Natrag

Na nišanu

Kako uz pomoć američke ambasade Vučić sprovodi ''izbore''

Overa smrti Srbije

Sve je spremno za još jednu izbornu cirkusku predstavu. Aleksandar Vučić je, raspisivanjem i odlaganjem, obesmislio i delegitimizovao izbore. Sa sto evra iz državne kase podmitio je glasače, a sa falsifikovanim potpisima poslaničkih lista i cenzusom od tri odsto potkupio je lažne opozicionare. Lideri "prave opozicije" bojkotuju izbore, ali i interese građana. Bez obzira na to ko će osvojiti koliko glasova i poslaničkih mandata, ovim izborima će se završiti proces stvaranja bipolarne političke scene. Jedan centar moći predvodi Vučić, drugi Dragan Đilas. Svi ostali nisu bitni, baš kao ni građani.

Predrag Popović

U zajedničkom zločinačkom poduhvatu, Srbiju uništavaju sve politikantske organizacije. Ne zna se ko nanosi veću štetu, vlast ili opozicija. Vlast rastura državu i pljačka narod, a opozicija se brine samo za uske partijske interese. Za sve njih, Srbija je samo ratni plen, a izbori sredstvo da se dočepaju svog dela.

Agonija, duga tri decenije, kulminirala je u tri poslednja meseca. Pandemija korone, vanredno stanje i manipulisanje izborima prekrili su Srbiju kao sneg, da svaka zverka pokaže trag. To se i dogodilo.

Vučićevi tragovi su najprljaviji. Pod izgovorom da štiti javno zdravlje, opljačkao je budžet. U jednom zamahu ukrao je minimum 200 miliona evra, a ta cifra svakodneno raste, pošto sad rasprodaje medicinsku opremu koju je Srbija platila ili dobila kao humanitarnu pomoć. Istovremeno, sve ostale političare, kao i normalne građane, osudio je na kućni pritvor, da bi samo on mogao da vodi predizbornu kampanju. U jeku pandemije, raspisao je izbore, držao mitinge i organizovao kolektivno potpisivanje naprednjačke i nekoliko lista satelitskih stranaka. Ko je preživeo, glasaće za njega. Glasaće i pokojnici.

Nije bitno koliko ljudi će izaći na biračka mesta i koji broj će zaokružiti na glasačkom listiću. O svemu odlučuje Vučić. On broji glasove, overava zapisnike, objavljuje rezultate, deli mandate i funkcije. Za svaki slučaj, sprovodi torturu nad zaposlenima u javnim preduzećima i zastrašuje ljude svojim batinaškim eskadronima. Gazi Ustav i zakone, zloupotrebljava policiju, vojsku i pravosuđe, medije je pretvorio u propagandni servis svog kartela.

Vučić i njegovi najbliži saradnici upleteni su u brojne kriminalne afere. Uključeni su u međunarodni šverc droge i oružja. Sve je dokumentovano u "Jovanjici" i "Krušiku". Prodali su PKB sami sebi i tako postali vlasnici preduzeća čije zemljište je veliko kao ceo Beograd. Tri meseca kasnije, po desetostruko većoj ceni prodaju to zemljište državi.

Na isti način, opljačkali su Telekom, koji se zadužio za 600 miliona evra da bi Vučiću i partnerima isplatio 200 miliona evra za Kopernikus, opet po prenaduvanoj ceni. Oteli su 100 hektara za "Beograd na vodi", otimaju još 800 hektara na Makiškom polju. Privatizovali su sve planinske reke i stavili ih u cevi mini hidroelektrana u vlasništvu Vučićevog kuma Nikole Petrovića i ortaka Nenada Kovača. Za osam godina vladavine, Vučić je Srbiju zadužio za 15 milijardi evra, a već je najavio da će uzeti kredit od još sedam milijardi evra. Opljačkao je penzionere, rasterao stručne i mlade ljude, radnike sveo na nivo robova tzv. stranih investitora i pripremio plan za naseljavanje 1,2 miliona arapskih migranata.

To znaju svi opozicionari, a niko ne pruža otpor, bar ne na pravi način. Neki su pristali da sarađuju s njim, zadovoljivši se mrvicama sa carske trpeze. Drugi, u koje su građanila polagali više nade, umesto ozbiljne borbe zadovoljili su se elitističkim parolama o bojkotu.

Na sva Vučićeva zlodela, najjača opoziciona grupacija, okupljena u Savezu za Srbiju, odgovara sleganjem ramena i kolutanjem očiju. Sve što Đilas misli, javno priča njegov nezvanični portparol Boško Obradović.

Posle štrajka glađu, koji on od milja naziva strogim postom, predsednik pokreta Dveri došao je do zaključka da svi treba da se smire i odustanu od kritike Vučića.

- Ne pominjati Vučića. Ne hraniti njegovu moć. Ne produbljavati podele i sukobe. Ne podsticati atmosferu građanskog rata. Biti drugačiji, ne biti kao oni. Pružiti ruku, ljudski, hrišćanski i demokratski. Pozivati na smirivanje tenzija i dijalog - objasnio je Mahatma Obradović.

Dok diktator nemilosrdno pljačka i uništava Srbiju, dok izvršitelji svakodnevno pleni po 11 stanova i kuća i izbacuje porodice na ulicu, dok se svakog dana četvoro ljudi ubije usled bede i beznađa... Obradović poziva žrtve da ne pominju dželata, već da mu pruže ruku i, hrišćanski i demokratski, prestanu da stvaraju atmosferu građanskog rata.

Moguće je da Obradović iz Đilasovog džepa nije ni primetio da građanski rat odavno traje i da u njemu, nažalost, pobeđuje Vučić. Nekad, dok se bavio politikom, lider Dveri je citirao Njegoša, koji je dao tačno uputstvo kako treba delovati u ovakvim uslovima: "Tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija". To više ne važi, Obradoviću je od Njegoša važniji Đilas, a Đilasu tirjanin Vučić.

Đilasov plan zasniva se na staroj ideji o partnerstvu s Vučićem. Stvaranjem bipolarnog političkog sistema, njih dvojica će stvoriti uslove da se doživotno smenjuju na vlasti. Jedan drugog će štititi od odgovornosti za krivična dela, a u javnosti će, kao kečeri, razmenjivati fingirane medijske udarce, dobro pazeći da ne preteraju.

Taj plan se već realizuje. Vučić je političko-medijskim inženjeringom od Đilasa napravio idealnog protivnika. Dao mu je status lidera opozicije, jer mu treba takav, kompromitovan i slab. Đilas se dobro snašao u toj ulozi. Osnovao je Savez za Srbiju kako bi uvukao ostale opozicionare, koji su, možda, imali predispozicije da se vremenom razviju i otrgnu kontroli. Parolama o okupljanju i jedinstvu opozicije privukao je i arhineprijatelja Vuka Jeremića, koga je lično najurio iz Demokratske stranke.

U rekordnom roku istopio je Jeremićevu energiju, zaustavio razvoj Narodne stranke i smanjio manevarski prostor za samostalno delovanje. U takvim okolnostima, Jeremić je morao da se prilagodi stavovima Saveza za Srbiju, odnosno Dragana Đilasa.

Ulaskom u Savez i odlukom da bojkotuje izbore, Vuk Jeremić je svesno rizikovao budućnost svoje Narodne stranke. Rizik se nije isplatio. U Savezu ništa nije dobio, a izgubio je mnoge kvalitetne kadrove i opštinske odbore. Osipanje stranke ne može da se zaustavi optimističnim parolama i praznim obećanjima. Naročito kad izostane konkretna akcija.

Narodna stranka, a potom i ostale članice Saveza, odluku o bojkotu izbora donele su prošlog septembra. Od tada, cela bojkotaška kampanja svela se na dva-tri miholjska putovanja po Srbiji, gde su, usput, preko saobraćajnih znakova stavljali nalepnice s natpisom "bojkot". Ništa više. Ali, i to je mnogo više od onoga što je Jeremić preduzimao u vreme vanrednog stanja.

- Način na koji je vanredno stanje uvedeno i vođeno svakako zavređuje kritiku, ali izabrao sam da se od nje uzdržim do okončanja vanrednog stanja. Sada je vanredno stanje prošlo i u redu je da se o tome otvoreno razgovara - objasnio je predsednik Narodne stranke zašto je ćutao dok je Vučić sve stanovnike stavljao pod ključ, hapsio i na prekom sudu kažnjavao novčano i zatvorom.

Dok je Vučić uredbama ukidao zakone o budžetu i javnim nabavkama, kako bi se nesmetano muljao s respiratorima, Jeremić se uzdržavao od kritike. Posle svega, čudi se što je rejting Narodne stranke u padu.

Đilas je pacifikovao Jeremića i Obradovića i dokusurio Demokratsku stranku. Đilasov advokat Vladimir Todorić pametno je predložio da se leš DS-a konačano sahrani, da ne širi smrad. Sahrana je u toku, a smrad šire samozvani naslednici, koji ostavinsku raspravu vode u policiji, tužilaštvu i na sudu.

U dogovoru sa Đilasom, Zoran Lutovac je davno napravio plan za čistku DS-a od kadrova, spremnih na kolaboraciju s naprednjačkim kartelom. Većina "izdajnika" imala je poslanički mandat, a neki su se nalazili na visokim funkcijama u stranci. Dakle, Lutovcu je bilo dovoljno samo da balansira do izbora, pa, kad nepodobni pojedinci, usled bojkota, ostanu bez mandata u parlamentu, moći će samo da mu pljunu pod prozor.

Vučić je uspeo da nekoliko opskurnih likova, predvođenih Gordanom Čomić, izdvoji iz DS-a i prebaci na listu fantomske koalicije pod vickastim nazivom Ujedinjena demokratska opozicija, okupljenu oko Lige socijaldemokrata Vojvodine. Uz Nenada Čanka, na listi su se našli otpadnici iz stranke Borisa Tadića, Marko Đurišić i Nenad Konstantinović, bivši saradnici Čedomira Jovanovića Bojan Đurić i Zoran Ostojić, kao i Tatjana Macura i Ljupka Mihajlovski, koje su u poslednji skupštinski saziv ušle na listi pokreta Dosta je bilo. Da deponija bude kompletna, tu je i advokat Aleksandar Olenik, koji je napustio Pokret slobodnih građana.

Čankov putujući cirkus dobro se primio u Lebanu. Za jedan dan, UDS je tamo prikupio 4.000 potpisa za listu. I to samo za parlamentarne izbore, na lokalnima UDS tamo ne učestvuje. Na taj način, Čanak i Čomićka nastavili su tradiciju sprdnje sa zakonom, demokratijom i biračima. Kad izborni rezultati pokažu da u Lebani za UDS nije glasalo, ne 4.000, već ni 40 birača, nikoga neće biti briga. Prevara je prošla, Čomićkina lista je overena pod brojem sedam.

Odlaskom Gordane Čomić, Demokratska stranka je izgubila samo na fizičkoj težini. Prvi udar nije naneo očekivanu štetu, pa je Vučić aktivirao "spavače". Iz senke, poteze je vukao Dragan Šutanovac, bivši predsednik, čiji mandat će ostati upamćen po prvom padu DS-a ispod cenzusa u Beogradu.

Ima i onih koji tvrde da Šutanovac nije namerno uništio DS. Naprosto, uklet je, čega se dotakne, to propadne. Kažu da je bio telohranitelj u JUL-u. JUL je nestao. Bio je ministar odbrane. Iz tog vremena prate ga optužbe da je, po nalogu šefova iz NATO-a, uništio većinu naoružanja. Nikad nije vođena istraga koja bi utvrdila da li je zaista naredio da se pretope tenkovi. Za Šutanovca je važnije da nije bilo istrage poslovanja s Građevinsko-trgovačkim preduzećem Eksport-import "Trešnja". Prvo je "Trešnja" dobijala unosne poslove s Ministarstvom odbrane, a onda je ministru Šutanovcu prodala "pašnjak" kod Hrama Svetog Save.

U saradnji s još šest investitora, Šutanovac je tamo podigao velelepnu zgradu, u kojoj ima svoj stan od 300 kvadrata, vredan 1,3 miliona evra. Njemu je lepo, ali, po običaju, prokletstvo se sručilo na sve oko njega.

Preduzeće "Trešnja" odavno je otišlo u stečaj. Suvlasnik "pašnjaka", pored "Trešnje", bio je Miloš Rutović, jedan od zloglasne braće iz crnogorskog podzemlja. "Pare narko mafije nisu negde zakopane, one su investirane u razne poslove u Srbiji", govorio je nekad Šutanovac. Bio je u pravu, investirane su u građevisnke poslove u koje se i on uključio.

Kad god bi neko pitao Šutanovca zašto je poslovao s Rutovićima, on bi rekao: "Ne poznajem Željka Rutovića". Toliko se pravio lud, da je kletva zaista sustigla Željka Rutovića, koji je, posle ranjavanja Predraga Rankovića Peconija, ostao bez mnogih poslova u Beogradu.

Zbog Šutanovca, "Trešnja" propala, Rutovići skoro, a u sličnom stanju se nalazi i njegov tast Miroslav Ilić. Slavuj iz Mrčajevaca je, navodno, pozajmio novac zetu za kupovinu "pašnjaka", pa sad mora da milion puta otpeva "Luckast si ti, takav sam i ja", da bi nadoknadio gubitak, s obzirom da su male šanse da mu novac bude vraćen.

Na kraju, Šutanovac je demolirao i Demokratsku stranku. Postupajući po svojoj pameti, nije ni shvatio u kakvu klopku je upao kad je, 2017. godine, podržao predsedničku kandidaturu Saše Jankovića. Infrastruktura DS-a izgurala je Jankovićevu kampanju i pomogla mu da osvoji 600.000 glasova i osnuje Pokret slobodnih građana. Sledeće godine, na beogradskim izborima, Janković je odbio da ide u koaliciju sa Šutanovcem. Ostavljen na cedilu, u odmeravanju snaga s povratnikom na političku scenu Draganom Đilasom, Šutanovac nije imao šanse. Pao je kao trula trešnja.

U padu, Šutanovac je klevetama i uvredama zasuo bivše partijske kolege i šefove, naviše Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića, posredno i Bojana Pajtića. Šutanovac je osnovao stranačku komisiju koja je napravila "Izveštaj radnog tela za utvrđivanje finansijskog stanja i kontrolu načina trošenja finansijskih sredstava Demokratske stranke".

U "Izveštaju", koji je u medije plasiran preko Antidota, iza koga stoji Vladimir Beba Popović, za finansijsku propast DS-a optuženo je rukovodstvo, koje je pristalo da se obaveže da agenciji "Communis" isplati neverovatnih 7.917.926 evra za usluge u kampanji pred izbore 2012. godine. Iz tog posla DS je izašla s dugom od pet miliona evra. Šutanovcu su krivi svi osim Tamare Tripić, njegove najbliže saradnice, koja je potpisala sporni ugovor.

Đilas je, preko svoje kompanije Multikom Group otkupio dug DS-a od Razvojne banke Vojvodine. Da ne bi došlo do prinudne prodaje imovine članova DS-a, koji su dali stanove pod hipoteku, Đilas je otkupio dug i sa DS-om zaključio ugovor o poravnanju, u dinar isto koliko je platio. Đilas se zadovoljio popustom od 11 miliona dinara, koliko je dobio od RBV. Šutanovčeva Radna grupa je to stavila na teret i Đilasu i Pajtiću.

- Prećutao sam laži koje neki ljudi mesecima prenose po stranci o meni. Prešao sam, bez tužbe, i preko Šutanovčeve skandalozne izjave da sam devastirao DS. Nemam na računu 300.000 evra, nemam pašnjak vredan milion evra na Vračaru, nemam kolekciju basnoslovno skupih satova. Dok sam bio predsednik stranke, nikada nisam izgovorio lošu reč na račun prethodnika ili bilo koga iz DS-a. Ali, preko ponovljenih javnih kleveta ne mogu preći. Ne preostaje mi ništa drugo nego da protiv Dragana Šutanovca i svih njegovih saradnika koji su učestvovali u klevetanju podnesem tužbe - rekao je Pajtić.

Nije poznato da li je zaista tužio Šutanovca, ali to za ovu temu nije ni bitno. Pajtić je i danas član DS-a, jedini predsednik koji posle smene nije demonstrativno napustio stranku. Pajtićev uticaj je ipak neuporedivo manji od Šutanovčevog, koji rovari preko svojih pulena.

Gde god se oseti vonj neke žute prevare, tu je Balša Božović, Šutanovčev kumić. U skladu sa formacijskim mestom koje mu je dodeljeno, Božović više kritikuje Lutovca nego Vučića. Na sva usta kuka što je rukovodstvo DS-a najurilo "dugogodišnje članove, internacionalnog sekretara, generalnog sekretara stranke, zamenika predsednika, nekadašnjeg predsednika demokratske omladine", a sad još raspušta stranačke organe i krivično goni Aleksandru Jerkov i još troje funkcionera.

Božović smatra da je za sve kriv Lutovac, a ne Jerkovka i ostali falsifikatori, koji su pokušali da u jeku izborne kampanje izvrše puč, smene rukovodstvo, izvedu Demokratsku stranku iz Saveza za Srbiju i izađu na Vučićeve montirane izbore. Ne kritikuje ni Milana Radulovića i ostale funkcinere DS-a, koji su se kandidovali na listama drugih stranaka. Ipak, valja priznati da ima osnova u njegovom strahu da će "druge stranke Saveza za Srbiju uzeti odbore DS-a i očerupati stranačku infrastrukturu"

- Često se čuje po čaršiji da je aktuelni predsednik Zoran Lutovac u ulozi stečajnog upravnika DS-a - kaže Božović.

Po čaršiji se priča i da je njegov tata Dragoslav Zeko Božović imao više finansijske koristi od DS-a nego Andrej Vučić od SNS-a. Možda je to preterano, ali od Slavije do Kalemegdana Zeko ima više kafića, restorana, galerija i lokala nego Andrej. U čaršiji se, takođe, priča da je Lutovac skroman, smotan i mekan. O Zeki, naopako, tako nešto niko ne sme da pisne, plaše ga se više nego Arkana. Kako i ne bi, kad je od policijskog saradnika, kao šofer Zorana Đinđića stvorio poslovnu imperiju.

Zeko Božović je najzaslužniji i za uspon svog kuma Borisa Tadića. Lobiranjem, uz pokoju psovku i pretnju, Zeko je Tadića doveo na mesto predsednika Demokratske stranke i značajno mu pomogao da dođe do prvog mandata na funkciji predsednika Srbije.

Drugi mandat, Tadić je osvojio zahvaljujući bestijalnoj prevari Mlađana Dinkića, koji je građanima obećao hiljadu evra. Briga Tadića, ta laž se isplatila i njemu i Vučiću.

Tadić je stvorio uslove za propast Srbije. Postupajući po nalogu zapadnih mentora, rehabilitovao je SPS, a potom razbio SRS i napravio SNS. Za njegove vlasti izvršena je pljačkaška privatizacija Srbije.

Sproveo je katastrofalnu "reformu" pravosuđa, potpisao zločinački zakon o informisanju, uveo javne izvršitelje i komunalnu policiju, stvorio je sve uslove za uništavanje građana, koje danas upotrebljava naprednjački kartel. Kad je propao, Tadić ne samo što se čudi i ljuti na glasače kojima je dozlogrdio, nego nastavlja da pametuje i spletkari na političkoj sceni.

- Socijaldemokratska stranka nastavlja bojkot parlamentarnih izbora, jer nećemo da dajemo legitimitet ovom režimu. Međutim, bojkot lokalnih izbora je bojkotovanje građana. Do konačne pobede, ne smemo ostaviti građane na lokalu na cedilu i prepustiti ih na milost i nemilost Vučićevoj vlasti - kaže Tadić.

Teško je proceniti da li u toj izjavi ima više budalaštine ili bezobrazluka. Svima, pa i Tadiću, jasno je da će građani uzimati glasačke listiće i za parlamentarne i lokalne izbore. Tako će povećati izlaznost i umanjiti značaj bojkota, nebitno da li glasali za parlament, precrtali ili pojeli listić. Uostalom, kao da je Vučićeva zločinačka mašinerija vršiti pritisak samo na glasače na parlamentarnim, a ne i na lokalnim izborima.

Početkom izbornog procesa, Tadić je pokušao da plagira ideju Srđana Noga o formiranju opozicione liste s radnim nazivom "bojkot sistema". Predajom takve liste, opozicija bi dobila pravo na predstavnike na biračkim mestima i u Republičkoj izbornoj listi. Kasnije, posle konstituisanja novog saziva, poslanici bi bojkotovali rad Skupštine. Kad je Savez za Srbiju odbio i da razmatra taj predlog, Tadić je prešao na opciju u kojoj poziva glasače na lokalne, ali ne i na parlamentarne izbore.

U bojkotu je ostao samo Savez za Srbiju. Razlog za bojkot je poznat, ime mu je Aleksandar Vučić. Bojkot nije cilj, nego sredstvo kojim "prava opozicija" namerava da prinudi diktatora da promeni izborne uslove. U teoriji, tim sredstvom zaista može da se utiče na strane mentore domaćeg diktatora. Problem je u praksi, koja ne postoji.

Lideri SzS ništa ne rade, nema kampanje, ideja, ljudi... Koliko su nezainteresovani najbolje ilustruje saopštenje Demokratstke stranke, koja je 15 dana pre izbora najavila sastanak na kome će "definisati aktivnosti u kampanji". Ne žuri im se. Što se njih tiče, mogli su da se pokrenu tek u vreme izborne tišine, tri dana pre glasanja, toliko su vredni i energični. Svesno ili ne, lideri "prave opozicije" bojkotovali su izbore, svoju kampanju i glasače, pa i sve ostale građane, do kojih nisu ni pokušali da dođu.

Vučićeva antibojkotaška strategija je jednostavna. Koliko god ljudi izađe na birališta, on će proglasiti da ih ima više od 50 odsto. Strani mentori će to potvrditi, čestitaće mu pobedu i gotovo. Niko neće osporiti legitimitet Skupštine u kojoj nema predstavnika Saveza za Srbiju.

Vladajuću koaliciju opet će napraviti SNS i SPS, a opoziciju će, kao i dosad, fingirati SRS i SPAS. Vučić je ulazak u parlament obećao samo Vojislavu Šešelju i Aleksandru Šapiću, ali ne treba sumnjati da će pogurati Čankov koalicioni kontejner. I to mu je dovoljno za stvaranje privida legitimiteta. Sergej Trifunović je samo šlag na Vučićevoj predizbornoj torti.

Po ukidanju vanrednog stanja, Pokret slobodnih građana odustao je od bojkota, počeo izbornu kampanju i prikupljanje potpisa za overu liste. Obavezu, koju je Trifunović preuzeo potpisom na "Sporazumu s narodom", njegov najbliži saradnik Pavle Grbović ocenio je kao "običan performanst".

- Pokret slobodnih građana je srušio bojkot. Pošto Sergej ništa ne radi bez dogovora sa Đilasom, koji ga je i "nagovorio" da uđe u politiku, ovaj njihov dupli pas neće proći. Sve maske su pale. Licemeri. Sram vas bilo sve zajedno. Đilas je organizovao i finansirao jedno udruženje građana koje je stalo na čelo protesta i proglasilo bojkot. Pa, onda kažu da idu na izbore. Finansirao je i drugo udruženje građana koje kaže bojkot, pa onda ide na izbore. A on, finansijer oba, ostane u bojkotu. Ko je ovde lud, a ko zbunjen? Sad kažu da PSG nije bitan, a ima 5% podrške građana. Prvo je Zelenović bio nebitan, pa Paunović, pa prenemaganje, oni sami štite Šabac i Paraćin. Sad PSG nebitan, koji će sa Zelenovićem, Paunovićem i Živkovićem na izbore. Savez za Srbiju polako propada i nestaje, što je, očigledno, bio i cilj - tvrdi Saša Radulović, predsednik DJB.

Radulovićeve procene nisu bez osnova. Naprotiv, izgledaju mnogo realnije nego optužbe na Trifunovićev račun da se prodao Vučiću, uzeo "laki keš" i pristao da glumi omiljenog opozicionara.

Trifunović je jedini političar koji je javno priznao da mu Vučić nudi mito od 500.000 evra. Posle toga, bilo bi glupo da zaista uzme te pare. Trifunović je svakakav, ali nije glup. Nije ni podložan ucenama.

Kad je preterao s uvredama na račun vladara, Trifunovića je "dobronamerno upozorio"Petar Panić, kum "Njegove Žvalavosti" Vučića. Panić je lideru PSG-a rekao da postoji snimak na kome se vidi kako on šmrče kokain. "Postoji, kažeš? Ok, emitujte ga u Dnevniku, boli me kurac", odgovorio je Trifunović. Posle svega što je o njemu rečeno i objavljeno, ne postoji ništa čime može da bude ucenjen. Ništa ne može da ga kompromituje kod njegovih potencijalnih glasača, a oni koji to nisu mogu da se sablažnjavaju koliko hoće.

Od šmrkanja, mnogo veću sramotu Trifunović je povukao na sebe odlukom da na lokalnim izborima na Vračaru nastupi u koaliciji sa Zoranom Živkovićem i Borisom Tadićem.

Građani godinama vape za pojavom novog, nekompromitovanog čoveka, koji bi pristao da uskoči u političku kaljugu. Kad je izabran za predsednika PSG, mnogi su poverovali da je Sergej Trifunović taj Noa, koji će razbucati srpski Matriks.

Bez obzira na jurodiv temperament i problematične ideološke stavove, imao je značajan adut - nikad nije bio na vlasti, nije učestvovao u pljački građana i javnih resursa, lajanje na političke teme donelo mu je samo ružne etikete i povremene zabrane, jednako u vreme crne, crvene i žute vlasti.

Takav, prividno nov i nekompromitovan, Trifunović je odlučio da na prvi izborni ispit izađe u koaliciji sa Živkovićem i Tadićem, simbolima svega prljavog i nakaradnog što je stvorila Demokratska stranka. Zbog svega - izdaje bojkota, saradnje s avetima prošlosti i ličnih karakteristika - Trifunović je naišao na odijum opozicione javnosti. Prikupljanje potpisa za listu se oteglo, PSG nije uspeo da u očekivanom roku obezbedi ni 10.000 autograma, a kako će 95.000 glasova, koliko će biti potrebno za preskakanje cenzusa od tri odsto.

Ako nije ucenjen ili kupljen, a može se verovati da nije, najrealnije deluje Radulovićeva tvrdnja da je Trifunović sve ovo odigrao u Đilasovom interesu. Drugim rečima, Đilas je podstakao PSG da izda bojkotašku opciju, izađe na izbore, posredno pomogne Vučiću da potvrdi sporni legitimitet izbornog procesa i budućeg skupštinskog saziva, ali i da obesmisli strategiju Saveza za Srbiju.

Ispod tog dima izgleda da ima mnogo vatre, koju potpiruje Mlađan Đorđević, kum Dragana Đilasa. Posle ukidanja vanrednog stanja, kad je u Savezu otvorena diskusija o tome da li ipak treba nastupiti na izborima, dok se i Đilas kolebao, Đorđević je presudno uticao da se s bojkotom tera do kraja. Uspeo je da istera svoje, da Đilasa obaveže da nastavi s bojkotom, ali razlike u stavovima stvorile su jaz, koji će teško prevazići.

- Lično, nisam član Saveza za Srbiju i mogu da govorim samo sa stanovišta opozicionog političara koji podržava bojkot. Neke stranke, koje su se u početku izjasnile za bojkot, promenile su mišljenje i odlučile da učestvuju na izborima. Ipak Savez za Srbiju je bojkotom izbora pokazao da interese države i društva stavlja iznad svojih stranačkih i ličnih interesa. Učešćem na izborima, Savez bi ušao u parlament i mogao bi da se finansira iz državnog budžeta. Ali, Savez nije pristao da igra po pravilima Aleksandra Vučića Nikada ne bih pristao da učestvujem na ovim izborima jer ovo, po svim parametrima, nisu izbori već cirkus. Pored toga, ne želim da dam legitimitet Vučiću, koji je uspostavio zločinački režim u zemlji. Odluka o bojkotu nije političko, nego privatno pitanje za svakog pojedinca. Ko želi dobro Srbiji, ne treba u tome da učestuje. Moramo da Srbiju oslobodimo od mafije i sačuvamo njenu teritoriju. To nije moguće ako dajemo legitimitet neustavnim izborima - tvrdi Mlađan Đorđević.

Dok Đorđević ima lične i patriotske razloge za bojkot, Đilas je mnogo praktičniji. Bojkot mu omogućava da stekne kredibilitet - eto, održao je reč - i, što mu je podjednako važno, izbegne saučesništvo u Vučićevoj definitivnoj izdaji Kosova i Metohije.

Vučić koristi svaku priliku da u medijskim nastupima slaže kako Amerika i Evropska unija više nemaju strpljenja, insistiraju da se potpiše sporazum, kojim će biti potvrđena nezavisnost albanske države Kosovo. "Srbija neće ući u Evropsku uniju dok ne reši pitanje Kosova", kaže Vučić.

Njegov alter ego, Vladimir Đukanović, još je konkretniji: "Više nema kupovine vremena, moraćemo da se suočimo s pritiskom. Kad si poražen u ratu, ne možeš dobiti ništa. Zato Zapad ne da ni promil šanse da Srbija dobije bilo šta." Niko, ni SAD, ni EU, ne vrši pritisak na Vučića, ali Vučić vrši pritisak na Srbiju, kako bi opravdao svoju nameru da stvori Veliku Albaniju. I to bez odugovlačenja, odmah po izboru nove naprednjačke vlade.

Đilas u tome ne želi da učestvuje, baš kao što ne namerava ni da kritikuje Vučića zbog veleizdaje Kosova i Metohije. Sad, kad Vučić vežba potpis na paraf, kojim će se odreći Dečana i Gračanice, Đilas broji respiratore koje je diktator kupio i preprodao. Lider Stranke slobode i pravde plače pred kamerama zbog uvreda koje mu upućuju naprednjaci, ali junački trpi muke koje su snašle Srbe na Kosmetu.

tim temama, Vojislav Šešelj razmišlja koliko i Aleksandar Šapić. Dakle, duplo golo. Umesto "kolevkom srpstva", Šešelj se bavi gaćicama Zorane Mihajlović, tenderima Zlatibora Lončara i lažnim diplomana Nebojše dr Stefanovića. Radikali su branili srpstvo u Hrvatskoj, Krajini, Bosni i Kosmetu. Gde su oni prošli, Srba više nema. Sad je Šešelj kampanju usmerio na odbranu Srbije od migranata. Ako rezultati budu pratili tradiciju, uskoro će se realizovati Vučićev plan o raseljavanju Srba i naseljavanju migranata.

Sve to ne zanima dr Šapića, najuspešnijeg plagijatora iz "žutog preduzeća". Na listu "Pobeda za Srbiju", Šapić nije stavio bivše partijske drugove iz DS-a, oslonio se na restlove iz stranaka u raspadu. Druga na listi je Marina Raguš, bivša radikalka. Iza nje se nalaze Vladan Glišić, prvi šef pokreta Dveri, i njegov saborac iz starešinstva Radovan Tvrdišić. Glavna zvezda je Radomir Ratko Dmitrović, bivši glavni urednik svojih magazina Argument i Sprint, kao i Vučićevih Večernjih novosti. Iako se predstavljaju kao opozicija, šapićevci kritikuju samo vlast u Americi, Zanzibaru i Liliputu. O Vučiću ni da beknu, ni da skoče.

- Država može da se izbori sa svakim ko krši zakon. Zašto to ne radi u punom obimu, ne znam - ovako glasi najoštrija Dmitrovićeva kritika režima.

Doduše, u pravu je. Država može da se izbori sa svim kriminalcima, ali ne želi, potrebni su joj za političke spletke, kao što je imitiranje opozicije. Da nije tako, Šapić bi odavno odgovarao za uništavanje Savskog nasipa, nelegalnu gradnju u kojoj učestvuje skoro cela njegova rodbina, plus privatni i poslovni ortaci.

- Kada zloupotrebljavate javne resurse, preko svojih privatnih plivačkih klubova i firmi za organizovanje izleta izvlačite novac za sebe, onda to nije pitanje različitog mišljenja. Onda ste lopov i mesto vam je u zatvoru - tvrdi Saša Radulović.

Umesto u ćeliju, Šapić će uskoro ući u Skupštinu. Pristao je da glumi opozicionara, sve mu je oprošteno.

Šta će biti sa Sašom Radulovićem ne zna niko, čak ni Branka Stamenković, njegov lični astrolog, vidovnjak ili što god da je. Pre četiri godine, Radulović je uspeo da uvede DJB u parlament. Podelio je mandate ljudima od poverenja, koji su iskoristili prvu priliku da ga iznevere. Na svakoj izbornoj krivini, otpadao bi poneko. Neki su preleteli kod Saše Jankovića, drugi kod Dragana Đilasa, a ima i onih koji su se, preko fantomske stranke SMS, stavili na uslugu Vučiću.

Većina Radulovićevih odluka bila je sasvim ispravna, u skladu s opštim interesima. Međutim, to nije dovoljno za politikante kojima se okružio. Spornu kadrovsku politiku forsira i danas. Radulović se predstavlja kao suverenista, podržava Donalda Trampa i njegovu borbu protiv "duboke države", Hana Adrović promoviše Marinu Abramović, pseudo-umetnicu koja simbolizuje globalizam.

S totalnim nedostatkom predstave o društvenim i političkim procesima, Adrović objašnjava da građani samo u incidentnim okolnostima traže rešenja za političke krize na ulici. "Petog oktobra bunt su pokrenuli mladi ljudi koji su hteli da putuju u inostranstvo, a nisu mogli", smatra potpredsednica DJB, dokazujući da ne može da dobaci do istine o gladnom, opljačkanom, prevarenom, uplašenom i egzistencijalno ugroženom narodu, koji se suprotstavio diktatoru u samoodbrani, boreći se za opstanak, a ne za letovanje na Maldivima.

Kao što je ostao veran konfuznoj kadrovskoj kombinatorici, Radulović brlja i oko izbora redosleda političkih poteza. Svom snagom je podržavao bojkot, čak je podneo prijavu NUNS-u protiv lista Danas, koji je objavio da se DJB priprema za izlazak na izbore. U NUNS-u postupak još traje, a DJB prikuplja potpise za kandidaturu i, istovremeno, za registraciju stranke.

No, Saša Radulović se bar bavi politikom, za razliku od mnogih koji će se kandidovati na izborima. On je svakodnevno, tokom vanrednog stanja, kritikovao dikaturu Aleksandra Vučića, borio se koliko je mogao. Za to vreme, Koštuničini naslednici iz Demokratske stranke Srbije, predvođeni Milošem Jovanovićem, na Pinku i ostalim Vučićevim propagandnim medijima, hvalili su torturu nad građanima i pljačku javnih resursa. Listu su nazvali "Metla 2020", podsvesno ističući potrebom da oni, kao i sve ostalo što pripada Koštuničinom legatu, treba da zauvek bude očišćeno s političke scene. Od starih kadrova, na listi su se našli samo Aleksandar Popović i Branislav Ristivojević. Većina ostalih DSS-ovih amiša udomila se u SNS-u.

Žika Gojković je napustio Srpski pokret obnove, osnovao Pokret za obnovu kraljevine i stavio se u službu Andreja Vučića. Na čelu liste "Za kraljevinu Srbiju" nalazi se Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara. Ratni veteran verovatno i ne zna da mu, iz potaje, komanduju mlađi brat Vučić, Goran Vesić i Zvonko Veselinović. Naravno, to ga ne opravdava. Dovoljno je da upozna nestašnog Žiku, pa da mu bude jasno da tu nisu čista posla. Ovako, pukovnik Đurković sad ratuje na naprednjačkom frontu.

Liste su predali Milan Stamatović, takođe restl iz DSS-a, bivši muftija Muamer Zukorlić i zavetnica Milica Đurđević Stamenkovski. Potpise pokušavaju da prikupe moralni blizanci Miša Vacić i Čedomir Jovanović. Svi žele da učestvuju u Vučićevom cirkusu.

Svi, osim bojkotaša iz Saveza za Srbiju i Srđana Noga. Rešen da promeni sistem, Nogo najavljuje narodne izbore za 20. jun, dan pre Vučićevih.

- Zakazujem izbore za "Skupštinu naroda". Ko god dođe, biće poslanik i moći će na licu mesta da bira vlast. Narod ima istorijsku priliku da vrati vlast u svoje ruke. Ovi, naši, izbori daleko su legitimniji i zakonitiji od onih koje je Vučić zakazao za 21. jun. Mi ćemo 20. juna razvlastiti Vučića i promenićemo kompletan sistem, vratićemo suverenitet narodu - tvrdi Nogo.

Njegov politički eksperiment možda nema velike šanse za uspeh, ali Nogo sigurno ne greši u proceni da se Vučićev režim neće smeniti na izborima, nego na ulici.

Na vratima Danteovog pakla stajao je natpis "Svi vi koji ulazite, ostavite svaku nadu". Isto upozorenje vredi i za sve koji ulaze u srpski politički pakao. Ko god se nada da će predstojeći izbori doneti neki boljitak, greši. Nema nade, uništili su je crveni, crni i žuti đavoli. Svi su isti. Nije bitno da li se trenutno nalaze na vlasti ili u opoziciji, svaki od njih dao je pun doprinos tragičnoj podeli društva.

Na jednoj strani su oni, pripadnici kaste gospodara, a na drugoj, poniženoj i opljačkanoj, nalaze se obični, normalni građani. Takav odnos snaga ne može da se promeni izborima, nego pobunom koja će dovesti do promene sistema.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane