Natrag

KiM

Završna Vučićeva rasprodaja Kosmeta

Godina konačnog otimanja?

Godina 2020. po mnogim predviđanjima smatrala se za godinu konačnog otimanja Kosova i Metohije od ostatka Srbije. Približavanje cilju Albance čine sve nervoznijim a podstrek njihovim zlim naumima nesebično pruža režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prirodno, usledio je porast nasilja i brutalnosti, a otkidanje udova sa živog tela ne može da prođe bez krvi i muka. Tako još jednom svedočimo novom talasu nasilja koji je nad Srbima u pokrajini pokrenut.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Već 3 sata posle ponoći između 31. decembra na 01. januar, u Orahovcu su izgorele kuće Srba prognanih 1999. godine, Sretane Baljošević i Ljubiše Baljoševića.

Preostali Srbi iz ove stradalne i namučene sredine, inače izraženo britkog uma, potpuno su uvereni da su kuće Albanci namerno zapalili u euforiji novogodišnje noći. Vatrogasci, pripadnici služba u okviru sistema albanskih separatista, dodatno su se potrudili da kuće izgore do kraja.

Od svoje baze do kuće u plamenu stigli su za 75 minuta, iz baze udaljene oko kilometar i po. Da započnu gašenje trebalo im je još 107 minuta ali svega nekoliko da i to prekinu jer - cisterna je bila prazna! Vratili su se ujutru kada je već sve bilo gotovo.

Inače, lomljenje drvenih krstova na svežim pravoslavnim grobovima u Orahovcu je redovan slučaj kao i svakodnevne provokacije Srba, naročito "dečijih" čarki, kojima sve počinje.

U selu Pasjane kod Gnjilana, na Božić su osvanuli grafiti vulgarne sadržine i odraza duboke mržnje usmerene prema Srbima. Naročita obest vidi se u tome što je Pasjane najveće srpsko selo u okolini. Sredina kakva Albancima nije bila primamljiva za izgrede ovakve vrste, barem do nedavno... Nešto se promenilo, očigledno.

Službeniku vlasti albanskih separatista sa severa pokrajine i funkcioneru Vučićeve "Srpske liste", Slavku Simiću, u Leposaviću je zapaljen auto. Isključena je mogućnost da su to uradili Albanci iako počinilac nije pronađen. Ali kako se radi o trećem paljenju automobila u toj opštini za svega mesec dana, napad je uznemirio i pojačao ionako stalni pritisak pod kojim Srbi žive.

Polovinom meseca, nedaleko od Prizrena u povratničkom selu Novake gde je svakodnevnica gotovo redovno ispunjena novim pljačkama srpskih imanja i kuća, i ovog januara ukradene su dve tone pšenice spakovane u 40 džakova - kradljivcima se očigledno nije žurilo. Zašto i bi kada "kosovska policija" do sada nije rešila nijedan slučaj napada na ljude i imovinu kada su Srbi u pitanju? Usput je obijena i ambulanta iz koje je odnešen jedan bolnički ležaj.

Iz januara su se u februar prelile nove teške krađe, razbojništva i napadi. Tako je posle niza "nemira" čija blizina i učestalost izazivaju jezu i stalne psihološke potrese, u drugoj polovini februara, u selu Cernica - simbolu srpskog stradanja na KiM, lokalna albanska vlast porušila je kuću šestočlanoj porodici Jovice Menkovića. Kako je Briselskim dijalogom sav katastarski rad prenet na separatističke kvazi-insitucije, Menkovića je kao i ostale Srbe u pokrajini, Vlada Srbije prinudila da svoju kuću "legalizuje" pri njihovom sistemu. I pre nego što je doneta odluka, za koju je advokat rekao da će po svim izgledima biti pozitivna, meštanin Albanac je opštini Gnjilane prijavio "nelegalni objekat" koji se na tom mestu nalazi od 90-tih godina a vlast je brže - bolje poslala mehanizaciju i u ekspresnom roku kuću sravnila sa zemljom.

Jovici je ovo bio neočekivani potres nakon smrti njegovog četrdesetogodišnjeg brata koja se dogodila svega nekoliko dana pre toga.

Srbi iz Cernice ovo doživljaju kao još jedan od albanskih gestova u nizu koji imaju cilj da ih preoteraju odatle i to bez ikakve sumnje. Naročito kada se prisetimo da je Albanac u tom selu otišao kod Staniše Jovanovića (52), pozvao ga na kapiju a onda više puta izbo nožem pokušavajući da ga usmrti. Tzv. "kosovska policija" je Albanca uskoro privela i, već tradicionalno, proglasila ga mentalno obolelim oslobađajući ga tako svake odgovornosti.

Ne mnogo pre toga, početkom novembra prošle godine, takođe u ovom selu, noću oko 22 časa, Albanci su srušili deo zida kojim je ograđeno dvorište Veljka Kostića na šta tzv "Kosovska policija" čak nije ni reagovala. Ne samo oni, na ovo nije reagovao ni jedan medij u Srbiji!

Teško je odlučiti šta je teže, reagovanje ili prećutkivanje i obmane. Tako su mediji požurili da o pokušaju ubistva Jovanovića izveste kao o svađi između komšija. Srbi iz Cernice za Magazin Tabloid ovo kategorički odbacuju.

"Uopšte se ne radi o nesporazumu. To je čist pokušaj ubistva. Šta možemo, ćutimo... Ničija nije gorela do zore ali je najgore što se ta sveća pretvara u jednu veliku baklju i uzima sve veći zamah. I naši im se pridružuju... Novine pišu "komšija Albanac" umesto da objave istinu. Nazvati ih (novinare) Judom je za njih sveta titula. Više su to "Tačijevi psi". Novac buši gde burgija neće, uvek je tako bilo a mi uvek siromašan narod" kaže jedan od ogorčenih Srba koji tvrdi da im je čak i zabranjivano da govore o tim događajima.

Usled svega, lokalni Srbi ne vide razlog ni prednost javljanja o onome što im se događa pa tako mnogo više bude onog o čemu se ne govori nego o čemu se govori.

Uoči februarskih Zadušnica u povratničkom selu Žač, opština Istok, Albanci su porušili nadgrobne spomenike sečom stoletnih stabala centriranih tako da posečena padnu preko grobova i oštete ih. Identičan vandalski čin, na ovom istom mestu, počinjen je i pre nekoliko godina, takođe uoči istog praznika. Verovatno u to vreme je na istom groblju oštećena i mala crkvica.

Nekoliko dana ranije nedaleko odatle, u Đurakovcu gde od 1999. godine više nema Srba, demolirana je i tamošnja crkva. Inače, nju su Srbi prošle godine očistili, uredili portu i počeli da obnavljaju u skladu sa svojim mogućnostima.

Predzadnjeg dana februara, u selu Gizime kod Kosovske Kamenice, napadnut je četrdesetogodišnji meštanin Dejan Đokić. Nesrećni Srbin je želeo da spreči da njegov bunar pijaće vode koristi lokalni Albanac za napajanje stoke. Kada je to pokušao da mu saopšti Albanac ga je napao na ulici i lopatom tukao sve do njegove kuće gde je pred kapijom Đokić izgubio svest. Napadač se nije zadovoljio time pa je napao i Dejanovog oca kome je naneo lakše telesne povrede.

Novonastali problem sve češćih neosnovanih hapšenja i privođenja Srba pod optužbom za navodna krivična dela ili ratne zločine, predstavlja trenutno najsnažniji vid pritiska na sve one raseljene koji žele da se vrate na svoja imanja ili traže njihovu zaštitu.

Naročito oni Srbi koji žive u povratničkim ili metohijskim selima, prisiljeni su da ćute budući da su potpuno nezaštićeni. Potvrda takvom njihovom položaju jesu i imenovanja visokih predstavnika ilegalnih separatističkih vlasti koje tokom godina smenjuju činovnike ali sledeće biraju iz iste garniture.

Na čelu separatističkog tzv. "resora odbrane" našao se Anton Ćuni, pripadnik terorističke "OVK" koji je učestvovao u napadu na patrolu Vojske Jugoslavije 30. septembra 1998. godine . Grupa od tridesetak osoba, članova terorističke grupe „Kobre" u kojoj se i Ćuni nalazio, podmetnula je protivtenkovske mine na putu između karaula „Maja čoban" i „Morina" na jugoslovensko-albanskoj granici. Nakon što je vozilo granične patrole naišlo na njih i aktiviralo ih, teroristi su iz obližnjeg zaklona u šumi, osuli nekontrolisanu rafalnu paljbu u vozilo usmrtivši petoricu i ranivši dvojicu pripadnika VJ.

Majka jednog od ubijenih vojnika, Vladimira Radoičića, Lozanka, odbila je da to prokomentariše objašnjenjem:

"Meni su krivi naši. Sud je raspisao poternicu krajem avgusta 2016. a srpsko rukovodstvo i MUP su to ignorisali. I Haradinaj je imao "ministre odbrane" baš iz te družine i onda su ćutali jer sve njih valjda smatraju svojim pregovaračima. Tako će i biti dok na vlast u Srbiji ne dođu oni koji su po volji Gospoda" kaže ova unesrećena majka.

U toj i takvoj separatističkoj "vladi", učešća su se prihvatili i članovi "Srpske liste" koja uživa podršku zvaničnog Beograda i naročito svog osnivača Aleksandra Vučića samo dan nakon što je u Palati Srbija Marko Đurić izjavio da "Srbi neće podržati osnivanje te vlade".

Uostalom, dovoljno govori podatak da nadležne institucije Srbije odbijaju da se ponašaju u skladu sa presudom Suda i da izdaju poternice protiv osuđenih zločinaca.

Pored svega tu su i nove zabrane sportistima iz centralne Srbije da učestvuju na takmičenjima koja se održavaju na Kosovu i Metohiji, čine još gušću kučinu srpske svakodnevnice.

Da sve bude još mučnije javnost je šokirala vest o mladom fudbaleru, Srbinu iz Gračanice, koji je izjavio da će prihvatiti da igra i za "reprezentaciju" ilegalne albanske tvorevine na Kosovu i Metohiji. Zgroženi i šokirani su bili svi ali je najžešća rekacija usledila od režimskih kvazi-nacionalističkih glasila. U najmasovnije reakcije na takvo izveštavanje, na društvenim mrežama se izdvojilo pitanje:

"Ministar u lažnoj državi može ali sportista ne?"

Naravno, mladić je rastrgnut kao žrtveno jagnje u pokušaju da se sakrije agresivna podrška predstavnicima Vođine "Srpske liste" koja aktivno radi na osnaženju upravo te "lažne države". Međutim, potez ovog mladog fudbalera jeste zaslužio glasnu kritiku jer će on mnogo više nego političari promovisati albansku "državu" sa KiM a time oduzeti legitimitet Srbima da odbiju da u njoj žive i dajući taj legitimitet albanskim zločinima kako ranijim tako i današnjim. Suviše teške posledice bi imala takva odluka ako se sa njom ode do kraja.

Iako su oni ti koji će biti najviše pogođeni odlukom mladog fudbalera, ovdašnji Srbi imaju razumevanje za takvo razmišljanje.

"Narod je stoka ali je i gladan" kažu u Gračanici za Magazin Tabloid. Ističu da ni jednu ideju niti projekat ne mogu da sprovedu uz pomoć institucija i podrške Vlade Srbije jer ona biva usmerena ka predstavnicima na lokalnom nivou.

Neke NVO su ugašene upravo zbog toga jer su jedinu podršku nalazili u inostranim i separatističkim fondovima. Među starijima ima onih koji ne žele da funkcionišu na taj način, mada je i njih sve manje usled politike predaje KiM koju predsednik Srbije vodi sa svojim saradnicima. Međutim, mladi o teretu prošlosti znaju samo iz priča. Oni su u potpunosti izgubili osećaj da su rođeni i da žive u izolovanim ruralnim sredinama i da su pripadnici najobespravljenije grupe u Evropi.

Okolnosti u kojima van svoje "ograde"nemaju nikakva prava, za njih je jednostavno prirodno stanje jer osim što za drugo ne znaju, držanje "ograđenog" prostora im se od najbližih i preporučuje kao najbezbednije a napadi separatista plastično uveravaju da to jeste tako.

Ponuda, kakvu je ovaj fudbaler dobio, ne posmatra se politički u okruženju u kome svu vlast imaju predstavnici Beograda uposleni u institucijama nečega što na lokalu više nema efekta nazivati "lažnim".

Ovo je, naravno, moglo da bude sprečeno ali je za to bila neophodna odlučna uloga države Srbije i podrška životu Srba nezavisno od krugova koji nameću ili promovišu albanske interese na Kosovu i Metohiji kako bi albanski teror ne samo postao podnošljiv već i pobeđen odlučnošću i samopouzdanjem. Ali to nije bilo ono što su zapadni zagovornici i finansijera otimanja KiM želeli pa je podrška izostala a danas vidimo da se sve čini u suprotnom smeru.

Jedina podrška Srbima na KiM da istraju, a koja dolazi od srpskih vlasti iz Beograda, uglavnom je izražena u "najoštrijim reakcijama" putem zvaničnih saopštenja ili izjava za medije direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića. A ona im znači isto koliko i pokretanje istrage "kosovske policije" posle izvršenja krivičnog dela.

Zločini i nasilje postali su deo političkih metoda za prisilno pristajanje na međunarodno ilegalnu otimačinu južne srpske pokrajine. Pravda je prinuđena da se povuče pred interesima svetskih sila, i to nije ništa novo, muku stvara ono što je novo - da u tome učestvuje ili makar pasivnim stavom podstiče na širenje srpska vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Dovoljno i nečinjenjem a tek sistematskim i proračunatim povlačenjem atributa države Srbije i njeno postepeno ali očigledno gašenje na tlu Kosova i Metohije, negativnom selekcijom i poklanjanju slobode svojima da se čerupa i prisvaja sav legalni i ilegalni prihod iz države Srbije, psihološki pritisci da se prihvati "nova realnost" koja je za jedne faktičko stanje za druge izdaja, kao i predaja upravljanja svih državnih i uticajnijih firmi i poslova koje finansira Republika Srbija u ruke kriminalnih bandi - saveznika i privatne policije Aleksandra Vučića, kod Srba izaziva snažan revolt koji se paradoksalno manifestuje na dva načina - prihvatanjem takvog načina života "iz inata" i "osvete" ili odlaskom bez trunke želje i nade u povratak. I jedno i drugo su masovne pojave i apsolutno preovladavaju.

Realnost u kojoj na njihovoj muci zarađuju oni koji bi trebalo da ih štite, nije okruženje koje mogu da podnesu.

Sve upućuje na to da je zapadnim moćnicima koji su ga doveli na vlast Aleksandar Vučić obećao ne samo predaju Kosova i Metohije već i uklanjanje svih mogućnosti da se jednom ta odluka poništi.

U moru svojih obećanja javno iznetih, barem u tom jednom Vučić će moći da se pohvali da je dao sve od sebe da ga ispuni i u velikoj meri zaista i uspeo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane