Natrag

Tragom vesti

Bolesna Vučićeva usluga braći arapima i poklon Etihadu

Pijte braćo, sve Srbija plaća

Srbija je kroz direktne subvencije već uložila oko 100 miliona evra u „Air Serbia"-u, a planira i da pokrije celokupni gubitak nastao zbog pandemije u procenjenom iznosu od 70 miliona evra. Arapski „partneri" i suvlasnici, „Etihad" iz Abu Dabija ne hvataju se za novčanik i razmišljaju da se povuku iz posla, ostavivši nam tako gubitke i kredite u visini od ukupno oko 28 milijardi dinara. Bogate Arape ovaj posao nije ništa koštao, malo su se igrali i pravili važni, a sve na račun sirotinje iz Srbije. Vučić je još najavio da će i da otkupi njihov ''udeo'' u "Air Srbija'', koji je, inače, ravan - nuli

Igor Milanoviić

Srpska aviokompanija „Air Serbia" je pred potpunim kolapsom, posle tromesečnog prinudnog sletanja svih aviona zbog pandemije. I druge aviokompanije su u sličnoj sitaciji, a pitanje je kada će se međunarodni saobraćaj normalizovati. AS je prvo najavio da će sa redovnim komercijalnim putničkim saobraćajem nastaviti 18. maja, ali je nekoliko dana pre tog roka menadžment objavio kako će se to desiti 15. juna.

Sve svetske aviokompanije su u krizi zbog obustave leta tokom pandemije, ali je problem sa AS-om što je on loše poslovao i pre pojave korona virusa.

Još 2010, tokom pregovora sa „Air India"-om o preuzimanju JAT-a pojavio se predlog da se nova kompanija nazove „Air Serbia". Indijci su odustai od kupovine, kao i druge kompanije za koje se pričalo da su zainteresovane i već su počele da kolaju priče da će nacionalna aviokompanija obustaviti poslovanje usled enormnih dugova.

Onda je u leto 2013. za javnost neočekivano objavljeno da su uspešno okončani pregovori sa „Etihadom" uz Abu Dabija. Ceo ovaj posao je od početka bio čudan, jer je arapska aviokompanija tek u junu 2013. objavila kako razmišlja o preuzimanju vlasničkog udela u JAT-u, 17. juna je potpisan memorandum o razumevanju sa srpskom vladom, a već 1. avgusta je potpisan ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća „Air Serbia" u kome će „Etihad" imati 49 odsto vlasništva, ali i takozvanu „zlatnu akciju", kao i pravo da postavlja menadžment. Srbiji su preostala 51 odsto akcija, ali i dugovi JAT-a koji je tiim činom otišao u istoriju.

Poslovi ove veličine se ugovaraju daleko duže od mesec i po dana, što znači da je ili sve rađeno navrat-nanos, ili da su i ranije vođeni tajni pregovori o kojima javnost nije smela da bude informisana. Startni kapital je iznosio 80 miliona dolara i u potpunosti je pao na teret Srbije koja je jedan deo platila u kešu, a drugi kroz garancije za kredit koji je „Etihad" podigao da bi platio „svoje" učešće u novoj aviokompaniji.

Od početka su ozbiljni ekonomisti upozoravali da je „Etihad" nepouzdan partner za ovako jedan veliki posao. Kao ralog su iznosili činjenicu da je kompanija stara samo 10 godina i da se još nije dovoljno oprobala na međunarodnom tržištu. Mnogi su već tada tvrdili kako je ova kompanija samo objekat prestiža vladarske dinastije al Nahjan iz Abu Dabija koja je na ovaj način želela da konkuriše daleko uspešnijoj kompaniji, ali i aerodromu u dosta manjem susednom emiratu Dubaiju. Igračka za bogate, što bi se reklo.

Pre ulaska u „Air Serbia"-u „Etihad" je u decembru 2011. kupio 29,2 odsto akcija nemačke kompanije „Air Berlin" i odmah pokazao da su u pravu kritičari koji su govorili da je sve to samo sujeta bogatih šeika. Već 15. januara 2012. je novo rukovodstvo nemačke kompanije (koje je postavio „Etihad" kao najveći akcionar) promenilo dotadašnju rutu Berlin-Dubai u Berlin-Abu Dabi koji je bio daleko manje frekventan aerodrom, pa samim tim i neinteresantan za putnike koji su presedali.

Loši poslovni potezi rukovodstva „Air Berlin"-a (koje se menjalo veoma često) nastavili su se i narednih godina. Ova aviokompanija je ušla u istoriju kao prva (i za sada jedina te veličine) koja je izgubila celokupnu sopstvenu avio-flotu i za letove koristila isključivo avione uzete na lizing.

Sve letelice koje su vredele predate su „Etihad"-u, ili nekom njegovom zavisnom preduzeću, a zauzvrat je arapski partner davao novac kojim je produžavan život ove posrnule aviokompanije. U proleće 2017. „Etihad" je dao pismene garancije da će dokapitalizovati „Air Berlin", ali je u avgustu povukao ovo svoje obećanje i berlinska kompanija je bankrotirala.

Samo nekoliko meseci pre toga, u junu je „Alitalia" spasena bankrota samo zato što ju je preuzela italijanska država koja je u decembru 2013, po istom modelu kao što smo mi prodali JAT, prodala 49 odsto vlasništva „Etihad"-u za 300 miliona evra.

U julu iste te godine (koja se smatra godinom u kojoj je kompanija iz Abu Dabija definitivno okončala svoj preambiciozni pohod na strane aviokompanije) „Etihad" se povukao i iz švajcarske kompanije „Darwin Airline".

Iza „Etihada" su obavezno ostajale samo ruine.

U AS-u su se Arapi zadržali samo zato jer ih ovaj posao ništa ne košta, a donosi im i izvesnu zaradu kroz lizing aviona koje naša kompanija uzima od emirata. Zahvaljujući lošem poslovodstvu, koje daje arapski partner, „Air Serbia" bi beć bankrotirala da nema srpskih vlasti koje kompaniju pomažu milionskim sumama uzetim iz budžeta. Gladni Srbi dotiraju bogate arapske šeike.

U poslovnoj 2017. godini direktne subvencije su iznosile 2.461.714.000 dinara, a u paru isto toliko i 2018. Indirektne subvencije su, između ostalih, otpisivanje dugova prema Aerodromu „Nikola Tesla" (koji je tada bio u vlasništvu Srbije i svih njenih građana).

Procenjuje se da će ovogodišnji gubici samo zbog pauziranja usled pandemije iznositi 70 miliona evra, a ministarka Zorana Mihajlović je najavila kako će to ići na teret Srbije. Kao da Arapi u ovoj kompaniji nemaju nikakav vlasnički udeo.

U slučaju da se „Eithad" povuče iz „Air Serbia"-e (što je opcija koja se sve češće pominje u poslovnim krugovima) ostavio bi nam ruiniranu kompaniju koja je već napravila gubitke iznad visine kapitala od 16.345.108.000 dinara zaključno sa 31. decembrom 2018. i to uprkos stalnim srpskim subvencijama. Uz to idu i uzeti krediti u inostranstvu (uglavnom od neke ćerke kompanije „Etihada") koji su iznosili 11.408.737.000 dinara na kraju 2018. godine.

To bi za sada bio bilans „poslovanja" kapricioznog Aleksandra Vučića (koji je po svaku cenu hteo da se pokaže kao neko ko uživa ugled u svetu i može da nađe stranog partnera) i isto tako kapricioznih šeika iz Abu Dabija (koji svojom aviokompanijom samo žele da nadmaše daleko uspešnije iz tog regiona).

Bogate Arape ovaj posao nije ništa koštao, malo su se igrali i pravili važni, a sve na račun sirotinje iz Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane