Natrag

Govoreći otvoreno

U Srbiji više nema podele, svi su protiv Vučića.

Kojim god putem krene, završiće slomljen

Korona virus zarazio je i savladao diktatorski sistem Aleksandra Vučića. Na prvu vest o potvrđenim slučajevima u Srbiji, raspao se režimski mehanizam za medijsku hipnozu građana. Kao da su normalni, naprednjaci su otkazali poslušnost pomahnitalom vođi i odbili da učestvuju u suicidnoj predizbornoj kampanji. Neće biti mitinga, idolopokloničkih karnevala, hvalospeva i aplauza vođi, verovatno ni izbora. Umesto izbornih prevara, Vučić sad priprema plan za osvetu celoj Srbiji, koji namerava da sprovede po uvođenju vanrednog stanja.

Predrag Popović

Aleksandra Vučića nije porazio korona virus. Fatalni udarac zadalo mu je njegovo omiljeno oružje - strah. Vučić već osam godina vlada lažima, prevarama i strahom. Najveći kukavica u savremenoj istoriji Srbije uspeo je da zaplaši skoro sve političare, tajkune, kriminalce, sudije, novinare i običan svet. Zaveo je strahovladu, okupirao institucije i sve građane pretvorio u taoce svoje patologije. Iako izgleda smešno kad, na konferecijama za novinare i u medijskim monolozima, urla na nevidljive protivnike, skiči, kmeči, smeje se i plače, ipak postiže željeni utisak. Normalni ljudi zaziru od psihopata.

Strasnim izlivima mržnje, praćenih brutalnim optužbama i pretnjama, uspevao je da reketira najopasnije kriminalce i bogataše. Pod njegovim besom povijala se i sirotinja, uplašena mogućnošću da ih manijak ne gurne preko ivice bede. Psihoza je trajala dok nije nabujao strah za goli život. Kad se to desilo, Vučić je sveden na pravu meru, na nulu.

Kad se pojavio korona virus, skroman intelekt, po običaju, Vučić je kompenzovao urođenim instinktom za nadolazeću opasnost. Nadao se da mu virus neće pokvariti izborni vašar. U naletu ludila, ponudio se da ide u Vuhan, da ličnim prisustvom dokaže solidarnost s kineskim narodom, kao da tamo nemaju dovoljno bolesnika. Od ruganja žrtvama nije odustao ni kad je epidemija počela da se širi Evropom. Po ko zna koji put je dokazao da nema talenta čak ni za kreiranje prevara, samo ponavlja izlizane trikove.

U proleće 2014. godine katastrofalne poplave su zadesile Posavinu. Vučić, Miroslav Čučković i Siniša Mali pozivali su građane Obrenovca da ne podležu panici, da ostanu u svojim kućama, štiti ih država. Više od 300 ljudi je, zvanično je objavljeno, stradalo, a niko nije odgovarao, ni politički, a kamoli krivično. Nije ni bilo potrebe, građani su oprostili zločin.

Na predsedničkim izborima 2017. godine Vučić je u Obrenovcu osvojio 57 odsto glasova, a SNS, sledeće godine, na lokalnim izborima 59 odsto. Uplašeni ili podmićeni, nesrećnici su oplakali pokojne rođake, komšije i prijatelje, pa glasali za zlikovce. Tužioci su, takođe, pustili pravdu niz Savu.

U martu 2015. godine, u padu vojnog helikoptera u Surčinu, poginulo je sedmoro ljudi, među kojima i jedna beba. "Pa, šta? U celom svetu svaki dan padaju avioni i helikopteri, to se dešava..." - ocenio je tadašnji premijer Vučić. Posle istrage koju je sproveo, zaključio je da su piloti sami krivi, bili su pijani.

Ministri Lončar i Gašić su ignorisali zahteve pilota, kobni let su preusmerili s Banjice prema Surčinu, da bi televizijske ekipe snimile ministra zadravlja kako iz helikoptera iznosi bolesno novorođenče. Ministri su rizikovali, poginuli su piloti, lekari i deta, a Vučić je zaključio: "Ne dam Gašića i Lončara! Eto, ne dam ih i šta sad!" Pokojnici su dobili ordenje, udovice penziju i sve su prekrili snegovi, ruzmarin i šaš.

Sredinom septembra 2018, na gradilištu "Beograd na vodi", poginula su dva radnika "Štrabaga". Stefan Dabetić i Aca Šimunov pali su s 22. sprata. "A, što se tiče optužbi na račun države, da je država odgovorna za ovaj slučaj... Mislio sam da o tome ne govorim, ali hoću da ljudima pročitam neke podatke. Znate li da u Americi svakih deset sekundi gine, ponavljam gine, jedan od perača prozora. Svakih deset sekundi", objasnio je Vučić zašto smrt dva radnika iz "Beograda na vodi" nije strašna i da niko nije kriv, pošto je statistika u Americi mnogo gora. Vučićeve sudije su u ovom slučaju reagovalo samo presudom protiv aktivista Građanske inicijative "Ne davimo Beograd", koji su protestovali zbog pogibije dva radnika.

Fatalne tragedije u prisustvu vlasti ili usred njenog nemara, to za Vučića nije problem. Ne, dok god stradaju drugi ljudi. E, kad neko njega uvredi ili ako mu opsuje kljakavu Milicu, taj je izložen medijskoj i pravosudnoj torturi. Za smrt novorđenčeta niko nije odgovarao, a zatvori su puni ogorčenih očajnika, koji bes iskaljuju na društvenim mrežama.

Vučić se nadao da će mu isti štos proći i u slučaju korona virusa. Režimski mediji su u udarnim emisijama i na naslovnim stranama odradili artiljerijsku pripremu, posle koje su juriš na zdrav razum izvršili ministar zdravlja Lončar i načelnik pulmologije i alergologije u Tiršovoj prof. dr Branimir Nestorović.

Lončar je lagao da od korona virusa umire manje ljudi nego od sezonskog gripa. Stopa smrtnosti kod običnog gripa je 0,1, a kod korone 3,5 odsto. S vučićevskim smislom za sprdnju tuđom nevoljom, dr Nestorović se smejao glupim Srbima: "Ne mogu da verujem da se narod, koji je preživeo sankcije, bombarodvanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva".

Režimski lekari su kao mere zaštite preporučili pranje ruku tvrdim sapunom i ispijanje rakije: "Gde alkohol stavite, tu korona virus ne raste". Taj savet kao da je smislio prestolonaslednik Danilo, koji se, kao kandilo, samo doliva.

Na kraju, Vučić je iz lične fabrike laži i zabluda izvukao poslednji adut.

- Zapisao sam tačne brojeve. Najteži dan za korona virus bio je 10. februar. Umrlo je 108 ljudi od korona virusa. Ali, tog dana su u svetu od raka umrle 26.283 osobe, od srca i srčanih oboljenja 24.200, od dijabetesa 4.300, dok je bilo 28 puta više ljudi koji su sami sebi oduzeli život. Svakog dana 25 puta više ljudi umre od ujeda komaraca nego od korona virusa - tvrdio je Vučić s morbidnom namerom da rizikuje zdravlje i živote svih ljudi u Srbiji, samo da bi ostvario svoj politički interes i proces izborne krađe izgurao do kraja.

Da bi pojačao utisak, demonstrirao je krajnju neodgovornost priznanjem da mu ne pada na pamet da nosi zaštitnu masku. Odbacio je i zvaničan zahtev Svetske zdravstvene organizacije da se testira na korona virus, pošto je učestvovao na konferenciji AIPAK, gde su registrovana dva slučaja zaraze. Više od 19.000 političara, biznismena i ostalih učesnika na tom događaju pristalo je da se, zbog sebe i ljudi iz svog okruženja, testira i podvrgne kompletnom tretmanu, pa i karantinu, ali ne i Aleksandar Vučić.

Briga njega. Doktor Nestorović tvrdi da su Srbi genetski imuni na korona virus. To bi značilo da je Andrej potpuno bezbedan, a Alek bar 50 odsto. U rizičnoj grupi je Ana Brnabić, ali ona nije ni bitna. Ni ako se razboli, predsednik SNS-a neće ići kod lekara. Kaže, paziće ga mama.

Čovek s punih 50 godina, s minimum dve supruge i dvoje punoletne dece, želi da ga neguje mama, samo njoj veruje i samo nju voli. Sofoklov Edip bi razumeo Vučića, imao je slične emocije prema mami.

Vučić je uradio sve što je mogao da bi izborna procedura počela u, tobože, regularnim uslovima. Izbore je, zvanično, raspisao 4. marta, da bi SNS isto veče organizovala prikupljanje potpisa za listu poslaničkih kandidata. U mesnim odborima nastala je gužva, na stotine privedenih nesrećnika moralo je da obavi stranačku dužnost i po cenu da ugrozi zdravlje.

Tek sutradan, kad je prljavi stranački posao obavljen, objavljeno je da je u Srbiji registrovan prvi slučaj zaraze od korona virusa. Pet dana kasnije mediji nisu uspeli da sakriju postojanje drugog obolelog, izvesnog Kineza, koji je virus doneo s poslovnog puta u Sarajevo.

Kinez, zaposlen u beogradskoj filijali Huaveija, prvi put se na korona virus testirao 3. marta u jednog privatnoj klinici. Lekari su mu rekli da je samo prehlađen, neka ide kući. Kinez je sledećih pet dana izvršavao redovne radne obaveze, sastajao se s kolegama iz Telekoma, putovao taksijem i javnim saobraćajem. Tek kad mu je opet pozlilo, na Infektivnoj klinici utvrđeno je da ima koronu. Zgrada u Airportu, gde je sedište njegove kompanije, ekspresno je evakuisana i dezinfikovana.

U toj zgradi nalaze se i poslovne prostorije Telenora, kao i marketinške agencije Right, čiji vlasnik je Goran Veselinović, kum Aleksandra Vučića. Zaposleni u tim firmama nisu testirani i stavljeni u karantin, iako postoji mogućnost da su bili izloženi virusu, kojim je zaražen Kinez.

Umesto da budu podvrgnuti kontroli, kako ne bi ugrozili sebe i svoje bližnje, pušteni su kući. A, i to je trajalo samo dok javnost nije saznala šta se desilo. Dva dana kasnije, naređeno im je da dođu na svoja mesta, sve je u redu. Ako se neko razboli i umre, Vučić će objasniti da to nije bitno, ionako više ljudi na onaj svet ode usled ujeda komaraca.

Ne zna se koliko je građana Beograda i Srbije već zaraženo Srbijom, ni koliki će danak u krvi biti plaćen zbog neodgovornosti vlasti. Vučića je na to upozorila i Angela Merkel, koja je saopštila da očekuje da u Nemačkoj bude zaraženo do 70 odsto stanovništva.

S obzirom na razlike u nemačkom i srpskom zdravstvu, jasno je s kakvim posledicama mogu da se suoče pacijenti o kojima brinu Vučić, Lončar, Nestorović i slični stručnjaci. U srpskim bolnicama nema ni obične gaze, a kamoli testova na korona virus.

Vučić svesno rizikuje tuđe živote. Stajao je korak iza dr Nestorovića i, kao nestašna tinejdžerka ciktao od smeha, dok je slušao predlog Srbima da svoje supruge pošalju na šoping u Milano.

Inače, većina glasača SNS-a, s obzirom na godine i zdravstveno stanje, šopinguje samo u apotekama. Bez osmeha je objavio odluku da Srbija zabrani ulazak ljudi iz država ugroženih virusom, kao što je Italija.

Kao u javnim nastupima, Vučić se tako sprda i u privatnim razgovorima. Mnogo mu se svidela pošalica o tome kako svi Srbi kupuju zaštine maske, samo Toma Nikolić traži lopate.

Osmeh mu je nestao s lica kad je shvatio da je strah od virusa jači od straha koji on izaziva. Tužnu istinu saopštio mu je Darko Glišić, glavni operativac u izbornoj kampanji.

Na zahtev da obezbedi tri autobusa za put u Vranje, vlasnik jednog transportnog preduzeća iz beogradske opštine Palilula odgovorio je Glišiću: "Ne pada mi na pamet da ugrozim bilo čiji život, neću u tome da učestvujem". Ni molbe ni pretnje nisu promenile odluku o odbijanju poslušnosti. Taj primer sledilo je još nekoliko saradnika naprednjačkog kartela.

Vučiću nije ostalo ništa drugo, nego da otkaže hepening u Vranju, kao i sve ostale mitinge u martu. Do juče, prolazili su mu svi trikovi. Pinkoidnom medijskom hipnozom uspevao je da prevari deo birača, naročito lakoverne penzionere.

I sad su babe, dok se preko vibera dopisuju s unucima iz Nemačke i Australije, jedva čekale 26. april da glasaju za listu "za našu decu". Međutim, u strahu su velike oči. Kad su ih otvorili, i naprednjaci su videli da Vučić besprizorno laže, da ih, kao topovsko meso, šalje na izborni front. Ćutke su mu opraštali pljačke javne imovine, pa i penzija i plata, čak i torturu javnih izvršitelja. Svake godine izvršitelji realizuju oko tri miliona predmeta, plene novac, pokretnu imovinu, kuće i stanove. Svakog dana četvoro ljudi u samoubistvu usled beznađa, a 150 mladih i obrazovanih zauvek napusti Srbiju. Iako svesni užasa u kome žive, ljudi su Vučiću to tolerisali dok nije i njih lično ugrozio. Kad je odlučio da ih žrtvuje u predizbornim akcijama, odbili su sendvič, jednu crvenu i poziv da se putuju u suicidnom konvoju.

Vučić nije sportski prihvatio poraz. Preko mnogo toga može da pređe, ali ne i preko odbijanja naređenja. U osvetničkom zanosu, već je počeo da priprema plan za obračun sa svima koji mu kvare sreću.

Ukoliko se nastavi širenje panike, pod pritiskom domaće javnosti i stranih centara moći, Vučić će morati da otkaže izbore. Najavljeno je otkazivanje Olimpijskih igara u Japanu, kao i Evropskog prvenstva u fudbalu, koje je trebalo da bude održano u sedam država. Već je otežan saobraćaj u nekoliko članica Evropske unije, proređeni su avionski letovi, a železnica potpuno zaustavljena, kao i nastava u mnogim osnovnim školama i fakultetima. U takvim okolnostima, kad privreda, na globalnom nivou, trpi teške posledice, nije realno očekivati da SAD i Evropska unija dozvole Vučiću da eksperimentiše sa zdravljem cele nacije.

Po običaju, Vučić zamenjuje teze. Nemilosrdno gura u nesreću ljude, a za to zlo optužuje lidere opozicije. "Savez za Srbiju vodi bolesnu kampanju. Dragan Đilas je svima dao zadatak da maksimalno šire paniku oko korone, kako bi naterali Aleksandra Vučića da otkaže izbore", tvrde režimski analitičari. To ponavljaju i visoki funkcioneri SNS-a, poput Milenka Jovanova: "Đilasovi bednici koriste i korona virus da bi napali Aleksandra Vučića. Đilasovi bednici, poput političkih nekrofila zloupotrebljavaju svaku smrt i nesreću koja se desila, sad za to koriste korona virus."

Na osnovu tih optužbi, Vučić je već pripremio i presudu. Ako bude prinuđen da otkaže izbore, uvešće vanredno stanje. Zbog stranaca neće moći da ispuni snove svog konsiljerea Vladimira Bebe Popovića, pa da sprovede "Sablju 2", kojom bi kriminalizovao političke protivnike i nepodobne novinare, ali imaće dovoljno prostora za manipulaciju i torturu nad svim targetovanim pojedincima. Zadovoljiće se zloupotrebom pravila Svetske zdravstvene organizacije. Zbog navodne sumnje da je neko zaražen korona virusom svim nepodobnim elementima odrediće meru zadržavanja u karantinu.

- Ja neću u karantin. Šta biste vi hteli? Da me stavite u karantin, da ne mogu da radim svoj posao? Vi biste voleli da me udari meteorit, pa da me ubije? - urlao je Vučić na jednoj od konferencija za medije, kad mu je postavljeno pitanje da li će poštovati protokol i pristati da se testira na korona virus.

Tada je odlučio da u karantin smesti sve kritičare njegove diktature. U uslovima vanrednog stanja, bez po muke moći će da montira takve slučajeve. Po njegovom nalogu, policija će upadati u prostorije opozicionih stranaka i redakcije retkih nezavisnih medija. Sa izgovorom da brine o javnom zdravlju, napuniće karantin svima koji mu se zamere.

Što je babi milo, to se Vučiću snilo. On bi voleo da od Srbije napravi veliki zatvor, ali izvesnije je da će pre završiti on u ćeliji, nego njegovi oponenti u karantinu. Pretnjama osvetom ne može nikoga da uplaši, svima je jasno da mu je odzvonilo.

Bez obzira da li je korona virus slučajno nastao u prirodi ili je proizveden u laboratorijama i upotrebljen za smanjenje populacije starije od 65 godina i za sticanje astronomskog profita farmaceutske industrije, u Srbiji je već izazvao političke posledice.

Uplašeni građani su priznali da ne veruju Vučiću, da znaju koliko je poremećen i na šta je spreman. Iako broj zaraženih pacijenata još nije veliki, ljudi prave zalihe hrane i lekova, pripremaju se za haos. Paniku ne mogu da zaustave ni mere zaštite, koje je odredila Vlada Srbije.

Dodatni problem, podjednako komplikovan, Vučiću pravi strah od migranata. Kao da mu nije dosta muke od virusa, turski predsednik Erdogan baš pred izbore odlučio je da otvori granicu i prema Grčkoj pusti oko 150.000 migranata s Bliskog i Srednjeg istoka.

Istovremeno, u Srbiji su učestali incidenti s migrantima, koji su već tu i koji, zbog pojačane zaštite granica Hrvatske i Mađarske, ne mogu da nastave put ka Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji Evropske unije.

Boško Obradović, predsednik Dveri, pre dva meseca je pokrenuo peticiju protiv migrantske politike Vlade Srbije. Građani su se usprotivili Vučićevoj nameri da u Srbiji napravi sabirni centar u kome će se trajno nastaniti migrannti iz Azije i Afrike, koji ne dobiju azil u evropskim državama.

Revolt, iskazan odziv na poziv Dveri, uznemirio je i Vučića. U nedeljnim izveštajima o rejtingu stranaka primetio je tendenciju porasta otpora njegovom i Soroševom planu da od Srbije napravi islamsku džamahiriju.

Packe je, po istoj temi, dobio i u Sjedinjenim Američkim Državama. Posle konferencije u organizaciji Američko-izraelskog udruženja, Vučić je imao seriju sastanaka u Vašingtonu.

Na poslednjem, s Robertom O Brajanom, specijalnim savetnikom predsednika Donalda Trampa, kao da ne zna gde je i s kim priča, izložio je plan o prijemu milion migranata s Bliskog istoka.

To je predstavio kao ideju koja zaslužuje podršku Trampove administracije. O Brajan ga je mirno saslušao i, na kraju, upitao da li je o tome razgovarao s nekim. "Da, s Ričardom Grenelom i Majklom Pompeom", odgovorio je Vučić.

Šibicarenje, na kakvo je navikao u radikalskom i naprednjačkom okruženju, nije uspelo u Vašingtonu. O Brajan je odmah pozvao Grenela i Pompea, da se pridruže sastanku. Uhvaćen u laži, Vučić je zbunjeno priznao da njima nije predstavio svoj i Sorošev plan, ali jeste Hašimu Tačiju, pa je pretpostavio da su i oni obavešteni.

Opet kiks. Savetnik O Brajan je odmah pozvao i Tačija, koji se takođe zadržao u Vašingtonu. Kao pred islednicima, dva balkanska kriminogena prevaranta sa statusom državnika pola sata su mucali izvinjenja zbog nesporazuma. Nisu znali... Nisu razumeli... Baš dobro što su sad sve razjasnili... Više neće grešiti...

Posle tog sastanka, Vučić je promenio pelene, a i odnos prema migrantskoj krizi. Odlučio je da zatvori granicu prema Makedoniji i da pošalje nekoliko pretećih poruka organizatorima migrantskih maršruta preko Srbije. Odlučnost u promeni odnosa pokuašao je da dokaže slanjem Žandarmerije u Šid, gde su se incidenti oteli kontroli.

Naravno, problem nije rešen. A, i ne može da bude rešen, pošto državne institucije nastavljaju po starom.

Pre desetak dana, stočar iz Šida, koji je prijavio da su mu migranti, u više navrata, upadali na imanje i klali stoku, priveden je u policiju. Na saslušanju i poligrafskom ispitivanju ponovio je tvrdnje da su grupe od po petnaestak migranata nekoliko puta pljačkali njegovo imanje. Snimak njegove izjave, o tome kako migranti uskoče u tor i odseku butove jagnjetu, a da ga i ne ubiju pre toga, nije emitovan ni u jednoj informativnoj emisiji na televizijama s nacionalnom frekvencijom, ali postoji na internetu.

Ne vredi ni to što preko Telekoma koči internet, kako bi usporio širenje informacija na društvenim mrežama, istinu ne može da sakrije. Svedočanstvo o tim zločinima jezivo je koliko i postupci srpske policije, koja progoni oštećene Srbe, a ne počinioce razbojništva.

Ne samo što ne štiti svoje građane, nego državni organi ne obezbuđuju ni hranu za migrante, pa ih tako guraju u kriminal. Tenzije su narasle u graničnim područjima, na severu Bačke i u Sremu. Uznemireni građani, čak i članovi SNS-a, više nemaju razumevanja i strpljenja, rešeni su da se po svaku cenu brane od vlasti koja radi na njihovu štetu.

Umesto da traži normalna rešenja, uslovljen vlastitim karakterom, Vučić je u vrh naprednjačke izborne liste, odmah ispod voljenog sebe, stavio Branislava Nedimovića, najomraženijeg čoveka u Sremu. Teranje inata već mu se obilo o glavu, ali od toga neće odustati dok god je na vlasti.

U Srbiji više nema podele, svi su protiv Vučića.

Građani su prozreli njegove laži o bezopasnom i smešnom virusu korona, odbili su da rizikuju u samoubilačkim konvojima i mitinzima. Odbili su i njegov plan o naseljavanju migranata. Pod pritiskom zdravog razuma, Vučić je bio prinuđen da otkaže sve kolektivne predizborne predstave u martu, pa i da revidira stavove o migrantima, čak i po cenu da se zameri mentoru Džordžu Sorošu.

Ogorčen, može samo da se ljuti na opoziciju, nepodobne novinare i sve ostale građane, koji su otkazali poslušnost. Ostaje mu da citira svog političkog pretka Adolfa Hitlera.

"Nemački narod se nije borio herojski i zato zaslužuje da potpuno iščezne. Nisam ja izgubio rat, nego nemački narod", rekao je Hitler 22. aprila 1945, na poslednjem sastanku Vrhovne komande u berlinskom bunkeru.

Posle te izjave dobio je nervni slom. U sličnom raspoloženju nalazi se aktuelni samozvani srpski Firer. Pritom, bliži se 22. april, kad će morati da izabere da li da otkaže izbore ili da rizikuje, pa da na glasačka mesta izvede samo suicidne avanturiste.

Kojim god putem krene, zavšiće slomljen, u bunkeru.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane