Natrag

Međunarodni avanturista je započeo novi projekat za propagandu ideja globalizma

Soroš se ne smiruje

Agencija Blumberg izveštava da američki tajkun Džordž Soroš namerava da uloži u projekat „Mreže univerziteta za otvoreno društvo" milijardu dolara. Ove planove je devedesetogodišnji finansijski spekulant i politički aktivista obelodanio tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Prema njegovim rečima, cilj ove inicijative je borba protiv klimatskih promena i „zaštita demokratije od diktatora".

Piše: Vladimir Mališev

Kako je Soroš objasnio, radi se o „dugoročnoj strategiji". „Nadamo se da ćemo obezbediti pristup kvalitetnom obrazovanju, pre svega obrazovanju koje će omogućiti jačanje individualnosti, podsticanje kritičke misli u okvirima akademske slobode."

Ali, ako se njegov blagoglagoljiv jezik prevede na jezik konkretnih planova, reč je, u stvari, o novom pokušaju mešanja SAD u unutrašnje stvari drugih država, formiranje nove generacije intelektualaca u okvirima već dobro poznatog Sorosovog projekta za stvaranje svetskog globalnog društva kojim bi upravljali liberali iz Vašingtona.

Podsećamo, Soroš je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, on je osnivač i prvi čovek hedž fonda Soros Fund Managament. Prema podacima časopisa Forbs njegovo bogatstvo se procenjuje na gotovo 25 milijardi dolara.

U februaru 2016. CNN je objavio da je Soros donirao 6 miliona dolara za predsedničku kampanju kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton, suparnice republikanca Donalda Trampa. Posle Trampove pobede na izborima 2016, Soroš ga je nazvao pristalicom diktature i pretvaranja SAD u mafijašku državu.

Prema podacima Fajnenšel tajmsa, Soroš je u poslednjih nekoliko godina već uložio ne manje od 32 milijarde dolara u pokušaj širenja liberalnih ideala putem univerziteta u celom svetu. Sorošov sin Aleksandar je, citiraju ove novine, izjavio: „Moj otac je shvatio da je obrazovanje najbolji način koji garantuje da će se u svakoj generaciji obnavljati one vrednosti u koje on veruje."

Kako svedoči Fajnenšel tajms, među univerzitetima koji su već podržali novu Sorošovu inicijativu nalaze se univerzitet američke države Arizona, Institut za politička istraživanja u Parizu, Škola za istočne i afričke studije u Londonu, Univerzitet Centralne Azije u Kirgistanu, Univerzitet Ashesi u Gani, Univerzitet Brak u Bangladešu, Fulbrajtov univerzitet u Vijentnamu i niz drugih univerziteta širom sveta.

Spletke protiv Trampa, Kine i Indije

U Davosu, u neprijatelje svog novog projekta, sam Soroš je ubrojao, podrazumeva se - predsednika SAD Donalda Trampa, kojeg je nazvao „prevarantom i narcisom". „Imajući u vidu ekstremnu klimatsku situaciju i nerede u celom svetu", smatra Soroš, „nije preterano tvrditi da će 2020 i naredne godine postati ključne, ne samo za sudbinu Trampa i Sija (Đinpinga, presednika Kine), već i za sudbinu sveta."

Takođe, napao je i indijskog premijera Modija, prigovorvši mu da zbog navodnog „kažnjavanja Kašmira" preti da će „milione muslimana lišiti državljanstva".

Odatle je jasno da Soroš ima nameru da povede napad, pre svega na one zemlje koje se sada burno razvijaju, a koje nemaju nameru da se pridržavaju njegove strategije globalizma, kao i na Trampa koji se više bavi unutrašnjim stvarima SAD, spreman je da se „dogovori sa Putinom" i ne deli poglede američkog liberalnog establišmenta koje oličava i Soros.

Soroš nema nameru da ostavi Evropu na miru. Kako je saopštio ukrajinski sajt „Glas istine", američki milijarder Džorž Soroš se u Davosu sreo sa svojim osobama od poverenja iz Ukrajine.

Fotografiju susreta postavio je na svojoj fejsbuk stranici jedan od učesnika sastanka, Aleksandar Suško koji trenutno obavlja funkciju direktora Međunarodnog fonda „Preporod"...

Na fotografiji se vidi kako su učesnici u neformalnoj atmosferi razmatrali tekuća ukrajinska pitanja, slušali svog „mentora", doneli preporuke za akciju koje će preneti manjim izvođačima - „sorosovcima" iz parlamenta (Rade) i vlade.

„Od svih svojih projekata", smatra komentator sajta, „Soros se najviše ponosi uspehom u Ukrajini. Da. Tako je nedavo rekao. Ali, dedica nije precizirao o kojem projektu se radi i čime se tačno ponosi.

Pretpostavljamo da je reč o tome što se prvi put od nezavisnosti na vlasti nalazi veliki broj „sorosovaca": svoje „sorosovce" imaju i u partiji Sluga naroda i u partiji Otadžbina. Zato ne možemo da se ne složimo da je to uspeh. Za Soroša. Ne i za Ukrajinu", zaključuje „Glas istine".

U poslednje vreme, Džordž Soroš se okrenuo Italiji, gde popularni lider Lige Mateo Salvini, kojeg Zapad često označava kao „Putinovog prijatelja", ima velike šanse da se vrati na vlast. Tamo je cilj američkog „lutkara" da okrene nedavno formirani omladinski pokret „Sardine" protiv ovog političara kojeg smatra „potencijalnim diktatorom".

„Džordž Soroš", pišu s tim u vezi italijanske novine „Đornale" u komentaru pod naslovom „Ajkula Soros i sardine", „ponovo nastupa kao svetski „lutkar". Ovoga puta to čini tako što ulaže milijardu dolara za finansiranje projekta koji smatra „najvažnijim" u svojoj karijeri filantropa: mreža univerziteta, koji se bave „kritičkim mišljenjem", koji moraju da se bave, između ostalog, zaštitom demokratije od „diktatora", kao što su Donald Tramp ili potencijalnih diktatora kao što je Mateo Salvini."

Novine smatraju da je jedan od njegovih glavnih ciljeva danas - italijanski narodni lider Mateo Salvini. „Da bi ga zaustavio", piše „Đornale", „Soroš je blagoslovio „sardine" koje se ovih dana bave ometanjem ofanzive desnog centra u pokrajini Emilija-Romanja.

Još jednom, nakon što je svojevremeno spekulisao protiv naše zemlje finansirajući obojene revolucije i podržavajući ONG (nevladine organizacije Italije koje se bave razvojem saradnje sa zemljama u razvoju), svakodnevno pomažući iskrcavanje ilegalnih migranata na naše obale, sada Soroš, zbog svojih interesa, pokušava da promeni zapadne demokratije koje su izabrale desničarskog političara (poput Trampa, „poslednjeg narcisa") ili bi mogle to da urade u budućnosti, kao npr. Italija u kojoj raste talas pristalica suvereniteta."

Govoreći o novoj Sorošovoj inicijativi iz Davosa, gde je objavio stvaranje Mreže univerziteta za otvoreno društvo, ove novine podsećaju na njegov, ranije realizovan, projekat Centralnoevropskog univerziteta u Mađarskoj, koji je dugo delovao protiv premijera Viktora Orbana, sve dok ga ovaj nije prinudio na selidbu u Beč.

„O Sorošovim zaverama", nastavlja „Đornale", „mnogo je pisano, počevši od velikog napada na liru 1992. godine, kada je naterao Banku Italije da proda 48 milijardi dolara rezervi, što je dovelo do devalvacije naše valute za 30%."

Nabrajajući druge njegove provokativne akcije u Italiji, novine zaključuju da sada ta „ajkula Soros" pokušava da protiv Matea Salvinija kojeg naziva „potencijalnim italijanskim diktatorom", iskoristi omladinski pokret „Sardine".

„Soroš", zaključuju italijanske novine, „još uvek pokazuje svoju netoleranciju prema demokratiji i ne prestaje da naduvava „omladinske proteste" kako bi nastavio da ostvaruje „svetske planove" koje je zamislio."

U Rusiji, o mahinacijama Soroša koji je 90-ih pokušao da stavi pod kontrolu sistem obrazovanja, i kod nas je mnogo pisano. U periodu 1995-2001. jednom mesečno je izlazio i besplatno se delio po školama sorošovski obrazovni časopis namenjen srednjoškolcima. Oštroj kritici bili su podvrgnuti udžbenici kulturologije i istorije koje je izdao Sorošov fond.

Krajem 2003. tajkun je zvanično smanjio finansijsku podršku svojim aktivnostima u Rusiji, mada, kako stoji na Vikipediji, strukture formirane uz pomoć Fonda Soroša i danas rade, ali bez njegovog neposrednog učešća: Moskovska škola za društvene i ekonomske nauke (formirana 1995. pomoću granta Fonda Soroš), Fond kulture i nauke Instituta „Pro arte", Međunarodna dobrotvorna fondacija „D. S. Lihačov", neprofitni fond za podršku izdavaštvu, obrazovanju i novim informacionim tehnologijama „Puškinova biblioteka".

U novembru 2015. Državno tužilašto Rusije proglasilo je Sorošove fondove „Otvoreno društvo" i „Pomoć" za „nepoželjne organizacije", uz obrazloženje da njihova delatnost ugrožava ustavni poredak Rusije.

Ipak, nije isključeno da će u okviru svog novog projekta Soroš usmeriti deo sredstava za podršku svojim „kreaturama" u našoj zemlji.

„Soroš, poznat po svojim rusofobnim pogledima", ukazuje Federalna novinska agencija, „velikodušno je sponzorisao mitinge tzv. ruske opozicije u Moskvi tokom leta prošle godine. Organizator nezakonitih akcija, bloger Aleksej Navaljni, već odavno koristi podršku američkog bogataša. Sledeći Sorošov projekat u Rusiji je organizacija nezakonitih mitinga, čiji politički izvršitelji će biti sva lica iz „liberalne bratije" Rusije."

Pogledi iz Moskve

U tvrđavi kapitalizma, SAD, smatraju da su bogataši štetni za ekonomiju

Da li su nam potrebni milijarderi?

„Međunarodna dobrotvorna organizacija Oxfam u svom izveštaju", piše analitičar najveće američke agencije CNN Čarls Rajli, „stavlja pod upitnik efikasnost kapitalističkog sistema, tvrdeći da jaz između bogatih i siromašnih dobija preteće razmere i sugerišući da se tržišna ekonomija zasniva na besplatnom radu žena koje se brinu za decu i starije."

Piše: Vladimir Mališev

Globalna nejednakost se otela kontroli zbog nepravednih ekonomskih sistema koji ograničavaju mogućnosti žena i omogućavaju milijarderima da akumuliraju ogromna bogatstva koja ne donose društvu nikakvu korist", tvrdi Oxfam International.

Oxfamov godišnji izveštaj o nejednakosti u kojem se predlaže povećanje poreza za bogate i veća izdvajanja za zdravstvenu zaštitu i brigu o deci, objavljen je uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, na kojem se svake godine okupljaju najbogatiji i najuticajniji ljudi na svetu.

U izveštaju se navodi da 2153 milijardera poseduju bogatstvo veće od onog koje ima 4,6 milijardi ljudi, a 1% najbogatijih ljudi na svetu su duplo bogatiji od 6,9 milijardi ljudi, uz napomenu da se broj milijardera u poslednjoj deceniji udvostučio.

U izveštaju objavljenom na 63 strane tvrdi se da svetski lideri ne poklanjaju dovoljno pažnje borbi protiv povećanja jaza između bogatih i siromašnih. Njegovi autori upozoravaju takođe da starenje stanovništva i smanjenje besplatnih javnih usluga prete da povećaju teret brige za decu i starije osobe i da dodatno povećaju nejednakost.

Ogromna nejednakost

„Ogromna ekonomska nejednakost i kriza starosti koja se približava - problemi su sa kojima se može izboriti, ali to zahteva usaglašene napore i hrabre političke odluke koji bi omogućili da se popravi već napravljena šteta i da se izgrade ekonomski sistemi koji će se brinuti o svim građanima", piše u izveštaju.

Ova organizacija preporučuje vladama da formiraju nacionalne sisteme za brigu o deci i starima, da obezbede besplatne javne usluge i povećaju poreze za bogate. Takođe, savetuje da pokušaju da ograniče uticaj korporacija i bogataša.

Kako primećuje CNN, ovaj izveštaj je objavljen u trenutku kada se odvija aktivna diskusija, između ostalog i u SAD, o tome da li su milijarderi korisni za društvo. Jedni smatraju da su milijarderi nusprodukt efikasnog kapitalističkog sistema koji stvara srednju klasu. Po mišljenju drugih, oporezivanje milijardera značajno većim porezima učinilo bi da svet bude bolje i pravednije mesto.

Oxfam, ističe CNN, smatra da je kapitalistički sistem neefikasan, jer dozvoljava monopolima da prosperiraju, i doprinosi koncentraciji bogatstva u rukama manjine.

„Proučavanje porekla bogatstva milijardera i njegovog korišćenja, dovodi do ozbiljnih sumnji u njihove vrednosti za našu ekonomiju i naše društvo", navodi se u izveštaju.

Pročitavši ovu rečenicu, a u suštini presudu kapitalizmu i tržišnoj ekonomiji, nama koji smo uništili socijalizam u svojoj zemlji i koji revnosno grade kapitalizam, ostaje samo da bespomoćno raširimo ruke.

Za šta ste se borili, gospodo, ako se u glavnoj i najmoćnijoj zemlji „žutog đavola" (zlata), u jednom od vodećih medija, odjednom čuju glasovi koji osuđuju nejednakost i kapitalizam?

Uzgred i o domaćim milijarderima

Vreme je da razgovor sa SAD, gde su se povodom ultrabogataša i njihovih milijardi već uhvatili za glavu, pređemo na temu ruskih milijardera. Godine 1999, čak i bez obzira na privatizaciju, u Rusiji još nije bilo nijednog dolarskog milijardera. Forbsova lista za tu godinu nije naročito impresivna - na njoj se našlo samo 22 osobe, od kojih 12 Amerikanaca. Godine 2004. broj milijardera na svetu je porastao za 26 puta - bilo ih je 587, a na Forbsovoj listi su se pojavili i Rusi - njih 25.

Godine 2008. broj milijardera na svetu se udvostručio bilo ih je 1125, od toga 82 Rusa. Te godine Rusi su ostvarili još jedno dostignuće - naš državljanin je ušao u prvih 10 na Forbsovoj listi, zauzevši 9. mesto. Bio je to Oleg Deripaska, a njegovo bogatstvo se tada procenjivalo na 28 milijardi dolara. Godine 2012. na svetu je bilo 1226 osoba sa bogatstvom većim od 1 milijarde dolara. Rusija je ostvarila novi napredak - od svih zemalja-učesnica, zauzela je drugo mesto, sa 96 milijradera. Ali, među prvih 20 nije bilo nijednog Rusa. To govori da se bogatstvo zemlje „rasulo" na gotovo 100 Rusa. U poređenju sa 2008. godinom, zabeležen je rast milijardera od 9% na svetu i od 17% u Rusiji.

Na svetskoj rang listi za 2018. godinu 2208 ljudi je imalo bogatstvo mereno milijardama. U poređenju sa 2012. ostvaren je rast od 1,8 puta. Prvo mesto po broju bogataša zauzima SAD, drugo Kina, treće Indija. Rusija se našla na petom mestu. Na listi dolarskih milijardera ponovo je, kao i 2012, bilo 96 ruskih državljana. Godine 2019. bilo ih je 98, dve nove porodice. Pritom, Rusa koji smatraju sebe pripadnicima srednjeg sloja ima - sve manje.

Prema podacima ankete Nacionalne agencije za finansijsko istraživanje (NAFI), 2018. godine u kategoriju srednjeg sloja sebe je svrstalo 19% ispitanika; godinu dana ranije bilo ih je 25%.

Gospodo, vreme je za deljenje!

Globalna nejednakost se otela kontroli zbog nepravednih ekonomskih sistema koji omogućavaju milijarderima da akumuliraju ogromna bogatstva koja ne donose društvu nikakvu korist." Ali, znači li to da su njihove milijarde nezakonito stečene? Ne, s tačke gledišta zakona kapitalizma one su u potpunosti legalne.

Ali, evo šta iznenađuje: u glavnom zakonu naše zemlje, Ustavu RF, nema ni reči o kapitalizmu! Zato prva tačka člana 7 glasi: „Ruska Federacija je socijalna država, čija je politika usmerena na stvaranje uslova koji obezbeđuju dostojan život i slobodan razvoj čoveka." Šta to znači? To znači da njena bogatstva treba pravedno da se raspoređuju, u interesu svih građana. Ali, onda se ispostavlja da država, u kojoj mali procenat građana raspolaže bogatstvom mnogo većim nego svi ostali, nikako ne može da se nazove „socijalnom". Ispostavlja se da su sa tačke gledišta Ustava zemlje, milijarde naših bogataša - nezakonite.

Da li to znači da treba sve ponovo uzeti i podeliti kako su to jednom uradili boljševici? Nikako. Uzgred, boljševici su sve uzeli, ali nisu podelili. Na primer, obećali su zemlju seljacima i fabrike radnicima, ali to nisu ispunili. Zato treba uraditi jednu jednostavnu stvar - uskladiti naše zakone sa glavnim zakonom države - Ustavom. Zakoni zemlje treba da obezbede da naša država postane zaista socijalno pravedna. Drugim rečima, Ustav treba uskladiti sa zakonima koji regulišu raspodelu bogatstva.

Kako to uraditi? To je odavno već urađeno u nekim zemljama koje takođe žive po kapitalističkim zakonima. U Norveškoj npr. rudno blago ne pripada privatnim licima, kao kod nas, već državi, što znači celom društvu. Zato tamo, na listi supermilijardera, jednostavno ne mogu da se pojave takvi kao što je Abramovič, a još manje kao njegova bivša supruga Darija Žukova koja je nakon razvoda dobila od njega milijradu evra, što po sadašnjem kursu iznosi 70 milijradi rubalja, i koja je na taj način preko noći postala milijarderka. Nije li to razlog zašto u Norveškoj ljudi žive mnogo bolje nego u Rusiji?

Milijardera, ultrabogataša, tamo nema mnogo, ali zato milionera, ako se uzme u obzir broj stanovnika, ima najviše na celom svetu. To je zemlja sa najviše dolarskih milionera na 1000 stanovnika, prema podacima godišnjeg istraživanja najbogatijih ljudi na svetu.

Drugim rečima, neka bude bogatih ljudi, ali superbogati moraju da - dele. Potrebni su takvi zakoni koji će ih naterati da to čine. Možda o svemu tome treba i mi da razmislimo, kad smo već rešili da unesemo promene u naš Ustav?

U Rusiji će biti stvoren jedinstven vojni arhiv

Lek za istorijsku amneziju

U svom obraćanju Saveznoj skupštini Vladimir Putin je govorio o tome da će u Rusiji biti formiran „najveći i najpotpuniji kompleks arhivskih dokumenata, filmskih i fotomaterijala u vezi sa Drugim svetskim ratom, koji će osim Rusima biti dostupan i celom svetu".

Piše: Andrej Stepanov

„Mi imamo obavezu da zaštitimo istinu o Pobedi. U suprotnom, šta ćemo reći našoj deci ako se laž, kao zaraza, bude raširila po celom svetu? Bezočnim lažima, pokušajima da se preradi istorija, moramo da suprotstavimo činjenice!", izjavio je u svom istorijskom govoru ruski predsednik. „To je naš dug kao zemlje-pobednice i odgovornost pred budućim generacijama", istakao je on.

Naravno, ovde nije reč samo o tome što ove godine zemlja obeležava 75. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu, kako je istakao Putin. Veliki praznik koji podseća na herojsku prošlost i svete žrtve koje su prinete da bi se svet oslobodio fašizma, svake godine, a posebno jubilarne, ujedinjuje sugrađane različitih nacionalnosti i političkih pogleda.

Osim onih koji imaju pasoš RF, a ponekad još i drugih zemalja, a kojima je ovo nacionalno sećanje strano, i koji zlonamerno sikću ili ironično pišu na društvenim mrežama povodom navodne „pobede".

Nacionalni lider nije uzalud istakao da istorijsko pamćenje „služi našoj budućnosti". Ovde postoje dva važna aspekta. S jedne strane, zaštita te dubinske i za nas „bolne" teme od napada falsifikatora i cinika potrebna je pre svega zbog našeg naroda: da ne bi zaboravio kako je moguće da pobeđujemo kada smo ujedinjeni.

S druge strane, mi smo obavezni pred celim svetom da branimo istorijsku istinu o uzrocima, „arhitektama" Drugog svetskog rata, njegovim herojima i zločincima, izdajnicima i licemerima - kao jedan od globalnih temelja dostojanstva Rusije.

Upravo tu istinu zapadni centri pokušavaju danas da iskrive, zamene direktnom laži, prema pravilima orvelovskog Ingsoca (naziv za ideologiju vladajuću stranke u Orvelovom romanu 1984): „Rat je mir", „Neznanje je moć" itd. U pomoć im pritiču „savesni istoričari" iz Ukrajine i Pribaltičkih zemalja.

Karakteristično je da i u otadžbini postoji čitava kohorta ne samo novinara i blogera, već i diplomiranih istoričara, koji su se uključili u ovu kampanju.

Probudili su se „uspavani", aktivirali oni sa dna, poput onih iz Visoke ekonomske škole, „Eha Moskve", pseudoistorijskog časopisa „Diletant" - koji još nisu zatvoreni. Do danas nije potpuno razjašnjena intriga oko „Komisije pri Predsedništvu RF o suprotstavljanju pokušajima falsifikovanja istorije na štetu interesa Rusije".

Ona je pompezno formirana 2009. godine u vreme kada je predsednik bio Dmitrij Medvedev i tiho isključena na kraju njegovog mandata. Uzgred, nije li vreme da se obnovi rad nekog ovakvog tela? Centralizovani arhiv vojnih dokumenata mogao bi da postane pogodna naučna baza.

- Stvaranje takvog arhiva, otvorenog za ceo svet, u izvesnom smislu bi izmaklo tlo pod nogama naših „zakletih partnera", koji danas viču da Rusija ne pušta istraživače u svoje arhive jer ima šta da skriva - smatra Igor Šiškin, istoričar i politikolog, zamenik direktora Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država. - Otvaranje svih dokumenata, urbi et orbi, pokazaće svima da naša zemlja nema čega da se boji - iza nas je istina. Osim toga, naši istoričari i publicisti će značajno proširiti činjeničnu bazu, kako bi na čistac izveli i domaće i strane lažove. Naravno, falsifikatori neće prestati sa svojim aktivnostima, zato što imaju konkretan cilj: slabljenje, pa i uništavanje Rusije. Naravno, neće im uspeti.

Kandidat istorijskih nauka, stariji naučni sardnik Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka, načelnik naučnog odeljenja Ruskog vojno-istorijskog društva (RVIO) Jurij Nikiforov, uveren je da projekat koji je Putin najavio obećava velike perspektive za profesionalne istoričare, zahvaljujući sistemskoj nadogradnji njihovog rada.

- Ne radi se ovde o premeštanju papira s jednog mesta na drugo, već o stvaranju za nas principijelno novog, savremenog arhiva - kaže Nikiforov. - Naučnici će tu moći da traže potrebne dokumente i da ih pronađu brže nego putem elektronskih pretraživača. To će otvoriti nove mogućnosti za regionalne istoričare koji sada neće morati da putuju u glavni grad, ranije rezervišu mesto u čitaonici. Predsednikova ideja je u skladu sa velikom, davnašnjom idejom i radom na olakšavanju pristupa arhivama svima koji su zainteresovani za istoriju. Često, ne iz pakosti, nego zbog tehničke zaostalosti mnogih naših arhiva, složenosti rada u njima, nastaju mitovi o totalnoj tajnosti dokumenata iz ratnog vremena. A sa druge strane, šire se istorijske izmišljotine u medijima. Morali smo, na primer, da se suočimo sa tim što su strani novinari, „eksperti", koji su radili u Rusiji, umesto da se obrate Centralnom vojnom arhivu Ministarstva odbrane, kako bi dobili dozvolu za korišćenje, unajmljivali kojekakve osobe koje su „levom rukom" odnekud vadile pogrešne podatke koje su ovi „eksperti" posle koristili i objavljivali.

Zamišljeni centralizovani arhiv o ratu podići će na kvalitetno novi nivo širenje istinitih znanja.

Ne radi se toliko o sveukupnoj digitalizaciji svih arhivskih jedinica koje se čuvaju, koliko o stvaranju logično objedinjenog katalagoa za pretraživanje uz pomoć kojeg će biti moguće tražiti i nalaziti sva dokumenta o određenoj, izabranoj temi, a ne slučajno naletati na interesantne papire na neočekivanim mestima.

Sa Jurijem Nikiforovom se slaže i potpredsednik Asocijacije istoričara Drugog svetskog rata Konstantin Zaleski. „Veoma je važno da se sve o ovom ratu nalazi na jednom mestu i da tu stižu i eventualni novi materijali", kaže on. „Sada je situacija sledeća: Rusko istorijsko društvo ima odličan sajt gde je izložena čitava gomila nemačkih arhivskih dokumenata, na sajtu Ministarstva odbrane takođe mogu da se nađu veoma interesantni dokumenti, ali oni tamo leže bez potpune katalogizacije, kao zasebne kolekcije. Da bi se pronašao potreban materijal, sam Bog zna koliko treba kopati i prekopavati na raznim mestima, što je van svake logike. Npr. podaci su potrebni profesionalnom vojnom istoričaru zarad disertacije ili monografije - on mora na obiđe desetine mesta da bi našao ono što mu je potrebno. Ili, za druge istoričare, novinare, kojima su potrebni jedan-dva dokumenta, takav arhiv će biti pravi praznik. Oni neće morati da koriste neproverene informacije sa amaterskih sajtova, a zatim da zbog grešaka dobijaju kritike od profesionalaca. Ili, što je još gore, da uvode u masovne medije lažne podatke, koji onda dugo vremena tako cirkulišu."

Na kojoj osnovi će biti formiran objedinjeni „vojni" arhiv, koji je najavio predsednik? Svoja razmišljanja tim povodom je izrekla zamenica direktora Državnog arhiva RF (GARF) Larisa Malašenko:

- Za nas je „arhivski" predlog šefa države u obraćanju Federalnoj skupštini bio iznenađenje. Mi još ne znamo „tačke okupljanja" ovog budućeg skladišta dokumenata. Može se pretpostaviti da će iz arhiva Ministarstva odbrane da se izdvoji istorijski deo, kao svojevremeno iz arhiva CK KPSS, a iz arhiva Federalne službe bezbednosti svedočanstva o političkim represijama. Kod nas u GARF-u je skupljen sasvim mali deo od ogromnog broja dokumenata iz ratnog vremena: dokumenta Vanredne državne komisije za identifikaciju i istragu zločina nacističkih osvajača i mali deo konfiskovanih nemačkih arhiva od onih koje su korišćene u Nirnberškom procesu. Zato je malo verovatno da ćemo mi postati „baza". Ali, generalno, kao arhivista, moram da kažem da je odluka našeg predsednika da na jednom mestu objedini celokupnu istorijsku dokumentaciju o Drugom svetskom ratu i učini je maksimalno otvorenom - izuzetno potreban i važan korak!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane