Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države (13)

Genocid nas seljakom

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar, književnik i publicista, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja;

Branislav Gulan

Privredno čudo

U bivšoj SFRJ Gornji Milanovac se posebno razvijao posle rata i bio je jedan od najrazvijenijih industrijskih centara. Doba vladavine Slobodana Miloševića i SPS označili su i kraj gornjomilanovačkog ,,privrednog čuda''. Nekoliko nekadašnjih socijalističkih giganata je propalo, te su početak ovog veka dočekali u stečaju ili nadomak njega.

Pre Drugog svetskog rata nosioci razvoja su bili ,,Rudnik, ,,Takovo'', a danas je to i ,,Metalac'', ,,Zvezda'', ,,Tipoplastika'',,,Tetra pak''. ,,Dečje novine'' su nekada svakog dana izdavale novu knjigu (danas od njih nema ni traga). Na teritoriji opštine danas ima oko 2.000 preduzetničkih radnji i privrednih društava. Danas rastu nova, privatna preduzeća. Najpoznatiji su ,,Spektar'' (proizvodi ambalažu za kobasice), ,,Papir print'', ,,Foka'' i druga... Prema izveštaju Privredne komore Kraljevo ovo je region sa najvećim izvozom. Njegov još veći rast se očekuje nakon završetka autoputa - koridora 11. Za razvoj poljoprivrede iz lokalne kase u 2017. godini dato je ukupno oko 50 miliona dinara. Posebno se stimuliše organska proizvodnja.

Organska proizvodnja u Srbiji donosi oko 27 miliona dolara od izvoza ove hrane. Organska proizvodnja se obavlja u Srbiji na 16.000 hektara u celoj republici i sa njom se bavi oko 6.000 domaćinstava. Cilj je da se kao u Austriji, ova delatnost obavlja na 20 odsto površina... To je za sada samo san u Srbiji. Želja aktuelnih vlasti na početku 2020. godine je da se ona poveća na 600.000 hektara. Nerealno za bližu budućnost jer se ovom proizvodnjom bave mali, siromašni proizvođači.

Kada je agrar u pitanju najveća ulaganja u opštini Gornji Milanovac su u navodnjavanje (u Srbiji navodnjavamo samo 1,5 odsto površina, a u svetu u proseku 17 odsto), podizanje zasada voća, kao nabavku kvalitetnih grla junica i jagnjadi. Sad se poseban značaj daje osnivanju novih zemljoradničkih zadruga. Ističe se da one doprinose ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. U G. Milanovcu je novoosnovana zadruga ,,Ugrinovci'' dobila 2017. godine, 50.000 evra u akciji ,,500 zadruga u 500 sela'' i to je uloženo u plasteničku proizvodnju, što je veoma dobro. Jer, sa jednog hektara plastenika ostvari se od pet do deset puta veći prihod nego u običnoj proizvodnji. Puno pažnje se poklanja i razvoju turizma. Cilj je da se na taj način i više troši organske hrane koju traže turisti.

Tranzicija je i u ovom regionu uzela danak. Nekada je u Gornjem Milanovcu bilo 18.500 radnika, danas je ostalo samo oko 10.000 njih. Najbolja karakteristika današnjeg života je, kada je u gradu kada bila puna zaposlenost postojale su - tri banke. Sad, kada je broj zaposlenih prepolovljen u gradu postoji 20 bankarskih filijala! Uglavnom ubiraju profit i odnose ga!

REFORME U SRBIJI - ŠTA NAM JE ČINITI

Akcija umesto strategije

Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Vraćen duh zadrugarstvu

Srbija ima oko 25.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.000 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 40 doktora nauka i oko 400 magistara i mastera. Neshvatljivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije ljude koji bi trebalo da se uključe u proces poljoprivredne proizvodnje, a ima za one koji peru prljav kapital. To su i milijarde izgubljenog kapitala uloženog u njihovo obrazovanje, koji je sad neiskorišćen. Kako se kaže, ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera poljoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 milijardi dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih ljudi.

Da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, drugačije bi bilo. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemljama. Ovako, imamo hiljade nezaposlenih stručnjaka, prazna naselja - sela (od 4.709 naselja - sela za deceniju i po će nestati njih 1.200) i nekoliko latifundija. U 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 500 sela nema puta, a u 1.000 njih nema nijedne prodavnice pa moraju na put da kupe hranu!

Da bi se sprečile te neželjene pojave krenulo se u akciju ,,500 zadruga u 500 sela''. Za dve i po godine dana osnovano je oko 620 novih zadruga. Da je to mnogo najbolji dokaz je činjenica da je Srbija proteklih godina bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Država je prvi put posle Drugog svetskog rata odlučila materijalno sa 25 miliona evra bespovratnog novca da pomogne zadrugarstvo. Tako je i vraćen duh zadrugarstva. Za sada se ne govori o povratku oduzete imovine posle Drugog svetskog rata. Siromašna država za takvu akciju nema novca. (samo za zadružne njive oduzete od 1960. do 2012. godine) treba najmanje četiri milijarde dolara! Povratak zadrugarstvu predstavlja i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali poljoprivrednici u Srbiji, ukoliko se neudruže ne da će propasti nego će nestati. Jedini put za udruživanje, opstanak i ostanak su - zadruge!

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u blizu 800.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Novo u udruživanju zadrugara u Srbiji prilikom osnivanja zadruga je to što zadrugari u njih unose samo svoj proizvod. Cilj je da ga kroz zadrugu što jeftinije proizvedu, zatim prodaju i naplate! Govorimo samo o mogućnostima!

Slično stanje je i sa govedarstvom. Statistika prikazuje da godišnje proizvodimo 76.000 tona junećeg mesa. Ta brojka je mala u odnosu na naše mogućnosti. U Srbiji se o rezultatima proizvodnje u celoj ekonomiji stalno govori samo o mogućnostima! Dokaz je, da je sadašnja proizvodnja u svim oblastima tek 40 odsto na nivou onog šta je bilo u Srbiji krajem devedesetih godina XX veka. Ali, za poznavaoce prilika, proizvodnja u tom prikazanom statističkom obliku čak je i prevelika. Odnosno ogromna, jer je za toliko mesa potrebno nekoliko puta više junadi nego što ih ima u stajama.

Dakle, po ovom ispada da je statistika, u ovom slučaju, samo varka brojki o prevelikoj proizvodnji, koje nema u stvarnosti. Jer, i broj goveda je sredinom 2019. godine bio 878.000 grla. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2016. i 2017. godinu.

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo u tovu 12.000 junadi. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine i junetine. U tome je bilo iz Srbije 3.609 tona. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa bila je 3.959 evra po toni. Jedino je Srbiji više plaćano i to 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto više od prosečne uvozne cene). Isticano je da je meso kvalitetno, da goveda nisu jela GMO hranu. Sad pravih podataka o novom tovu nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz pokrenuo tov. Ako je tako dobro je. Međutim, u Srbiji su problemi kada ima tova, jer vlasnici pričaju da nema izvoza. A, kada stranci traže junad i ,,bebi bif'' izvoznici kažu nema, pa su nudili svinjsko meso. Ni njega sad nema. Stočarstvo je devastirano. Na početku raspada SFRJ, 1990. godine, iz Jugoslavije je u svet izvezeno 54.450 tona ,,bebi bifa'' - najkvalitetnijeg crvenog mesa. Od toga je 30.000 tona bilo iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano (izvozi se 100 puta manje junetine godišnje!). Evo i nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz oblasti ,,bebi bifa'' poslednjih godina.

U 2015. godini izvezeno je 315. tona ,,bebi bifa''

U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa''

U 2017. godini je bilo izvezeno oko 480 tona ,,bebi bifa''

U 2018. godini u svet je iz Srbije otpremljeno manje od 400 tona ,,bebi bifa''

Rezultati nerazvijenog stočarstva

Ovakvi rezultati dokaz su nerazvijenog stočarstva i - nerazvijene Srbije. Jer, za ishranu stoke godišnje se u Srbiji potroši oko četiri miliona tona kukuruza. Proizvede se i do 3,5 miliona tona više ,,žutog zlata''. Tako se izvoznici ,,žutog zlata'' iz Srbije hvale da se zemlja nalazi među deset zemalja, najvećih izvoznika kukuruza u svetu.

Od ovog izvoza u Srbiji je u 2018. godini ostvaren prihod od 230 miliona dolara. Sa takvim potezom se razvijene zemlje ne hvale. Mi izvozimo kukuruz, pa nam njegovi kupci sa tim kukuruzom hrane svinje, koje kasnije prodaju Srbiji.

Izvozimo kukuruz kao sirovinu za hranu (od njega može da se priredi 1.300 različitih artikala) ili da se troši za tov stoke pa da iz nje izvozi meso. Značajnu ulogu u svetu ima i organska proizvodnja mesa. Međutim, u Srbiji se organska hrana proizvodi samo na 0,5 odsto obradivih površina ili na nešto više od 16.000 hektara. Godišnje se izvozi za 27 miliona dolara. Dokaz nerazvijene Srbije je da agrar u BDP učestvuje sa blizu 10 odsto. To znači da je njegova godišnja vrednost tek nešto veća od četiri milijarde dolara!?

Nestajanje Srbije

- Imamo 4.709 naselja - sela u Srbiji. Od toga njih 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 naselja - sela ima manje od po 100 stanovnika. Sa nestajanjem sela i sve manjim brojem stanovnika nestaje i Srbija! Treba stvarati uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća u vanpoljoprivrednim delatnostima koje se naslanjaju na poljoprivredu, zatim za razvoj zanatstva, kućne radinosti, konsultantskih usluga, seoskog turizma, itd;

- Besplatno davati građevinsko zemljište, ili uz što je moguće nižu cenu za otpočinjanje preduzetničkog poduhvata. Pojednostaviti procedure za dobijanje neophodnih dozvola, najduže 5-7 dana. Oslobađati nove firme 2-3 godine, opštinskih poreza i doprinosa, dok ne stanu na noge, a onda će se prihodi u opštinskim budžetima uvećavati. Davati im dobre lokacije i besplatnu infrastrukturu. Njihova je obaveza da imaju program zaštite životne sredine i da zapošljavaju nezaposlene s teritorije opštine. Sve to medijski i marketinški dobro propratiti.

- Lobiranje za svoju sredinu treba obavljati institucionalno i vaninstitucionalno. Koristiti sve moguće kanale i veze za privlačenje ino i domaćih partnera u sopstvenu sredinu.

- U zemlju godišnje stigne oko 3,2 milijarde dolara od naših gastarbajtera u iznostranstvu gde živi oko četiri miliona Srba. Treba podsticati naše ljude koji dobijaju taj novac da ga utroše u pokretanje porodičnog preduzetništva i malog biznisa. Najveći deo tog novca ode u potrošnju uvoznih artikala, što nije dobro;

- Aktivirati intelektualni kapital - znanje - u ovoj oblasti na svim nivoima, po sebno lokalnom u proizvodnji, uslugama, ali i u administraciji. Ovde uključiti mlade visokoobrazovane stručnjake s evidencije nacionalne službe za zapošljavanje (Imamo 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka. To je mrtav kapital od 1,5 milijardi dolara koji je uložen u njihovo školovanje).

Cilj je da zajedno sa starijim kolegama analiziraju stanje, rade programe, biznis planove, studije slučaja itd, stvarati uslove za zapošljavanje nezaposlenih inženjera, ekonomista, pravnika, prehrambenih tehnologa, informatičara, veterinara, lekara i drugih struka.

Davati im besplatne placeve za kuće ili stanove, adaptirati im na puštene kuće, useljavati ih u njih, kako bi ostali na selu.

Posebno se treba angažovati u srednjim poljoprivrednim školama (ima ih više od 70) kako bi mladi posle završetka škole ostajali u selu na imanjima roditelja da rade. Cilj je da postanu robni proizvođači;

- Obavezna obuka na lokalnom nivou stanovništva, posebno proizvođača u zimskom periodu u organizaciji i finansiranju lokalne samouprave. To treba da budu seminari iz agronomije, ekonomije, prava, informatike, zdravstva, prehrambene tehnologije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, turizma, modernizacije lokalne samouprave, itd. To je neophodno u XXI veku radi povećanja održive konkurentno sti na lokalnom nivou;

- Mogu se adaptirati postojeći domovi kulture, zadružni domovi i zapuštene škole. Mogu se privesti prvobitnoj nameni ili ih pretvoriti u etno centre, muzeje sa seoskim sadržajima, ugostiteljske objekte s lokalnim specijalitetima, fiskulturne sale itd. S tim u vezi postavlja se pitanje mogu li se oni samofinansirati ili je neophodna budžetska podrška lokalne samouprave? Infrastruktura je neophodna i starima i mladima na selu. Ovde posebnu ulogu imaju mesne zajednice s projektima iz infrastrukture, školstva zdravstva, sportskih, lovačkih, kulturnih aktivnosti, itd;

- Imaju li lokalni biznismeni i uspešni preduzetnici i društvenu odgovornost u razvoju sopstvene sredine? Više koristiti mogućnosti jačanja javnog i privatnog partnerstva na lokalnom nivou. Podsticati zasnivanje brakova i rađanje dece. Jer, u Srbiji godišnje umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 beba! Rađanje je na nivou od 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, što je katastrofalno! Za postizanje boljih rezultata u većoj agrarnoj proizvodnji (godišnja vrednost se kreće od četiri do pet milijardi dolara, zavisno od ćudi Boga) potrebno je da mali proizvođači sa prosekom 2,5 hektara postanu robni proizvođači!

Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po hektaru je oko 1.000 evra. To je veoma malo i na nivou nisko razvijenih zemalja. Potrebno je više akcija na svim nivoima, posebno na lokalnom.

- Gde se Srbija danas nalazi najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima 1,97 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 72,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 34.100 dolara! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je do 5.000 dolara po stanovniku!?

- Učešće poljoprivrede u BDP Slovenije je 2,3 odsto, a u Srbiji oko 10 - 11 odsto! Sa prerađivačkom industrijom (koja je dobrim delom ugašena, to se udvostručuje);

- Kada je reč o zadrugarstvu u Sloveniji ima 60 zadruga, 15.000 zadrugara i 45.000 kooperanata. Mladi bračni parovi ako ostaju da nasleđuju roditelje dobijaju po 45.000 evra. Ako samo jedan od parova hoće da radi u nekoj firmi i da istovremeno obrađuje roditeljsku zemlju, dobija po 18.500 evra!

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 evra. U Srbiji one su oko 36 - 45 evra. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto agrar Srbije nije konkurentan, a mi nismo!

Genocid nad seljakom

Prema jednoj analizi RZS, samo od 1960. do 2012. godine, kada je rađena studija ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji" (2015.) 400.000 hektara nedostaje zadrugama. Kada to pomnožite samo sa po 5.000 evra, to je dve milijarde evra. Ako bi to bilo po 10.000 evra, to su onda četiri milijarde. Zamislite da vratite zadrugama četiri milijarde evra. To bi preporodilo seljački sektor. A, gde su prodavnice, mlekare, klanice, mesare, silosi, skladišta, farme koje su unete u kombinate i podržavljene kroz formu društvene svojine?

Kada je došla tranzicija, to je prodato kao društvena svojina, a nije izvršeno razgraničenje vlasništva nad tom imovinom. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restititucija? A, mi smo restititucijom isključili povraćaj zadružne imovine, iako je zadružna imovina privatna svojina. Ona je specifičan oblik svojine jer predstavlja kolektivni oblik privatne svojine udruženih fizičkih lica.

Kod nas u Srbiji pravna lica nikada nisu bili članovi zadruga, već samo fizička lica. Prema tome, radi se o privatnoj svojini. Država, da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015.) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vremenu od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom.

Uzmimo svoju sudbinu u svoje ruke

Promene broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji po opštinama, 2001-2018

U Srbiji je u poslednje tri godine došlo do rasta zaposlenosti u prerađivačkoj industriji nakon 25 godina u kojima je on smanjivan. Rast broja zaposlenih je relativno visok i on omogućava da počnu da se smanjuju razlike u prostornoj razvijenosti unutar Srbije. Pad zaposlenosti u prerađivačkoj industriji je do 2015. uticao da se razlike uvećavaju.

Prerađivačka industrija je, uz poljoprivredu, najvažnija delatnost za ekonomski razvoj van urbanih centara. Beograd, Novi Sad i Niš su centri uslužnih i administrativnih delatnosti i oni se razvijaju nezavisno od kretanja u prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Ali, u svim drugim opštinama u Srbiji ove dve delatnosti imaju presudan značaj za privredni razvoj. Državna uprava, zdravstvo i obrazovanje, kao nužne uslužne delatnosti u svakoj opštini, garant su da se potpuno pustošenje u pogledu zaposlenosti ali i stanovništva ne dogodi.

Metodološke promene u pogledu statističkog obuhvata podataka znaju da obesmisle višegodišnji analitički rad i prikupljanje podataka. U 2015. godini je povećan obuhvat zaposlenih u svim delatnostima, pa i u prerađivačkoj industriji, te povećan broj zaposlenih u toj godini ne znači da je došlo do povećanja zaposlenosti, makar ne u potpunom iznosu.

Stoga smo podelili vremensku seriju na dva dela, (1) od 2001. do 2014, i (2) od 2015 do 2018, a da bi odgovorili na dva pitanja: gde je najviše smanjen broj zaposlenih do 2014, i gde je najviše povećan od 2015?

Nastavak u sledećem broju

podeli ovaj članak:

Natrag