Natrag

Istražujemo

Pandemija korona virusa za samo mesec dana pokazala je da je zdravstveni sistem Srbije gori od afričkih plemena

Dok je na vlasti šizofrenik, Srbija je bolnica.

Zdravstveni sistem je izgubio rat protiv pandemije. Nije ga porazio korona virus, nego nesposobna i kriminogena vlast. Aleksandar Vučić je vanredno stanje i mere za suzbijanje širenja zaraze iskoristio za političku kampanju i zlostavljanje građana. Neodgovornim ponašenjem ugrozio je javno zdravlje, naročito zdravstvenih radnika. Posledice su katastrofalne. Srbija ima duplo više inficiranih lekara i medicinskih sestara nego sve bivše jugoslovenske republike zajedno. A dve trećine od zaraženih u Srbiji suzdravstveni radnici...

Predrag Popović

Pandemija korona virusa za samo mesec dana uništila je zdravstveni sistem Srbije. Brojevi sve govore. Mesec dana posle uvođenja vanrednog stanja, u Srbiji je bilo 706 zaraženih lekara i ostalih zdravstvenih radnika. U istom periodu, u Crnoj Gori je inficirano 21, u Bosni i Hercegovini 23, u Severnoj Makedoniji 57, a u Hrvatskoj 122. Među svim inficiranim građanima Srbije čak 12 odsto su zdravstveni radnici. U regionu taj procenat nije veći od tri. Razmere nesreće najjasnije se vide u poređenju Srbije i Bugarske, koje imaju podjednak broj stanovnika. U Bugarskoj je inficirano samo 69 lekara, na sličnom broju testiranih, tamo je registrovano petostruko manje slučajeva Covida 19, a ima trostruko manje preminulih.

Tragedija srpskog zdravstva projektovana je mnogo ranije, pandemija korone je samo pokazala pravo stanje. Sistem je uništavan decenijama, da bi ga dokrajčio ministar s prikladnim nadimkom Doktor Smrt.

Kad je Srpska napredna stranka preuzela vlast, u svim institucijama je izvršena negativna selekcija. Naprednjačkim varvarima niko se nije suprotstavio. Većina uspešnih i ambicioznih lekara pobegla je iz Srbije. Lekarska komora je izdavala oko 1.200 sertifikata godišnje lekarima za rad u inostranstvu. S njima je, tokom poslednjih osam godina, otišlo oko 26.000 medicinskih sestara i tehničara. Lekari koji su ostali, povukli su se u privatnu emigraciju. Ćutke su posmatrali kako Zlatibor Lončar demolira zdravstvo i progoni nepodobne kadrove.

Deo lekara je iskoristio priliku da profitira, stavljajući se na uslugu vlastima. Nijedan lekar nije digao glas kad je Lončar na Pinku čitao podatke iz zdravstvenog kartona jednog novinara, koji je nervirao Vučića. Niko nije ustao i rekao: "Lončar, ne smeš to da radiš, em ti zakon ne dozvoljava, em bi neko mogao da uzme i objavi karton tvog deteta, koje si lečio u Beču".

Nijedan lekar nije ni pisnuo kad je otkriveno da je Lončar namestio tender, težak 18 miliona evra, za opremu KBC Niš. Svi su mu oprostili smrtonosnu ulogu u helikopterskoj nesreći, u kojoj su živote izgubili vojni piloti i lekari, kao i jedno novorođenče. Svako je gledao svoj posao, skrivajući se iza mantre "imam decu, treba mi plata, ne smem da talasam..."

Lekari umiru bez glasa, bez volje za otporom. Ugrozili su svoje i zdravlje svojih porodica, prijatelja, komšija i, naravno, pacijenata. Pristali su na kolaboraciju sa svojim dželatima, zato su i stradali.

Lekari su ćutali i kad se pojavila pretnja pandemije Covid 19. Znali su da je virus stigao u Srbiju, ali dve nedelje su nemo gledali kako vladar vodi predizbornu kampanju. Nijedno lekarsko udruženje nije javno upozorilo na opasnost koja je nastala prikupljanjem potpisa za izborne liste SNS, SRS, SMS i ostalih naprednjačkih satelita.

I posle uvođenja vanrednog stanja, lekari su goloruki radili s pacijentima, a svaki dan su slušali kolege iz Kriznog štaba kako lažu da su sve bolnice opskrbljene zaštitnom opremom. Umesto da se pobune, nastavili su da rade, rizikujući svoju i tuđu bezbednost. Ne lekari, novinari su objavili da anesteziolozi nemaju kape, zaštitne maske i rukavice i da hirurzi vrše tri operacije s jednom maskom.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj službi organizovao je prodaju zaštitnih maski za višekratnu upotrebu za radnike ZHMP Niš, po ceni od sto dinara komad. Zdravstveni radnici su kupovali maske. I ćutali. Pristali su da budu vojnici koje država šalje u rat, ali moraju sami da kupuju municiju. Do danas niko iz tog Sindikata nije odgovorio na pitanja redakcije Magazina Tabloid. Pre će da plate i ćute, nego da se zamere Doktoru Smrt ili, daleko bilo, šefu Vučiću.

Svetska zdravstvena organizacija je 30. januara proglasila globalnu opasnost od novog korona virusa. Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti Ministarstvo zdravlja bilo je dužno da u hitnom postupku predloži Vladi nabavku neophodne zaštitne opreme.

Kineska vlada je 24. februara obavestila SZO o svim saznanjima o korona virusu, pa i o merama koje treba preduzeti kako bi se sprečilo širenje zaraze. Vlada Republike Srbije nije reagovala, vlast je imala prečeg posla, bavila se pripremom predizborke kampanje.

Umesto da na vreme nabavi zaštitna oprema, Ministarstvo zdravlja je 5. marta, dan posle raspisivanja izbora i osam dana pre uvođenja vanrednog stanja, zdravstvenim ustanovama prosledila uputstvo da "zaštitna sredstva koriste samo oni zdravstveni radnici koji imaju kontakt s pacijentima sa simptomima infekcije korona virusom".

Nije važno da li je do propusta došlo zbog neznanja ili s namerom da se štedi, ugroženo je zdravlje pacijenata i lekara, pošto se i tada znalo da virus prenose i inficirane osobe, koje nemaju vidljive simptome.

Ministarstvo zdravlja je trebalo da obaveže sve zdravstvene radnike da nose zaštitne maske i rukavice, da se uvede kontrola svih osoba koje ulaze u bolnice i da se nabavi i podeli zaštitna oprema. To nije urađeno.

Najteži udar pretrpeo je Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", gde je zaraženo 86 zdravstvenih radnika, među kojima je pet kardiohirurga, četvoro internista, 58 medicinskih sestara i devet pacijenata. Rad Instituta je blokiran, otkazane su operacije i uskraćena je medicinska pomoć i pacijentima koji nemaju korona virus.

Kolektiv Instituta "Dedinje" u otvorenom pismu pozvao je direktora Milovana Bojića da izađe pred javnost i kaže: "Ja sam kriv za sve pozitivne od korona virusa".

- Recite to zato što ste i posle naredbe i molbe ministra zdravlja i Kriznog štaba za borbu protiv Covid 19 da se obustavi redovni program za operacije od 16. marta, odnosno da se prestane sa operacijom pacijenata koji nisu hitni, vi ste nastavili da primate selektivne pacijente od kojih većina nisu životno ugroženi. Pokušavate da se pokrijete nekakvim ekspertskim konzilijumom, a svi zaposleni na "Dedinju", kao i stručna javnost zna da to što pričate nije istina, da lažete i obmanjujete srpsku javnost i srpski narod samo da sakrijete da ste terali kolege da operišu sve što im se naredi. Sve ste to forsirali radi lične promocije, da biste se predstavili kao uspešan menadžer - navodi se u pismu "Zabrinutog kolektiva" Instituta "Dedinje".

U pismu je istaknuta i javna tajna da je Bojićeva "jedina preporuka za postavljanje na mesto direktora naredba Aleksandra Vučića, koji je tako učinio uslugu svom kumu Vojislavu Šešelju". Lekari "Dedinja" su tačno, iako prekasno, ukazali na političku pozadinu Bojićevog povratka na funkciju, koju je imao pre 20 godina, u vreme svog julovskog uspona. Tačno je da je Vučić učinio uslugu svom kumu i političkom ocu Šešelju kad je njegovog ličnog lekara postavio za direktora. Tačno je i da je s tog mesta najuren dr Boško Đukanović, takođe iz političkih razloga, kritikovao je Vučića. Zvanično, Vlada Srbije poslala je u penziju Đukanovića zbog "smene generacija".

Na njegovo mesto je postavila Bojića, sedam meseci starijeg, koji je tada, 2017. godine, imao još dve godine do zakonskog roka za penzionisanje.

Za ovu temu nije bitno što su i Bojićev zamenik i savetnik već ispunili uslove za prestanak radnog odnosa. Od tog kršenja zakona mnogo je važniji rivalitet ministra Lončara i direktora Bojića.

Otkad je Lončar zaseo u ministarsku fotelju, Bojić je rovario protiv njega. Preko svojih starih drugara dobijao je informacije o Lončarevim korupcionaškim dilovima sa farmaceutskom kućom Novartis i nekoliko kineskih kompanija, kojima je nameštao tendere za nabavku medicinske opreme. Spornu dokumentaciju i iskaze svedoka Bojić je prenosio Šešelju, koji je to koristio u medijskim kampanjama protiv Lončara.

Njihovo nadgornjavanje ugrozilo je stotinak lekara i pacijenata "Dedinja", kao i ko zna koliko članova njihovih porodica.

Milovan Bojić ne želi da javno odgovara na optužbe iznete u pismu kolega iz "Dedinja". Kad već nije pritvoren i suočen s odgovornošću za ugrožavanje javnog zdravlja, red bi bio da objasni kako je došlo do propusta koji su uneli Covid 19 u Institut. No, umesto toga, on s ponosom ističe da je "dobio pohvale kineskih stručnjaka za preduzete energične mere, bez kojih bi se svi zarazili".

Korona je ušla i u beogradsko porodilište "Narodni front", gde je zaraženo stotinak zdravstvenih radnika, ali i porodilja. Zaposleni tvrde da su porodilje sa simptomima infekcije Covid 19, posle porođaja, zajedno s decom otpuštane bez testiranja. Neke trudnice su razmeštane po drugim ginekološkim klinikama, tako da se ne može ni pretpostaviti kolike su razmere zaraze. Željko Miković, direktor GAK "Narodni front", negira svoju odgovornost i tvrdi da je postupao u skladu s uputstvima Ministarstva zdravlja.

Ivana Stašević Karličić, v.d. direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", mesec dana po uvođenju vanrednog stanja potpisala je obaveštenje kojim je svim lekarima u toj ustanovi "zabranjena upotreba zaštitnih rukavica, osim u slučaju manuelnog kontakta sa pacijentima".

U saopštenju za medije, navodi se da "rukavice nisu jedina mera zaštite života i zdravlja zaposlenih" i da je "smisleno jedino to da ih se racionalno koristi kad za to postoji opravdanje".

U "Lazi" navode da svakog pacijenta, za koga posumnjaju da je inficiran korona virusom, nakon psihijatrijskog zbrinjavanja upućuju u nadležne kovid-bolnice.

Informacije o pacijentkinji, koja je prebačena na Vojno-medicinsku akademiju, gde je utvrđeno da je pozitivna na Covid 19, u Klinici "Laza Lazarević" demantuju tvrdnjom da "od 11. marta nijedan hospitalizovani pacijent nije upućen u druge zdravstvene ustanove". Kao da je bitno da li je pacijent zvanično "hospitalizovan", a ne da li je utvrđeno kada je inficiran i s kim je iz Klinike bio u kontaktu. To, kao i sumnju da je ta pacijentkinja umrla od korone, moraće da utvrdi istraga policije i tužilaštva.

Bahat odnos prema pacijentima, pa i kolegama zdravstvenim radnicima, ne predstavlja slučajnost u postupcima Ivane Stašević Karličić. Na direktorsku funkciju stigla je po partijskom ključu, preko svog supruga Miljkana Karličića, visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije, koji se proslavio još pre 22 godine, kad je, kao pomoćnik tadašnjeg ministra protiv informisanja Aleksandra Vučića zatvarao redakcije nepodobnih medija.

Lično je Karličić doveo policiju u redakciju Dnevnog telegrafa, isterao vlasnika Slavka Ćuruviju i novinare, zaplenio imovinu izdavačkog preduzeća i zapečatio ulazna vrata. Nažalost, partijski kadrovi poput Ivane Stašević Karličić raspoređeni su u vrhove svih, pa i zdravstvenih ustanova.

Još teže posledice javašluka pogodile su pacijente i zdravstvene radnike u Specijalnoj bolnici u Toponici. Tek kad je epidemija uzela maha i zarazila pedesetak njih, zaposleni su se požalili medijima.

Prve simtome infekcije korona virusom primetili su kod pacijenata 17. marta.Nekoliko puta su zvali niški Klinički centar, ali niko nije došao da testira pacijente i prebaci ih u neku od kovid-bolnica. Testiranje je urađeno tek deset dana kasnije, kad je pacijent dobio obostranu upalu pluča. Iako je bilo još pacijenata i medicinara sa respiratornim tegobama, sledećih dana niko više nije testiran.

U Toponici ima još stotinak pacijenata sa simptomima infekcije Covid 19, nisu testirani, ali dobijaju terapiju "hlorokinom".

Zoran Radovanović, direktor KC Niš, nije osetio moralnu obavezu da obavesti javnost o tim problemima, ali ne bi smelo da se dogodi da izbegne krivičnu odgovornost. Za razliku od nemog Radovanovića, Darija Kisić Tepavčević tvrdi da su u Toponici "preduzete sve mere i zdravstveni nadzor, pa se 318 pacijenata i 152 zdravstvena radnika nalaze u izolaciji". Takođe, ona demantuje tvrdnje zaposlenih da nemaju dovoljno zaštitne opreme, da rade samo s rukavicama i papirnatim maskama, a zaštitne naočare i vizire "nisu ni videli, a kamoli dobili".

Stručnjaci iz Kriznog štaba tvrde da su svi direktori zdravstvenih ustanova, izuzev jednog iz Beograda, rekli da imaju dovoljno zaštitne opreme. U to može da se poveruje, s obzirom na patološko poltronstvo koje je većinu direktora i dovelo na te funkcije.

Iako takvo ponašanja vodi u tragediju, ima i primeraka partijskih kadrova koji su komični, odnosno smešni. Dragan Vasiljević, direktor Instituta za javno zdravlje Kragujevac, zablistao je parolama koje je dopisivao na kraju zvaničnih saopštenja: "Znanje je moć! Znanje znači i ponašanje"

U životu je sve važno, samo je zdravlje bitno! Borba traje! Korona mora pasti!" Da je takve parole pisao u Titovo vreme možda ne bi postao baš Kardelj, ali sigurno bi Reks.

Dok su se upravnici zdravstvenih ustanova dodvoravali nadređenima, stradale su njihove kolege u beogradskom Institutu za onkologiju, Domu zdravlja Vračar, kao i u bolnicama u Leskovcu, Smederevskoj Palanci, Ćupriji, Paraćinu...

U Nišu je umro hirurg Miodrag Lazić, a u Beogradu njegov kolega Dragan Marković. I njihove supruge, takođe lekarke, inficirane su koronom, ali u stabilnom su stanju. U vreme pisanja ovog teksta, prema zvaničnim podacima, od posledica zaraze Covid 19 u Srbiji je umrlo osam lekara.

- Pa, šta? Ništa to nije. Znate, kao kad imate rat, najveći broj vojnika će da pogine. Te ljude školujete, ceo život u njih ulažete sve vreme, trudimo se da do rata ne dođe, ali kad dođe do rata... Najveći broj lekara će da bude zaražen. Pa, čekajte, ceo život vas plaćamo da budete vojnici... - rekao je Aleksandar Vučić u poslednjem intervjuu na Televiziji Pink, kad je optuživao medicinske sestre da preskaču bolničke ograde i beže od svojih obaveza, baš kao i lekari-dezerteri, koji uzimaju bolovanje samo da ne bi poginuli u jurišu na koronu.

Jadna je vojska čiji je vrhovni komandant mentalno poremećeni nesrećnik, bez grama ljudskosti. Zabavljen vlastitim političkim spletkama, zdravstvenim radnicima nije omogućio zaštitnu opremu, od bolnica je napravio stratišta i na kraju slegnuo ramenima: "Pa, šta? Ništa to nije..."

U tih nekoliko rečenica, koje su mu se omakle u trenutku slabosti, pokazao je koliko je bio iskren kad je na konferencijama za medije aplaudirao lekarima, zahvaljivao im se na sva usta i preko Instagrama slao im dirljive poruke i srce, naslikano svojom pohlepnom drhtavom rukom. Nivo patološkog licemerja Vučić je pokazao odlukom da Beograđanima podeli 10.000 državnih zastava. kojima će mahati u znak podrške lekarima.

Kad je počela pandemija, vlast zdravstvenim radnicima nije obezbedila maske i rukavice, sad će iz džepa građana platiti zastave! Um, koji je osmislio tako besmislen marketinški trik za vređanje inteligencije, treba da se čuva. U zatvoru, iza sedam dobro zaključanih vrata.

Pokojnih lekara uskoro će se sećati samo članovi ožalošćenih porodica. Vučića brinu živi lekari, naročito oni iz Kriznog štaba. Kako i ne bi, pulmolog Branimir Nestorović i epidemiolog Predrag Kon već su istakli kandidaturu za status svedoka saradnika u sudskom postupku u kome će Vučić odgovarati za sva krivična dela koja je izvršio u vreme pandemije.

Novi Čume i Bagzi u javnost iznose optužbe iza kojih bi u svakoj pravnoj državi moralo da dođe do istrage, optužnice, suđenja i višegodišnje robije Vučića.

Dok su njihove kolege rizikovali živote, članovi Kriznog štaba su izvršavali naloge diktatora, trčali s jedne na drugu televiziju i širili zarazu vučićevskim virusom, opasnijim od Covid 19. S obzirom ko su "stručnjaci", kojima je Vučić dodelio uloge u Kriznom štabu, to i ne čudi.

Glavni junak morbidne predstave postao je Predrag Kon. Logičan izbor, pošto on ima slično iskustvo iz 2009, kad je predvodio Radnu grupu za borbu protiv pandemije svinjskog gripa.

Stručno je procenio da će u Srbiji od tog virusa oboleti više od 2,5 miliona građana, pa je neophodno vakcinisati celokupno stanovništvo. Tu procenu je podržao stručnjak istog kalibra Branislav Tiodorović. Ministarstvo zdravlja samo do pola je prihvatilo njihov predlog, pa je kupilo tri miliona vakcina od švajcarske farmaceutske kompanije Novartis, po ceni od 3,5 evra komad. Kon i Tiodorović su odobrili vakcine, koje su zabranjene u većini evropskih zemalja.

Na kraju, vakcinisano je samo 149.882 građana, ostale vakcine su uništene. Hospitalizovan je 6.021 pacijent, a umrlo je njih 137. Mediji su ukazali na opasnost od Novartisovih dečjih split vakcina. Od 16 trudnica, koje su ih primile, 11 je rodilo decu sa simptomima autizma. Novac građana je proćerdan, ugroženo je javno zdravlje, a Kon i Tiodorović nikad nisu odgovarali. Umesto da budu na robiji, evo ih u Kriznom štabu.

U tom društvu je i Goran Stevanović, koga Vučić od milja zove "Picopevac". Stevanović je 2017. potpisao apel za podršku kandidature Aleksandra Vučića pred izbore za predsednika Srbije. Nagrađen je direktorskim mestom u Infektivnoj klinici, da šefuje obrazovanijim i kvalitetnijim kolegama, koje imaju mnogo jače profesionalne reference, ali ne i podršku stranke na vlasti.

Novosadski ortoped Zoran Gojković, sekretar za zdravstvo u Vojvodini, takođe u biografiji ima detalje koji ga preporučuju za saradnju s Vučićem. Još pre sedam godina bio je okrivljen zbog falsifikovanja dokumenta, koji je upotrebljen u jednom sudskom postupku. I u njegovom slučaju pokazalo se da je stranačka podobnost važnija od stručnosti i prava.

Medijsku pažnju privukla je pinkoidna starleta iz "Batuta" Darija Kisić Tepavčević. Koliko je stručna, pokazala je priznanjem da nema pojma šta je tečni kiseonik:

"Tretiranje pacijenata sa tečnim kiseonikom? Ja sad ni ne znam da tečni kiseonik postoji. Moguće da nisam dobro informisana. Ali, u svakom slučaju, ne znam ništa o tome." Mogla je da se raspita kod kolega s Pinka i Hepi TV. Željko Mitrović predlaže lečenje podrigivanjem "fante" i ozoniranjem krvi, a dr Miliomir Marić tvrdi da solarijum ubija korona virus.

Na konferencijama za medije Darija Kisić Tepavčević istakla se demode blajhanom frizurom, dekolteom, skupim satovima i lapsusima, koji to nisu. Tobož slučajno, proglasila je Preševo i Bujanovac za gradove na Kosovu, na kome Srbija nema nadležnost.

U istom stilu, omaklo joj se priznanje da je prvi registrovani slučaj infekcije korona virusom u Srbiji zabeležen 1. marta, tri dana pre raspisivanja izbora i 12 dana pre uvođenja vanrednog stanja. Tom izjavom direktno je optužila Vučića za nepreduzimanje neophodnih radnji za zaštitu javnog zdravlja.

Vučić je tada osuo paljbu na Zlatibora Lončara, osumnjičivši ga da je Kisićki naredio da to kaže. Iako je Lončar izuzetno uticajan u Bezbednosno-informativnoj agenciji, tamo još ima pojedinca koji su lojalni Vučiću. Oni su mu doturili informacije o Kisićki, koje je iskoristio u napadu na Lončara.

Pred nekoliko svedoka, rugao se ministru zdravlja što nije mogao da nađe nikog pametnijeg od Kisićke da mu napiše doktorat. Nije trebalo da meša seks i nauku, smatra Vučić. U tom kontekstu, pitao je Lončara da li je tačno da je Vlada Tepavčević ostavio suprugu kad ju je zatekao s njim u krevetu.

Posle tih optužbi i uvreda, Lončar se privremeno povukao iz javnosti. Darija Kisić Tepavčević nije osetljiva kao Doktor Smrt, baš je briga šta se priča, ona uživa u slavi.

Krenula je iz sarajevske mahale i stigla do Pinka. Malo li je?

U Kriznom štabu najzanimljiviji lik je Branimir Nestorović Čume. U početku krize, pristao je na ulogu lakrdijaša, da bi brzo shvatio kako ga je zli diktator namerno namestio i na njega preusmerio bes uplašenih građana. Pandemija korone pamtiće se po mnogo čemu, a naročito po Nestorovićevoj preporuci Srpkinjama da idu na šoping u Italiju. Vučić će, opet, pamtiti Nestorovića po sabotaži njegovog spektakla sa respiratorima.

U jeku medijske kampanje, dok se Vučić hvalisao kako je nabavio stotine i stotine respiratora, što nisu mogli da urade ni Tramp, Putin i Merkelova, Nestorović je javno osporio potrebu za tolikim respiratorima. Pulmolog je stručno objasnio da primena respiratora mora da bude isključivo u skladu s medicinskim propisima, kako ne bi ugrozili zdravlje pacijenata. Nestorović je kritikovao upotrebu respiratora samo zato da bi se opravdala njihova kupovina.

U nekoliko javnih nastupa, sav nasmejan i veseo, Nestorović je opisao pravni okvir po kome će Vučić snositi odgovornost za nenamensko trošenje novca iz budžeta.

Vučić se hvali da je kupio 700 respiratora, a nikad nije upotrebljeno više od 122 za lečenje najtežih bolesnika od Covid 19. Pritom, Vučić je proglasio pobedu nad pandemijom i pre nego što su kupljeni respiratori stigli u Srbiju. U jeku krize, kad je ta oprema imala najvišu cenu, samozvani genije je skupo platio 250 respiratora, koji još stoje u Milšpedovom magacinu u Pekingu. Ni Nebojša Iković, Vučićev "dragi Neša", ne zna šta da radi s njima. Plaćeni su, navodno, oko 40.000 evra po komadu, a sad im je cena pala na realni nivo, oko 3.500 evra.

Vučić je kupovinu respiratora iskoristio kao deo svog političkog marketinga, red bi bio da sad sam pokrije štetu, pa makar zakinuo džeparac pijanom prestolonasledniku Danilu i princezi Milici.

Za razliku od Čumeta Nestorovića, Predrag Kon Bagzi iznosi drugu vrstu insajderskih optužbi na račun vođe naprednjačkog klana. Kon je priznao da u početku pandemije nije bilo dovoljno testova i zaštitne opreme, ali da je podržao "pristup da se ne kuka".

- Lično, nikad ne bih izašao pred javnost i počeo da kukam da nema nečega - rekao je Kon, procenjujući da je od kukanja mnogo efikasnije laganje javnosti i dovođenje u zabludu, koja je dovela do zaraze više od 700 zdravstvenih radnika i ne zna se koliko pacijenata.

Kad dođe vreme za svođenje računa, u fer i poštenom sudskom procesu, Nestorović i Kon će biti značajni svedoci saradnici.

- Svako ko bude kriv, odgovaraće. Prioritet sada jeste zdravlje ljudi, što ne znači da se neće ispitati odgovornost - najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, isti onaj koji je tvrdio da će Srbija "ako bude potrebno pronaći vakcinu za Covid 19", a sad priča da "imamo lek protiv korona virusa".

Zasad, na odgovornost je pozvan samo Milan Stevanović, direktor Gerontološkog centra Niš, koji je uhapšen pre nekoliko dana. Protiv Stevanovića je podneta krivična prijava za teško delo protiv zdravlja ljudi, za šta je predviđena kazna zatvora do 12 godina. On je osumnjičen da je, nesprovođenjem propisanih mera protiv širenja korona virusa, doveo u životnu opasnost 144 osobe u Gerontološkom centru Niš, od kojih je jedan preminula.

Stevanović je u pritvoru. Kad Srbija bude pravna država, tamo će završiti Vučić i njegovi saradnici iz Kriznog štaba, koji su ugrozili javno zdravlje i naneli nesagledivu štetu zdravstvenom sistemu. Broj obolelih i umrlih predstavlja samo vrh ledenog brega.

Sve posledice ove avanture videće se kad zvanično prođe pandemija, a s njom u inostranstvo odu lekari, koji već traže veze i pakuju kofere. Iza sebe će ostaviti nezbrinute stotine hiljada pacijenata, kojima je život ugrožen od bolesti koje nemaju veze s korona virusom.

U tom mraku, jedinu nadu nudi činjenica da su progledali i mnogi glasači Srpske napredne stranke, shvatili su da se Vučić igra i njihovim životima. U samoodbrani, moraće i oni da pomognu u obaranju pomahnitalog diktatora. Dok je na vlasti taj teški bolesnik, cela Srbija je bolnica.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane