Natrag

(P)likovi

Vučić se ne plaši ni španskog, ni talijanskog, već rumunskog scenarija

Ustanak se primakao

Aleksandar Vučić plaši narod pričom o italijanskom i španskom korona scenariju, a drhti od straha da mu se ne dogodi rumunski revolucionarni scenario. Da bi izbegao ili bar odložio takav rasplet događaja, organizuje svoju poslednju izbornu kampanju. Računa na podršku obe opozicione kolone, i naprednjačkih satelita i žutih restolova iz Saveza za Srbiju. O tome zašto diktatora ne brinu tzv. opozicioni lideri, već strepi od naroda, naročito od samostalnih strelaca, koji mogu da pokrenu pobunu, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Ima svakakvih kriminalaca, razlikuju se po snazi, inteligenciji i sposobnostima, ali svi poseduju jak instinkt za samoodržanje.

Tako je Frensis Ford Kopola, autor kultnog filma "Kum", upozorio na osnovni alat u političkom kriminalu Aleksandra Vučića.

Intelektualne i karakterne, kao i sve ostale nedostatke Vučić kompenzuje izuzetnim instinktom, koji ga, na opštu žalost, već 27 godina održava na javnoj sceni. U toj iracionalnoj matrici i danas traži način da produži boravak na vlasti, a samim tim i na slobodi.

Pandemiju korona virusa iskoristio je da uvede vanredno stanje i uništi svaki oblik političkog života, ljudska prava, pravdu i istinu, sve što mu i inače smeta.

Otkad je na vlasti, Vučić drži Srbiju u ratnom stanju, ali ovako, ozvaničeno, daje mu veći komoditet, zato se nadao da će potrajati bar do jeseni. U početku, sve mu je išlo na ruku. Bez po muke raširio je pandemiju straha, građani su pristali da trpe pritvor i ostale načine zlostavljanja, a opozicioni lideri nisu ni suzu pustili za upokojenom demokratijom.

Vučić je nesmetano očerupao državni budžet.

Na nabavkama medicinske opreme, kao iskusni ratni profiter, zgrnuo je desetine milione evra, a u pljačkaški pohod je uključio i saučesnike iz vrha naprednjačkog kartela. Neki tajkuni su ostali bez redovnih prihoda u razrađenim poslovima, ali niko nije smeo ni da pisne.

I strani tutori nisu zamerali Vučiću na drakonskim merama u vanrednom stanju. Tek pre tri nedelje oglasila se Tanja Fajon, poslanica u Evropskom parlamentu i predsednica Delegacije Evropske unije za pregovore sa Srbijom. Fajon je podržala uvođenje vanrednog stanja, kao načina za efikasnu borbu s pretnjom od korona virusa, ali naglasila je da "taj odgovor mora da bude uravnotežen i proporcionalan, da korona ne bude izgovor za zaključavanje demokratije" i da "nijednoj vladi neće biti dozvoljeno da nameće neograničene moći". Vučić je odgovorio dodatnim zaključavanjem, prvo na 60, pa na 84 sata preko vikenda.

Javno, glumio je strogoću, niko njemu ne može da naredi kako da se ponaša prema podanicima u svom feudu.

Tajno, daleko od medija, zaustavio je sve diplomatske aktivnosti i omogućio lažnoj državi Kosovo da bude primljena u Evropsku mrežu operatora prenosnog sistema (ENTSO).

Pre dve godine, Srbija je izlobirala da ENTSO odbije prijem Kosova, što je Vučić proglasio za "pobedu važniju od one kad Kosovo nije primljeno u Interpol". Sad, kad su ga pritisli iz Brisela, Vučić je bez otpora omogućio potpunu energetsku nezavisnost Kosovu.

Odluku ENTSO odmah su pozdravili Vučićevi prijatelji iz Nemačke, Amerike i Velike Britanije.

Njegov politički i poslovni partner Hašim Tači odmah je poručio da je došlo do pune energetske nezavisnosti od Srbije i da će Kosovo stvoriti jedinstven energetski blok s Albanijom.

Tači, sram ga bilo, ne namerava da Vučiću podigne spomenik u Prištini, iako je za nezavisnost albanskog Kosova uradio više od Bila Klintona i Adema Jašarija.

Po starom principu, Vučić strancima daje imovinu Srbije, a zauzvrat dobija podršku u diktaturi. Po tim notama, vašingtonskim i briselskim, sviraju i lideri stranaka koje sebe nazivaju "pravom opozicijom".

Dok Fajon nije pomenula "zaključavanje demokratije", nikome iz Saveza za Srbiju nije palo na pamet da ospori Vučićevo pravo da suspenduje Narodnu skupštinu, Vladu i set ključnih zakona.

Dva dana po uvođenju vanrednog stanja, Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo, pozvao je narodne poslanike i lidere opozicionih stranaka da dignu glas protiv kršenja Ustava i otimanja nadležnosti Narodnoj skupštini. "Svi su imali stav da sada nije trenutak da se priča o Ustavu", tvrdi Radulović.

Isti odgovor dobio je i 30. marta, kad je ponovio poziv, pošto je postalo jasno da Vučić zloupotrebljava protivustavno uvedeno vanredno stanje i ukida prava i slobode građana u meri koja uveliko prevazilazi potrebu borbe protiv epidemije virusa. Samo osam samostalnih opozicionih poslanika je zatražilo da se održi sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o hitnom vraćanju Srbije u ustavni okvir.

Nijedan "narodni poslanik" iz redova Demokratske stranke, Narodne stranke, pa ni konvertiti koji su se udomili u Stranku slobode i pravde, baš niko nije hteo i smeo da digne glas protiv Vučićevog kršenja Ustava.

U sukobu interesa naroda i Vučića, opozicioni "narodni poslanici" su izabrali sebe. Po principu "što gore, to bolje", pustili su diktatora da opušteno uništava državne institucije, da se iživljava nad građanima i leči komplekse. Procena je zasnovana na dve premise. Prvo, Vučić će izludeti narod, protiv sebe će okrenuti i svoje glasače. Kad pretera s torturom, čak i normalni ljudi će oprostiti bivšim vladarima iz "žutog preduzeća" sve lopovluke i prevare. Druga premisa, jednako bitna, stigla je iz Brisela. Dok evropske birokrate podržavaju naprednjačku vlast, "prava opozicija" mora da ćuti i trpi, kako bi dokazala poslušnost i dobila sertifikat o podobnosti. Demokratija, sloboda, pravda, narod... Za aktuelnu opoziciju to su samo prazne reči, podobne samo za parole, ne i za konkretnu upotrebu u pokušajima da se narod i država spasu od torture pomahnitalog diktatora.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kritikuje ukidanje medijskih sloboda i ljudskih prava, kao i besprizornu funkcionersku kampanju Aleksandra Vučića i zahteva "hitno donošenje jasnog plana nastavka školskih obaveza u vanrednim okolnostima". O kršenju Ustava ni reči.

Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, gleda filmove, igra se sa svojim psom i dvema mačkama, a opozicionu aktivnost svodi na tvitove u kojima poziva ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića da prestane da "puši kurčeve ljudskom talogu".

Pušač koji je uzurpirao ministarsku funkciju uzvraća mu pozivom na dvoboj, ali bez svedoka. Naprednjačke gnjide vole da sve rade tako, bez svedoka. Trifunoviću je do Ustava stalo koliko i do Saše Jankovića, ako ga se uopšte seća.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, vanredno stanje koristi za analizu političkih i ekonomskih odnosa Kine i Amerike. Ne pominje kršenje najvišeg državnog akta, ali iskreno se nervira što kasne studentske stipendije. Nije mu zasmetala ni odluka diktatora da katolicima i pravoslavcima zabrani odlazak na uskršnju liturgiju. Bogu možemo da se molimo i sami, u svoja četiri zida, smatra Jeremić. U pravu je, to znaju i građani koji se mole Bogu da ih oslobodi ove vlasti i ovakve opozicije.

Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, preko društvenih mreža šalje tačne poruke Vučiću: "Druže, ti si totalno lud!" Jakim rečima, Đilas demolira budalaštine kojima Vučić svakodnevno truje javnost. Aktivniji od ostalih kolega iz Saveza za Srbiju, proziva pojedince iz vlasti za konkretne greške i štetne poteze.

Odlučno se suprotstavio torturi nad Jovanom Popović, muzičarki iz Kikinde, koja je provela 20 dana u Zabeli zbog navodnog kršenja mera izolacije.

Autorka nezvanične opozicione rok-himne "Bagra", uhapšena je i smeštena iza rešetaka zato što, posle povratka iz Crne Gore, nije otišla u karantin na 28 dana. Zločince iz pravosuđa nije zanimalo to što se Popović vratila u Srbiju pre uvođenja vanrednog stanja i pre nego što je u Crnoj Gori registrovan prvi slučaj zaraze korona virusom. Očigledno, vlast joj se sveti zbog političkog angažmana.

Đilasova odbrana te devojke i njenog prava na pravdu bila bi sasvim u redu kad se ne bi zasnivala na licemerju. Ako mu ne smeta kršenje Ustava, kojim je ozvaničena diktatura i ceo narod porobljen, čemu čuđenje zbog primera pojedinačne torture.

Na "pravu opoziciju" više je uticala Tanja Fajon, nego poziv Saše Radulovića. Posle njene izjave, pojedinci iz Saveza za Srbije su se ohrabrili da pomenu kako vanredno stanje nije uvedeno u skladu sa Ustavom. Čim su dobili zeleno svetlo, opozicionari su se setili da je vanredno stanje uvedeno na protivustavan način.

Vladimir Gajić, predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, pet nedelja posle uvođenja vanrednog stanja setio se da je to "šibicarski pravni manevar, kojim je likvidirana Skupština iz pravne pozicije".

- Uvedeno je vanredno stanje, a ne vanredna situacija, isključivo zato što u vanrednoj situaciji predsednik Srbije nema nikakva ovlašćenja, nego je sve u rukama Vlade Srbije. Aleksandar Vučić je tiranin koji je pokazao da ga ne interesuje nikakva pravna forma i sada imamo jednog vođu, jednu stranku i jedan narod, što upućuje na veoma loše reminiscencije na Evropu tridesetih godina prošlog veka. Vučić uživa u vanrednom stanju, jer je po karakteru sadista i kukavica. Nadam se da će građani to kazniti kad budu imali prilike - tvrdi Gajić.

Još žešće stavove iznosi Mlađan Đorđević, najmoćniji Đilasov kum i saradnik. Bez uvijanja i foliranja, on gruva svom snagom.

- Protivustavno uvedeno vanredno stanje i suspenzija svih prava građena, praćeni šarlatanskim ponašanjem Aleksandra Vučića pokazali su svu nestručnost i nesposobnost jednog tužnog diktatora koji se sve vreme krije iza Kineza i takozvane struke. U tome nema politike, to je samo Vučićev predizborni cirkus Korona, za koji su već podeljene i uloge, i karte, i specijalne propusnice, a za publiku je obezbeđeno po 100 evra. Međutim, i pored sveg truda, ovo će biti poslednja cirkuska predstava u našim gradovima. Svi koji su već pristali na taj cirkus, kao i oni koji sada pristaju da u njemu učestvuju, biće saučesnici u zločinačkom poduhvatu protiv Srbije. Svako ko ima morala neće biti deo predstave. Vučić je povukao državne institucije Srbije sa Severa Kosova, Prištini je dao vojsku, pozivni broj, imovinu, sudstvo i policiju, a sada i energetsku nezavisnost. Za to vreme nije oformljena Zajednica srpskih opština, niti je otkriveno ko je ubio Olivera Ivanovića. U Vučiću nema brige ni za narod, ni za Crkvu, već samo za vlast. On je samo uplašeni diktator koji se boji svog pada. Uvek je bio kukavica i kao takav će otići s vlasti. Da imaš imalo dostojanstva i morala, Vučiću, dao bi ostavku. Pošto nemaš, pod okriljem korone nastavljaš da dogovaraš podelu teritorije sa Grenelom i Tačijem. Samo, znaj da izdaja ne zastareva. Odgovoraćeš - tvrdi Đorđević sve što srpski narod zna, a što njegov kum Đilas ignoriše.

S jakim nacionalnim nervom, Đorđević poziva Vučića na odgovornost zbog kršenja Ustava, izdaje srpskih interesa na Kosovu i Metohiji i zločina nad Srbijom, kao da je pravi srpski vojvoda, a ne najbliži saradnik opozicionog lidera koji kritiku tiranije ne diže iznad nivoa kukanja zbog uhapšene pevačice.

- Bojkot je bio i ostao naše sredstvo za borbu protiv ludila koje predvodi Aleksandar Vučić - naglašava vojvoda iz metohijskog sela Smač.

Upravo bojkot, kao sredstvo za borbu protiv Vučićevog ludila, predstavlja značajnu temu oko koje će se lomiti koplja sledećih dana, u nastavku kampanje pred izbore, koji su raspisani 4. marta,

Posle pandemije korone i diktature, ništa više nije isto na političkoj sceni Srbije. Vučićeva predizborna strategija raspala se pod pritiskom realnosti. Srpska napredna stranka je izgubila više od polovinu glasača, a tendencija rasula tek uzima maha. Pored toga što su ogorčeni naprednjaci i normalni građani, u Srbiju se vratilo skoro 400.000 prognanika, među kojima nema nijednog koji će glasati za vladajući kartel.

Jedinu nadu u spas, Vučić polaže u hitno održavanje izbora, pre nego što recesija uništi privredu. Svestan šta ga čeka, ekspresno je proglasio pobedu nad pandemijom i dozvolio rad Skupštine, kako bi se nastavila izborna procedura.

Pad rejtinga i povratak gastarbajtera značajno je promenio odnose na političkoj mapi. Otud i sve glasniji predlozi da Savez za Srbiju promeni strategiju, odustane od bojkota i izađe na crtu Srpskoj naprednoj stranci. Logika postoji, Vučić nikad nije bio slabiji, evo prilike za oslobođenje Srbije.

U tom smeru razmišljao je i Boško Obradović, lider pokreta Dveri. S nekoliko strana je stimulisan da izvede Dveri iz Saveza za Srbiju i učestvuje na izborima. Kao povod trebalo je da iskoristi razlike u odnosu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za razliku od svih stranaka i udruženja u Savezu, Dveri su se usprotivile sprečavanju proslave Vaskrsa. Da je Obradović otišao na liturgiju, čak i po cenu da bude novčano kažnjen zbog kršenja zabrane kretanja. mogao je da to upotrebi kao alibi za distanciranje od Saveza i izlazak na izbore. Ali, nije to uradio, nije hteo da rizikuje.

Ni u Savezu za Srbiju ne žele da rizikuju. Rejting SNS-a pada, ali SzS ne raste, bar se to ne vidi u rezultatima istraživanja. Koliko god sad bio uzdrman, Vučić u rukavu ima još mnogo trikova. Uz zatvorene medije, policijsku i pravosudnu torturu, Vučić računa i da će uspeti da kupi glasače s onih sto evra.

U tu svrhu, već je počeo da štampa novac. Inflacija je, ionako, neizbežna, mora da uskladi kurs dinara i evra, pa što ne bi iskoristio priliku da zgrabi 520 miliona evra, kojima će isplatiti predizborni mito.

Vučić je pažljivo rasporedio i svoje satelite, zadužene za imitaciju opozicije. Prema prvobitnom planu, kao odgovor na bojkot izbora Saveza za Srbiju, izabrao je nekoliko stranaka i koalicija, kojima je namenio ulogu u budućem parlamentarnom sazivu. Spustio je cenzus sa pet na tri odsto i angažovao svoj kartel na prikupljanju potpisa za overu izbornih lista Aleksandra Šapića, Zavetnika, avetnika iz tabora Nenada Čanka, Čede Jovanovića i otpadnika iz Dosta je bilo, Pokreta slobodnih građana i Demokratske stranke.

Knez Andrej Vučić pomogao je Pokretu za obnovu kraljevine Srbije da preda dovoljno potpisa za izbornu listu.

Pored tih fantomskih politikantskih organizacija, bez ikakvog uticaja u biračkom telu, Vučić je velike nade polagao u bivšeg vođu Vojislava Šešelja. Ni Srpska radikalna stranka ne bi mogla da pređe cenzus od pet odsto, a teško bi i sakupila 10.000 potpisa.

Taman kad je poslovni sporazum zaživeo, idilu su pokvarili zločesti Amerikanci. Vučić je obavešten da se uzdrži od upotrebe osuđenog ratnog zločinca. Neoprezan, vladar Srbije je pokušao da vrda, ali njegova trivijalna opravdanja prekraćena su direktnom pretnjom, potkrepljenom konkretnim dokazima.

Na sastanku koji je ugovorio izvesni Zoran K, dvoje američkih diplomata iz ambasade u Berlinu, bez uvijanja su rekli Vučiću da ne veže svoju političku karijeru za Šešelja, još nisu izbrisani njihovi zajednički tragovi iz prošlosti. Amerikanci su upozorenja usmerili na tragove koji vuku prema Iraku, prema Sadamu Huseinu.

U novembru 2002. godine, Šešelj je sa Sadamom Huseinom i Tarikom Azizom ugovorio krupan posao s naftom. Samo u prvoj turi, od iračke kompanije SOMAT dobio je tri miliona barela nafte po ceni od 27 dolara po barelu. Prodajna cena je bila 34 dolara. Proviziju od jednog dolara radikali su isplatili dr Hašaliju, šefu iračke obaveštajne službe. Preostala razlika, od šest dolara po barelu, deponovana je na račun u Jordan National Bank u Amanu.

Tu operaciju, na kojoj su radikali zaradili 18 miliona dolara, organizovao je Sami Sadun Kati, tadašnji irački ambasador u Srbiji, koji i danas živi u Beogradu, vodi jedan kafić na Slaviji. Podaci američkih diplomata pokazuju da se je Šešelj još dva puta dobio po 4,5 miliona barela nafte iz Iraka.

Uz Samija Katija, o tim poslovnim kombinacijama sve zna dr Halid, prvi Sadamov obaveštajac u Beogradu. Posle Sadamovog pada, Halid je otišao u Siriju, gde se bavio trgovinom automobilima, a sada živi i radi u Jordanu.

Šta radi, to je stroga tajna o kojoj više ne mogu da pričaju ni njegovi bivši saborci iz Sadamovog okruženja. Ko je to pokušao, loše je prošao. Mrtva usta ne govore. Nije mrtav, ali ćuti, bar zvanično, i jordanski obaveštajac Saliba, koji zna sve tajne ovog sveta, od brojeva računa na koje su radikali prebacili pare od šverca nafte, do toga ko je izazvao saobraćajni udes u kome je izrešetan srpski ambasador u Libiji Oliver Potežica.

Nije potrebno opisivati kako je Vučić reagovao. Uglavnom, kad je došao sebi, počeo je, po svom ustaljenom običaju, da se pravda tako što će krivicu prebaciti na nekog drugog. Rekao je da sa Sadamom nisu poslovali samo radikali. To je dokazao anegdotom o tome kako je Ivica Dačić došao u Bagdad i isprosjačio od Sadama novac, navodno za pomoć porodici Slobodana Miloševića za finansiranje odbrane pred Haškim tribunalom.

Dačić, koji tada "nije imao ni za kiflu", kako kaže Vučić, na Bagdadsku konferenciju u novembru 2002. godine doputovao je iz Atine, preko Pariza i Damaska, za šta je platio 3.000 dolara, a povratna avionska karta Beograd-Damask-Bagdad koštala je samo 380 dolara. Dačić nije žalio novca da sakrije tragove.

Sadam ga je častio sa dva miliona barela nafte, pod istim uslovima kao i Šešelja. Prema Vučićevim rečima, po milion barela dobilo je slobističko udruženje "Sloboda", ali i Koštuničina Demokratska stranka Srbije. Dil sa Sadamom pokušala je da napravi i Demokratska stranka, ali bezuspešno.

Umesto da se bave Vučićevim ofiranjem drugih političara i stranaka, Amerikanci su ga pitali šta zna o Amdžetu Migatiju. Vučić je iskreno priznao da je Migati glavni posrednik u Šešeljevim kombinacijama sa Sadamom. Opisao ga je kao "Palestinca, Jordanca i Srbina, koji je izdao tri države i dve knjige", oženjen je Srpkinjom Nađom, bio je poslanik SRS-a, šef kabineta Tomislava Nikolića.

Vučić je samo zaboravio da pomene kako je Migati i za njega odrađivao poslove i prenosio novac iz Jordana. Nije ni pomenuo kako je sa Jadrankom Šešelj išao kod Migatija u kuću u beogradskom naselju Višnjička banja, odakle se vraćao sav nasmejan, punih džepova.

U ovom trenutku, teško je proceniti koliko će upozorenje Amerikanaca uticati na Vučićev odnos prema Šešelju. Istančanim instinktom, kakav ima svaki kriminalac, Vučić se više plaši Šešelja, nego kompletne opozicije, pa i stranih gospodara. Zato ga, kao opasnog neprijatelja, drži čvrsto uz sebe, na kratkom povocu.

U toj igri, mora da ga zadovolji, da mu obezbedi dovoljnu količinu novca i poslaničkih mandata, ali ni to nije garancija da ga Šešelj neće napasti čim oseti da mu se bliži pad s vlasti.

Bez obzira na sve predizborne manipulacije, kojima namerava da ostvari pobedu na izborima za Vidovdan i tako odloži pad, Vučić strahuje od nekompromitovanih političkih protivnika, koji mogu da kanališu nezadovoljstvo naroda.

U vrhu te liste nalazi se narodni poslanik Srđan Nogo. Nastupima na You Tube kanalima, društvenim mrežama i na stranicama našeg Magazina, Nogo svakodnevno kida preostale živce poremećenog diktatora.

- Ako Aleksandar Vučić misli da ostane doživotno na vlasti, odmah da mu kažem, sigurno će ostati doživotno na vlasti, samo što će to biti najdalje do kraja ove godine - poručio je Nogo u jednom od intervjua pre nekoliko dana.

Naprednjački bilteni odmah su ga zatrpali optužbama da poziva na ubistvo Aleksandra Vučića. Sve tekstove je, drhtavom rukom, pisao lično uspaničeni vladar. Nogo nema stranku iza sebe, nema medije i novac, ali ima sposobnost i hrabrost da prepozna pravo stanje stvari i da na to upozori narod, pa još i da ponudi rešenja za izlaz iz patologije u koju je Vučić uvukao celu Srbiju.

Pandemija virusa i straha promenila je srpsku političku scenu. U novim okolnostima, niko ne može da proceni kako će reagovati narod, ali sve su manje šanse da Vučić ostane na vlasti do kraja godine, živ ili ne.

Posle svega, Srbija zaslužuje da se Aleksandar Vučić i njegovi saradnici nađu na optuženičkoj klupi, da odgovaraju za sve zločine nad narodom i državom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane