Natrag

Totalitarizam

Premijer Li Kekinag priznaje da se njegova zemlja suočava sa velikim izaovima

Kina agresivno hrli u neuspeh

Tokom poslednje decenije Kina, odnosno njihova Kineska komunistička partija (KKP), pojačanom agresivnošću nastoji da bude što prisutnija u svetskim medijima i informativnom prostoru. Veći deo toga bilo je diplomatsko delovanje preko raznoraznih kolumni u njihovim državnim medijima kojima je svet imao pristup, ali u poslednje vreme Peking je promenio taktiku i krenuo sa učestalim kampanjama dezinformacija u stilu kako to radi Rusija od 2016. Kina u prikrivenim aktivnostima i na mnogim jezicima u raznim zemljama širi osvedočene laži sejući socijalno nezadovoljstvo i paniku, manipuliše deo javnog mišljenja potkopavajući demokratske procese. Pekingu su neprijatelji sve države sa demokratskim sistemima, uključujući i one sa kojima ima blisku trgovinsku saradnju, tvrdi kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar ameičkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Namere su im da u svetu podrže pometnju da bi njihov KKP mogla da radi šta god im je na umu, uključujući i oduzimanja Hongkongu njegovu autonomiju. Kinu, međutim, vrebaju problemi veći od onih što prete ostatku sveta.

Podaci ukazuju da je kineski uticaj počeo da se manifestuje i na Tviteru i to negde od aprila 2017, ali još nije izmereno njegovo dejstvo. Ostaje da se vidi kako strane vlade, tehnološke kompanije, globalni korisnici interneta, pa čak i sama propagandna mašina KKP reaguje na kinesko propagandno delovanje širom društvenih mreža.

Jedno je sigurno - nova era, kineska, dezinformacija već je počela. Primećeno je da su početkom ove godine s Kinom povezani "agenti" počeli da šire manipulisane informacije koje se, pre svega, odnose na kovid-19. To delovanje pre svega se primetilo u Americi, Argentini, Srbiji, Italiji i na Tajvanu. Sadržajii su se ticali pandemije i najčešće su bili na lokalnom jeziku.

Novi sadržaji koji se promovišu nisu više usmereni na iznošenje pozitivnih priča o Kini i potiskivanju negativnih, kao što je to bio slučaj u ranijim vremenima. Digital forenziks centar otkriva kinesko tviter delovanje u Srbiji i Argentini. Tvrdi da su u Srbiji između 9. marta i 9. aprila sa automatskih naloga botova stizale pohvale Kini zbog njenog dostavljanja pomoći za vreme korona pandemije, slično kao što su bile akcije u Italiji.

Međutim, pored pohvala Kini u postovima se insistiralo na kritici Evropske Unije zato što nije radila isto, bez obzira na činjenice da je Unija Srbiji donirala milione evra.

U Argentini je jedan kineski agent angažovao početkom aprila lokalnog posrednika sa zadatkom da u najmanje tri medija progura već napisanu priču na španskom u kojoj se napada kineska duhovna grupa Falun Gong.

Posrednik je navodno ponudio oko 300 dolara za svako objavljivanje ponuđenog teksta u kome je stajalo i to da ta kineska duhovna sekta koja deluje i u Argentini prestavlja opasnost po zdravlje te zemlje.

Svi mediji kojima je ponuđeno da to objave odbili su ponudu. U drugom slučaju manipulisani sadržaj nije uopšte bio povezan sa Kinom.

Njujork tajms je objavio tekst u kome se iznosi da su sredinom marta kineski botovi širili lažnu vest da se u Americi sprema karantin na nacionalnom nivou i da će vojska biti upotrebljena da bi se sprečilo pljačkanje. Ta kineska kampanja imala je za cilj da se provocira panika i pojača nepoverenje naroda u vladu iz Vašingtona.

Australijanski institut strateške politike dokumentovao je još jedan primer koordinisane kampanje koja je najverovatnije krenula iz Kine a sa namerom da se pokvare odnosi između Amerike i Tajvana.

U aprilu neki internet tviter nalozi priključili su se iranskim tvrdnjama da Kalifornija želi da se otcepi od Amerike. Tvitovi su naštimovani da bi izgledalo da korisnici sa Tajvana podržavaju nezavisnost Kalifornije.

U tim tvitovima korišćeni su tradicionalni kineski slovni karakteri, isti oni koji su u upotrebi na Tajvanu. Ipak, dosta toga u vezi kineskog širenja dezinformacija na globalnom nivou još nije dovoljno razaznano. Takođe postoje neke evidencije o zajedničkim delovanjima Rusije, Irana i Kine na širenju dezinformacija, ali nije jasno ko je glavni promoter tih akcija.

Kina je krenula u medijsku ofanzivu koja je samo deo njihovih napora da budu vodeći u svetu. Sve velike sile to rade. Amerika ima široki dijapazon delovanja na tom polju, počevši od filmova, kaubojskih filmova, kriminalnih filmova, svemirskih filmova, pevača i pevačica, nosača aviona, Kadilaka i bezbroj načina da pokažu da su najbolji.

Sovjetski Savez je koristio predivne priče o opštem blagostanju koje će nastupiti čim komunizam zavlada svetom. Kina ne može da koristi filmove kao oružje, a ni pevanje, nikako pevanje, još nema Kadilake, a o blagostanju u doba komunizma sve već znamo.

Kina jača svoju ekonomiju koristeći mnogobrojni ljudski kapital i smatra da će im to biti dovoljno da se popnu na samit istorije. Neće!

Neće jer bez obzira koliko njena ekonomija jača, opšti standard stanovništva je ispod proseka razvijenog dela sveta. A i sama ekonomija ipak nije dovoljno ubedljiva.

Kineski premijer Li Kekiang je priznao da se njegova zemlja suprotstavlja velikim izazovima. Da se napreže da održi rast ekonomije, a mnogi strani eksperti misle da jednopartijski sistem nije pogodan ukoliko se kineski problemi nastave.

Krajem maja u Kini je održan kongres komunističke partije, Nacionalni narodni skup, nakon što je odložen zbog korone, a trebalo je da se održi kao i svake godine u martu. Taj kongres služi da se udari pečat na odluke koje je partijski vrh već doneo. Politbiro je smislio i odlučio i najmnogoljudnija nacija na kugli zemaljskoj s tim se složila.

Nakon Kongresa sastao se kineski nazovi-parlament i potvrdio zakone koji su na Kongresu predloženi. Sve je bilo gotovo za pola sata. Iako je na kongresu bilo i 36 delegata iz Hongkonga, njih 2.878 delegata glasalo je za zakon o nacionalnoj bezbednosti kojim će se de fakto ukinuti autonomija Hongkonga. Jedan delegat je glasao protiv, šest se uzdržalo.

Zakon će stupiti na snagu 1. januara sledeće godine. Nakon glasanja neobično dugi aplauz koji je trajao 22 sekunde potvrdio je da ogromna većina Kineza srećna sa odlukama političke vrhuške. Stekao se utisak da je samo u Kini moguće okupiti toliko srećnih ljudi na jednom mestu.

Takva sabornost ne postoji u demokratskim zemljama, ali ipak njihova komunistička partija želi pokazati kako ceo narod stoji iza njih, ali pitanje koliko zaista veruju da su ubedili ostatak sveta da je to tako. Nije bilo debatovanja na tom skupu, nije bilo kriticizma, niti se tolerisala razlika u mišljenjima.

Sve je to, jasno i iskreno govoreći, jedna čista prevara. Da, jedan delegat je glasao protiv predloženog zakona o nacionalnoj bezbednosti.

Premijer Li Kekiang nije izneo koji je cilj BND zemlje za ovu godinu i to je bilo po prvi put da nije najavljeno još od 1990. Kina inače koristi ekonomski rast da opravda svoju vladavinu i dok rast postoji nema mnogo zahteva za demokratizaciju zemlje. Ali šta se događa kada ekonomija zakoči? Kinu je, kao i ostatak sveta ove godine udarila pandemija korone, ali osim zaraze Kini preti nedostatak inovacija, potčinjeni položaj privatnih poduhvata i pad domaće potražnje. Sve to uz pad potražnje iz inostranstva prestavlja opasanu pretnju kineskoj ekonomiji.

Nezaposlenost je na najvišem nivou u poslednji 30 godina. Ove godine vladin izveštaj o zapošljavanju pominje 39 puta "osiguranost radnih mesta". Ipak je premijer nakon Kongresa na završnoj konferenciji za štampu obećao "umereni" rast privrede uprkos epidemije virusa.

Ova pandemija korone je pokazala da globalni lanac dobara i distribucije nije siguran ukoliko Kina nije u stanju da proizvodi i izvozi isto kao i ranije, a ogromno kinesko tržište takođe je ekstremno važno za strane kompanije koje izvoze u Kinu. Nemačka će, na primer, biti znatno pogođena skupljanjem kineskog tržišta. Folksvagen je najveći svetski proizvođač automobila i tokom prošle godine proizvela je 11 miliona vozila, a od toga 4,5 miliona prodato je u Kini. Ukoliko kinesko tržište oslabi, ceo svet će imati problema, a ne samo Nemačka.

Zasedanje Kongresa, koji uglavnom služi da se jednom godišnje svetu prestave kineski uspesi, ove godine nije bio ubedljivo, mada je domaćoj javnosti objašnjeno da Kina postiže velike pobede. Kineska komunistička partija je u očekivanju svetske kritike na odluke o Hongkongu, povećala nacionalističke stavove i insistirala da je zemlji potrebno jako rukovodstvo. Ali ta kineska strategija je kratkovida jer kada se pandemija završi, strukturni i sistemski problemi ekonomije će ostati.

U demokratskim sistemima lideri se menjaju na izborima, ali Kina nema tu opciju, jer je za njihovu komunističku partiju promena vlade vanzemaljski koncept. Bilo kako bilo, svetske su berze, kako u Aziji tako u Evropi, počele da padaju odmah nakon što se tokom Kongresa najavio zakon koji u suštini Hongkongu oduzima autonomiju.

Pale su berze u Londonu, Frankfurtu i Parizu. Luksuzni proizvodi Diora i Gućia najviše su pretrpeli, ali i dve britanske banke koje su značajno delovale u Hongkongu. Pala je i cena nafte za pet odsto. Demokrate i Republikanci su izrazili nezadovoljstvo sa odlukama kineskog Kongresa, a Bela kuća je dan kasnije najavila dodatne mere koje bi trebalo da naštete Pekingu.

Globalno nezadovoljstvo Kinom, a pre svega zbog pandemije koja je krenula iz kineskog grada Vuhana, čini se da raste svakog dana. Prethodni ekonomski raste te najmnogoljudnije zemlje nikome nije bilo iznenađenje, a sama Kina tvrdi da njihov rast traje već nekoliko vekova. Takve tvrdnje same po sebi nisu ništa novo za one koji prepoznaju komunističku priču u stilu "istorijska neminovnost". A u "današnjoj neminovnosti" Amerika se odlučno "otkačinje" od Kine, a svet u razvoju koji Kini duguje velike novce za kredite i koji je u zavisnosti od "jedan pojas. jedan put" strategiji, teže će moći da se oslobodi kineskih uticaja.

Kineska "vukodlak" diplomatska strategija prema zemljama koji je kritikuju je sve agresivnija. Predsednik Si Điping je udario 80 odsto tarife na neke australijske proizvode jer je Australija zahtevala potpuniju i nezavisnu istragu svega vezanog za koronavirus. A kada svet izmigolji iz korona-bunkera, suočiće se sa brzo promenjivom geopolitičkom situacijom.

Moguće je da će to biti svet gde će autokratina skupina zemalja nadmašiti onu sa demokratskim sistemima. To je moguće, ali nije i neminovno bez obzira koliko Peking podržava diktatore i hteli-bi-da-budu diktatore. To zavisi od saveza demokratskih zemalja koje su sačinjene na pravilima, vrednostima i saradnji i koji bi odlučno zaustavio kineski diktatorski sistem. To će morati da se radi na duge staze, baš onako kako je urađeno da se bez i jednog ispaljenog metka obori sistem u SSSR.

Sovjeti nisu mogli da sa onakvom ekonomijom izdrže trku u naoružanju, ali su pali i zbog sopstvenog sistema koji je bio opasno korumpiran. U kineskom političkom vrhu sede sve čisti milijarderi i nema sumnje da im je sistem značajno korumpiran.

A opet, analitičari već duže vreme govore o kraju sistema na čijem je čelu Amerika i o dolasku azijskog veka. Politički pritisci kruže iznad Evrope zahtevajući da Stari Kontinent izabere stranu. O tome je krajem maja grupi nemačkih diplomata govorio i Žozef Borel. "Potrebna nam je oštrija politička strategija prema Kini što će takođe zahtevati bolje odnose sa ostatkom demokratskih zemalja Azije," rekao je Borel. On je prethodno priznao da je EU bila naivna kada je Kina u pitanju, ali je dodao da je tome došao kraj. U mnogim evropskim novinama prošlog meseca objavljen je njegov članak u kome traži veću disciplinu u odnosima sa Kinom. Već znatan broj vodećih političara Francuske i Nemačke postaju sve glasniji u svojim kritikama Kine. Po pitanjima koji se kreću od lanaca dobavljanja do bezbednosti telekomunikacija, sve su jasniji stavovi evropskih lidera koji podsećaju na eho odluka o zaustavljanju ruskih dezinformacija i napora Moskve da razjedini Uniju. Sam Borel je govorio o svom iznenađenju kada je saznao da evropske zalihe paracetamola stižu ekskluzivno iz Kine. Nemačka vlada već je progurala nove zakone koji sprečavaju da njihove farmaceutske kompanije budu preuzete od stranaca. Finansijski ministar Francuske, Bruno Le Mar, rekao je da "neke kompanije su ranjive, neke tehnologije su krhke i mogu biti kupljene od stranih konkurenata po niskim cenama. Neću dozvoliti da se to dogodi!" A švedski odnosi sa Kinom su veoma blizu slomu. Neki evropski analitičari tvrde da je do skora Kina uspevala da se prikrije iza evropskog nepoverenja prema Rusiji.

Kina je pomogla evropski ekonomski oporavak nakon krize iz 2008. kupujući njihove dugove, a nije se pridružila Rusiji da postane partner sa britanskim Nigelom Faražom u horu bregzitovaca, a takođe je izbegla da podrži Rusiju po pitanju Ukrajine. Peking je pametniji od Moskve, ali da li će im to biti dovoljno da nadmudre Evropljane? Nije stigla korona da pokrije breg, već da svako ostavi svoje tragove, a kineski tragovi, njihove stvarne namerne postali su očigledni. Odnosi Evrope prema Kini počeli su da se menjaju na proleće prošle godine kada je Evropa imala poteškoće da nastupi na kinesko tržište. Period romantičnog optimizma došao je do kraja. Nakon što je Si Džiping krenuo u nacionalističkom pravcu, Unija je označila Kinu kao "sistematskog suparnika koji promoviše alternativni model vladanja". Ta je promena odnosa označila novu eru. Mnoge su činjenice dovele do promene osećanja, a jedna od njih je i usporavanje projekta "jedan pojas, jedan put" nakon što je kineska ekonomija počela da škripi. Emanuel Makron takođe lobira za promene odnosa sa Kinom i urgira da Evropa potraži savezništvo sa Rusijom. Ipak, nije sasvim jasno koliko će ta najavljena strategija Evrope da se udomi u pojedinim zemljama Unije. Italija je postala prva evropska država, država u Uniji, da potpiše "pojas i put" investicioni memorandum sa Kinom. Takođe postoji video zapis na kome Italijani na jednom rimskom trgu pevaju kinesku himnu. Međutim, snimak je bio lažan. Mnoge evropske države takođe su dale pristup Huaveiu da instalira svoj 5G mrežu.

Kinesko ponašanje takođe u negativnom smislu je afektiralo evropsko javno mišljenje. Jedno objavljeno ispitivanje javnog mnenja pokazuje da 71 odsto Nemaca veruje da bi veća kineska transparentnost sprečila pandemiju korone. Kineska reputacija kod nemaca pala je za nekih 11 odsto. A u Francuskoj samo 12 odsto građana vidi Kinu kao sposobnu državu da se suoči sa problemima tokom sledećih 10 godina.

Kina, koja je značajan deo globalnog sistema i članica Svetske trgovinske organizacije počela je da govori o deglobalizaciji u sklopi Siovog nacionalističkih nastojanja. Neki analitičari tvrde da je Kina, koja se nalazi u nekoj vrsti trgovinskog rata sa Amerikom, shvatila da je vreme za pridobijanje Evrope već isteklo. Da su Evropu izgubili, mada Folksvagen i dalje mora da proda milione automobila kineskim vozačima.

U ovogodišnjem Kongresu simbolizam je bio važniji nego do sada. Predsednik Si se trudio da projektuje samopouzdanje i kompletnu kontrolu dok vlada pokušava da oživi ekonomiju, restartuje škole i biznise i preuzme pohvale za epidemiju koju su savladali. Veruje se.

Krajem maja, po kineskim podacima, objavljeno je da je korona virus zarazila 89.000 ljudi u Kini, uključujući i 4.600 koji su umrli od virusa. Delegati Kongresa započeli su zasedanje sa tačno 60 sekundi tišine u znak sećanja na preminule. Sve skupa, bilo je tu mnogo više simbolike nego suštine.

Premijer Li predložio je stimulans od nekih dva odsto vrednosti prošlogodišnje ekonomije, a to je znatno manje od stimulansa koje su obezbedile druge industrijalizovane države. Inače, deficit kineskog budžeta prošle godine iznosio je samo tri odsto. Ipak, njihovi finansijski planeri nisu raspoloženi da građanima pišu čekove i da pomognu oporavku nacije jer Kina strepi od prevelikog zaduživanja.

Umesto relativno izdašnih čekova premijer Li je najavio seriju malih akcija za koje se očekuje da budu popularne i koje ne koštaju mnogo. Tako će, na primer, vlada da smanji cenu pretplate internet konekcije za 15 odsto. Vlada će takođe da poveća svoj doprinos za zdravstveno osiguranje ruralne populaciji i to u iznosu od nešto preko četiri dolara godišnje.

Premijer Li je takođe rekao da će do kraja godine iskoreniti siromaštvo uprkos zastoja zbog pandemije. Inače, to iskorenje siromaštva je politička osnova, njegov veliki plan, predsednika Sia. On je od te priče napravio od sebe mit-figuru čoveka-iz-naroda. Vojna potrošnja će takođe nastaviti da raste i taj porast će ove godine biti za 6,6 odsto, dok će federalno trošenje centralne vlade biti smanjeno za 0,2 odsto.

Takvo povećanje vojnog budžeta će najverovatnije povećati opštu proizvodnju zemlje, a predviđa se da će rast biti od jedan do dva odsto ove godine. "Moramo da nastavimo sa reformama i otvaranjima pristupa ekonomiji kao sredstvo da se postigne sigurnost zaposlenja, omogućimo ljudima blagostanje, stimuliramo potražnju, pokrenemo tržište i postignemo stabilan rast," rekao je Li.

On nije ništa rekao o poslednjim trendovima koji ukazuju na suprotnost onoga što je tvrdio. Nije ništa rekao o novoj politici kineskog bankarskog sistema da kredite uglavnom daje državnim firmama, a sve manje privatnim poduhvatima. Ali jeste uključio i retko mišljenje da je Kina pravila greške u potezima koje je vukla tokom epidemije.

Nakon pandemije situacija u Kini je daleko od normalnog. Zemlja je skoro potpuno zatvorila granice i zabranila skoro sve međunarodne letove i tako sprečila sopstvene građane da se vrate svojim kućama. I pored svih problema koje Kina ima, Kongres je posvetio veliku pažnju donoseći zakone da umanji autonomiju Hongkonga koji je, inače, bio jedan od glavnih mesta gde je stizao strani kapital.

Odluka da je Hongkong u ovom trenutku važan najverovatnije stiže od samog predsednika Sia koji razmišlja na stari komunistički način, koji nema ni malo mašte i ne može da svari "jedna zemlja dva sistema".

Neposredno pred objavljivanje zakona o bezbednosti hongkongški dolar je naglo pao u vrednosti. Kina novim bezbednosnim zakonom ignoriše takozvani Bazični zakon koji važi u Hongkongu i koji je potpisan sa Englezima još 1997. godine, a po dogovoru važi sve do 2047.

Taj Bazični zakon osigurava teritoriji Hongkonga izvesne slobode koje ne postoje na velikom delu Kine, visoku autonomiju osim u po pitanjima spoljnih i odbrambenih poslova. Kao rezultat te autonomije u Hongkongu postoji sloboda okupljanja i udruživanja, kao i sloboda govora. To je jedno od malobrojnih mesta u Kini gde ljudi mogu da obeležavaju godišnjicu krvavih događanja na Tiananmen trgu 1989. godine.

Sličan odnos postoji i na teritoriji grada Makao koji je Portugal vratio Kini još 1974. godine. Uz to, Makao je najveća kockarnica na svetu, veća čak i od Las Vegasa.

Inače, u demokratijama zapadnog, liberalnog stila učestalo se raspravlja o mogućnosti da demokratija bude ugušena, da kapitalizam propadne, da se slobode izgube... U komunističkim sistemima o takvim mogućnostima je čak i zabranjeno govoriti, jer komunizam je po njihovoj dogmi osuđen na večiti život, a ipak videli smo šta se dogodilo sa SSSR i njihovim satelitima.

Da li se tu nalazi problem inteligencije lidera ili se pričom o savršenosti sistema postiže nameravano - opstanak na vlasti?

ANTRFILE:

Sezona žetve ljudskih organa ne jenjava

Organi članova marginalizovanih grupa zatočenih u kineskim logorima vade se da bi bili transplantirani, ponekad dok je "davaoc" još živ. To između ostalog tvrdi u svom detaljnom izveštaju i Kineski tribunal sa sedištem u Londonu.

U Kini zatvorenih u logorima ima 1,5 miliona ljudi, a neki od njih su ubijani da bi im se organi koristili za transplantaciju kod kineskih ili stranih pacijenata. Ta trgovina organa u Kini vredi jednu milijardu dolara.

Nakon više godina poricanja, Kineske vlasti su 2015. rekle da će prestati sa sakupljanjem ljudskih organa osuđenih i pogubljenih zatvorenika, a da će se za transplantaciju koristiti organi dobrovoljnih davalaca. Najnovija istraživanja pokazuju da kineski autoriteti lažu i da se organi i dalje vade zatvorenicima. Podaci koje Kina dostavlja svetskim zdravstvenim ustanovama su očigledno lažni i to može da se utvrdi korišćenjem osnovne srednjoškolske algebre.

Po kineskim podacima od jednog davaoca organa upotrebi se 21 organ po davaocu, dok se zna da je maksimalan broj organa koji mogu biti korišćeni od jednog davaoca ide od 4 do 8. Sve skupa, kineski matematički i statistički podaci su isuviše besprekorni da bi bili tačni jer ne pokazuju niti jednu statističku anomaliju što je normalna pojava. Za presađivanje srca poželjno je koristiti organ davaoca koji je umro istog dana kada se transplantacija vrši. Kako je onda moguće da Kinezi zakazuju operaciju i do dve nedelje unapred?

Upravo zbog slučaja jednog izraelskog građana kome je unapred zakazana transplantacija u Kini, Izrael je doneo zakon koji zabranjuje njihovim građanima da im budu presađeni organi u Kini i u bilo kojoj drugoj stranoj zemlji. Taj izraelski zakon kasnije su kopirali u Belgiji, Italiji, Norveškoj, Španiji i Tajvanu.

Advokati organizacije Ljudska prava procenjuju da je 65.000 članova duhovne sekte Falun Gong ubijeno zbog njihovih organa još od 2001. godine. Među ubijenima iz istih razloga nalaze se članovi i drugih manjinskih religioznih grupa kao što su Ujgurs muslimani, Tibetanci i vernici nekih hrišćanskih sekti.

Dokumentovana su i svedočenja pojedinih rođaka članova ubijenih zbor organa i ti svedoci tvrde da su videli da su im rođacima vađeni organi. Ćerka jednog od ubijenih tvrdi da su joj oca stavili u frizer dok je još bio živ, a kada je ona došla, nekoliko sati nakon očeve smrti da vidi telo, izvadili su ga iz frizera i on je još bio topao.

Svi podaci, svi detalji, o ubijanju ljudi zbog organa biće na kraju poznati ostatku sveta jer takve tajne u današnje vreme ne mogu biti sačuvane.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane