Natrag

Dežurna

Da li će Srbija izgubiti finansijski pored već izgubljenog monetarnog suvereniteta

Dominacija stranih banaka je pogubna za Srbiju

U Ministarstvu finansija potpisan je 26. 2. 2020. ugovor o prodaji Komercijalne banke - Novoj Ljubljanskoj banci za 387 miliona evra.Zašto se prodaje ova banka? To je najveća domaća banka i na trećem je mestu po veličini (iza INTEZE i UNICREDIT banke), a po nekim pokazateljima i na drugom mestu. Ona ima veliki broj (preko 200) ekspozitura i posluje u BIH, CG i Srbiji, sa 2.720 zaposlenih. Ovom prodajom je 90% bankarskog sektora prešlo u ruke stranog kapitala. Umesto da strane banke učestvuju sa „normalnih" 20-25% u bankarskom sistemu Srbije, to je gotovo kompletno prešlo u ruke stranog kapitala.

Prof. dr Slobodan Komazec

Problem je u tome što strane banke ovde rade sa našim depozitima i štednjom, a profit iznose u matične države.

Učešće stranog kapitala u bankarskom sektoru, iznosi oko 0,06%. Sada ovih 26 banaka kod nas ima kapital od 5,9 milijardi evra, dok su ukupne obaveze (izvori) 36 milijardi evra.

Samo devizna štednja iznosi 11,7 milijardi evra, a dinarska sedam stotina miliona evra (83 milijarde dinara). Komercijalna banka ima sama oko 2 milijarde evra, a kao pojedinačna banka najveću štednju.

EBRD je dokapitalizovala Komercijalnu banku (2006) sa 70 miliona evra, a kasnije (2009) IFC i fondovi sa 120 miliona. Dakle, strani investitori su dokapitalizacijom uložili 190 miliona evra. Država je (2012) dokapitalizovala banku sa 100 miliona evra, da sačuva status, većinskog vlasnika.

Država je strancima trebala da isplati u tri godine uloženi kapital. Država je prošle godine otkupila od akcionara 41,47% akcija za 260 miliona evra (4.400 evra po akciji). To se odnosilo na EBRD, IFC, nemački i švedski invest. fond.

Na to se obavezala PUT OPCIJOM u ugovorima iz 2006. i 2009. godine, u slučaju da do kraja 2015. banka ne bude privatizovana ili se ne postigne zadovoljavajuća cena.

Stranci su dokapitalizovali Banku sa 190 miliona evra, što znači da su ovim štetnim ugovorom zaradili 70 miliona evra.

Država je, uz to 2012. godine dodala još 100 miliona evra za dokapitalizaciju. Dakle, ukupno je dokapitalizovano 360 miliona evra.

Sve je to bilo u sklopu veće dokapitalizacije niza banaka u Srbiji od 800 miliona evra. Komercijalna banka je ovom kupovinom akcija od stranih ulagača pribministavila 41,27% akcija i ostvarila kontrolu nad bankom u visini od 83,23%. Pod pritiskom MMF država mora da proda banku. Konačno sa ovakvom preporukom trebalo je odmah otpustiti i konsultanta.

Poznat je koncept MMF da se sve privatizuje. Stoga on čak neukusno hvali velike uspehe Srbije, posebno kada se zadužuje na zapadnom tržištu, a profit se isisava iz Srbije, dok zarobljenost od ovog kapitala postaje trajan proces. Zaduživanje prema Rusiji i Kini nije poželjno.

Ministarstvo finansija prodaje ove akcije NLB banci (Novoj Ljubljanskoj banci) za 387 miliona evra, dok je knjigovodstvena vrednost 524 miliona. „Isparilo" je vrednosti od 137 miliona evra ili 30%.

U stvari NLB dolazi do 83,3% akcija ili kapitala banke, videćemo, novcem i sredstvima Komercijalne banke. Da li će NLB stvarno iz svojih sredstava kupiti banku ili će osvariti ( u stvari dobiti) ogroman kapital na raspolaganju u postojećoj banci?

2. Iz bilansa stanja i bilansa uspeha Komercijalne banke

U ovom prostupku prodaje banke kao da nisu ni pogledali osnovne bilanse ove banke. Šta je sa izvorima sredstava od 2,8 milijardi evra? Kapital i rezerve iznose preko 500 miliona evra. Ukupan potencijal kojim banka radi je 3,4 milijarde evra. Ostvaren je profit Banke u 2019. od 75 miliona evra.

Po ovom ugovoru deo profita od 50 % ide u budžet Srbije (26 miliona evra, jer se odbija porez na dobit samo u ovom delu), dok 50% (37 miliona evra) ide NLB banci. Ona s tim poslovanjem u 2019. nema nikakve veze, a dobija deo tuđeg profita. Umesto da ovaj profit ide na povećanje sopstvenog kapitala Banke i njene stabilnosti i sigurnosti ili kao deo dividende (akcionarima kroz raspodelu), on se „poklanja" strancu (NLB i MELON).

Dakle, šta je sa plasmanima sredstava Komercijalne banke? - Dati krediti u korišćenju komitentima iznose preko 20 milijardi dinara, - Hartije od vrednosti 134 milijarde dinara, - Nekretnine i oprema 8,2 milijarde UKUPNO AKTIVA 420 milijardi ili oko 4 milijarde evra.

U pasivi ili izvorima sredstava Banke imamo: - depozit komitenata 330 milijardi dinara, - rezervacije 3 milijarde dinara, - rezerve banke 25 milijardi dinara. DOBIT u 2019 je 8,1 milijardi dinara ( 75 miliona evra). Za sledeće 3-4 godine Banka će ostvariti profit u visini navodne uplate za kupovinu akcija.

Komercijalna banka nisu samo prodate akcije, već i sredstva i plasmani banke, jer se plasmani po dospeću naplaćuju i ponovo vrši replasman, uz profit. To je, dakle i upravljanje bankom, vođenje ukupne poslovne politike banke (krediti i depozit) i ukupna imovina banke.

Šta je sa vrlo vrednim nekretninama banke koje iznose preko 8,2 milijarde dinara, a nalaze se na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i drugim gradovima. Uz to banka se oslobodila „loših plasmana" koji su opteretili bilanse i njeno poslovanje.

Sada može efikasnije i odgovornije poslovati. Po bilansu stanja druga je banka po veličini u državi (iza Inteze). Racio kapitala je 30%, dok je regulatorna visina po zakonu 12% likvidnost banke i slobodna sredstva za plasman veliki.

3. Zašto banku nije trebalo prodavati

Ovo je, konačno, ŠTETAN UGOVOR ZA SRBIJU i dalje uništavanje bankarskog sistema. To je i teški kriminal i rušenje finansijskog sistema, rasprodaja i velika pljačka i otuđenje nacionalnih sredstava.

Ministarstvo finansija kaže „država će prihodovati 2% godišnje od NLB do datuma završetka transakcije", što je samo zavaravanje javnosti i „smokvin list" kojim se prikriva ova štetna operacija.

Dugo već nisam pročitao ovako potpuno nesmislu tvrdnju. Ovakva „izgubljena" država čini sve da devastacijom i prodajom ove banke u stvari celu srpsku privredu i društvo podređuje stranom kapitalu i dirigovanju. Videti u tom pogledu odličan prilog „Banku ruše, stadion grade" (Uroš Delević, Politika, 14 februar 2020).

Vučić povodom prodaje Komercijalne banke kaže „nećemo partijske banke" uz navođenje čitavog niza primera zloupotreba i čiste pljačke u državnim bankama ( Agrobanka, Univezral banka, Nova agrobanka, Privredna banka, Razvojna banka Vojvodine, pa i Razvojni fond).

Navodi se i slučaj Ivice Smolića bivšeg direktora Komercijalne banke, koje je dobio otpremninu 700.000 evra, verovatno za „veliki uspeh" koji je ostvario.

Slažem se sa konstatacijom „barabe jedne lopovske". Bile su takve barabe u svim bankama koje su odvele u stečaj i likvidaciju niz državnih banaka. Dobro mi je poznat slučaj tih banaka.

Neoliberali kod nas i dalje traže da sve bude privatizovano (po stranom nalogu), a ne ukazuju na veliki problem korupcije, nepoštovanje propisa, odobravanje kredita državnim preduzećima na telefonski nalog političara, koji su postali nenaplativi i odveli veliki broj banaka u likvidaciju.

Umesto njih su došle strane banke. NLB banka, kaže se, nije slovenačka (samo 25%), već je većinsko vlasništvo američko (Njujorška banka MELON sa 62,32% kapitala). Pri tome je postavljeno i jedno, čisto veoma nestručno pitanje: „Kakve veze ima vlasništvo Komercijalne banke sa bankarskim sistemom koji uspešno funkcioniše".

To su, da napomenem, obične akcije sa upravljačkim pravima, a ne prioritetne akcije. Niko, koliko vidim ne traži (i neće to) da se izbace Inteza, Rajfajzen, OTP i druge banke, ali se mora postepeno bankarski sistem vratiti u nacionalno bankarstvo i izraditi mehanizam otpornosti i odgovornih rukovodstva banaka na uticaje političara i kriminalaca na odluke banaka (što je bila vrlo raširena pojava „burazerskih kredita", koja je i dovela do propasti i likvidacije mnogih banaka), ali i navedene ukupne intervencije države sa 800 miliona evra u dokapitalizaciji i spasavanju banaka.

Banke moraju da vode visokokvalitetni, moralni i odgovorni ljudi, a ne stranački postavljeni. Dakle, problem je u upravlljanju bankom, a ne put u njenu prodaju ili još gore u poklanjanju - da stranci njom upravljaju.

Strani suvlasnici u banci (EBRD, IFC, fondovi) imali su do sada svoje predstavnike u upravnom odboru pa se postavlja pitanje kakva im je bila uloga u tome kada se bankom loše upravljalo i kako to da se ostvaruje prinos na kapital od 30%, a vrednost banke se srozava sa 2 milijarde evra na oko 530 miliona.

Da li i oni snose posledice za dosadašnje loše upravljanje bankom? Narodna banka Srbije ima pravo da ne odobri ovu transakciju (prodaju), jer može da oceni kupca i štetnost ugovora, jer kupac ima lošu reputaciju i istorijat poslovanja u bivšoj Jugoslaviji, gde ima velike neizvršene obaveze prema štedišama, (oko jedne milijarde evra kod nas), a poznata je i operacija „transformacije" Ljubljanske banke u Novu Ljubljansku banku i „čišćenja" njenih bilansa i obaveza.

To je rizik za celi bankarski sistem Srbije. Narodna banka Srbije treba da odbije ovu prodaju, jer to neće učiniti Evropska centralna banka, ali ni centralne banke država u kojima posluje NLB, kao ni organi za zaštitu konkurencije.

Dakle, nije reč o prodaji, već poklonu banke NLB banci. NLB kupuje veliku banku u kojoj je čeka slobodan kapital i ogromna sredstva i plasmani, mreža, štediše, komitenti.

Prema izjavi predstavnika NLB „jačanje našeg prisustva u Srbiji - našem najvećem i veoma atraktivnom inostranom tržištu - predstavlja naš strateški prioritet." Zašto ga ne traže na tržištu EU i evrozone čiji su član? Tu ne mogu i nemaju šta da traže!

Tržišni udeo NLB bi se ovom transakcijom povećao na 12%, čime postaju treća ili čak druga najveća banka u Srbiji, a to je i danas Komercijalna banka. Izabrali smo kao prioritet razvoj poljoprivrede, a prodajemo banku koja ima kredite u agrobiznisu dvostruko veće od njenog glavnog konkurenta(Inteza banke).

Da li će NLB banka da finansira naše izabrane razvojene prioritete? To neće biti njen prioritet, već kratkoročno kreditiranje sektora stanovništva sa sigurnom naplatom, visokim kamatama i profitom uz neznatne nenaplative kredite. Da li nam je jasno kuda sve ovo vodi i ko vodi ovu državu i privredu?

Ovu pogubnu operaciju poklanjanja najveće naše banke strancima treba odmah zaustaviti i poništiti u interesu Srbije. Aktere ove operacije treba i krivično goniti i staviti ih tamo gde im je mesto.

Ministar finansija MALI kaže: „Kad igraš igru, činiš to do kraja", stvarno ste svi do sada koji ste vodili državu rasprodali i uništili bankarski sistem (i privredu) „do kraja". Strane banke će prodajom ove banke zauzeti gotovo 90% aktive bankarskog sektora, a time i finansijskog tržišta.

Uz već izgubljeni monetarni suverenitet gubi se i finansijski suverenitet. To čini privredu visoko ranjivom i potpuno zavisnom od stranog kapitala, ali i na svetsku krizu i spekulativne tokove kapitala. Stoga NBS i Vlada Srbije ne smeju prepustiti (pokloniti) strancima uspešnu, sada profitabilnu, sistemski značajnu banku sa najvećom deviznom štednjom i najvećim brojem poslovnih jedinica, veliki broj zaposlenih (2.700 sa prosečnom platom 1.100 evra) i poverenje štediša i komitenata.

Prema izjavi iz NLB broj zaposlenih biće gotovo prepolovljen (kao što je to učinjeno kod njih). Komercijalna banka je postala naš brend. Ona bi bila „zlatna banka" u bankarskom sistemu Srbije, posebno u pripremljenom programu socijalnog razvoja i uravnotežavanju društva u Srbiji. To ne može biti Banka poštanska štedionica.

Stoga banke treba dominantno da budu domaće i okrenute finansiranju razvoja domaće privrede. „Ne dozvolite da vaše banke pređu u ruke stranog kapitala, to može biti do 20%" (kod nas se to penje do 90%).

To je stav jednog od vodećih svetskih ekonomista. Strane banke nikada ne podstiču razvoj. To im i nije funkcija i cilj, posebno kada se radi o konkurentnoj sposobnosti privrede. Zar ništa ne ukazuje na činjenicu da se ovo finansiranje vrši preko subordinarnih obveznica i da neće doći do dokapitalizacije banke.

Čijim sredstvima će raditi - domaćim, a brend i ugled Komercijalne će iskoristiti preko novog naziva NLB - Komercijalna banka. Privreda bez domaćih banaka ne može se planirano i programirano uspešno razvijati. Bez domaćih banaka nema održivog razvoja, već se radi o spontanom, spekulativnom i „iscrpljujućem" razvoju.

To je posledica plasmana i politike stranih banaka u zemlji vođenih isključivo njihovim uskim profitnim interesom kroz kreditiranje potrošnje (stanovništva), a ne investicija i razvoja (i odlivom profita u matične države). Oni uzimaju naše depozite i štednju - na kojima isključivo posluju, a preko toga isisavaju profit i sve efekte razvoja.

Dominacija stranih banaka je pogubna za Srbiju. Konačno, postavlja se sudbonostno pitanje: ko nam to vodi privredu, finansije, društvo i državu u opšti slom i rasprodaju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane