Natrag

Koronizam

Čemu služi pandemija virusa Corona

Ograničavanja prava i sloboda

Pandemija koronavirusa počela je kao opasnost za ljudsko zdravlje, ali se ubrzo pretvorila u krizu ljudskih prava. Vladine kontra-mere u borbi protiv zaraze u mnogim zemljama bile su neproporcionalne, bile su preterane i korišćene su u političke svrhe. To najviše može da se uoči u državama kao što su Kina, Indija, Šri Lanka, Mađarska, Albanija, Srbija i Južna Afrika. Mnoge manjinske grupacije naročito su pogođene što merama vlade, što reakcijama generalnog stanovništva, što zapostavljanima njihovih potreba. Jedan izveštaj Ujedinjenih Nacija tvrdi da su ponekad pod izgovorom fejk-njuza, novinari, lekari, medicinsko osoblje ili opozicioni aktivisti bivali uhapšeni. Vlade su povećale nadgledanje društvenih mreža na internetu i pod raznoraznim izgovorima cenzurisale taj prostor. Socijalne distance uvedene su u mnogim zemljama, ali ne na isti način u Kini i Srbiji kao u Španiji, Italiji ili Švedskoj. Autoritarni režimi iskoristili su opštu zdravstvenu opasnost da bi učvrstili svoju vlast. Demokratija se nalazi u opasnosti, tvrdi kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Vesti iz korona-sveta stižu svakog minuta i očigledno je da se stanje ubrzano menja. Menja se broj zaraženih, umrlih, ozdravelih, kao i mere koje donose vlade.

Kada se sve završi, ako se završi, moći će da se podvuče crta i da se vidi koliku štetu su pretrpela koja društva, zdravstvenu i političku, kulturnu i psihološku.

Dugačka je lista država koje su nametnule stroga pravila socijalne distance. Veliki gradovi širom sveta, od Madrida do Pariza, do San Franciska, Njujorka, Atine, Soluna, Istambula, Moskve i Londona se nalaze u nekoj vrsti karantina.

Turistička sezona poslala je oproštajni poljubac za ovu godinu, a avioni leže parkirani po pistama i niko ne zna kad će da polete i našta će takva putovanja ličiti. Ekonomisti upozoravaju, isto ono što većina već može da prepostavi, da će nastupajuća ekonomska kriza biti zastrašujuća.

Govore da će to biti najveća kriza nakon Velike depresije iz prve polovine prošlog veka mada su današnji finansijski i ekonomski mehanizmi ipak mnogo bolji od onih iz tog vremena. ACLU (Američka unija građanskih prava) podvlači da je opasnost od koronavirusa ogromna, ali da je opasnost za demokratiju, za slobodu i ljudska najmanje isto tako zastrašujuća.

Masivna državna moć instalira se u ime velike nevolje i u mnogim slučajevima to se radi na nezgrapni način, a u drugim namerno se potiskuju slobode zarad više moći i zatamnjena javnog prostora. To zatamnjenje autokratske vođe mogu, a to čine, da koriste za nezakonite radnje, uključujući i lično bogaćenje.

o Način na koji je u Mađarskoj njihov predsednik Orban prigrabio skoru svu vlast u toj zemlji je za štivo nekog udžbenika o diktaturi. Veoma slično tome se dešava i u Turskoj, kao i u Srbiji. U Šri Lanki vlast ne zaostaje mnogo, a u Indiji policija maltretira (pendreči) sezonske radnike koji u jeku krize nisu ni u mogućnosti da se vrate u svoje mesto prebivališta.

Kini ne vredi ni govoriti jer je diktatura tamo već dobro ustanovljena. U većem delu ostatka sveta socijalna distanca mnogo puta dolazi u konflikt sa građanskim slobodama. U Turskoj uhapšeno je na stotine ljudi zbog onoga što su pisali na društvenim mrežama, a u Rusiji se preti svakome koji nešto kaže što bi moglo da se protumači kao fejk-njuz.

Demokratija se takođe nalazi u opasnosti u Poljskoj. Politička partija mađarskog premijera Viktora Orbana, Fideš, partija koja vlada prvo je 11. marta proglasila "stanje opasnosti" i tako dobila na vremenu da se zemlja spremi za zdravstvenu krizu, za pandemiju, ali je umesto priprema koristila većinu u parlamentu da svoju vlast produži u nedogled.

Orban može da vlada koristeći dekrete i može da vlada onoliko dugo koliko mu je po volji. Mađarski parlament koji je ustupio svu vlast Orbanu je tim činom izvršio samoubistvo.

Povodom situacije u Mađarskoj, grčki premijer Kiriakos Micotakis i njegov norveški kolega, a zajedno sa još 11 nacionalnih lidera Evrope, poslao je dopis predsedniku Narodnjačke partijske grupacije u Evropskoj Uniji sa zahtevom da se mađarska Fideš partija isključi iz te političke organizacije. U dopisu piše da Orbanova partija "jasno krši fundamentalne principe liberalne demokratije i evropske vrednosti." U grčkom parlamentu Micotakis je optužio Orbana za "autoritarna ograničenja" u potezima protiv pandemije koronavirusa.

o Predstavnici organizacija za ljudska prava u Turskoj tvrde da predsednik Redžep Tajip Erdogan ne mora da koristi pandemiju da bi uzurpirao još vlasti jer vlast je već kompletnu strpao u svoj džep. Jedino što mu je još ostalo van dometa je potpuna kontrola nad društvenim mrežama.

Kontrola da bi mogao da svakoga cenzuriše i hapsi koga hoće, a hoće jer su već na stotine uhapšenih zbog svojih stavova na internetu. Nekoliko turskih lekara se usudilo da kažu svoje verzije šta se događa sa virusom u Turskoj i oni nisu dobro prošli. Erdogan i njegova partija žele totalnu kontrolu nad informacijom. I dok svako obraća pažnju na virus i pokušava da preživi, vladajuća klika uvlači se u svaku poru društva.

A u Rusiji pandemija je frustrirala Putinove ambicije. U januaru sve je već bilo smišljeno: pisanje novog Ustava, prvenstveno da bi se omogućilo Putinu da ostane još dva termina na mestu predsednika, a onda bi on održao trijumfalno nacionalno glasanje da se te promene Ustava ozakone. To je trebalo da se dogodi 22. aprila, ali mu je korona pomrsila račune.

U međuvremenu u Rusiji se koristi tehnologija prepoznavanja lica da bi se pratilo kretanje zaraženih i da bi se pratilo sve i svako koga vlasti hoće da prate. Tipična zloupotreba novih tehnologija, partikularno VI, veštačke inteligencije. Putin je prebacio odgovornost na lokalne vlasti u vezi svega što se odnosi na pandemiju i sad Kremlj može lokalce da krivi za sve što krene loše, a krenuće.

o Ipak, kad ljudi osete ekonomski bol, oni krive centralnu vlast, a ekonomski bol u Rusiji će se veoma brzo osetiti i za krivicu će Rusi optužiti Putina koji je možda mogao da optuži premijera, ali premijer se zarazio i prvo je potrebno da preživi.

Oni koji podržavaju Putina, pre svega oni iz nacionalnih medija, tvrde da je Rusiji u doba krize potrebna jaka i stabilna "ruka" koja će svime da upravlja. To je klasičan stav koji se stalno ističe i ne samo od strane onih koji su na vlasti, već i onih koji se nalaze negde pri dnu društva, a moglo bi da se kaže i onih "siromašnih duhom".

Kroz ruski parlament je projurio novi zakon koji kažnjava ljude zbog lažnih informacija o korona virusu, a kazne iznose nekih 25.000 dolara ili do pet godina u zatvora.

Naravno, kako su mnoga kretanja ograničena, kao i broj ljudi koji mogu biti zajedno, opozicija ne može da organizuje ulične proteste. A u Poljskoj vlasti su bile optužene za neodgovornost zbog insistiranja da će se predsednički izbori održati u maju.

Ukoliko bi se izbori odigrali u maju, oni ne bi bili fer jer opozicija je morala da suspenduje kampanju, a vlast ima pristup nacionalnim medijama samom činjenicom da je mediji pokrivaju dok ono vrše svoj redovni posao.

Tako odlaze u bolnice, izlaze na zasejana polja, mašu pticama selicama... Ako bi se izbori odložili za kasnije, Poljska bi se tada našla u sred ekonomske recesija i šanse da vladajuća stranka u takvim uslovima pobedi na izborima su značajno umanjene.

U Albaniji situacija je slična onoj kao i na ostatku Zapadnog Balkana i albanska vlast sprovodi drastične mere koje nisu provereno delotvorne, ali jesu provereno autokratske.

o Srbija je teritorijalno nevelika zemlja, ima manji broj stanovnika i ekonomski je slaba. Srbija u međunarodnim medijima retko se pojavljuje, osim kad se nešto loše dogodi. Ponovo se pojavila i to kad je u pitanju pandemija korone, odnoso reakcija vlasti na tu pošast. Nemački časopis Špigel (Der Spiegel) objavio je tekst pod naslovom: Srpska vlast otišla najdalje u ograničenju prava i sloboda.

U Špigelu stoji: "Mnoge vlade u srednjoj i južnoj Evropi, a posebno u zemljama Zapadnog Balkana upotrebile su vanredno stanje i korona virus da bi učvrstile svoju vlast i znatno ograničile slobode, ali je Srbija zemlja u kojoj su vlasti otišle najdalje u ograničavanju pravne države..."

Špigel takođe napominje da se još u februaru predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsmevao opasnosti od virusa, a potom je okrenuo priču toliko da je izbegao Skupštinu i proglasio vanredno stanje. To vanredno stanje uzrokovalo je "ozbiljna ograničenja osnovnih prava javnog života." Renomirani nemački časopis piše da "To nije prvi put da predsednik zaobilazi Ustav..." Špigel navodi da su u Srbiji uvedene rigorozne mere ograničenja i zabrane kretanja, posebno za starije od 65 godina i da je znatan broj građana završilo u zatvoru zbog kršenja tih ograničenja.

Nakon oštrih reagovanja javnosti srpska vlast je oslobodila novinarku Anu Lalić koju su optužili za laganje o stanju u medicinskim ustanovama. Nakon pritisaka koji su stizali i iz Evrope i priznanja stručnog lekarskog tima da su u suštini navodi te novinarke bili tačni, vlada je popustila. Namera je bila da vlast ima potpunu kontrolu nad informacijama.

o Srpski predsednik je odgovorio na krizu na način na koji je odgovorio mada mu uopšte nije bilo potrebna veća vlast jer svu vlast već ima, takođe se navodi u nemačkim medijima. A informacije i opisi kako su neki drugi svetski lideri odgovorili na krizu takođe mogu da se pronađu u medijima širom slobodnog sveta.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro sabotirao je napore da se u njegovoj zemlji uvede neka vrsta karantina. "Pada kiša. Bićemo mokri. Neki će su udaviti u kiši," izjavljivao je Bolsonaro, populista s krajnje desnice.

U suštini, brazilski predsednik strepi da ako ekonomija uspori on će imati manje šanse da pobedi na izborima. Drugim rečima, stavio je svoju političku budućnost iznad zdravlja i života nacije. Reputaciju koju je Bolsanero već stekao u svetu nije imao ni jedan raniji brazilski predsednik - reputaciju međunarodnog negativca, napisale su nedavno o njemu jedne konzervativne novine.

Druge novine, Folja de Sao Paulo, objavile su da je Brazilu potreban neko kao Vinston Čerčil koji bi ponudio "krv, napor, suze i znoj". Nažalost, tvrde novine, "nema ništa od toga".

Danska premijerka Mete Frederiksen je zatvorila granice 13. marta, potom je zatvorila obdaništa, škole i univerzitete i zabranila okupljanje za više od deset ljudi. Danska je izbegla najgore, a ispitivanja javnog mnjenja su pokazivala da je ona uživala 79 odsto podrške građana na način kako je reagovala.

Pre korone imala je samo 40 odsto podrške. Govorila je jasno i davala jasne instrukcije, čak je postavila i na Fejsbuku snimak kako pere sudove i pevuši jednu modernu dansku pesmu. Nije gubila nerve i nije nikoga okrivljavala, a ponajmanje se bavila politikom i napadima na opoziciju.

o Premijerka Novog Zelanda, Džasinda Ardern, pokazala se veoma dobro u kriznim situacijama. Prethodno prilikom napada na Džamiju u gradu Kristčrč, a potom prilikom erupcije Vakaari vulkana. Sada u krizi kovida-19. Krajem aprila na Novom Zelandu preminulo je samo četvoro od korone.

Ona je izabrala da krene jakim merama u samom početku pandemije, mnogo pre nego što je virus stigao na njena ostrva. Jasno je govorila, a tipično obračanje sastojalo se od rečenice "budimo ljubazni jedni prema drugima".

Njena strategija je, tvrde svi stručnjaci, bila presudna. Njeno vođstvo bilo je instrumentalno u naglim promenama koje je koristio Novi Zeland da bi odoleo pandemiji.

Cai Ing-ven je premijerka Tajvana, zemlje koja ima bliske ekonomske, pa i kulturne, veze sa Kinom i koja bi trebalo da bude ranjiva na kovid-19, ali pokazalo se da su ekstremno uspešno izbegli katastrofu. Na nepunih tri meseca nakon što je potvrđen prvi pacijent na Tajvanu je registrovano manje od 400 zaraženih i nekoliko smrtnih slučajeva.

Ekonomija i tajvanske škole sve vreme funkcionišu kao u normalnim uslovima. Njihova vlada, zahvaljujući pre svega lekciji koju su naučili sa Sars krizom 2003, a i činjenici da je potpredsednik Čen Čin-Džen epidemiolog, krenula je oštro od samog početka. Odmah su počeli da testiraju putnike iz Kine, specifično iz Vuhana. To je krenulo još decembra prošle godine nakon što je Kina upozorila na "misterioznu formu zapaljenja pluća".

Nažalost, iako je Tajvan na vreme upozorio na sposobnost virusa da prelazi sa čoveka na čoveka, svet nije na to obratio naročitu pažnju. Što se dve velike države tiče, Kine i Amerike, o Kini znamo da su skrivali sve dok već nije bilo kasno, a jasno je da je i Amerika izgubila para nedelja oklevajući šta da radi. Prvih dana maja Amerika je već zabeležila preko 60.000 mrtvih.

o Bilo kako bilo, negde je zaštita od korone krenula ranije, negde kasnije, ali nije manje važno kako su te zaštite izgledale. U zemljama gde su na vlasti autokratski likovi sistem je prvo udario na slobodu građana, a tek kasnije, ponegde mnogo kasnije, počeli su da se primenjuju testovi za zarazu. Kina je, primera radi, reagovalo odlučno ali ne u obuzdavanju epidemije već u pokrivanju informacija o njoj. Hapšeni su, privođeni lekari, novinari, blogeri i svi oni koju su se usudili da zucnu da nešto nije kao što bi trebalo da bude.

U Rusiji, a početkom maja još se nisu znali detalji o tome šta se događalo tokom aprila i marta kad su se vlasti ponosile činjenicom da skoro da nije bilo zaraženih. Nije bilo zaraženih jer malo koga su testirali, odnosno bilo je ko zna koliko zaraženi ali se Kremlj uzdao u to da se neće saznati kako u zemlji tako i van nje.

Takva uzaludna nadanja su iluzorna u današnjem svetu. U Indiji policija je dugim pendrecima tukla po građanima koji nisu shvatili pravila karantina.

U većini država Zapadnog Balkana vlasti su pobrkali neprijatelja već kako su se okomile na pravo na slobodu izražavanja, a ne na virus za koji nisu bile spremne bez obzira što su lagale da jesu. U Srbiji se, uz pooštrenu kontrolu interneta, koristi i video nadzor javnih prostora mada takvo delovanje još nije zakonski regulisano.

Kineski softveri Veštačke inteligencije raskomotili su se u Srbiji kao da su u svojoj kući. Ukratko, Zapadni Balkan još nije shvatio u čemu se sastoji demokratija i vlasti i dalje misle da je ograničavanje sloboda njihov primarni cilj.

o Sloboda je nešto što je lako definisati čak i kada to nije baš najlakše. U modernom političkom svetu osnovi slobode podrazumevaju slobodu govora, slobodu religije i slobodu štampe. Stvari se komplikuju nakon što se uzmu filozofi u obzir koji tvrde, a tu su u pravu, da čovek ne poseduje "slobodu volje", ali ostaje da se ipak u realnom svetu deluje slobodno.

Sloboda, s druge strane, nije apsolutna. Klasičan primer da sloboda nije neograničena je zamišljena situacija pune bioskopske sale u kojoj jedan počne da viče "Požar!" Požar!" znajući da požara nema. To ne bi bila sloboda govora. Isto tako ne spada u slobodu govora pretnja nekoga da će detonirati bombu u avionu.

Isto tako nije, da se parafrazira druga čuvena rečenica, zamahnuti rukom s namerom da se neko udari u lice. Sloboda delovanja važi dotle dok ne ograničava slobodu drugih. Mi smo svi slobodni u okviru granica.

ovakvim granicama slobode uglavnom niko ne razmišlja jer su ljudi u neku ruku programirani da osete šta je normalno ponašanje, a šta to nije. Nije jedino zakon i kazne ono što sprečava ljude da druga udaraju pesnicom po nosu, već i socijalne norme.

Kada se o politici radi, odnosno o demokratskim sistemima, tu pravila moraju da se nauče, a najveće pravilo je da vesti od javnog značaja moraju biti javno dostupne. Kada vlade takve vesti sakrivaju to nije zato što ne znaju pravila demokratija, već zato što su namerne da ih krše a u interesu pojedinaca ili partija koje su na vlasti. Kršenje sloboda građanstva čak i u doba epidemija i dalje je samo kršenje i nema izgovora.

o Demokratski sistem podrazumeva parlament, a skupštine su delovale na različite načine tokom pandemije korone. Slovenački parlament održavao je samo vanredne sednice, a većina sednica odbora su odložene. Pridržavane su uredbe o bezbednoj udaljenosti i higijeni, ali je parlament taj koji je donosio zakone.

U Albaniji su primenjene veoma stroge mere karantina i policijskog časa, ali njihova skupština nije suspendovana. Takođe je delovala i skupština u Bosni i Hercegovini.

U Severnoj Makedoniji bila je specifična situacija jer se prethodno epidemiji njihov parlament samo-raspustio da bi se održali izbori koji nisu mogli biti sprovedeni.

U Hrvatskoj su donete mnoge restriktivne mere iako vanredno stanje nije proglašeno. Parlament je takođe nastavio sa radom mada u smanjenom sastavu i uz vremenska ograničenja obraćanja poslanika.

U Crnoj Gori takođe su donete restriktivne mere, ali vanredno stanje nije proglašeno. Sednice skupštine su odlagane, ali se ona sastala 3. aprila radi donošenja važnih ekonomskih i finansijskih mera. I u toj zemlji nije uveden policijski čas.

Vanredno stanje nije proglašeno ni u Nemačkoj.

U Velikoj Britaniji takođe nije proglašeno vanredno stanje. Rad njihovog parlamenta imao je kraću pauzu zbog virusa, a onda je nastavio da radi na daljinu.

Broj fizički prisutnih poslanika je smanjen, a ostali su se priključivali preko kompjuterskih veza. Nemački parlament (Bundestag) nastavio je sa radom. Parlament u Švedskoj nastavio je sa radom sa smanjenim brojem poslanika.

U Italiji je proglašeno vanredno stanje, ali njihov parlament zaseda mada je rad sveden na minimum. U Srbije je proglašeno vanredno stanje mimo odluke skupštine 16. marta. Skupština o tome nije odlučivala jer je bilo zabranjeno okupljanje većih grupa ljudi.

o Koliko će dugo "zaključavanje" potrajati nije samo medicinsko pitanje nego, i pre svega, demokratsko. Uloga naučnika, lekara i imunologa, je da objasne posledice strategija odgovora na kovid-19, a ne da kažu koja se strategija mora slediti.

Isto tako ekonomisti ne mogu nikada da govore u kom društvenom sistemu zemlja mora da živi, a meteorolozi da upozore da li će padati kiša, a svako sam da odluči da li će poneti kišobran.

Kada bi se stalno slušali lekari alkoholna pića bi bila zabranjena, cigarete i masna hrana. Lekari su u stanju da spasu mnoge živote, ali su demokratske odluke one koje presudjuju koliko lekarskih saveta je prihvatljivo u realnom životu.

Lekari ne mogu da odluče koliko rizika pojedinci hoće da uzmu i mada ne postoji način da se izmeri koliko je malo ili mnogo rizika, postoje bolji i lošiji načini da se sprovode demokratske debate o količini rizika. Društvo mora da diskutuje o ulozi evidencije i ulozi demokratije i o ograničenjima obe stvari.

Jedini način da se čuju demokratski glasovi je da se demokratija ne suspenduje. O stanju demokratije, odnosno njenog kršenja, odluke mogu da donesu samo tome naklonjeni političari, ali njihove odluke mogu da se sprovedu smo uz upotrebu, odnosno pretnju upotrebe, sile. Ta sila može da bude policija i vojska, a ponekad i paramilitarne grupacije koje mogu da budu ideološki ili finansijski motivisani.

U slučaju kovida-19 društva će morati da raspravlja šta im valja činiti sve dok se neki lek ili neka vakcina proizvedu. Ovo može da potraje i svim odlukama koje se donesu biće na kraju suđeno.

o Svetleća poruka na Ajfelovom tornju poručuje: "Ostani kod kuće". Francuska vlada je planirana da olabavi restriktivne mere 11. maja. I dok se Francuska republika priprema da odškrine vrata kućnih tamnica ispitivanje javnog mnjenja, vršena sredinom aprila, pokazuju da je podrška građana vlastima pala ispod 50 odsto, tačnije - pala je na 43 odsto, a to je 8 odsto manje nego prethodne nedelje.

Istovremeno, 82 odsto Francuza traži da vlada besplatno generalnoj populaciji deli maske za lica. Predlog vlasti je bio da će maske biti obligatorne u gradskom prevozu, ali nije rečeno odakle će te maske stići. Priča se da će biti dovoljno maski već 18. maja.

Inače, najavljivano je da će Francuska biti podeljena na crvene i zelene zone u zavisnosti od broja zaraženih u administrativnim regionima.

U Nemačkoj ulični protesti protiv ograničenja uvedenih zbog korone. Demonstranti su se subotama okupljali na trgu Roze Luksenburg u Berlinu. Na tim protestima učestvuju različite političke grupacije, od desničarskih do teoretičara zavera.

Protesti građana registrovani su i u Ljubljani kao i u Mariboru. Šta raditi u doba korone je pitanje koje ne zavisi samo od lekarske struke i zato neki podržavaju vladine mere restrikcija, a neki im se protive.

Koliko god da to čudno nekima zvučalo, takvi događaji u suštini jesu demokratska reakcija.

ANTRFILE:

Pada mit o deficitu državnog budžeta

U Americi vlada je odlučila da stimulira ekonomiju i građane sumom od nešto preko dva triliona dolara. Najavljuje se da će se dodeliti još novca. Još jedan trilion ili dva. Niko ozbiljan u toj zemlji se ne pita kako će se ti računi platiti i srušio se mit, zahvaljujući pandemiji, da federalna vlada mora da plati ekstra troškove.

Ne mora! Nije morala ni za vreme Drugog svetskog rata. Postalo je jasnije da se ekonomija ne meri novcem već mogućnošću da se proizvedu potrebna dobra.

o Sa finansijske strane, suverena vlada može uvek da priušti da kupi sve što se prodaje za njihov novac. Bilo da su to maske, respiratori ili isplate plate lekarima, pomogne nezaposlenima i firmama koje su zapale u teškoće.

Teoretičari modernog novca već duže vreme objašnjavaju da država, suverena država, ne može da ostane bez novca jer uvek može da doda novac na svoj bankarski račun.

o U Americi Kongres odobrava budžet dok Ministarstvo finansija preko svog agenta, Federalnih rezervi, uplaćuje potreban novac. Ukoliko američka vlada hoće da kupi još maski i respiratora, finansije nisu problem, a novac nije dovoljan ukoliko potrebnih stvari nema na raspolaganju. Dolazi se do zaključka da je sposobnost industrije da proizvede mnogo važnija od obezbeđivanja finansijskih sredstava.

Pre epidemije američke fabrike su radile sa samo tri-četvrtine kapaciteta. Amerika, kao i ostatak razvijenog sveta živeo je u "siromaštvu" usred bogatstva.

Stručnjaci tvrde da sve što je tehnički izvodljivo, finansijski je dostupno.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane