuće od kojih boli glava, samo su jedan deo imovine ovog beogradskog biznismena i visokopozicioniranog člana Srpske napredne stranke.

Osim što u garaži ima ergelu najluksuznijih i najbržih vozila, Nikola Petrović voli i da mu ruku krasi moćan sat, da nosi firmiranu odeću, puši skupe cigare, letuje u mondenskim letovalištima, kao i da stanuje u najbolje opremljenim i velikim kućama. Trenutno s ponosom na ruci nosi 'Richard Mille' sat, vredan preko 700.000 evra. Takav sat je u finalu Rolan Garosa 2018. nosio čuveni teniser Rafael Nadal, ističe se u tekstovima na portalu Direktno.rs.

Kad ovo ludilo prođe, priča o mladom alavom bogatašu Nikoli Petroviću neće imati hepiend.

U brojnim istragama moraće da objašnjava svoju ulogu u korupcionaškim aferama, od vetroparka u Kovinu do sumnjivih diploma i poslovanja u Elektromreži Srbije.

Istu proceduru trebalo bi, kad bi bilo pravde, da prođu i ostali reprezentativci naprednjačke zaraze. Biće zanimljivo da se gleda kako poreklo imovine objašnjavaju likovi poput Gorana Vesića, Slaviše Kokeze, Slobodana Kvrgića, Luke Petrovića, Zvonka Veselinovića...

Koliko mašte će morati da uloži Aleksandar Papić da objasni otkud mu 135 miliona evra, koje u svoje i tuđe ime obrće, kupujući hotele, restorane i sve ostalo. Postoje dokazi i svedoci njihovih spornih poslova, samo čekaju da izađu na videlo. Zna se kako su se ugrađivali u javne poslove i kolike su provizije delili kao ratni plen.

Tragovi su ostavljeni i na portalu javnih nabavki. Jedan od njih otkriva svežu nameštaljku za tender koji je raspisala Elektrodistribucija Srbije. To Javno preduzeće radi s gubicima. Menadžment EPS-a ne zna da organizuje proizvodnju i trgovinu stujom, ali bez problema namešta tendere. Poslednji slučaj sumnjivog posla predstavlja nabavka kancelarijskog nameštaja u vrednosti od 1,15 miliona evra.

Postupak za javnu nabavku obeležilo je poništavanje prvog tendera, podešavanje konkursnih uslova za podobnog partnera i neosnovana odluka o zaključenju ugovora s ponuđačem koji ne zadovoljava propisane uslove. Tender je objavljen 23. novembra 2018. godine. Dan pre isteka roka za otvaranje ponuda, 12. decembra 2018, ukinuto je nekoliko uslova.

Umesto prvobitnog uslova da ponuđač dostavi dokaze da je ostvario prodaju nameštaja u vrednosti od najmanje 120 miliona dinara, zahtevana je potvrda da je ostvarena bilo kakva prodaja, što ima svaka stolarska radnja. Izbačene su odredbe kojima je tražena potvrda stručnosti kadrova i standarda FSC. U takvim okolnostima, kompanija „Ktitor" jedina je dala jedinu ispravnu ponudu od 105 miliona dinara. Ostale tri ponude („Pro TENT" - „Wood Tech", „Eurosalon" i „Art-invest") probile su okvire procenjene vrednosti nabavke od 106.278.205 dinara.

Tender je poništen, a u ponovljenoj proceduri naručilac je prihvatio ponudu grupe ponuđača „Pro TENT" iz Obrenovca i „Simpo line" iz Vranja. Ponuda konzorcijuma u kome su se nalazili zemunski „Gaj inženjering i opremanje", „Ktitor" i ivanjički „Matis" odbijena je zbog cene koja prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Gubitnički konzorcijum je uložio zahtev za zaštitu prava u kome je istakao da je EPS grubo povrednio odredbe Zakona o javnim nabavkama. Između ostalog, istaknuto je da se nosilac posla „Pro tent" kao osnovnom delatnosti bavi pružanjem usluga privatnog obezbeđenja.

Stručne reference, koje je izdalo preduzeće „Liburnia Riviera hoteli", odnose se na opremanje hotela, a ne na kancelarijski nameštaj, koji je predmet javne nabavke. Sporna je i bankarska garancija, pa i priložena dokumentacija ponuđača.

Partner „Pro tenta", „Simpo line" kao dokaze tehničkog kapaciteta i osnovnih sredstava priložio je vlasništvo preduzeća „Simpo" ad, bez važećeg pravnog osnova. Pri tom, zakup magacinskog prostora, koji je „Simpo line" naveo u ponudi, istekao je 31. decembra prošle godine, dakle dve nedelje pre nego što je tenderska komisija donela odluku. „Simpo line" nije zadovoljio ni uslove koji se odnose na stručnost kadrova.

Bez obzira na sve nedostatke, naručilac je 12. januara 2020. godine prihvatio ponudu Grupe „Pro TENT" i „Simpo line" i dodelio joj posao vredan 136.754.086 dinara. Milorad Grčić, direktor EPS-a i ekspert za pečenjare, na taj način je dokazao da zadovoljava sve uslove za status organizatora nameštanja tendera, jednu od osnovnih delatnosti režima Srpske napredne stranke.

Sudski epilog još nisu dobile korupcionaški skandali Ministarstva sporta i Siniše Jasnića, predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, a već se otvaraju nove afere. O tome kako se troši novac iz budžeta i kako Privredno društvo "Pete evropske univerzitetske igre u Beogradu 2020", na čijem čelu je Predrag Jušković, pokazuje tender o kome ćemo pisati u sledećem broju.

Naprednjački lopovi nekažnjeno čerupaju javne resurse. Zgrnuli su ogromnu imovinu i proglasili "zlatno doba". Vučić je u pravu kad kaže da je stiglo "zlatno doba", ali samo njemu, njegovom bati, kumovima i dvorjanima.

Ostatak Srbije živi u kamenom dobu. Grotesknu stvarnost najbolje ilustruju dve scene. U prvoj, četrdesetak radnika bujanovačke "Gumoplastike" štrajkuje glađu zbog neisplaćene zarade od 10.000 dinara. U drugoj, o kojoj su izveštavali svi režimski mediji, Glavni odbor SNS-a s ponosom je analizirao uspeh privrednih reformi i blagostanja u kome se nalazi Srbija.

Ponižavajući inteligenciju građana, predsednik SNS-a Aleksandar Vučić tvrdi da se u Srbiji lepo živi od 200 evra, bolje nego u Nemačkoj, gde su plate veće od 2.000 evra, ali su i troškovi mnogo veći.

Premijerka Ana Brnabić, u istom stilu, laže da je njena vlada iskorenila siromaštvo, pa čak i da sa 6.000 dinara mogu da se zadovolje sve mesečne potrebe.

Ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević parafrazira svog vođu i dodaje da se u Srbiji živi bolje nego u većini zemalja Evropske unije.

Marija Babović iz Grupe za razvojnu inicijativu SeCons tvrdi da su predstavnici vlasti do takvih procena došli metodologijom kojom se meri ekstremno siromaštvo u Subsaharskoj Africi.

U Srbiji je, u skladu s klasifikacijom Svetske banke, uvedeno praćenje siromašta i nejednakosti prema Statistici o prihodima i uslovima života, koja se primenjuje u Evropskoj uniji i koja meri siromaštvo prema dohotku, a ne prema potrošnji. Babović ističe da realna metodologija pokazuje da Srbija, u poređenju sa svim članicama EU, ima najvišu stopu rizika od siromaštva i socijalne isključenosti i najviše nejednakosti.

Pravo stanje stvari pokazuju rezultati istraživanja koja vrše domaće i međunarodne institucije. Prema poslednjem istraživanju Inicijative A11, više od 1,8 miliona stanovnika Srbije nalazi se na ivici siromaštva. Svaki vanredni trošak - kvar nekog kućnog uređaja ili automobila, kupovina lekova ili odeće - gura ljude u bedu.

U riziku od siromaštva nalaze se svi zaposleni koji primaju do 330 evra mesečno. U apsolutnom siromaštvu živi pola miliona građana, odnosno 7,2 odsto stanovništva. Na kazanu Narodne kuhinje hrani se 35.000, a novčanu socijalnu pomoć dobija 270.000 ljudi.

Niko pre naprednjaka nije našao način za pljačku siromašnih, samo zločinačkom umu Aleksandra Vučića moglo je da padne na pamet da nesrećnike koji primaju socijalnu pomoć osudi na prinudni rad.

Pre pet godina, dok je na funkciji ministra za rad i socijalna pitanja bio Aleksandar Vulin, doneta je Uredba, kojom su ucenjeni najsiromašniji građani. Ako hoće da primaju socijalnu pomoć, moraju da besplatno rade. Uglavnom su u pitanju fizički poslovi. Centri za socijalni rad, postupajući po toj Uredbi, organizuju akcije za čišćenje puteva, kopanje kanala ili raka za upokojene primaoce socijalne pomoći. Uslovljavanjem socijalne pomoći, Vlada Srbije je prekršila Ustav, zakone i međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava. Ustavni sud pet godina ne donosi odluku o spornoj Uredbi.

Socijalna pomoć iznosi 9.000 dinara, a isplaćuje se devet meseci godišnje. Ostala tri meseca, najsiromašniji građani prepušteni su sami sebi. No, Vučić i Vulin, koji zajedno imaju nula dana radnog staža mimo politike, žele da zarade i na sirotinji.

Novac koji uzima iz usta gladnih, diktator deli sebi i svojim saradnicima, a njime podmićuje i poznate ličnosti, koje koristi u marketinškim kampanjama. Sirotinja umire od gladi i bolesti, ali zato država pomaže privatne investitore da šire svoje biznis kombinacije. Lično Vučić priča kako je Srbija subvencionisala izgradnju deset hotela. Na tom spisku su i dva hotela u Vrnjačkoj Banji. Jedan ("Tonati") kupio je Aleksandar Papić, potrčko Nebojše dr Stefanovića, a drugi ("Fontana") je u vlasništu Dragoljuba Zbiljića, poznatog po brojnim tenderskim aferama u kojima je učestvovalo njegovo građevinsko preduzeće "Južna Bačka".

Iz državnog budžeta nedavno je s oko 1,57 miliona evra subvencionisana i kompanija Jovana Teodosića, brata slavnog košarkaša Miloša Teodosića. Iako je, ugovorima s Olimpijakosom, CSKA i NBA klubom Los Anđeles Klipers, stekao ogromnu imovinu, Teodosić je zatražio i dobio finansijsku pomoć Srbije za izgradnju sportsko-turističkog kompleksa na Divčibarama. Zauzvrat, podržaće politiku genocida nad Srbijom, koju vodi vođa naprednjačkog kartela.

Vučićeva Srbija pljačka i bolesne. Građani koji propuste redovne preglede gube pravo na besplatno lečenje. Česti su slučajevi u kojima siromašni ljudi ne mogu da se leče i umiru u bedi i očajanju.

U Srbiji je prošle godine izvršeno 1.500 samoubistava, oko četiri dnevno. Najčešći uzroci su egzistencijalna kriza, beznađe i strah. Taj problem vlast je "rešila" tako što su Ministarstvo zdravlja i klinika "Laza Lazarević" otvorili SOS telefonsku liniju za prevenciju suicida. Koliko je to efikasno vidi se po broju očajnika koji svakodnevno dižu ruke na sebe.

S mnogo više uspeha rade javni izvršitelji. Sa zakonskim pokrićem i bezuslovnom političkom podrškom, brutalno pljačkaju građane. Svakog dana 11 porodica u Srbiji ostane bez krova nad glavom. Izvršitelji plene kuće i stanove zbog dugova od po nekoliko hiljada evra, a Vučić daje milione evra iz budžeta svojim tajkunima i poslovnim partnerima. Vlast otpisuje 20 miliona evra duga profesionalnog fudbalskog kluba Crvena zvezda, a šalje izvršitelje da na ulicu isteruju samohrane majke i da deci plene igračke.

S negativnim priraštajem od oko 40.000, Srbija trpi i enorman odliv stanovništva, pa svake godine ostaje bez oko 80.000 ljudi. Ni to ne brine vlast, posebno ne Aleksandra Vučića.

- Angela Merkel je jedan od najvećih lidera savremene Evrope. Gospođa Merkel je prihvatila migrante s Bliskog istoka jer je znala da će, ako bude čekala da natalitet dižu Nemci, za sledećih 30 godina izgubiti 15 miliona stanovnika. Ovako, s migrantima, to se neće dogoditi. A da ne pričamo o radnoj snazi i ekonomskom rastu. Ja nemam strah od migranata, kakav imaju svi drugi u našoj zemlji, iz meni nepoznatog razloga - rekao je Vučić i naglasio da očekuje da do 2028. godine u Srbiji bude izjednačen broj dece migranata i starosedelaca.

Svi drugi, koji imaju strah, ne kriju želju da migranti natalitet u Srbiji podižu s njegovom ćerkom, ministarkama Joksimović, Kuburović, Mihajlović, a može i s premijerkom. Za razliku od naprednjaka, normalni građani Srbije žele da u svojoj zemlji imaju mogućnost da rade i grade budućnost. Međutim, vlast ima drugačiji plan za budućnost Srbije.

U pripremi je predlog izmena i dopuna Zakona o implementaciji programa jačanja socijalne infrastrukture u opštinama pogođenim migrantskom krizom. Novim odredbama opštinske vlasti će dobiti mogućnost da privremeno konfiskuju sva napuštena domaćinstva, kako bi se u njih uselili migranti. Ukoliko migrantska porodica dobije dete, steći će pravo na vlasništvo nad tim domaćinstvom. Uporedo s pripremom zakona, vrši se popis napuštenih kuća i imanja u selima širom Srbije.

Srbija nije počela da propada 2012. godine, kad je na vlast stigla Srpska napredna stranka. Koreni svih problema mnogo su dublji. Ali, Bog je nekad pravi šeret, na strmini doda teret. Tako je Srbiji dodao Vučića.

Vučić je već naneo štetu veću Srbiju nego svi okupatori pre njega. Nije vršio masovna streljanja (zasad, ne) kao Nemci, ali njegovi pljačkaški pohodi i politički eksperimenti iz otadžbine su oterali 600.000 ljudi. Nijedan prethodni okupator nije ozakonio otimačinu javnih dobara kao što je to uradio Vučić. U svom maloumlju, izvršio je i genocid nad srpskom prosvetom, kulturom, verom i običajima.

I ranije su Srbi imali muke sa svojim vladarima, nije slučajno skovana kletva "velikaši, proklete im duše". Da bi se rešili aktuelnih naprednjačkih velikaša, nisu dovoljne kletve. Potrebno je da narod pruži otpor i odbrani pravo na goli život.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane