Natrag

KiM

Kako se utvrđuje korona kod Srba na KiM

Uzrok smrti određuje Vučić

U Srbiji je izuzetno teško dokazati koliko su loši ljudi na vlasti. Ne zato što nisu loši već zato što je iz njihove branše eliminisan svaki drugačiji primer te nemamo sa kim da ih uporedimo. Jedino moguće stepenovanje koje nam je preostalo, jeste od lošeg ka najgorem. Dakle ne ko je bolji već ko je od koga gori. Prostorno najduži potez od Beograda jeste ka južnoj pokrajini Srbije, paralelno prati i pomenuta gradacija. Zato ne iznenađuje kada ti ljudi, nametnuti i nelegitimni "predstavnici" naroda, a zapravo odnarođene politike koja se prema ovom prostoru sprovodi, upravo vrh vlasti gledaju kao svoj moralni uzor.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Na krajnjoj tački ovog poteza nalazi se "buket" ljudi koji među sobom može da se smatra jednakima, ili barem sličnima, po mnogo čemu ali ponajviše po servilnosti.

Tako je Aleksandar Spirić, predsednik privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica čije "privremeno" trajanje se sa zakonska tri meseca odužilo na sedam godina već, dva dana pred Vaskrs rekao da veruje da "tu nema dileme, to je moralna obaveza i mislim da će svi ljudi poslušati preporuke" Marka Đurića o ostanku kod kuće za Vaskrs.

Narod jeste poštovao onda kada je trebalo ali oni odvažni koji misle svojom glavom, nisu dopustili da im politička samovolja i nečiji poriv za iživljavanjem budu prepreka u nameri da za Vaskrs budu na Liturgiji. Ali tek tamo gde je to bilo moguće jer je i uzurpator trona Eparhije raško prizrenske, Teodosije, poput ostalih Sinodalaca, oberučke prihvatio nezakonite i protivustavne, a tek antihrišćanske mere, i u noći Vaskrsa zaključao manastirske kapije kako vernici ne bi mogli da uđu.

Bezumlje je po prvi put nadjačalo ne samo veru nego i strah Božiji i legitimnih i nelegitimnih predstavnika SPC pa su na dan kada slavimo pobedu Gospoda nad smrću, u strahu od virusa i bolesti manastiri, kao duhovne bolnice, bili zaključani. Osim za jedan broj ljudi kojima su iz crkve izdavali određene propusnice a za koje niko ne zna po kom su se kriterijumu dodeljivale.

"Sveštenici se plaše kad vide ljude u crkvi" kaže jedan od vernika koji takođe nije uspeo da se za sličnu propusnicu snađe za Vaskrs.

Svoje obožavanje Vođe potvrđuje se doslovnim poštovanjem njegovih odluka, ili onih koje separatističke vlasti uvode a Vođin izaslanik Marko Đurić odobri, kako bi kontrolisali kretanje ljudi. Sa kojim ciljem se sve to čini, zaista je nejasno a da je namera da spreči širenje zaraze nije lako tvrditi jer je ne mali deo podataka falsifikovan i predstavlja prostu laž.

Među najdrastičnije slučajeve spadaju upravo prvi slučajevi obolelih ali i preminule osobe iz sredina u kojima žive Srbi na na Kosovu i Metohiji.

Kao prvi slučaj zaražene osobe javnosti je 27. marta saopšteno da se radi o 62-dvogodišnjoj Srpkinji iz Dobrotina, sela udaljenog 5 kilometara od Lipljana, na centralnom Kosovu. Nju su kao zaraženu, a samim tim i kao potencijalnu opasnost po druge, označili Aleksandar Vučić i jedan od njemu potčinjenih, direktor Kliničko bolničkog centra Priština, sada u Gračanici, Bratislav Lazić. Ova, po svemu sudeći lažirana dijagnoza, ne predstavlja samo medicinsku omašku već čitavu porodicu pacijentkinje u maloj seoskoj, inače bezbednosno ugroženoj i ograničene slobode kretanja sredini, izlaže dubokoj osudi okoline i tretiranju koje izaziva teške emotivne posledice. Naravno, niko neće odgovarati za to, naročito ne Aleksandar Vučić koji režirajući dramu "Kovid Srbija" i dalje traga za rešenjem, strašnijim od Sajma.

Ipak, doktor Lazić je uputio javno izvinjenje pacijentkinji rekavši da je na osnovu simptoma bilo neozbiljno da reaguju drugačije pre nego što je testiranje u Nišu pokazalo da je negativna. Vrlo je lako dokazati da se radi o nečem drugom.

Izjava dr Lazića, zabeležena televizijskim kamerama dan kasnije, 28. marta, kada je rekao da je "pacijentkinja iz sela Dobrotin transportovana iz naše ustanove 24. marta u KBC Niš, koji je regionalni centar za lečenje bolesnika od Koronavirusa, tamo dijagnostikovana, testirana i test je pokazao da je ona pozitivna na infekciju Kovidom 19", što predstavlja nedvosmislenu tvrdnju, bez imalo sumnje.

Magazin Tabloid saznaje da je i prvi smrtni slučaj među Srbima sa Kosova i Metohije, 47-mogodišnji Dragoljub Jovanović, za koga je u medijima rečeno da je preminuo od posledica Koronavirusa, takođe laž.

Za Jovanovića je rečeno da je iz okoline Leposavića, ali je zapravo bio stanovnik opštine Blace a boravak na KiM je prijavio budući da mu je centar za dijalizu u Kosovskoj Mitrovici bio najbliži. Osoba iz njegovog bliskog okruženja, inače medicinski radnik, tvrdi da smrt nije nastupila kao posledica infekcije koronavirusom i da je ostalo nejasno da li je uopšte i bio zaražen, a da je sasvim sigurno da je preminuo usled posledica teškog oboljenja bubrega od koga je dugo patio.

Ni zloupotreba njegove smrti kao da nije bila dovoljna da potkrepi umobolne konstrukciji "narastajuće" opasnosti od "najsmešnijeg virusa" koji je ikada harao Srbijom, već je i posmrtno morao da strada i on i njegova majka Jovanka koja je ostala neutešna. Niko nije želeo da misli na nju čak ni u času smrti njenog sina, jedinog preostalog ukućana, pa je Dragoljub sahranjen, iako na seoskom groblju, bez prisustva majke ali i sveštenika. Naravno, mediji su objasnili da je razlog tome "samoizolacija", taman posla da "neko" bude kriv!

Međutim, neposredno nakon njegove smrti i pre nego što je Dragoljub sahranjen, kurir je objavio intervju sa majkom. Nekoliko rečenica bilo je dovoljno da opiše svoju životnu tragediju:

"Ostala sam sama, bez mog Dace. Drugi sin je umro od tumora na mozgu kad je bio sedmi razred, a suprug nakon nekog vremena od tuge za njim. Da mi je da smognem snage da odem u Niš, ne znam da l' će mi dati, da odem da vidim dete, bar mrtvog da ga vidim".

Ni majka Jovanka nije verovala da joj je sin oboleo od Koronavirusa.

"On je bio bubrežni bolesnik, ja još ne verujem da je moguće da je imao koronu! Mi smo žiiveli zajedno, jeli, pričali, dobila bih i ja tu bolest".

Ni Dragoljubov brat od ujaka, Radoš Milanović, ne veruje da je uzrok smrti virus.

"Zvanično je stradao od korone, ali meni je cela ta situacija nejasna, njegova majka je na nogama, kreće se, nema nikakve simptome. Valjda bi i ona imala. Vrlo malo kontakata je imao, išao je na dijalizu i nabavku, međutim, valjda bi se kod nekog od tih ljudi ispoljio virus..."

Sve ovo više je nego dovoljno da se zastupa tvrdnja o lažiranju inficiranosti Dragoljuba čija će majka preostali deo života provesti u najdubljem bolu. Stanje će joj dodatno otežati ne samo činjenica da joj je uskraćeno prisustvo na sahrani i da sina makar i mrtvog još jednom vidi, već što je umesto nje telo preuzelo Javno komunalno preduzeće koje ga je i sahranilo. Povrh svega i to što živi u zaseoku Trešnjica gde je njeno domaćinstvo jedino a njihovo selo Stanulovići svoje može da izbroji na prste jedne ruke.

Postoje izvesne sumnje i u procene zdravstvenog stanja drugih, naročito osoba u privremenom karantinu u kosovskoj Mitrovici organizovanom u Studentskom domu. Na privatnim snimcima se vidi da se oni koje su izolovali, dok testovi ne potvrde sigurno da li su inficirani, ponašaju kao sasvim zdrave osobe.

Ne postoji poštovanje pravila o držanju distance ne samo tokom kretanja kroz karantin već zajedno sede za istim stolom, piju i pevaju kao da su na nekakvom slavlju, kao da nikakve pandemije ni epidemije nema. Tako da su ili deo medijskog paravana ili žrtveni jarci koje će samo jedan zaraženi inficirati, verovatno, ako to nekome zatreba. Procena jeste prilično mračna ali ništa ne ostavlja prostora drugačijem mišljenju osim, možda, ako na kraju ipak budu pušteni kućama.

Ni među Albancima, čini se, nije mnogo drugačije. Iako su rigorozni zahtevi da se predviđene mere opreza poštuju, veliki broj prekršioca već je kažnjen, neki od onih koji poznaju teren tvrde da na mestima na kojima je zvanično registrovano nekoliko slučaja, zapravo nema zaraženih.

Mediji na albanskom, ali i na srpskom jeziku, ostaju gluvi na apel meštana naselja Skorobište, u Prizrenu, da javnosti saopšte da kod njih nema inficiranih već redovno prenose "zvanične" podatke o 5 zaraženih. Ovo naselje je već duže od mesec dana u karantinu a da te ljude niko nije posetio. Ako ima bolesnih i ako može da postane potencijalno žarište zaraze, zašto ih onda niko ne obilazi i ne pruža nikakvu pomoć? Sve ovo izaziva jak stres "od koga će poludeti" a koji je naročito pojačan činjenicom da se na njihove tvrdnje i apele niko ne obazire.

Očigledna medijska ali i politička kampanja vodi se i u srpskim sredinama gde predstavnici lokalne vlasti, redom iz Vučićeve "Srpske liste", prihvataju i uz pomoć grupa batinaša, primoravaju stanovništvo da poštuje mere države Srbije a "kosovska policija" sprovodi mere koje oglase ilegalne vlasti albanskih separatista.

Ovo važi ne samo na severu kosova i Metohije već i u onim sredinama gde Srbi žive južno od Ibra. Tako meštanin kosovskog Pomoravlja za Magazin Tabloid kaže da kod njih "važi sve, mogu i Makedonci da nam uvedu njihov (policijski) čas".

Makedonci nisu ali su separatističke vlasti od 16. aprila uvele nove mere i zabranu kretanja u trajanju od 22 i po sata dnevno, tačnije za izlazak vani i odlazak u kupovinu ili obavljanje najosnovnijih potreba, dozvoljeno je vreme u trajanju od 90 minuta. Raspored kretanja je određen prema poslednjem odnosno pretposlednjem broju lične karte u zavisnosti da li ih je izdao MUP Srbije ili separatističke "institucije", zbog čega je radno vreme svih trgovina i radnji produženo.

To ipak nije dovoljno, niti može da zadovolji sve potrebe. Najveći problem jesu lekovi koji na Kosovo i Metohiju iz centralne Srbije ne stižu od 2014. godine kada je prema Briselskom sporazumu uspostavljena carina na takozvanim integrisanim prelazima koji od tada funkcionišu kao pravi granični prelazi i to verovatno najutvrđenije granice u Evropi. Da bi lekovi mogli da budu dopremljeni i na KiM separatisti traže da te zdravstvene ustanove budu registrovane pri njihovom sistemu i onda više "neće biti problema".

Lekovi se tako dopremaju, za javnost "preko volontera" a zapravo njihovo dopremanje najviše liči na vid sive ekonomije. Nakon što recept bude prepisan, to se apotekama dojavi pa onda na način koji i nije predviđen za to, oni se preuzimaju i dovoze prvo u one sredine u kojima su traženi pa ih onda volonteri odnesu na kućnu adresu.

I dok za Srbe u njihovoj državi važi ilegalni režim dela zdravstvene nege, dotle Vučićeva vlast nema problem da Albancima u Prištini donira 1000 testova za Kovid 19. Naravno, to i ne treba da bude problem samo po sebi, pa nema ničeg lošeg ni u tome da to postane praksa u ovakvoj situaciji ali problem nastaje u osećanju ovdašnjih Srba koji gledaju kako iz Beograda stiže podrška separatističkim vlastima koje, ako nije po njihovim pravilima, ne dozvoljavaju godinama unazad da se isto dopremi Srbima na KiM.

"Ako već sarađuju, što ne dopreme lekove u apoteke u kojima se Srbi snabdevaju? Nama nema nikakve pomoći. Dao sam karticu za lekove majci, stigli su tek za deset dana. I ono što je najzanimljivije, ako nekome pomognu to moraju da uslikaju i da prikažu na internetu.Tako da tu može da se vidi sva pomoć koja je ukazana Srbima jer sve što se desilo, sve su uslikali. Ništa im nije promaklo ali ništa van toga nisu ni učinili" kaže naš sagovornik koji živi južno od reke Ibar.

Srbi su tokom proteklih godina navikli da sami odlaze po lekove u najbliža naselja i gradove centralne Srbije ali sada nisu prepreka samo separatističke vlasti koje svakome ko uđe na teritoriju Kosova i Metohije odrede "pritvor" u karantin u trajanju od 14 dana. Mnogo veći problem je MUP Srbije koji se prema Srbima sa KiM ponaša istovetno kao prema svim drugim stranim državljanima te i oni odrede karantin u trajanju od dve nedelje.

Naravno da to niko ne čini ali teoretski, do skora jednodnevni odlazak nekoga sa KiM u bilo koji deo centralne Srbije, zahvaljujući dvostrukom karantinu, trajao bi ukupno 28 dana od trenutka kada izađe iz kuće dok se njoj ne vrati.

Pa ipak, sve ove mere, predstavnici lokalne vlasti koji ih ne poštuju, zahtevaju od građana da to čine. Pa čak to nazivaju "moralnim bez ikakve dileme" kao što je to učinio Aleksandar Spirić koji je polovinom aprila, tokom policijskog časa, a nešto posle 9 sati uveče, u automobil natovario stvari iz svog stana i otputovao. Oni koji su to sve pomsatrali, sudeći po stvarima, bili su uvereni da se Spirić odselio, ali on se vratio nakon nekoliko dana. Tada je "nestao" i Goran Rakić, takođe na nekoliko dana. Da li se to sprema odstupnica?

Inače, mere i zabrana kretanja ne važi za predstavnike vlasti na bilo kojoj strani.

Neko se nedavno prisetio vica koji kaže "znate li zašto vojna mornarica prima više neplivača nego plivača? Duže će braniti brod!" i to uporedio sa principom na kome je zasnovana vlast u Srbiji. Okupljeno je najviše neznalica koji znaju samo jedno - da je brane. I ne radi se tu samo o neznalicama već o ljudima bez ikakvih skrupula a o tome kakvi su najbolje sami govore.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane