Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (179)

Postavi me tata za sudiju

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Odbor za pravosuđe Narodne skupštine Srbije vratio je Visokom savetu sudstva predlog odluke za izbor 74 predsednika osnovnih i prekršajnih sudova u Srbiji.

U dopisu je naveden predlog ovog skupštinskog odbora, kojim predsedava poslanik Palmine stranke Jedistvena Srbija Petar Petrović, koji je i član VSS, da se ponovi konkurs i predlože drugi kandidati.

Po mišljenju poslanika iz Vučićevog kartela, nijedan kandidat za predsednike osnovnih i prekršajnih sudova ne ispunjava uslove da bude izabran na ovu funkciju! Baš nijedan!

Poslanik Aleksandar Martinović, koji je šef poslaničke grupe SNS-a u srpskom parlamentu, rekao je da je jedan od kandidata za predsednika osnovnog suda član Glavnog odbora Demokratske stranke, te da nije podoban za tu pravosudnu funkciju.

Visoki savet sudstva se nije oglasio ovim povodom, zbog državnog praznika.

Odluku Odbora za pravosuđe osudio je predsednik Visokog saveta sudstva, sudija Dragomir Milojević, koji je predsednik i Vrhovnog kasacionog suda.

Ako odbije da raspiše novi konkurs i ne poništi odluku o predlogu za izbor, VSS će pismeno morati da traži od Narodne skupštine Srbije da glasa o njegovom predlogu. Ako Skupština, potom, odbije predlog o izboru, VSS će morati da imenuje vršioce dužnosti predsednika optinskih i prekršajnih sudova u Srbiji, koji nisu prošli izbor, a Narodna skupština, u novom sazivu, odlučiće o izboru u drugom postupku.

Bitka za podjarmljivanjem poravosuđa počela je sa ministarkom pravde Snežanom Malović.

Demokratska stranka je te 2009. godine odlučila da ''privatizuje sudove i tužilaštva''. Oko 700 delilaca pravde nije prošlo reizbor. Većini nije rečeno zašto više ne ispunjavaju uslove da ostanu u sudovima i tužilaštvima.

Tako je i poslanik žutih, izvesni Nenad Konstantinović zvani Neca donosio muštuluk sudijama i tužiocima. ''Čestitam vam, postali ste sudija Apelacionog suda u Beogradu...'', saopštavao je Konstantinović, dajući do znanja izabranom da mora da se pokrije ušima i da zna ko ga je izabrao.

I ako je Ustavni sud poništio odluke Visokog saveta sudstva, na čijem je čelu tada bila predsednica Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović, o nereizboru sudija i javnih tužilaca, kao neustavne, niko od članova VSS i Državnog veća tužilaca, na čijem je čelu i danas Zagorka Dolovac, nije snosio nikakve posledice. Vladimir Mesarović, sin Nate Mesarović, izabran je za sudiju Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Odluku o njegovom izboru donela je njegova mama Nata!

Visoki savet sudstva je u sadašnjem sastavu doneo i odluku o izboru na sudijske funkcije za sudije Prvog osnovnog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Najmlađi kandidat za sudiju je Ana Bulatović, sa nepunih 30. godina života. Ona je kćerka bivšeg direktora BIA Radeta Bulatovića, koji je potom postao ambasador Srbije u Ukrajini.

Ana je narkomanka, promiskuitetna osoba, koja je prošetala kroz sudove, kaleći se za krivičnog sudiju. Ona zna da će je predsednik suda u koji se bira, morati rasporediti za sudiju krivičnog odeljenja. Tako je neko odlučio, a ko, možete da pogađate. Zato je ona iz Višeg suda u Beogradu, iz parničnog odeljenja primljena u Apelacioni sud u beogradu, ya stručnog saradnika u odeljenju za maloletnički kriminal, mada nije udata i nema dece.

Tajnost u radu Visokog saveta sudstva omogućava da reforma tapka u mestu. Sinovi sudija, tužilaca i državnih funkcionera lako dobijaju ocene - naročito se ističe, dobijaju testove koje ranije popune i predaju, tako da pokupe bodove koji im donose prednost pri izboru.

Pravda proističe iz kulture jednog naroda. Tako se korupcija, čini se, ne može iskoreniti iz pravosuđa, ako rad VSS i Državnog veća tužilaca ne bude javan. I VSS i DVT moraju da oglasima upoznaju javnost o imenima kandidata, da stave na uvid njihove ocene o radu u sudovima i tužilaštvima, na testovima...

Za sudiju je VSS predložilo i jednog advokata. Kako će njegov rad oceniti, odnosno kako su ga ocenili.

Najbolji stručni saradnici, koji nisu narkomani, pederi i nemaju porodična stabla vezana za izvršnu vlast, po dve decenije pišu presude sudijama, koji su na tu funkciju izabrani zahvaljući mamama i tatama, koje su ''na glasu'', puni para i sa kriminalnom su biografijom.

Ako bi se ''izvršio uvid'' u biografije izabranih kandidata za sudije, koje predlaže Visoki savet sudstva, utvrdile bi se tužne činjenice, da veći broj kandidata nije ni zdravstveno sposoban za sudijske funkcije.

Hoće li i nove vlasti nastaviti da privatizuuju sudove i tužilaštva? Skoro je sigurno da će to pokušati da urade.

1

Kad sudi Vesna

Olivera Radovanović iz Vršca je primer ovozemaljske mučenice našeg doba.

Kao mlada ostala je udovica, jer je njen suprug, po zanimanju policijac, umro par godina po povratku sa Kosova od neke misteriozne bolesti kao i većina kolega iz njegove smene.

Godinama je sama nosila teret podizanja dvoje male dece, da bi tek po njihovom punoletsvu prihvatila ponudu kolege s posla da započne novi život.Veći deo njihove vanbračne zajednice prošao je u renoviranju porodične stambene zgrade u Vršcu, za koju je on tvrdio da je njegovo vlasništvo i dovršavanju vikend-kuće u okolini grada.

Posle pet godina on umire od infarkta, a njegova majka i sestra njene stvari izbacuju na ulicu.Od tog šoka doživela je privremenu paralizu, da bi uz malo sreće i mnogo truda zaposlenih u Banji Kanjiža ponovo stala na noge.

U međuvremenu saznaje da je kuća sve vreme bila suvlasnišvo majke i sestre pokojnog, a da je vikendicu nasledila ćerka.Da bi povratila uloženo, angažuje vršačkog advokata Danila Kovačevića, koji u dugoj parnici uredno naplaćuje svoje troškove, a tužbeni zahtev postavlja na 1/12 navedenih nekretnina (stvarno-pravni zahtev). Imenovani je, doduše pri kraju parnice najavio novčani odnosno obligaciono-pravni zahtev, ali je zaboravio da ga postavi.Razlog se ne može znati, ali se može osnovano pretpostaviti.

Sudija Vesna Todorović godinu dana po zaključenju rasprave donosi presudu P. br. 1186/06 kojom odbija tužbeni zahtev uz obrazloženje da je tužilja trebalo da postavi oblagaciono-pravni zahtev, koji bi ona, naravno usvojila.

Takvo pravno shvatanje u celosti potvrđuje Apelacioni sud u Novom Sadu svojom presudom Gž. 9117/10.

Ovakva pravna pouka koštala je tužilju 229.000,00 dinara, a kašnjenje suda omogućilo je protivnoj strani odnosno kancelariji Gradimira Ružića solidan prihod od kamate na troškove.

Pošto je na svojoj koži osetila da su vršački avokati nekako uvek na dobitku, angažuje pančevačkog advokata Čedomira Nebrigića, koji pokreće novu parnicu, postavlja obligaciono-pravni zahtev i odmah traži izuzeće sudije Vesne Todorović.

Zahtev je, očekivano odbijen.U toku postupka veštačenjem građevinske struke utvrđeno je da vrednost izvedenih radova na kući majke i sestre u toku trajanja vanbračne zajednice tužilje i pok. supruga iznosi 331.018,00 dinara, a na vikendici vlasništvo ćerke pokojnog 332.915,00 dinara.

Tužilja Olivera Radovanović na ime svog doprinosa tužbom traži polovinu tog iznosa.Sudija Vesna Todorović sada dijametralno menja svoj pravni stav i odbija ovako postavljeni tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da bi tužilja morala i svoju kuću da održava da je u njoj živela.

Apelacioni sud u Novom Sadu svojim rešenjem Gž. 4259/12 ukida navedenu presudu i predmet vraća prvostepenom sudu radi ponovno odlučivanja.

Sudija Vesna Todorović svojom presudom P. 415/2013 ponovo odbija tužbeni zahtev.

Navedena presuda doneta je uz flagrantno kršenje tri zakonske odredbe: člana 15 stav 6 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa po kome troškove održavanja stvari snose suvlasnici srazmerno veličini svojih udela

-člana 210 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da kad neki deo imovine jednog lica pređe u imovinu drugog lica bez pravnog osnova, sticalac je dužan da ga vrati ili naknadi vrednost postignute koristi i

-člana 170 stav 1 Porodičnog zakona koji kaže da ako je u toku trajanja zajedničkog života u braku (vanbračnoj zajednici) došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

Po žalbi tužilje, kršeći navedene odredbe zakona Apelacioni sud u Beogradu pod brojem Gž. 4115/14 sa predsednicom veća Dobrilom Strajinom donosi presudu kojom potvrđuje prvostepenu, uz obrazloženje vredno da ga istorija zabeleži.

Po njima u troškove održavanja spada i novosagrađeni objekt jer je podignut na temeljima koji su postojali pre zasnivanja vanbračne zajednice, što znači da temelj vredi više od zgrade.Sa svojom odlukom drugostepeni sud kasni više od tri godine, što je protivnoj strani odnosno advokatu Gradimiru Ružiću osim troškova od 240.000,00 dinara, takođe obezbedilo lep prihod od kamate na troškove.

Par godina pre toga na sto advokata Nebrigića dolazi presuda Višeg suda u Pančevu Gž. 1385/11 po kojoj, u sličnoj faktičkoj situaciji nije neophodno dokazivati vrednosti uvećane imovine već je za to dovoljna zakonska pretpostavka da su bračni udeli jednaki.

Polazeći od ovako dijametralno suprotne prakse drugostepenih sudova, advokat podnosi reviziju na gore navedenu presudu apelacionog suda u Beogradu, s ciljem usklađivanja prakse sudova u toj oblasti ali veće istog suda, koje čini dvoje sudija koji su istu presudu doneli, Radmila Đurić i Zoran Hadžić pojačani sa sudijom Majom Čogurić pod brojem Rz. 26/17 donosi rešenje kojim se ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje po navedenoj reviziji, što je Vrhovni sud i prihvatio i odbacio reviziju.

Izreka "Kadija te tuži, kadija ti sudi."Koja potiče iz turskog doba doživela je punu afirmaciju u zemlji koja korača prema Evropskoj Uniji.

Epilog: Olivera Radovanović napustila je zemlju i otišla u Nemačku da brinući o tamošnjim starijim osobama i vrati dugove, a advokat Čedomir Nebrigić napustio je advokaturu i otišao na selo da se bavi poljoprivredom.

Sve u slavu našem reformisanom i nezavisnom sudstvu!

2.

U raljama Snežane Mitić

Saradnica u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, Snežana Mitić, prilježna, dobra uvek spremna da izađe u susret svojim kolegama. Osim, što se pričalo da je u ljubavnoj vezi sa jednim starijim zamenikom u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu, nisu je pratile naročite afere.

Međutim, niko neće pretpostaviti kakav je uspon očekuje. Prilikom konkursa za zamenika javnog tužioca nerećni Nenad Stefanović, predsednik lažnog Udruženja sudija i tužilaca dao joj je testove sa odgovorima tako da je položila ispit za zamenika tužioca sa najvišom ocenom i postala kandidat za tu funkciju .

Testove sa odgovorima Nenad Stefanović je prethodno dobio od Nenada Vujića, direktor Pravosudne akademije, svog emocionalnog partnera.

Uskoro Snežana biva predložena za izbor za zamenika javnog tužioca i to od Državnog veća tužilaca koje je proglašavala za pristrasno i neobjektivno.

Snežana Mitić, biva predložena i izabrana za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu. Odmah po dolasku u novu sredinu, Snežana se ustremila na javnog tužioca tog tužilaštva Dragana Jovanovića. Ubrzo ulazi u Ijubavnu vezu sa svojim novim šefom Draganom Jovanovićem. Veza Snežane Mitić sa Draganom Jovanovićem ubrzo postaje javna tajna.

Zamenici javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu su skandalizovani njihovim ponašanjem. Tužilac Jovanović i Snežana Mitić su često zaključani u njegovoj kancelariji, tokom radnog vremena, a zamenici tužilaca često čuju i glasove iz njegove kancelarije, u trenucima kada se Dragan i Snežana, tokom ljubavnog, čina previše "opuste". Muž Snežane Mitić je sve to načuo i tražio susret sa Draganom Jovanovićem, koji je u nekoliko navrata uspeo da izbegne to po sebe krajnje neprijatno viđenje. Dragan Jovanović je, takođe perjanica SNS, on jedini kadrira u tužilaštvu u Kruševcu i često kandidati koje predloži Državno veće tužilaca ne dobiju podršku u Narodnoj skupštini, jer Dragan "Silni" to nije odobrio njihov izbor u lokalnoj centrali SNS-a .

Da bi se odužila Nenadu Stefanoviću, jer joj je omogućio da položi test za zamenika javnog tužioca sa odlikom, Snežana Mitić je prihvatila poziciju zamenika predsednika Udruženja sudija i tužilaca, organizacije koju je Vučić osnovao da bi sabotirao Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilača Srbije, kao organizacije koje su pravi i beskompromisni borci za slobodno tužilaštvo i sudstvo.

Snežana Mitić je naložila svom ljubavniku Draganu da sva saopštenja njenog lažnog udruženja moraju da se pročitaju na kolegijumu Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu i da se analiziraju. Dragan Jovanović to poslušno izvršava, tako da se na kolegijumima Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu analiziraju saopštenja lažnog udruženja Snežane Mitić, umesto da se razgovara o stručnim pitanjima.

Zamenici javnog tužioca i saradnici u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu negoduju zbog političkog i ličnog zlostavljanja kome su izloženi od Dragana Jovanovića i Snežane Mitić, ali nema im pomoći, svi su nemoćni, Dragan Jovanović je miljenik SNS i niko mu ništa ne može.

Vrhunac nemoralnosti Snežane Mitić je nedavno izdato saopštenje Udruženja sudija i tužilaca, koje je ona kao zamenik predsednika tog udruženja potpisala. U tom saoštenju od 30.1. 2020. godine kritikuje se pristrasnost Državnog već tužilaca, istog onog koje je izabralo Snežanu Mitić. Nisu izborni članovi Državnog veća tužilaca bili pristrasni kada su birali Snežanu, ali odmah posle toga su postali pristrasni.Kritikovala je Snežana Mitić i Gorana llića, poverenika za samostlanost Državnog veća tužilaca.

Sebi je dopustila da kritikuje čoveka koji je osvedočeni borac za nezavisno tužilaštvo, čoveka koji je u vreme prethodne i ove vlasti govori isto i zalagao se za iste principe. A zbog čega je Snežana pala toliko nisko.

Da bi odbranila Nenada Stefanovića, svog kompanjona u krađi testova za izbor u javnom tužilaštvu. Dakle, umesto da podrži Gorana llića, jer ne želi da odlučuje u situaciji kada se sumnja u njegovu objektivnost, Snežana Mitić napada llića, čoveka koji je simbol otpora pravosuđa i koji je tu istu Snežanu podržao prilikom izbora. Sramno, ali i normalno za SNS Srbiju.

U sledećem broju o drugim rukovodiocima Udruženja sudija i tužilaca, posebno o rukovodiocu koji je ponesen vlašću i vezama sa SNS-om, napustio svoju ženu i otišao u zagrljaj svoje pripravnice.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane