Natrag

Duplerica

Kako su Aleksandar V i Aleksandra V. osmislili svoje S(N)S jedinice

Strava od Vojske spasa

Pred predstojeće izbore vrhovni komandant, generalsimius i pomalo patrijarh Gliša Kojot podelio je zadatke. Deo tereta na sebe je preuzeo i ministar vojni, desetar Aleksandar Vulin. Vulin već šest meseci intenzivno radi na organizovanju paravojnih formacija, nevladinih organizacija i udruženja „dobronamernih" građana (koje će finansirati Vlada!) a za potrebe ''Ukrajinskog scenarija', koji sam predviđa (reče Vulin - ako koalicija oko SNS ne osvoji više od 50 %, posle izbora imaćemo sukobe na ulicama, ukrajinski scenario"). Dakle, Gliša (Vučić) i Vulin napravili su, uvereni su, spornu Vojsku spasa, jer na regularnu vojsku i policiju ne mogu da računaju, ili je se plaše. Strava im je Vojska spasa.

Piše: major Aleksa Milojević

Vulin je malo peder, a malo više narkoman, čovek sa dijagnozom, nije mu zameriti. On ne može da razume posledice svojih postupaka i krivično ne može da odgovora. Može samo da se hospitalizuje, trajno.

Međutim, generali koji mu se klanjaju, koji ga netremice slušaju i izvršavaju njegova suluda naređenja neće moći da se vade na privremenu ili trajnu neuračunjivost. Oni su odgovorni za svoje postupke pred Bogom, sudom i narodom.

Tačna je procena vrha SNS da se u ovom trenutku više ne može računati na apsolutnu podršku snaga reda i mira u obračunu sa svojim narodom, a čega se panično plaše. Tačna je i procena da se pod pritiskom afera medjunarodne javnosti više ne mogu zataškavati kriminal, korupcija, ubistva, te da policija više u tome neće da učestvuje...

Primetan je i značajan otpor u samom vrhu SNS-a, ljudi koji neće da potonu zajedno sa Glišom i koji nisu aktivno učestvovali u krivičnim delima vrha partije. U vrhu partije znaju da Gliša (Angleinin sin Aleksandar) intenzivno traži i žrtve iz svog orkuženja da ih javno razapne i pokaže kako funkcioniše „pravna" država.

U takvim okolnostima Gliša se okrenuo ka navijačkim grupama koje je snabdeo službenim legitimacijama i neregistrovanim oružjem, plaćenicima iz inostranstva i kriminalcima (uznemireni građani u svim delovima grada svakodnevno vide mlade ljude sa štanglama i šipkama, kako sasvim mirno prolaze ulicama, sačekuju građane na ulazima zgrada, prete, prebijaju. Na pozive građana policija mahom ne reaguje. Internet je jedino mesto gde građani mogu da ostave snimke ovih „pajser" brigada).

Međutim, Gliša i drugari, shvatili su da je potrebno pod hitno staviti pod kontrolu i veterane prošlih ratova, ljude koji su i sposobni i voljni da se bez velike pompe i potpore lično obračunaju sa Glišom i njegovim satrapima.

Inicijalni momenat je bila organizacija veterena policije koja je sredinom prošle godine osnovana pod patronatom ministra policije Nebojše Stevanovića.

Ova organizacija sastavljena je mahom od penzionisanih i aktivnih pripadnika specijalnih jedinica, koji su ceo svoj radni vek proveli u policiji. U pitanju su profesionalci koji sigurno nebi, ni pod kojim uslovima, krenuli na svoj narod. Većina se u takvim situacijama već nalazila i uvek je postupala u skladu sa verom, zakonom i čašću. Gliši je dovoljno da takvi ljudi ne budu protiv njega, pa su ustaljeni metodi kontrole u ovakvim slučajevima sasvim dovoljni.

To jeste način da se pod kontrolu stave veterani i to je bilo i partijski bogougodno sve dok sukob na relaciji Stefanović-Gliša nije eskalirao. Onda su se Gliša i ekipa dosetili da bi u predstojećim danima bilo jako opasno da ministar policije ima pod kontorlom MUP, dobar deo gradskih odbora SNS u BGD, pa i veterane specijalnih jedinica.

Počela je opsežna operacija identifikovanja i pripeme za sklanjanje svih Stefanovićevih ljudi.

Kriminalne i para-službene grupe dobile su zadatak da svaka u svom reonu i delokrugu „rada" predloži „pogodne" policajce za post-Stefanović period.

U „buđenju svesti" pomogli su im neki bivši bezbednjaci koji ne biraju način ni saradnike kako da se nametnu politici koju predstavlja Gliša, ne bi li ih ponovo „aktivirao". Zato su Gliša i Vulin odlučili da naprave „nove stare" organizacije veterana.

Desetar Vulin se prijavio kao dobrovoljac i aktivirao je neke, do skoro zaboravljene, prijatelje i napravljen je dogovor. Kao organizatori novih organizacija starih veterana pojavili su se penzionisani policijski general Goran Radosavljević Guri, penzionisani general vojske Milorad Stupar i penzionisani pukovnik policije (koji to nikada nije bio) Aleksandar Marjanović.

Po hitnom postupku, dana 16.11.2019. g. osnovan je Savez udruženja boraca Srbije (SUBS). Ekspresno su obezbeđene i prostorije za novoosnovani savez u ulici Gavrila Principa broj 18 u Beogradu. Za potrebe prve sednice SUBS-a, desetar Vulin je obezbedio prostorije Doma Vojske Srbije u Beogradu.

Pred oko 20 prisutnih veterana dana 12.12.2019. g. za predsednika skupštine SUBS izabran je Goran Radosavljević Guri, za predsednika je izabran penzionisani general-major Milorad Stupar a za članove uprave udruženja izabrani su Aleksandar Marjanović i potpukovnik u penziji Marko Zorica.

Radosavljević, Stupar i Marjanović primljeni su dana 25.12.2019. g. od strane desetara Vulina u zgradi Ministarstva Odbrane. Vulinovi gosti svečano su se zakleli na vernost desetaru Vulinu i vrhovnom komandantu Gliši.

Do duše, većini pristunih je to ko zna koja po redu svečana zakletva, ali nema veze. Gliši će sve to da se svidi. Važno je da ih pod svoje ne stavi neko drugi, ne daj Bože ministar Stefanović, mada su se neki od prisutnih davno i njemu „nudili". Ministar Stefanović ih je odbio zbog podataka o kriminalnim radnjama u kojima su neki od njih učestvovali.

Željni osvete, slave, reaktiviranja i obećanih para iz fondova MO i državnog budžeta, kao i već bezecovanih „poslovnih" prostorija za potrebe „udruženja", svi su zadovoljni napustili sastanak.

Zadatak- da javno iskažu lojalnost Gliši i desetaru Vulinu i da za potrebe SNS-a okupe što više veterana, kako iz Srbije tako i iz drugih država, spremnih da bezpogovorno udare na svakoga na koga Gliša pokaže prstom. A možda prstićem zamahne i desetar Vulin.

liku i delu Gorana Radosavljevića pisano je mnogo. U tekstu „Kriza opreza i morala" iz 2013. g. obrađeni su način rada i mreža koju su preko firmi za obezbeđenje isplele strane obaveštajne službe u Srbiji. Imenovani su i najznačajniji učesnici u ovim aktivnostima. Naglašena je i uloga Gorana Radosavljevića.

U tekstu se kaže da je Radosavljević deo mehanizma koji je stvorila britanska obaveštajna služba, a koji je namenjen za špijunažu, pranje novca i utaju poreza u Srbiji. Kaže se da je Guri „trgovac uticajem" i da je „poznat u istoriji MUP-a kao drugi džudista (prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme „SectTraCon" regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjinia u Zairu,

Navodi se da Srđan Đurović, (tadašnji) direktor „Elektrosrbije" Kraljevo i Igor Novaković, direktor „Jugositok-a" Niš, imaju domaći zadatak (dobijen iz EPSa) da dodele posao fizičkog obezbeđenja firmi „Securitas" (suvlasnik Radosavljević) tako što će postaviti dodatne uslove za učešće ponuđača a koje ispunjava samo „Securitas". Tenderi će se uskoro objaviti. U Nišu će nabavka biti centralizovana dok „Elektrosrbija" za taj „projekat" prenosi ovlašćenje na direktora Ogranka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim ,,hummer"-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je'to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo „Securitas", Guri i Jokić su se dogovorili da se oni sa svojim firmama šlepaju ka grupi ponuđača, te da podele na 3/3.

U tekstu se dalje kaže: „Goran Radosavljević Guri, rođen je 1957. g. u Aranđelovcu. Zaposlio se u policijskom džudo klubu kao referent za obuku 1985. g., nastavio devededestih godina u jedinicama PJP a isteran je iz MUPa februara 2005 g. i otvorio je firmu za obezbeđenje zajedno sa kriminalcem Miloradom Joksimovićem,. zvanim Miša Omega, „biznismenom" koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004. g. a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizivali protesti radnika preduzeća 1. maj.

Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu državi od 3,5 miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko nije zvanično optužio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto to navodi kao razloge za svoju smenu.

Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCom" a njihova deca agencije „Sektra konsalting" pod pokroviteljstvom nemačke firme „Iao Secom". Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „Obezbeđenje Omega" iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog". Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus". Kao „sposoban" biznismen sve firme je ugurao u višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju,

On objašnava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima". „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenjima u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese", kaže Goran Radosavljević.

Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć Boži Preleviću,odmah će dodatno angažovati (i naplatiti) Gurija.

Mesto okupljanja im je u „Ligi eksperata" (ekipa „lako ćemo"). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad". Učlanio se u stranku (2010. g. je pristupio SNS-u a krajem iste godine je bio na proslavi petogodišnjice osnivanja LDP u Beogradu) tražeći zaštitu od opasnih klijenata a zbog neizmirenih računa u Africi.

Guri, Badža i Vlaja (Vlahović) su obični policajci-džudisti sa kupljenim diplomama DIF-a, kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29. novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste.

Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viđao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i Đinđićem, te je predložio da se Hagu umesto generala Rodoljuba Rođe Đorđevića isporuči general Sreten Lukuć, što su ovi i prihvatili. „Slučaj braće Bitići" još uvek nije okončan pri Sudu za ratne zločine u Beogradu.

Guri švercuje automobile, pa je čak rođenom bratu, usled neopreza, prodao jedan takav, za šta je i optužen. Sklon alkoholu i kretanju u društvu asocijalnog ponašanja. Krije se iza toga da ima samo jedan stan na Novom Beogradu i da je sa Dragišićem osnovao Centar za proučavanje terorizma.

Goran Radosavljević je stručnjak za strunjače. U periodu nakon 2000. godine, kao vrlo kooperativan pripadnik Surčinskog klana, postavljen je na mesto komandanta Žandarmerije i dobio je čin generala policije. Pratio je, špijunirao i kontrolisao svoje dojučerašnje ratne drugove, po zadatku politike i mafije sklanjao ih iz Beograda kada je to bilo potrebno (da ne smetaju i za svaki slučaj), smejao im se iza leđa kako su lakoverni i glupi.

Kao veliki Kerijevac uredno je ponudio da srpski žandarmi idu da ginu za tuđe interese u Avganistanu. Priča se da je ideja bila da se što veći broj bivših srpskih specijalaca, pogotovo onih koji su ocenjeni kao „nepodobni", skloni iz Srbije, te da se pobije u organizovanim zasedama ili usled „prijateljske vatre" u Avganistanu.

Srećom, ova Radosavljevićeva monstruozna „ideja" zaustavljena je akcijom nekih stranih službi.

U pauzama, izmišljao je dramatične priče kako su neki „loši momci" hteli da ga ubiju, te kako su ga optužili da je hteo da likvidira predsednika Koštunicu. Priča je lepo zvučala kada je trebalo da se istakne u očima lidera DS-a.

U godinama nakon što je isteran iz MUP-a (zbog pronevera) umeo je da pre podne „hrabri" svoje ratne drugove i da „jebe mater žutim izdajnicima", a popodne da ide na koktele LDP-a (gde je i danas rado viđen).

Za značajne „zasluge" odlikovali su ga generali NATO pakta i obezbedili mu privatne poslove na Bliskom Istoku i u Africi. Treba reći da je NATO odlikovnja pošteno zaslužio. I tu je ostao dosledan sebi, te je krao gde je i koliko mogao a po staroj navici, špijunirao je sve pa i one koji su ga tada plaćali.

Zbog para koje je pokrao, ali i zbog podataka koje je dostavljao o Gadafiju i njegovom obezbeđenju, sada se za njega raspituju neke vrlo čudne organizacije, nezgodnih navika iz tog dela sveta.

Radosavljević je dobio zadatak da napravi i „templarski pravoslavni vojni red" koji niti je templarski, niti je pravoslavni, niti je osmišljen zarad odbrane interesa pravoslavlja i Srpskog naroda. Naprotiv.

Ovo nije jedina organizacija koja spaja biografije desetara Vulina, Radosavljevića, Marjanovića...

Guri je 2010. g. odlučio da postane „naprednjak". Ponudio je svoje usluge partiji u naletu. Bila mu je potrebna zaštita. Zauzvrat, obećao je da će za potrebe partijske službe uredno da „prati" svoje partijske drugove.

Posebnu pažnju posvetio je praćenju aktivnosti ministarake Zorane Mihajlović, kojoj je pokušao da se približi i preko nameštenih poslovnih projekata. Uključio je i svog poslovnog partnera Milorada Joksimovića zvanog Miša Omega.

Preko radnika firme za obezbeđenje koju poseduje prikupio je mnoštvo podataka koje je uredno dostavljao povereniku iz SNS koji je zadužen za njega. Međutim, ti isti podaci, završili su i u rukama pravih mentora Radosavljevića, kao i u nekim ispostavama BND-a u Srbiji.

Radosavljević je razvijao i poslove u Južnoafričkoj republici. U tome mu je pomogao izvesni M. Danilo.

Radosavljević je vidno razočaran svojom dugogodišnjem „saradnjom" sa SNS-om, ali mudro ćuti. On je jedan od mnogo „zaslužnih policajaca" kome je bilo čvrsto obećano da će biti ministar policije, ili bar direktor policije.

Međutim, kao i mnogi, podcenio je moć i uticaj tada neoborivog direktora policije Veljovića, kao i kriminalne ambicije vrha SNS-a. Podsmevali su mu se baš kao što se on smejao ratnim drugovima koje je revnosno špijunirao. Ovaj angažman sa desetarom Vulinom prihvatio je jer je dobio zadatak „koji nije mogao da odbije".

Aleksandar Marjanović jeste poznat od ranije policiji, ali ne kao njen pripadnik. Doduše, iz razloga poznatih na ulicama Beograda, voleo je da svraća u prostorije SUP 29 novembar i to ne samo da bi sa policajcima igrao furbal. Marjanović nikada nije bio aktivni pripadnik MUP R Srbije niti je imao neko policijsko zvanje ili čin pukovnika. Naravno, nije ni penzionisani pripadnik MUP-a.

Jednostavno, čovek voli da ga zovu komandante. Marjanović je bio pripadnik rezervnog sastava MUP R Srbije kao i više od 20.000 građana Srbije 90-tih godina. Bio je angažovan u okviru redovnih aktivnosti MUP-a R Srbije u tom periodu i važio je za sposobnog čoveka.

Nije poznato zašto je pristao da kalja svoju biografiju mešanjem sa desetarom Vulinom i njemu sličnima. Kasnije je pokušao da se snađe u kriminalnim vodama, ali je brzo shvatio da to nije teren za njega. Pokušao je (i dalje pokušava) da nađe svoje mesto u poslovima sa prekookeanskim transportima različitih supstanci, ali ni tu nije imao „sreće".

Sa idejom da razvija „neke poslove" na splavovima i sam je otvorio firmu za obezbeđenje „Orus Group". Poslovanje ove firme finansijski i sa svojim vezama podržao je i pokojni Ranko Tadić. Međutim, firma nije dugo poslovala, pa su se Marjanović i partneri (Dragan Tanasković zvani Ringla i izvesni Spale) posvađali i rastali.

Zbog nekih proneverenih para slučaj je završio i na sudu, a i pokojni Ranko Tadić je zbog svega prekinuo svaki kontakt sa Marjanovićem.

Preko prijateljskih veza dobili su posao obezbeđenja objekta ministarstva finansija kao i objekte trezora u Pop Lukinoj i na Terazijama (šef filijale na Obilićevom Vencu tada je bio Tanaskovićev prijatelj, izvesni Miloš Perović).

Prema podacima nadležnih službi, imali su običaj da noću obilaze prostorije trezora, da se „kače" na računare u zgradi trezora i da postavljaju primitivne prislušne uređaje.

Marjanović je jedno vreme radio u obezbeđenju Milije Babovića ali ga je Babović „zamolio da ode" kada je Marjanović odlučio da oženi Babovićevu sekretaricu.

Marjanović nije imao sreće ni kad je radio kod Zekovića u SD Partizan. Za vreme obezbeđenja jedne utakmice lažno je prijavio 100 radnika obezbeđenja a bilo ih je samo 25. To je bio kraj Marjanovićeve poslovne saradnje sa Zečevićem.

Da li su ovi ljudi Vučićeva i Vulinova ''Vojska spasa''?

1

Okorele ubice idu uz ministra policije i direktora policije

Ubijanje im ide od ruke

Strahovlada aktuelnog režima održava se na svim nivoima - težnja ka apsolutnoj vlasti postaje vidljiva na svakom koraku. Nije naše da podržavamo aktuelnog gradonačelnika Šabca, niti pak one kojima on u političkom smislu pripada, navodi se u otvorenom pismu šabačkih ''snaga bezbednosti'', upućenom javnosti.

***

Javljamo se sa željom da upozorimo građane na neke činjenice i neke kontakte koji nikad nisu smeli da se ostvare...

Čuveni SANDOKAN, posle šest godina robije u kaznionici u Nišu, pojavljuje se u novom društvu po Šabcu i policijskoj ispostavi.

Njega ministar policije Nebojša Stefanović vodi sa sobom i prikazuje ga kao retku zver čija uloga, u predstohjećim izborima, počinje da se naslućuje. Ta uloga, našeg i Nebojšinog junaka je ZASTRAŠIVANJE birača na parlamentarnim izborima ali i upozorenje policiji da se samo zna ko je pod "vrhovnom" zaštitom i kome ne sme da se naudi, bez obzira šta čini ili šta je učinio.

Ministar, ni manje ni više, prilikom redovnog obilaska SAJ-a, vodi sa sobom čuvenog SANDOKANA. Posle posete SAJ-u ministar i njegov pratilac odlaze u prostorije odbora SNS-a radi daljeg dogovora o tehnici "zauzimanja" grada i stavljanja pod apsolutnu kontrolu SNS-a..

Neko, ko je naivan, pomisliće da je ministar policije možda obmanut. Misliće da je došlo do rascepa unutar SNS-a na krilo Stefanovićevo i krilo odano i dalje verno Vučiću, da na večeri sa SANDOKANOM nije bio i direktor policije Vladimir Rebić.

Veze izmedju SNS-a i Sandokana postojale su i ranije. Sad u zoru nadolazećih izbora one postaju čvrste, skoro neraskidive.Pitaće se neko, a šta je i odakle je Sandokan?

Prve fotografije koje službe bezbednosti poseduju i koje su izazvale pojačanu zainteresovanost za Sandokana, datiraju iz vremena davno zaboravljenog Dušana Spasojevića.

Sandokan se navodi kao ekspert za likvidacije. Posebno je vešt u postavljanju i konstruisanju ekspolozivnih naprava. Koliki je njegov danas uticaj, kako u rodnim Odžacima, tako i u samom Šapcu, pokazuje i njegova pretnja policijskim službenicima koji su se usudili da izvedu premetačinu kod njega. Bićete, obećavao im je on, prebačeni u Tutin zbog ovog pretresa i maltretiranja kome sam podvrgnut, razjareno je vikao.

FK Tekstilac je pod velikim uticajem Sandokana koji je već napomenuo da će od predsednika Vučića preko ministra i direktora policije dobiti novac, pa će novac koji će navodno biti prebačen za potrebe kluba ustvari biti iskorišćen za zastrašivanje gradjana i organizaciju povoljnog izbornog rezultata a za potrebe SNS-a..

Ipak, posebno je uznemirujuće saznanje da predsednik Vučić, dozvoljava svom sinu Danilu da dolazi u kontakt sa kriminogenom grupom iz okoline Šabca. Aktivno druženje može izazvati čitav niz problema mlađanom Danilu.

Iz tih razloga koristimo ovo saznanje da upozorimo Vučića da, ipak onemogući neke intenzivnije kontakte izmedju člana svoje najuže porodice i reaktiviranog mafijaškog Sandokanovog klana.

Uostalom, ni drugi članovi familije Vučić nisu lišeni intenzivnog kontakta sa kriminalcima i ubicama. Pitanje za gospodina A. Vučića je da li Andreja Vučić zna da mu je pridodati član njegovog obezbedjenja iz Bosne, osoba koja se tereti za ubistva?

U pismu se dodaje: "Da li Aleksandre Vučiću znaš da imamo imena i prezimena, kompletirtane dosijee sa dokazima i fotografijama svih inkrimisanih lica koji su dolazili u kontakt sa njim, ministrom Stefanovićem i direktorom Rebićem, da imamo iskaze i zaključke njihovih dogovora i da li zna da ako bilo šta pokušaju da urade bilo kome za koga misle da je umešan u ovu istragu da će sva dokumentacija i pre vremena ugledati svetlost dana i biti dostupna javnosti"...

Ko je Sandokan?

Citiramo tekst iz Informera iz 2017. godine

''Milan Ostojić Sandokan koji u zatvoru u Nišu služi 10-godišnju kaznu, koristi sve moguće privilegije u ovom kazamatu! Svakog meseca ima pravo na izlazak u grad Milan Ostojić zvani Sandokan (42), vođa zloglasne "šabačke grupe" koristi i slobodan vikend, pa je krajem decembra izašao iz zatvora na nekoliko dana da bude kum na svadbi jednog poznatog šabačkog biznismena!

Inače, Specijalni sud u Beogradu osudio je u maju 2013. sedmoricu pripadnika "šabačke grupe" na ukupno 83 godine zatvora zbog pet ubistava, trgovine drogom, kao i pljačke pošte u Splitu u martu 2008.

Sandokan, za koga je tad utvrđeno da je organizovao ovu grupu i donosio sve odluke, osuđen je najpre na 20 godina zatvora, dok su Igor Marković i Bojan Jovanović, dvojica visokopozicioniranih članova, osuđeni na 20, odnosno 14 godina zatvora.

- Pripadnici "šabačke grupe" uzimali su novac za likvidacije, ubijali konkurente i sve one za koje su smatrali da za njih predstavljaju opasnost - rekao je sudija Velimir Lazović u presudi.

Sud je tad utvrdio da su pripadnici ove grupe ubili Predraga Živanovića, Sinišu Kromeka, Željka Radovića, Nebojšu Krajinovića i Zorana Matića.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je u decembru 2015. prepolovio kaznu zatvora Sandokanu, i pravosnažno ga osudio na 10 godina, samo zbog podstrekavanja na ubistvo Siniše Kromeka. Istom presudom oslobođen je optužbi za podstrekavanje na još jedno ubistvo, kao i za zločinačko udruživanje i trgovinu drogom.

Tomislav Nikolić je pomilovao Sandokana. Smanjio mu je kaznu za četiri godine! On tvrdi da je to od njega tražio Vučić i misli da je on uzeo velike pare!

podeli ovaj članak:

Natrag