Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (184)

Sudije i tužioci na liniji odbrane diktature

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Vladimir Iljič Lenjin je tvrdio da je dužnost sudija da na stručan i logičan način obrazlože unapred donete odluke.

U današnjoj Srbiji Lenjinove teze imaju veliku primenu.

U odsustvu Nele Kuburović, ministarke pravde koja očekuje da se porodi, puštajući glasine da je otac deteta izvesni Vladimir Kisić, takođe rođen u Sarajevu, brat doktorke Darije Kisić Tepavčević, njen zamenik je Radomir Ilić, državni sekretar.

U trenutku kad se naše pravosuđe nalazi na braniku otadžbine, u ratu protiv korona virusa, pre svega moram da osudim Đilasa zbog izjava! - oglasio se Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Pravosuđe dosledno primenjuje zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake države, a ne nalazi se na braniku otadžbine u ratu protiv bilo koje bolesti.

Da je prvi čovek ministarstva pravde u nekoj iole uređenoj državi slično izjavio, momentalno bi ga priveli na psihijatrijski pregled. Ne bi ga odveli u zatvor, jer je nezamislivo da ministar pravde može na ovaj način da opisuje stanje u pravosuđu, osim ako nije umno poremećen.

Ovaj mladi čovek je sin Krsmana Ilića, bivšeg zamenika u Okružnom tužilaštvu u Beogradu, koji je ''imao kopču sa narodom'', Tokom vikenda je prodavao telad na stočnoj pijaci u Lazarevcu. Tamo sam ga sretao, Krca je ličio na šumadijskog seljaka. Živeo je od svog rada. Njegov sin od podaništva i dupeta.

I u ovom vanrednom stanju Ministarstvo pravde Srbije je ostalo ''na visini zadatka''.

Ministarstvo pravde je, uz potpis nesretnog Radomira Ilića, naredilo sudovima da okrivljene za ''kršenje mera vanrednog stanja'' procesuira tako što će ih iz logora u koje su smešteni, saslušati preko skajpa, osuditi i poslati u zatvor.

I sudije i tužioci i advokati pristali su na ''preporuku'' državnog sekretara.

Sudije su, bez imalo griže savesti, osuđivali optužene na zatvorske kazne, zbog ''kršenja mera u vanrednom stanju'', odbijajući da procene da li postoji zakonski osnov da se ''vanredno stanje'' moglo proglasiti. I na ovaj način. A sudije su dužne da prvo utvrde da li postoji ustavni osnov za primenu mera propisanih uredbom.

Nije ni čudo što tužioci i sudije ovako postupaju. Udruženje sudija i javnih tužilaca Srbije ima 615 članova. I ako sudije i tužioci imaju u postupcima različite statuse, oni su u istom udruženju. Javni tužioci su organ gonjenja, pred sudom imaju status stranke, kao i branioci. Svaki optuženi ima zakonski osnov da traži izuzeće tužioca, ili sudije, ako su obojica članovi istog udruženja.

Osim državnog sekretara Radomira Ilića, ''hrabrim'' istupom u odbrani Vučićevog kartela istakao se i predsednik Udruženja sudija i javnih tužilaca Nenad Stefanović, zamenik u Višem tužilaštvu u Beogradu. On jde pozvao ''struku'' da ustane u odbranu Vučićeve vlasti. Što bi rekao Bora Čorba ( Mala, mala, grupa pedera...).

Promenom poretka u Srbiji, treba ići po spsiku i sve članove Udruženja sudija i javnih tužilaca razrešiti od tužilačke i sudske funkcije, a one koji su se ogrešili o zakon, a takvih je veći deo, treba izvesti na sud i zabraniti im bavljenje pozivom, da ne mogu da budu ni advokati.

A advokati su se oglasili saopštenjem i proglasili vanredno stanje neustavnim.

U vreme vanrednog stanja sudovi su obustavili rad, osim u hitnim slučajevima, kao što su suđenja neprijateljima koji su ignorisali Vučičevu privatnu zabranu kojom je penzionerima odredio višemesečni pritvor, a ostalim građanima pritvor za vreme policijskog časa.

Ionako u rasulu, srpsko pravosuđe će dospeti u potpuni ćorsokak. Dvomesečna obustava suđenja, zaustavila je deljenje pravde. Hiljade novih predmeta zagušiće rad sudova. U prekršajnom postupku hiljade predmeta će zastariti.

U problem su dovedeni građani, koji na suđenje ne mogu dolaziti jer je zabranjen međugradski i gradski prevoz.

Advokati u Srbiji su ostavljeni bez mogućnosti da zarade. Nekoliko hiljada advokata dva meseca će ostati bez prihoda, potom ih čeka letnji period, kada sudovi, zbog godišnjih odmora, rade smanjenim kapacitetom.

Ministartvo pravde nije izašlo sa predlogom kako da advokatima nadoknadi štetu, plati članarinu advokatskim komorama, doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, porez na zarade i naknadu za rad, od čega i žive.

Osuđenici su lišeni prava na posete advokata. Pritvorena lica, takođe, imaju problem, jer im je poseta advokata smanjena na samo 15 minuta...

Ali to ne dotiče Udruženje sudija i javnih tužilaca ni ministarstvo pravde Srbije. Ono se ne oglašava predlozima kako da, bez odlaganja, pomognu advokatima, pritvorenim licima, onima koji traže izricanje privremenih mera... Važno je da čvrsto stoje uz Vučićev kartel.

U posebnom problemu su osuđenici.

U Iranu su na slobodu pušteni svi zatvorenici, osim onih za najteža krivična dela - višestruka ubistva, povratnici.

Dana 22. aprila dobili smo informaciju da je jedan osuđenik u KPZ Niš oboleo od korona virusa. Uprava nije predložila da se ni onima koji izdržavaju kaznu u otvorenom delu, makar PREKINE izdržavanje kazne, dok traje pandemija. Većina osuđenika u zatvorenim odeljenjima, koji izdržavaju kazne, ispunjavaju uslove da budu pušteni na slobodu, da im se kazna smanji, ili prekine, ili ih sud odlukom pusti na uslovnu slobodu.

Ali, većina njih je siromašna, ne mogu da plate Vučićevom kartelu.

U prilog vesti da je unutar zatvora u Nišu bolest ušla. To će značti pokolj među osuđenicima. Većina njih je stara, bolesna, loše uhranjena, bez adekvatne medicinske pomoći, izloženi su nasilju, teškom radu. Više osuđenika je u kontaktu sa urednicima MagazinaTabloid, ali nam se danima ne javljaju, baš nijedan, što ukazuje da im je prekinuta komunikacija sa spoljnim svetom!

Dana 22. aprila od 2 po ponoći, do 7 ujutru, probuđeni su oni koji bili na ''lečenju'' u hali Čair i u Studenskom domu u Nišu i naređeno im je da brzo napuste ove objekte. Predpostavlja se da će u njih biti useljeni osuđenici iz zatvorenog dela KPZ u Nišu. Smrtnost osuđenika će biti, ako je reč o njima, skoro stoprocentna, jer većina od njih, zbog dugogodišnjeg boravka u zatvorenom, loše ishrane, stresa, nema nikakav imunitet.

Redakcija Magazina Tabloid nastoji da kod rodbine osuđenih lica ne unosi nemir. Ipak, ponašenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde može se oceniti kao zločinačka. Barem polovina osuđenika je mogla biti puštena na slobodu, makar i rešenjima o prekidu izdržavanja kazne, ali režim je ostao dosledan u nameri da što više ljudi bude izloženo stanju ''trpljenja posledica''.

Molimo se Bogu da će osuđenici u srpskim zatvorima ostati na nogama, jer se vesti o stanju u kojem se nalaze ovi sužnjevi čuvaju kao državna tajna. Ali, sve će se brzo saznati.

1

Pitanja koja će ostati bez odgovora

(Povodom pisanja Magazina Tabloid o mahinacijama u Prekršajnom sudu u Beogradu)

Vrhovnom kasacionom sudu

Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu

Uvaženi,

Povodom najnovijih iznetih navoda u Magazinu Tabloid, radi zaštite ugleda Prekršajnog suda u Beogradu i sudijske funkcije uopšte, molim Vas da utvrdite sledeće:

-Kada je predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović stupila na sudijsku funkciju (tačan datum stupanja na sudijsku funkciju) i kada je Olivera Ristanović izabrana na funkciju predsednika Prekršajnog suda u Beogradu (tačan datum stupanja na funkciju predsednika Prekršajnog suda u Beogradu)- budući da napred imenovani magazin navodi da je uslov za izbor na mesto predsednika suda najmanje 5 godina sudijskog staža a da je Olivera Ristanović u trenutku izbora imala samo 3,5 godina sudijskog staža.

Ukoliko se pokaže da je pisanje Magazina Tabloid istinito, molim da u skladu sa svojim ovlašćenjima pokrenete zakonsku proceduru za opoziv predsednice suda Olivere Ristanović.

- Da li je zapisničarka Nataša Živanović (majka deteta sa posebnim potrebama) zaista dobila otkaz i ako je to istinito da li je tom prilikom ispoštovana zakonska procedura, te ako su navodi Magazina Tabloid tačni da se ista vrati na posao a da odgovorna lica snose zakonske posledice.

- Da li je tačno da sudija Zoran Cvjetković ima dvojno državljanstvo (Srbije i Hrvatske), da li je moguće da sudija ima dvojno državljanstvo (podsećam da se po zakonu Republike Srbije sudija smatra funkcionerom u rangu ministra).

- Da li je tačno da sudija Zoran Cvjetković ima u svom vlasništvu četri stana i jednu kuću u Beogradu i Hotel podno Kopaonika. Ovde navodim da nije sporno da neko ima toliku imovinu ali da je potrebno da se dokaže pravni osnov za toliku stečenu imovinu - drugim rečima, ako je prosečna plata sudije za prekršaje 90.000 dinara, kako je moguće da neko ima imovinu u nekretninama čija vrednost prelazi 1.000.000 evra (samo u Srbiji, ovde se ne navodi imovina u Hrvatskoj).

Čak ako bi uzeli da je plata sudije Cvjetkovića 1000 evra , dakle radi se o imovini u vrednosti od hiljadu sudijskih plata (prosta računica kaže da je sudija Cvjetković taj novac mogao da zaradi za 85 godina pod uslovom da je štedeo celu platu tj. da ništa nije trošio na hranu i odeću) očigledno je da nešto ne štima.

Sudiji Cvjetkoviću postaviti samo tri pitanja 1. Da li je tu imovinu nasledio; 2.Da li je dobio na Lotou i 3. pitanje ODAKLE MU tj. pravni osnov kako je stekao imovinu.

Ako isti ne može dokazati pravni osnov sticanja navedenih nepokretnosti, odmah pokrenuti postupak za opoziv i o svemu obavestiti nadležno tužilaštvo.

- Da li je tačno da je predsednica suda Olivera Ristanović (zbog ličnog animoziteta) histerisala i vršila pritisak na sudiju Branislavu Banovac da dežura u vanrednom stanju iako se radi o mladoj sudiji koja ima malo dete.

- Da li je tačno da je advokat Emin Dešević naplatio od Prekršajnog suda u Beogradu preko 7.000.000 dinara (u toku 2019.godine) i da li je to razlog zašto Olivera Ristanović "protežira" imenovanog advokata: O ovakoj vrsti protežiranja proveru vrše već nadležni organi.Ovde svakako treba utvrditi i da li je to razlog zašto se stopiraju predmeti u kojima se pojavljuje advokat Marko Lagator (radi pojašnjenja advokat Emin Dešević je radio za doajena u advokaturi Marka Lagatora dok se Emin Dešević nije osamostalio).

Mada deluje obimno sve provere se mogu lako i brzo sprovesti.

Gajo Vučetić

Sudija u penziji

2

Prvi osnovni sud u Beogradu sudi bez poziva tuženim

Kad se ratnik zameri oficirfima s druge strane nišana

Naime, 8. marta prošle godine dobijam poziv, koverat zaboden u vrata, od sudskog izvršitenja da "u roku od 8 dana moram da izmirim dug", inače sledi popis, zaplena i prodaja stvari! Nakon inicijalnog šoka, uočavam da je izvršni poverenik Ministarstvo odbrane, i posumnjao sam da je u pitanju možda neka greška. Odlaskom u Sud, u gore navedeno vreme, saznajem da je još 2014. godine Ministarstvo odbrane protiv mene podnelo krivičnu tužbu, da su vodili suđenje bez mene, da je ceo proces suđenja, iznošenja dokaza, i svih dokaznih radnji sproveden bez mene, mimo mog znanja, i da je, nakon što su na desetine puta pokušavali da me pronađu, doneli presudu zbog izostanka, u ime naroda - KRIV JE!!!

Godine 2015. presuda postaje pravosnažna, jer se nisam žalio, i svi rokovi za žalbu su istekli, a 2019. Prvi osnovni sud u Beogradu prosleđuje nalog za izvršenje Sudu u Kruševcu, koji predmet prosleđuje izvršitelju, koji me nalazi na mojoj trenutnoj adresi u roku od 24 časa i dostavlja mi gore nevadeni dokument.

S obzirom da je predmet vođen u Beogradu, odlazim tamo, nakon poslatog zahteva za kopiranje spisa, koji se sada već nalaze u arhivi, i tek mesecima kasnije, nakon što sam ponovo morao da idem za Beograd, na jedvite jade izvlačim kopiju predmeta. Tog dana sam bio sa Plavšić Dejanom, koji je imao pregled na VMA, tako da sam u međuvremenu bio u Prvom osnovnom sudu, kako bih i fizički došao do predmeta.

Tamo se u tom momentu stvara enorman broj lica koja počinju da me posmatraju i na ne baš prijateljski način, po zahtevu da se predmet iskopira od A do Š, prvo se kvari kopir aparat, onda nestaje toner, zatim nema lica iz IT sektora koje je jedino stručno i ovlašćeno da kvar otkloni, tako da sam nekom ludom srećom, ili samo Božijom promisli, uspeo da dođem do spisa predmeta. Svaki papirić je skeniran, pretvoren u elektronsku formu i nalazi se u oblaku.

U prilogu Vam šaljem link do spisa predmeta, koje možete da "skinete" i detaljno proučite.Osnov za tužbu iz 2014. je VIŠAK PLATE iz 2008. godine, dok sam još bio u aktivnoj vojnoj službi, ali nakon što mi je general Zdravko Ponoš potpisao otkaz, u Brigadi nisu želeli da mi kažu da je dokument stigao 8. decembra 2008., već me o razduženju iz jedinice obaveštavaju 13. januara 2009., na Srpsku Novu Godinu!!!

Tadašnji komandant bataljona, Ivan (Franjo) Dadić, sa kojim sam imao čak i fizičke obračune van očiju javnosti i bilo koga drugog... (cenzurisao glavni urednik) nije želeo da me obavesti o gore navedenom dokumentu na vreme, kako u civilstvu ne bih ostvario svoja zakonska prava prijave na Biro za zapošljavanje, i sve ostalo, a najvažnije je bilo da ja izađem iz jedinice na Srpsku Novu godinu!!!

Svemu ovome je prethodilo niz događaja koji su trajali godinama, od njegovog dolaska na mesto komandanta u kasarni Ruma 2003. godine, preko raporta kod Komandanta Brigade Đokice Petrovića, pa sve do događaja o kojima možemo da razgovaramo u 4 oka!

Kao vrhunac svega, naveo bih da je rok za podnošenje bilo kakve žalbe, tj tužbe od strane mene kao fizičkog lica 10 godina, a da je bilo kakvo saznanje o bilo kakvom sudskom procesu od strane M.O. prema meni stiglo nakon 10 godina i 2 meseca ... morate priznati da je malo previše "slučajnosti" u celoj priči, ali siguran sam da se uskoro bliži epilog svemu ovome, tako da sam i više nego spreman da sve isteram do kraja!!!

Ivan Blagojević

Kruševac

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane