Nasilje

Centri za socijalni rad su postali centri nepravde, zanemarivanja i zlostavljanja nemoćnih

Otimaju decu, stare zapostavljaju

Kriminalni sistem socijalnog rada se mora temeljno promeniti. Dobro je kad deca imaju ravnopravan kontakt sa oba roditelja. Centri za socijalni rad godinama su rak rana socijalne politike u Srbiji. Ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Đorđević treba hitno smeniti, odnosno zameniti u narednoj vladi, i sprovesti masovne policijske kontrole centara za socijalni rad i nadležne inspekcije ministarstva.Da bi se zaustavila rastuća malignost centara za socijalni rad neohodno je preduzeti stateške mere političkih vlasti i vrha tužilaštva, smatra profesor dr Aleksandar Fatić, naučni savetnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju

Piše: prof. dr Aleksandar Fatić

U centrima za socijalni rad, u kojima stoluju uglavnom žene sa obrazovanjem sa kojekakvih mesta iz Bijeljine, Prištine, Brčkog ... masovno donose nezakonite, nemoralne i nestručne odluke koje osnovni sudovi, u kojima takođe sede isključivo žene, overavaju pečatom i ponavljački prepisuju u svojim presudama.

Neophodno je i da se sudije edukuju u načinima na koje se pitanja starateljstva nad maloletnom decom rešava u razvijenim zemljama

U Austriji i SAD standardni model regulisanja provođenja vremena dece sa roditeljima je pola-pola, što znači da deca faktički imaju ravnopravan kontakt sa oba roditelja, čime se obesmišljava svaki „roditeljski rat" i, najvažnije, štite interesi najranjivijih.

Srbija je tokom poslednjih godina bila poprište niza tragedija u i oko centara za socijalni rad.

Stradala su deca, žene i muževi, koji su, u slučajevima kada su izvršili zločine, potom počinili samoubistvo, a u jednom slučaju je muškarac pod nerazjašnjenim okolnostima skončao u zatvoru.

U svim slučajevima, nasilje je izbijalo zbog nekompetentnog i nemoralnog postupanja radnika ovih centara, koji su, u sinergiji sa sudovima, maloletnu decu nekritički poveravali majkama koje su ih oduzimale od očeva.

U jednom slučaju, jednoj tragediji, majka kojoj su deca poverena, i to na način da ih je otac viđao pod nadzorom, u centru za socijalni rad, već je krivično osuđivana zbog oduzimanja dece od oca. To sve govori o radu centara za socijalni rad, ali i sudija koji sa njima sarađuju.

Centar za socijalni rad u Rakovici koji nije radio dobro

Centri za socijalni rad su postali centri nepravde, zanemarivanja i zlostavljanja nemoćnih

Nakon gubitka života i tragedija, nadležno ministarstvo, koje vodi SNS kadar, inače ekonomista po obrazovanju (sa diplomom sa Megatrenda"), kozmetički je sprovodilo "nadzor", nakon čega nije podneta ni jedna krivična prijava protiv socijalnih radnika, niti je iko od njih dobio otkaz.

Godinama su centri za socijalni rad rak rana socijalne politike u Srbiji i centri nepravde, zanemarivanja i zlostavljanja nemoćnih.

U najnovije vreme, te žrtve su uglavnom muškarci, jer savremena totalitarna feministička ideologija portretiše žene kao žrtve, a muškarce kao nasilnike, te automatski sugeriše da decu treba poveravati majkama, protivno zakonu, ustavnim načelima ravnopravnosti polova, građana i roditelja, i tekovinama savremene evropske pravne i političke tradicije.

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu se velikim delom donose loše odluke o sudbini dece

Tako se danas u centrima za socijalni rad, u kojima stoluju uglavnom žene sa obrazovanjem sa kojekakvih mesta iz Bijeljine, Prištine, Brčkog, itd., masovno donose nezakonite, nemoralne i nestručne odluke koje osnovni sudovi, u kojima takođe sede isključivo žene, overavaju pečatom i ponavljački prepisuju u svojim presudama.

Oni muškarci koji ne mogu da podnesu tu vrstu nepravde i poniženja, ponekad, pribegavaju očajničkim radnjama, što samo ukazuje na stepen društvene opasnosti od nerada i nekompetentnosti u centrima za socijalni rad i porodičnim odeljenjima osnovnih sudova u Srbiji.

U nedavnom gostovanju u Institutu za filozofiju u društvenu teoriju, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam je upotrebila zanimljiv termin koji može objasniti i ovaj fenomen: socijalni ekosistem. Kao što je stručnost ekosistem koji vlada, recimo, u nekim naučnim institutima, tako je i nestručnost ekosistem, koji vlada u socijalnoj politici u Srbiji, a posebno u oblasti poveravanja maloletne dece.

Ambasadorka Izraela Alona Fišer zna koliko je važna visoka stručnost u oblasti socijalnog staranja o deci.

Ekosistem seksističke diskriminacije u centrima za socijalni rad do sada nije naišao na gnev i reakciju društva, pa ni univerziteta, i zbog toga su izgubljeni ljudski životi. Drskost ovog ekosistema diskriminacije i nestručnosti je tolika da se jedinke koje čine njegovu populaciju čak usuđuju da upućuju pretnje pristojnim ljudima koji dovode u pitanje njihov nerad i zloupotrebe.

Socijalni radnici prodavali decu

U Srbiji je tokom proteklih godina eruptiralo nekoliko skandala u vezi sa centrima za socijalni rad.

Dugogodišnji skandal sa prodajom beba iz porodilišta, na koji su reagovale i evropske institucije, i dalje je nerešen, a centri za socijalni rad su i tu igrali ulogu.

Samo tokom proteklih nekoliko meseci, u Alibunaru je otkrivena zanemarena porodica u kojoj je centar za socijalni rad pustio maloletnu decu da, faktički kao beskućnici, brinu o braći i sestrama i nije im pomogao, a u Vranju i Kuršumliji su uhapšeni socijalni radnici koji su prodavali decu za usvajanje, za poklone, tačnije za skupe mobilne telefone.

Našoj poznatoj intelektualki Mili Alečković su oduzeli dete kome je bila hranitelj, između ostalog zato što je, bez saglasnosti centra za socijalni rad, dete vodila na put u Pariz, gde je živela i školovala se, i niko zbog toga nije odgovarao.

Mila Alečković, psiholog, izgubila je hraniteljsku bitku sa birokratama iz centra za socijalni rad.

Ovaj autor zna za slučaj u kome je centar za socijalni rad dete poverio majci u vreme dok je istoj toj majci bila izrečena hitna mera zabrane prilaska ocu, a bila joj je izrečena i mera zabrane prilaska detetu samom, te kojoj je suđeno zbog nasilja u porodici. Sve ove zloupotrebe prolaze bez odgovarajuće reakcije nadležnog tužilaštva i policije, za šta odgovornost snosi sam vrh države.

Rešenja za problem rastuće malignosti koju predstavljaju centri za socijalni rad i nadležno ministarstvo koje zataškava njihove zloupotrebe je jednostavno, i podrazumeva nekoliko strateških poteza od strane političkih vlasti i vrha tužilaštva.

Mere za rešavanje kriminala u centrima za socijalni rad

Prvi korak u borbi protiv kriminala u centrima za socijalni rad mora preduzeti republički tužilac, a to faktički znači izvršna vlast. Neophodno je da u slučaju svih krivičnih prijava protiv socijalnih radnika procedura bude da kriminalistička policija odmah oduzima predmete i da se, u svim slučajevima u kojima prijave nisu očigledno neosnovane, rutinski određuje zadržavanje od 48 sati i da se predlaže pritvor do 30 dana za sve socijalne radnike za koje postoji sumnja na bilo kakve zloupotrebe.

Za ovakvo postupanje se mora izdati obavezujuće uputstvo svim tužiocima od republičkog tužioca. Takvo postupanje je neophodno zbog zaštitete integriteta postupka, jer su socijalni radnici sposobni, i skloni, da falsifikuju dokumente, naknadno fabrikuju različite "procene" i nalaze, te da na taj način krivotvore dokaze ili da ih uništavaju.

Potrebno je da sudije u porodičnim referatima na nivou osnovnih sudova prođu re-edukaciju u primeni Porodičnog zakona, tako da odredbu zakona da se prilikom odluka o poveravanju maloletne dece mora pribaviti mišljenje institucije koja se bavi porodicom. I da se ta mišljenja ne tumače tako da automatski pišu dopise centrima za socijalni rad i da njihova mišljenja prepisuju u presudama, nego da prave razliku između pribavljanja mišljenja i ocene tog mišljenja, tako da odluke suprotne nekompetentnim i neuverljivim mišljenjima socijalnih radnika budu rutinske.

Neophodno je i da se sudije edukuju u načinima na koje se pitanja starateljstva nad maloletnom decom rešava u razvijenim zemljama. Pošto je pitanje starateljstva često faktor surovih obračuna roditelja, posebno žena sa muževima koji su ih napustili, neutralisanje takvih ratova je najefikasnije kada je standardni način rešavanja sporova obeshrabrujući za sporove roditelja oko starateljstva.

Najvažnije je štititi interese najranjivijih

U Austriji i SAD standardni model regulisanja provođenja vremena dece sa roditeljima je pola-pola, što znači da deca faktički imaju ravnopravan kontakt sa oba roditelja, čime se obesmišljava svaki "roditeljski rat", smanjuje broj parnica u vezi sa starateljstvom, i, najvažnije, štite interesi najranjivijih.

Postaviti više obrazovne standarde za socijalne radnike

U balkanskoj "socijalnoj politici", usvojena je suprotna strategija, naime da se dete poverava jednom roditelju da sa njim provodi svo vreme, uz ograničeno viđanje drugog roditelja, što upravo ohrabruje roditeljske ratove i, naravno, šteti deci. Ovu vrstu "nauke", lako je pogoditi, promovišu upravo centri za socijalni rad i „genijalni stručnjaci" iz Prištine, Brčkog, Gradiške i Kosovske Mitrovice koje oni okupljaju.

Ministar Zoran Đorđević, potpuni amater, se nije mešao u „svoj posao"

Ekosistem patologije i kriminala mora se poremetiti da bi se promenio: nije dovoljno procesuirati individualne slučajeve.

Pre svega, neophodno je da se za licencu socijalnog radnika postave viši obrazovni standardi: akademski stepen mastera i sertifikacija u nekoj psihoterapeutskoj oblasti.

U ovom trenutku, ljudi sa osnovnim studijama defektologije, pedagogije ili čak neke visoke ili više škole za socijalne radnike, dobijaju licence. Licenciranje osoba bez ozbiljnog obrazovanja i bez obuke u radu sa ljudima, poput psihoterapeutske obuke, ozbiljna je zloupotreba u socijalnoj politici.

Ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Zorana Đorđevića treba hitno smeniti, odnosno zameniti u narednoj vladi, i sprovesti masovne policijske kontrole centara za socijalni rad i nadležne inspekcije ministarstva.

Objavljeno na blogu izmedjusnaijave.rs