Natrag

Pogled iz Moskve

Konfrontacija između Rusije i Zapada posle epidemije samo će se povećati

Ne treba gajiti iluzije...

Kako će izgledati svet posle okončanja epidemije korona virusa, pitanje je koje sada aktivno razmatraju vodeći analitičari svih zemalja. Nakon što su bivši učesnici sukoba počeli da pomažu jedni drugima - Rusija je poslala avion sa pomoći u SAD, pomogla je državi-članici NATO Italiji, Kina povećava svoju podršku mnogim državama, neki posmatrači su počeli da objavljuju optimističke prognoze o skorom ukidanju sankcija i o tome da će, generalno, kad prođe epidemija, biti postignuti sveopšti mir i blagostanje. Kao, poučeno gorkim iskustvom borbe protiv smrtonosnog virusa, čovečanstvo će morati konačno da progleda. Avaj, činjenice za sada ne opravdavaju ove optimističke prognoze.

Piše: Vladimir Mališev

Tako je u UN odbijena rezolucija Rusije o ukidanju svih sankcija u vreme epidemije. A nesebičnu pomoć naše zemlje Italiji, koja je poslala tamo brigadu vojnih lekara, neki zapadni mediji počeli su da prikazuju kao vešt Putinov potez sa ciljem da konsoliduje svoje geopolitičke pozicije u Evropi.

„Ruska vojna misija, koja se nalazi u Italiji, navodno da bi pomogla u borbi sa krizom nastalom zbog korona virusa, tajno će sakupljati životno važne podatke", piše engleski Telegraf. „Tim koji čini više od 100 ruskih vojnika, uključujući i eksperte za hemijski i biološki rat, došao je u Italiju sa svojom opremom, na kojoj je pisalo: „Iz Rusije s ljubavlju". Ipak, ta misija je izazvala sumnjičavost u italijanskim političkim i vojnim krugovima, a izvori su obavestili italijanske medije da je „80%" opreme, koju su Rusi dopremili velikim transportnim avionima, „beskorisno", te da je iskorišćena kao izgovor za dolazak", tvrde ove novine.

„Jedan od vodećih britanskih stručnjaka za hemijski i biološki rat izjavio je da je sasvim verovatno da ovaj kontingent uključuje oficire vojne obaveštajne službe GRU, ruskog ekvivalenta MI-6. Prema njegovim rečima, oni će iskoristiti situaciju u Italiji kao mogućnost da skupe svedočanastva o svemu, od italijanskih vojnih do transportnih sistema", fantazira Telegraf.

Jasno je da je od Engleza, koji su već poznati po rusofobnim provokacijama iz vremena „Novičoka", teško bilo očekivati nešto drugo. Italijanski zvaničnici i mnoge novine odlučno su opovrgli ovakve navode i izrazili zahvalnost ruskoj strani za ukazanu pomoć. Ipak, nemoguće je bilo ne primetiti da je prvu takvu „novinarsku patku" o „beskorisnoj pomoći iz Rusije" objavila italijanska Stampa.

Svađaju se čak i NATO saveznici. Tako su pošiljku zaštitnih uređaja, koju je zbog korona virusa u Kini naručila Federalna država Berlin presrele SAD i preusmerile je u Ameriku.

tome pišu novine Tagesšpigel pozivajući se na krugove bliske organima unutrašnjih poslova Berlina. Berlin je naručio od proizvođača 200.000 zaštitnih maski klase FFP2 i FFP3, kako bi zaštitio policijace i medicinare od zaraze korona virusom. A njihovi bogati američki saveznici su ih jednostavno „ukrali"od Nemaca.

U gotovo isto vreme i na istu stvar požalila se i Francuska. Pre toga, Česi su ukrali pošiljku zaštitnih maski koje su Kinezi poslali u Italiju. A u EU i dalje se žestoko raspravlja o mehanizmu ukazivanja hitne pomoći onim članicama čija ekonomija je najviše ugrožena epidemijom, pre svega Italiji i Španiji.

Pesimističke prognoze

Zato se u analizama vodećih stručnjaka i naučnika čuju pesimističke prognoze o situaciji u svetu nakon epidemije. Pritom nije reč samo o ekonomiji, svima je već jasno da tu ništa dobro ne može da se očekuje. Američki časopis Forin Polisi objavio je mišljenje grupe svetskih eksperata - većina ne očekuje ništa dobro ni u oblasti politike.

„Pandemija će ojačati države i nacionalistička osećanja", smatra Stiven Volt, profesor međunarodnih odnosa na Harvardu. „Vlade svih vrsta preduzeće neodložne, vanredne mere za borbu sa krizom i mnoge neće želeti da odustanu od novih ovlašćenja ni nakon okončanja krize. Pored toga, Kovid-19 ubrzaće prenos moći i uticaja sa Zapada na Istok... Ono što se neće promeniti jeste konfliktna suština svetske politike. Prethodne svetske epidemije nisu postale prolog za novu eru globalne saradnje. Korona virus nije izuzetak."

„Ukratko, Kovid-19 stvoriće manje otvoren, manje prosperitetan i manje slobodan svet. Takav ishod nije bio planiran, ali je kombinacija smrtonosnog virusa, neadekvatnog planiranja i nekompetentnog upravljanja gurnula čovečanstvo na nov i zabrinjavajući put", zaključio je Volt.

„U kratkoročnoj perspektivi, kriza će podstaći sve snage na Zapadu na pronalaženje strategije", izjavio je Džon Ajkenberi, profesor politikologije i međunarodnih odnosa na Prinstonu. „Nacionalisti i antiglobalisti, kineski „jastrebovi", čak i liberalni internacionalisti, svi oni će videti nove dokaze za ispravnost svojih pogleda. Uzimajući u obzir ekonomsku štetu i socijalni kolaps, teško da može nastati bilo šta drugo osim kretanja ka nacionalizmu i rivalstvu velikih sila."

Džon Alen, predsednik Brukings instituta i penzionisani general SAD smatra: „Ova kriza će promeniti međunarodnu strukturu vlasti. Kovid-19 nastaviće da podriva ekonomsku aktivnost i doprineće rastu napetosti između zemalja."

„Pandemija Kovida-19 je najveća svetska kriza ovog veka", smatra Nikolas Berns, bivši zamenik državnog sekretara SAD za politička pitanja. „Njene razmere i značaj su ogromni. Finansijska i ekonomska kriza mogu da zasene veliku recesiju iz 2008-2009. Ako SAD i Kina ne uspeju da prevaziđu svađe i međusobno optuživanje za to ko je kriv za krizu, i ako ne počnu da daju primer kako se treba ponašati, nivo poverenja u njih može ozbiljno da se smanji."

Pobeda Kine?

Možda jedino oko čega se slažu svi analitičari jeste to da će rezultat pandemije biti - pobeda Kine. „Pandemija će ubrzati rast kineske moći" piše, na primer, francuski Figaro.

„...Zapad, uključujući i SAD, u potpunosti je zbunjen sadašnjim događajima", piše na stranicama ovih novina Pjer Leluš, bivši francuski državni sekretar za evropske poslove i predsednik Parlamentarne skupštine NATO. „Italijani su bili prepušteni na milost i nemilost sudbine, a sve evropske zemlje zabranjuju izvoz medicinske opreme i materijala. Došlo je dotle da je češka vlada ukrala maske iz Kine, koje su bile namenjene Italiji. Čudna solidarnost... Posle epidemije može početi period oštrog raščlanjavanja Evropske unije", smatra on.

„...Ono što nam se događa, to nije kriza, već katastrofa, pravi istorijski iskorak koji uključuje duboku preraspodelu ravnoteže moći i sredstava između država (...) Svet u celini, a posebno Evropljani, otkrivaju egoističnu, protekcionističku, haotičnu i bestidnu na trgovačkom planu - Ameriku. Ameriku koja ignoriše sve i više ne razmišlja o tome da pomogne svojim saveznicima koji se nalaze u teškom stanju, kao što je Italija, koja se sada obraća za pomoć Kini ili Rusiji. Što se tiče Evrope, ona će takođe iz krize izaći veoma oslabljena", smatra Leluš.

„Baš kao što je 1945. godine Drugi svetski rat postavio Sjedinjene Američke Države na vrh svetske moći, ova globalna pandemija imaće ulogu u ubrzanju porasta kineske moći, doprinoseći slabljenju njenog zapadnog rivala. Eto kakvi teški trendovi nas očekuju", zaključuje Pjer Leluš.

Može doći i do rata

I u Rusiji pažljivo prate razvoj situacije u svetu, smatrajući da već danas treba biti spreman za život „posle epidemije". „SAD nemaju nameru da zbog korona virusa menjaju svoju spoljnu politiku", izjavio je za Vzgljad šef komisije Saveta Federacije za informacionu politiku Aleksej Puškov, komentarišući blokiranje donošenja konsenzusom odluke o nacrtu ruske rezolucije za borbu protiv korona virusa u Generalnoj skupštini UN

„Glasanje u UN je u potpunosti pokazalo nameru SAD da ni za milimetar ne odstupe od svoje uobičajene politike. Sada države moraju da se koncentrišu na svoje resurse za saradnju protiv daljeg širenja korona virusa, a politika sankcija to ometa", ukazao je Aleksej Puškov.

„SAD veoma široko koriste taktiku sankcija protiv onih zemalja koje vode drugačiju politiku od one koju želi Vašington. Drugi cilj SAD je ekonomska konkurencija. Ona je potrebna da bi se blokirala kupovina robe od konkurenata, kako bi oni mogli da prodaju svoju robu..."

„Na taj način, SAD ne smatraju pretnju korona virusa ozbiljnim razlogom za odustajanje od politike sankcija. Oni nastavljaju da održavaju svoju borbenu sposobnost i vode politiku nametanja američkih ciljeva drugim zemljama", zaključuje senator.

Poznati režiser i direktor Mosfilma Karen Šahnazarov, koji se u poslednje vreme preporučuje kao sjajni politički analitičar, smatra da će se posle pandemije korona virusa Zapad boriti za liderstvo na planeti i takva situacija može da se preokrene u svetski rat.

Režiser je istakao da je korona virus zaoštrio praktično sve svetske probleme, posebno mnogo štete nanoseći Zapadu koji se sada našao pred rizikom gubitka svojih pozicija u politici i ekonomiji. Prema rečima Šahnazarova, EU se pokazala potpuno nesposobna za dalji opstanak u novoj formaciji, i pitanje je da li će moći da se vrati na pređašnji nivo. Njegovo mišljenje je da će ekonomski kolaps, siromaštvo i nezaposlenost, dovesti do toga da na vlast dođu nacionalno-socijalističke partije, što lako može da dovede do novog rata.

Šahnazarov je ubeđen da Rusija ne treba da gaji iluzije i nada se da će posle pomoći Italiji i SAD oni biti na njenoj strani.

I u tome se sa njim moramo složiti: pre svega je neophodno pobediti korona virus, ne zavaravati se o odnosima sa Zapadom i tražiti nove puteve razvoja, imajući na umu primer Kine.

Pogled iz Moskve

Međunarodne rezerve RF: trebalo bi se kladiti na zlato, a ne na devize

Za koga radi Centralna banka?

Banka Rusije objavila je redovni kvartalni pregled upravljanja imovinom u devizama i zlatu. Pregled obuhvata period od oktobra 2018. do septembra 2019. godine. Podsećam da Banka Rusije specijalno daje informaciju sa pola godine zakašnjenja. Kako piše u dokumentu „podaci o radu Banke Rusije na upravljanju imovinom objavljuju se ne ranije od šest meseci nakon završetka analiziranog perioda, zbog velike osetljivosti cena na svetskim finansijskim tržištima na delovanje najvećih učesnika na tržištu, među kojima je i Banka Rusije". Imovina Banke Rusije u stranoj valuti i zlatu takođe se naziva i međunarodnim rezervama Ruske Federacije.

Piše: Valentin Jurjevič Katasonov - profesor, doktor ekonomskih nauka, predsednik Ruskog ekonomskog društva „S. F. Šarapov"

Na dan 30. septembra 2019. godine, procena vrednosti rezervi u zlatu i devizama iznosila je 527,1 milijradu dolara. Rast za razmatrani period iznosi 67,4 milijardi dolara ili 14,6%.

Posle 30. septembra 2019. godine, prema operativnim podacima Banke Rusije, međunarodne rezerve RF nastavile su neprestano da rastu, i taj proces je trajao do 13. marta 2020. godine. To je bila maksimalna tačka - 581 milijarda dolara. Odnosno, od 30. septembra prošle godine do 13. marta ove godine, rezerve su porasle za 53,9 milijardi dolara ili više od 10%.

Ipak, u nedelji od 13. do 20. marta došlo je do katastrofalnog pada: prema stanju od 20. marta, rezerve su iznosile 551,2 milijarde dolara, rezerve u devizama i zlatu su „usahle" skoro za 30 milijardi dolara, što je više od pet procenata. Ako se ovaj trend nastavi ovim tempom, rezerve će u potpunosti da se istope za 18,5 nedelja.

Ako se računa od 20. marta, onda će Rusija da ostane bez rezervi do kraja jula. Međutim, prema procenama nekih stručnjaka koji pesimističnije gledaju na sadašnju virusno-ekonomsku krizu tempo „topljenja" rezervi će se ubrzati, i one će u potpunosti biti iscrpljene već početkom leta.

Sada bih se vratio na poslednji pregled Banke Rusije, da bih vam skrenem pažnju na neke zanimljive trendove za razmatrani period (od oktobra 2018. do septembra 2019). Tradicionalno, dve glavne komponente međunarodnih rezervi predstavljaju dve pozicije.

Prva - državne hartije od vrednosti stranih emitenata (uključujući hartije od vrednosti koje izdaju nevladine organizacije, ali uz garanciju države). Udeo ovih pozicija pao je sa 42,8% na 39,7%.

Druga - devize na računima u stranim bankama. Njihov udeo takođe je pao, sa 28,2% na 27,1%.

Razlozi za smanjenje udela ovih dvaju pozicija u međunarodnim rezervama su verovatno u tome što opada prinos na državne hartije od vrednosti (za neke od njih on je već nula). Uz to, tu je i stalni rizik od ekonomskih sankcija, koje mogu da dovedu do zamrzavanja imovine u državnim hartijama od vrednosti i devizama na računima u inostranim bankama.

Evo sada i dve pozicije za koje je zabeležen rast udela.

Prva od njih - „nevladine hartije od vrednosti stranih emitenata" (to je prilično zagonetna pozicija koju Banka Rusije ne dešifruje). Možda se radi o korporativnim dužničkim hartijama stranih emitenata? A možda čak Banka Rusije kupuje akcije stranih kompanija kako bi održala profitabilnost svojih deviznih sredstava. Bilo kako bilo, ova pozicija je porasla za godinu dana sa 7% na 8% i u apsolutnom smislu dostigla je veoma visok iznos od 41,9 milijradi dolara.

Druga pozicija je monetarno zlato. Za godinu dana, udeo zlata u međunarodnim rezervama porastao je sa 16,6% na 20%. U apsolutnom smislu, vrednost zlata na kraju razmatranog godišnjeg perioda iznosila je 105,4 milijarde dolara. O tome bih želeo da podrobnije govorim.

Kao što je poznato, Banka Rusije već nekoliko godina ubrzanim tempom povećava udeo zlata u međunarodnim rezervama, posebno nakon što je Zapad 2014. godine počeo da uvodi ekonomske sankcije protiv Rusije. Postojala je pretnja „zamrzavanja" deviznih rezervi, zato se ulagalo u „žuti metal", na koji ne mogu da utiču nikakve sankcije.

Istina, sredinom tekuće decenije na tržištu zlata došlo je do stagnacije cena, bilo je teško na njemu ostvariti zaradu. Prilikom revalorizacije imovine koju čine međunarodne rezerve moglo je doći čak i do nekih gubitaka. Međutim, gubici su samo malo veći u odnosu na revalorizaciju devizne imovine i svođenje na jedan, dolarski „imenitelj".

Primera radi, navešću podatke za prethodni godišnji period (od oktobra 2017. do septembra 2018. godine). Za to vreme gubici deviznog dela rezervi, a kao rezultat revalorizacije, iznosili su 10,3 milijardi dolara. A gubici zlatnog dela rezervi bili su 6,6 milijardi dolara. Ukupni gubici za godinu dana bili su 16,9 milijardi dolara.

A sada da se pozabavimo periodom od oktobra 2018. do septembra 2019. godine (najsvežiji podaci). Gubici deviznog dela rezervi, kao rezultat revalorizacije, iznose 13 milijardi dolara. A revalorizacija zlatnog dela rezervi dala je pozitivan rezultat u iznosu od 20,8 milijardi dolara. Između ostalog, to čini ukupnu vrednost rasta rezervi od 38,6% za ovaj period.

Na svetskom tržištu zlata dolazi do korenitog preokreta.

Prvo, on je uslovljen time što je svetski kartel zlata koji je postojao od osamdesetih godina prošlog veka, prestao da postoji. Konačna tačka na praksu veštačkog sniženja cene zlata stavljena je prošle godine, kada je 20 vodećih centralnih banaka odbilo da produži Vašingtonski sporazum o zlatu (prvi takav sporazum potpisan je 1999. i produžavan je svakih pet godina, uz reviziju kvota prodaje zlata od strane centralnih banaka).

Drugo, svetska ekonomska recesija koja je već počela, neizbežno će povećati potražnju za zlatom (to je uobičajena pojava koja prati krize, kada naglo opada poverenje u „papirne" valute).

Treće, svetska histerija povodom Kovida-19 podstaknuće izolacionizam i protekcionizam. A to će dodatno povećati privlačnost zlata, koje može da postane jedino pouzdano sredstvo razmene i plaćanja u uslovima izolacionizma i protekcionizma.

Sa tog stanovišta, čudno izgleda prošlogodišnja aktivnost Banke Rusije, kada je o zlatu reč. Naime, oslanjajući se na druge izvore (osim pomenutog prgleda), očigledno je da je Banka Rusije nastavila da povećava zlatne rezerve tokom prošle godine. Ali, to nije radila tako energično kao 2018. Prema mojim procenama, pretprošle godine Banka Rusije je kupila 274 tone dragocenog metala, to jest gotovo svo zlato koje bilo proizvedeno u Ruskoj Federaciji. A prošle godine - samo 156 tona, što je malo više od polovine domaće proizvodnje.

Štaviše, smanjenje kupivine zlata bilo je posebno vidljivo u drugoj polovini godine. Na žalost, ostalo proizvedeno zlato otišlo je izvan Ruske Federacije.

U februaru ove godine objavljeni su podaci carinske statistike o spoljnoj trgovini tokom prošle godine. Ispostavilo se da je prodaja ruskog zlata inostranstvu 2019. godine porasla za osam puta, na 5,7 milijardi dolara, te da je gotovo svo zlato izvezeno u Veliku Britaniju. Ovo zlato trebalo je da popuni zlatne rezerve RF, a ono je iz nejasnih razloga isporučeno našem geopolitičkom protivniku.

A 30. marta na sajtu Centralne banke pojavila se sledeće informacija: „Banka Rusije od 1. aprila 2020. obustavlja kupovinu zlata na unutrašnjem tržištu dragocenih metala. Naknadne odluke o kupovini zlata donosiće se u zavisnosti od razvoja situacije na finansijskom tržištu."

Ovo je više nego čudna odluka. Iskreno govoreći, u sadašnjoj složenoj i sve složenijoj situaciji, trebalo bi očekivati od Banke Rusije sasvim drugačiju odluku. Naime, ona u potpunosti prekida, u bilo kom obliku, kupovinu strane valute i istovremeno prelazi na kupovinu sveg zlata koje se proizvodi u Ruskoj Federaciji. Podsećam da je proizvodnja zlata uvek bila strateška grana ruske ekonomije. U vreme Velikog otadžbinskog rata proizvođače zlata zvali su „valutni ceh"; oni nisu prekidali proizvodnju nijedan dan, a celokupnu proizvodnju kupovali su Ministarstvo finansija i Državna banka SSSR. Zlatne rezerve zemlje imale su važnu ulogu u pobedi Sovjetskog Saveza nad fašističkom Nemačkom.

Posledica donete odluke o zlatu može da bude ili potpuni kolaps „deviznog ceha" ruske ekonomije, ili će on početi da radi za geopolitičke protivnike Rusije.

P.S. Nakon što sam stavio tačku na kraj teksta, neočekivano se u medijima pojavila informacija u kojoj se poziva na statistiku Federalne carinske službe. Iz Rusije je veoma ubrzan izvoz zlata: u periodu januar-februar, zbog prodaje u inostranstvu, rusku granicu prešlo je 17 tona dragocenih metala u vrednosti 854 miliona dolara. Izvoz zlata porastao je sedam puta u odnosu na isti period prošle godine. I dalje glavnina zlata ide u London - najveći svetski centar trgovine zlatnim polugama. Za prva dva meseca 2020. u glavni grad Britanije izvezeno je 15,4 tone za 775 miliona dolara. Izgleda da razvoj događaja počinje da se odvija prema drugom scenaariju koji sam pomenuo u tekstu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane