Natrag

Dežurna

Virusna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema

Privreda i društvo na aparatu za disanje

Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova kriza je samo otvorila probleme i otkrila sve slabosti privrede i sistema na kojem počiva. Već u periodu januar - mart 2020. privredna i finansijska kretanja nisu bila povoljna, bez obzira na izjave predsednika Vlade koje su bez osnova i mnogo ulepšane. To je već bio prvi korak ulaska u novu krizu - koju je Korona samo ubrzala, produbila i učinila je vrlo kompleksnom privredno-finansijskom , socijalnom i političkom krizom.

Prof. dr Slobodan Komazec

Otkrila je sve slabosti koncepta naše aktuelne razvojne i stabilizacione makroekonomske politike, jer je 90% domaće privrede u problemima, ako i koliko domaću privredu uopšte imamo.

Oslonac na strani kapital, rasprodate banke, pljačke, privatizacije privrede, potpuno otvorena i nezaštićena privreda (SSPI, ogromne obaveze iz dugova, uništili su domaću privredu i izložili je razornom delovanju stranog kapitala, a upravo je on strani koapital vrlo oprezan u krizi i povlače se na prve znake krize. To i nas očekuje, jer smo kolonizovana i visoko uvozno i kreditno zavisna privreda.

Pariranje krizi i njenim posledicama

U cilju spasavanja privrede i radnih mesta ili zaposlenosti Vlada je predložila paket mera u četiri grupe iz različitih područja. Sve je to uračunato u 5,1 milijardi evra (videlo se da je SAD osigurala 2,2 biliona dolara kao pomoć privredi, a EU već oko 2 biliona evra), pa i mi da nešto predložimo. Ministar Mali kaže da tih 5,1 milijardi "iznosi pola budžeta Srbije". To je neuporedivo i nema nikakve veze.

1.)Prvi set mera poreske politike - olakšice i oslobađanja

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, plaćanje akontacionog poreza na dobit za drugo tromesečje se odlaže. Problem je u tome što ovo nije oslobađanje plaćanja u ovom periodu krize, već samo odlaganje. A kumulisanje obaveza nastaje u sledećoj, još težoj fazi - kada Korona prođe.

To stvarno nije pomoć privredi, već privremeno odlaganje tereta kada privreda ne radi da potpuno ne potone u krizu, bez mogućnosti oživljavanja i prave revitalizacije poslovanja. Predloženo je oslobađanje donatora za PDV. To je sasvim simbolično i ide u prilog inostranog kapitala.

PDV na radnike poslodavci će platiti kada kriza prođe u 24 mesečne rate. Obaveze počinju 1.januara 2021. Preporuka je dobra. Odlaganje plaćanja PDV nije stvarna (1,3 milijardi evra) pomoć privredi, već njeno stavljanje na aparat za disanje. Obaveze će se samo kumulisati. Predviđeno je i smanjenje poreza, a lokalne samouprave treba da se odreknu parafiskalnih nameta do kraja godine (čime bi se osigurala dodatna likvidnost za mala, srednja i mikro preduzeća i radnje) kako bi uopšte opstala.

Posebna je mera direktna uplata minimalnih zarada u visini od ukupno 723 miliona evra (90 milijardi dinara) za svakog zaposlenog (oko 250 evra mesečno u toku 3 meseca). Odnosi se na preduzetnike , mala i srednja preduzeća.

To bi "pokrilo" oko 900.000 zaposlenih. Pogrešno je davati linearno istu sumu u visini minimalne zarade. Treba svaku firmu pojedinačno sagledati pri dodeli sredstava. Prva uplata bi bila sredinom maja. Isplata ide na poseban račun (što je dobro) kako poslodavac to ne bi zloupotrebio.

To se odnosi na one koji su otpuštali manje od 10% radnika za vreme ove krize.

Odlaže se plaćanje akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu. Odlaganje ide po plaćanju, a ne po obračunu. Mera je korektna, jer dobiti i neće biti u ovom kvartalu.

Velika preduzeća koja su zaposlene poslala na prinudni odmor zbog smanjenog poslovanja ili obustava dobijaće subvencije u visini od 50% minimalne zarade.

Ovaj koncept poreskih odlaganja trebalo je postaviti na sasvim drugi osnov - da to bude prava pomoć za razvoj privrede, a ne odlaganje i kasnije veliko opterećenje obavezama. Ovde o tome ne želim davati šire obrazloženje.

Treći paket mera, odnosi se na podršku likvidnosti privrede - kreditima iza kojih stoji država i to za likvidnost i obrtna sredstva malih i srednjih preduzeća.

Država će dati garancije poslovnim bankama za kredite za likvidnost i obrtna sredstva.Po programu to iznosi 2,2 milijarde evra u dinarskoj protivrednosti (264 milijardi dinara).

Predviđen je i 9-mesečni grejs period, što je dobro. NBS je naložila da privreda obustavi otplatu kredita, ali je ovde regulativa vrlo slaba. A što je sa normalnim plaćanjem kamate u tom periodu. Odakle da je preduzeća plate u krizi i zastoju poslovanja, a ona se pripisuje dugu!

Planira se koristiti i 200 miliona evra Fondu za razvoj (Agencije za razvoj). To će bez dobre i precizne regulacije pokupiti tajkuni i firme bliske vlasti. Proizvodna preduzeća neće moći koristiti kredite i uz ovakvu nisku kamatu od 1%. Krediti moraju biti dugoročni, namenski ,uz visoko kontrolisanu upotrebu, a ne krediti za likvidnost.

Mogli su predlagači da malo pogledaju ovakve akcije drugih država (SAD, EU), gde su SAD emitovale 2,1 bilion dolara, a EU 2.050 milijardi evra. I još će emitovati.

Četvrti paket se odnosi na uplate 100 evra (11.750 dinara) svim punoletnim građanima Srbije, ali nakon krize. To iznosi 520 miliona evra iz budžeta. Znači da imamo 5,2 miliona birača, a ne 6,9 miliona po spisku, što već dugo tvrdim. Stvarno, da li je ovo čisto populistička mera? Zar dati svakom građaninu? Pa ima onih bogatih i prebogatih koji će se nasmejati na ovu "pomoć". Ta sva sredstva treba dati stvarno siromašnim građanima. Samo da to ne bude kao onih 1.000 evra Dinkićevih.

Odakle novac za pomoć?

Krupno je pitanje koliko će ići novca iz budžeta, koliko zaduživanjem kod stranih banaka u zemlji, a koliko zaduživanjem u inostranstvu. Budžet je inače prenapregnut i nema raspoloživih sredstava za ove intervencije. Budžet je već ušao u veliki deficit.

Već godinama navodim elemente gde pokazujem da se budžet frizira i da ne pokazuje pravo stanje(sa Dragašem, Radovićem i drugim).

Danas dobiti 2,2 milijarde evra kredita od stranih banaka nije više jednostavno. Banke su uvek zainteresovane samo za više kamatne stope i samo za profit i sigurnost. Država će dati garancije, a šta će se desiti kada se garancije aktiviraju?

Po svemu sudeći prema stanju u privredi to se može očekivati. Budžet je ovim nekontrolisanim rashodima, uveliko privatizovan, jer samo dva čoveka odlučuju o svim rashodima. Budžet je već uplovio u veliki deficit. Biće to jedan od najvećih problema u sledećoj postkriznoj fazi.

Vučić postavlja Sinišu Malog za ministra finansija da bi mogli da zajednički rade, neregularno koriste i razaraju budžetski sistem. Može li uopšte takav moralni lik biti ministar finansija-najvažnijeg dela privrede i društva?

Očito u duboko kriminalizovanom društvu to je postala i preporuka. To je samo deo opšte kadrovske ološ - politike koju Vučić već dugo provodi na svim nivoima ("sve gori od gorega").

Na sceni su zadominirali veliki maheri destrukcije i kriminala. Takvi će pokušati iskoristiti i ovu krizu.Treba ih svim sredstvima onemogućiti.

Šta se može očekivati u toku delovanja korone i nakon njenog povlačenja

Navodim samo osnovne sintetičke pokazatelje koji rengetski odslikavaju nacionalnu privredu i društvo:

Očekivani pad BDP od 3,0-3,5% umesto planiranog rasta od 4%, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze,

Velika (masovna) nezaposlenost u privredi i pored mera za očuvanje radnih mesta i zaposlenosti,

Veliki deficit budžeta od 6-8% zbog izostanka priliva sredstava i brojnih oslobađanja poreza i doprinosa, uz veliki rast rashoda i nekontrolisano trošenje. Preti nam proces kumulisanja deficita gigantskih razmera. Mali kaže "Imamo suficit budžeta i velika sredstva".To nije istina i veliko je zavaravanje javnosti.

Kada smo kod PDV ovde prvi put iznosim činjenicu da je naplaćeni PDV u 2019. iznosio ukupno 551 milijardu dinara, od toga od UVOZA 88% ili 476 milijardi dinara (svega 70 milijardi ili 12% u zemlji). Kako se uvozna roba prodaje u trgovini, ponovo se plaća na to PDV (10% ili 20%), tako je PDV na uvoz preko 95%. Domaći je svega oko 5%. Eto vam stanja nacionalne privrede i njena robna ponuda.

Budžet i budžetska politika su sada posebno pitanje u ovom masovnom trošenju:

- Nekontrolisano i gotovo privatizovano trošenje, nenamensko, trošenje - po volji jednog ili dva čoveka.

- Izostanak prihoda, a nagli rast rashoda uz već postojeći deficit (11 milijardi dinara) vodi njegovom velikom produbljavanju.

- Mali kaže da će se u budžetu vršiti prenamena pozicije rashoda, premeštanje i sl. To je gospodo rebalans budžeta usvojenog Zakona o budžetu za 2020.godinu , a to treba da uradi Narodna skupština koja je raspuštena i ne funkcioniše. Stvarno rade šta i kako hoće, bez bilo kakve budžetske i javne kontrole, kao da su to njihova privatna ili grupna sredstva. Pa to je gospodo 46-48% bruto proizvoda Srbije. Gde to u svetu postoji? To je zloupotreba astronomskih razmera.

Imamo veliki deficit spoljne trgovine, (6,3 milijarde evra), uz očekivani zastoj u spoljnoj trgovini, ograničenje izvoza i uvoza i njihov veliki uticaj na privredu,

Javiće se pad i nedostatak stranih investicija (SDI), uz moguće povlačenje kapitala,

Dolazi do pada industrijske proizvodnje, poljoprivrede, saobraćaja, uslužne delatnosti, građevinarstva, turizma, rada malih i srednjih preduzeća i njihova velika nelikvidnost,

Nastaje proces gomilanja dugova i gubitaka,

Bruto i neto investicije će biti vrlo niske, sa mogućom pojavom dezinvesticija,

Nastaje veliko socijalno raslojavanje i porast siromaštva,

Moguća nešto kasnija devalvacija i rast inflacije,

Topljenje deviznih rezervi zbog velikih dospelih obaveza.

Sada je trenutak da se odbaci nametnuti stav i filozofija MMF-a da se prethodno moraju da isplate strain kreditori i to pre nego što se pomogne domaćim preduzećima.

Treba zatražiti prolongiranje otplata stranih dospelih kredita (oko 5 milijardi evra) na godinu dana, a taj deo ubaciti preko budžeta u preduzeća i stvarati nova sredstva za buduće otplate.

Treba potpuno izmeniti odnos centralne banke - poslovnih banaka i države. To je, zajedno sa prelaskom s kvantitativnog na selektivni sistem regulisanja, potpuno drugi sistem monetarnog upravljanja i monetarne , i fiskalne politike. Da li je ova ekipa sposobna i spremna za taj zaokret?

Pošto je nastao virusom Korona potpuni zastoj i kolaps privrede i društvenog života trebaće nekoliko meseci da se uspostavi normalizacija odnosa u pokidanim poslovnim lancima (a to je već septembar) , svi subjekti će u u ovoj fazi opstanka i preživljavanja biti vrlo oprezni u poslovnim aktivnostima uz izraženu veliku težnju za zadržavanjem likvidnih sredstava, što je ustvari velika poznata sklonost likvidnosti u krizi.To će opterećivati novčanu cirkulaciju uz velike iznose nagomilanih neplaćanja.

Ovde se mora raditi potpuno drugačija monetarna i fiskalna politika protiv krize u odnosu na ovo što se nudi za puko preživljavanje i sprečavanje potpunog kolapsa privrede i društva.

To nisu potezi i mere za stvaranje imunih (otpornih) subjekata na šokove krize i druge udare, dakle, da ih uspešno amortizuju sopstvenim sredstvima, a još manje na njihovo reprodukciono osposobljavanje.

Treba nam sada korišćenje politike (novca) za stvaranje novog proizvodno - finansijskog kapitala u privredi, a to znači radikalna I suštinska reforma makroekonomske politike.

Konačno, šta je sa onih obećanih 5-6 milijardi evra investicionih projekata tog novog NIP-a koji su tako pompezno najavljivali, od čega nije ostalo ništa, kao i od Dinkićevih 1.000 evra (i njegovog zloupotrebljenog i propalog NIP-a).

Stvarno je svima dosta tih lažnih megalomanskih politikanskih obećanja i planova. Privredu i društvo treba da vode kompetentni, sposobni i odgovorni, časni ljudi, a ne prava bolumenta priučenih diletanata i falsifikatora, lažova, međusobno interesno povezanih i neodgovornih uzurpatora od Ustava do svih javnih institucija.

Mada u svojim javnim istupima izbegavam da govorim o ličnostima, sada se setih Vulina kao nekadašnjeg ministra za socijalna pitanja koji je dao veliki "doprinos" usvajanja onog anticivilizacijskog Zakona o radu i njegove izjave "Obesite me na Terazijama ako ne provedem ovaj Zakon".Tu smo se koncepcijski totalno i javno razišli.

On je danas ministar Vojske. Kakvo je to kadrovsko dostignuće u degradaciji Vojske, ali i u nizu sličnih koje promoviše ovaj režim.

Ovaj virus Korona mora da bude početak uklanjanja virusa korupcije, partokratije, nesposobnih i neznalica velikog broja falsifikatora naše stvarnosti i diploma, koje dovode do permanentne privredno-finansijske, razvojne, moralne i političke krize u društvu.

Sa takvima nema izvesne i bolje budućnosti za naciju i državu.

Ovako nesposobna Vlada, u koju malo ko ima poverenja, sastavljena s brda-s dola, od nekompetentnih, korumpiranih i otuđenih od naroda, članova (od kojih su mnogi duboko ušli u kriminal), a pred njom se javljaju ogromni problemi u ovoj krizi s kojima se ona ne može nositi. S toga je dobar predlog većeg broja naučnika i stručnjaka da ova Vlada podnese ostavku, da se formira prelazna u Skupštini ili nacionalnog spasa , koja će pripremiti sve što je potrebno za izlazak iz krize i nove normalne izbore.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane