Natrag

Razaranja

Kako je ministar kulture Vladan Vukosavljević svečano proslavio 4 godine svog štetočinstva

500 kada ministra kulture

Kakva je međusobna sličnost drame Gordana Mihića i dešavanja u Klubu Poslanika. Kako je protekao svečani ispraćaj ministra kulture. Zbog čega su pojedine zvanice odbile da dođu na svečanost. Na šta je ličio panegirični film i koliko je trajalo ministrovo samohvalisanje. Ko je bio Herostrat u antici a ko je njegov epigon. Šta je posluženo na koktelu i kakve su njegove moguće posledice. U kakvim je sve sukobima interesa bio ministar kulture. Koji su sve spomenici kulture uništavani u poslednje 4 godine. Ko su ministrovi rođaci i koga je i na koji način ministar štitio.

Stanislav Živkov

Gordan Mihić (1938- 2019) bio je genijalni srpski scenarista a među njegovim brojnim scenarijima uveliko se pamti scenario za jugoslovenski televizijski film iz 1981. godine „500 kada" . Uglavnom radnja filma se dešava na stovarištu jednog preduzeća, gde je neko doneo i ostavio 500 kada za kupanje, za koje niko ne zna čije su, kome su namenjene i šta sa njima treba činiti. Film se dešava tokom zasedanja radničkog saveta u prisustvu inspektora a u isto vreme direktor te firme priređuje dvostruku proslavu jer istovremeno proslavlja venčanje i odlazak u zatvor na dve i po godine.

Sticajem okolnosti, nešto veoma slično priređeno je u Klubu poslanika u Tolstojevoj 2 u Beogradu dana 15. Juna kada je odlazeći ministar kulture Vladan Vukosavljević samom sebi priredio svečani ispraćaj kojom je označio četvorogodišnjicu svog štetočinstva i to tako što je prisutnima najpre prikazao pravi pravcijati desetominutni horor film dostojan agitpropovskih posleratnih žurnala prikazivanih po bioskopima (inače diletantski urađena powerpoint prezentacija sa naratorom zagrobnog glasa koji se povremeno uopšte nije čuo od preglasne muzike iz Otpisanih a zapravo pravi pravcijati „filmski" herostratski panegirik prikazan na sveopštu radost svim prisutnima nakon čega je svojelično održao još jedan panegirik o samom sebi u trajanju od 20 minuta da bi potom sve začinio kanapeima, pečurkama i po kojim ćevapom. S obzirom da su nakon toga od raznih bolesti oboleli i pojedini članovi vlade, moguće je da su nekima pakovani i slati lanč paketi ne bi bilo čudno da su zabunom servirane i gratinirane talofite, pardon zelena i bela pupavka, nakon čega su pojedini završili sa kovid infekcijom koja je naletela zbog urnisanog imuniteta kao posledica klopanja talofita!

Naravno na ovako kapitalnu manifestaciju bili su pozvani samo probrani mediji a novinarima je za svaki slučaj, filmski uradak podeljen na fleš memoriji kako bi uopšte znali o čemu bi trebalo da pišu, a takođe su pozvani i svi direktori državnih institucija kulture, ali nisu se svi i odazvali jer su neki javno rekli da im ne pada na pamet da dolaze na ovako nešto kako bi mu podigli prosek! Iako su stranke redom otkazale sve predizborne skupove zbog epidemije, Vukosavljeviću to ni najmanje nije zasmetalo da naprasno vaskrsne jerbo ga nigde nije bilo od početka cele korone niti je preduzeo bilo šta radi pomoći radu ustanovama koje spadaju pod njegov resor!

Sve u svemu ovo je zapravo bio herostratski ispad čoveka koji je zajedno sa svojim pajtašima uništio sve institucije kulture. A sada se kao svoja dostignuća prikazuje otvaranje Narodnog Muzeja i Muzeja savremene umetnosti što uopšte nije njegova zasluga, ali je zato izuzetno zaslužan za zatvaranje istog muzeja, skidanje stalne postavke i arčenje milion i po eura na skandaloznu pseudoizložbu Marine Abramović! Uglavnom, ministar je film zapravo pretvorio u najobičnije ja-pa-ja pošto je stavio ili sebe samog, ili sebe samog sa kao poznatim javnim ličnostima, koje su redom sve sami štihovi poput njega! U Nemanjinoj 11 sigurni su da će malo ko prestići Vukosavljevića još dugo, a osim toga često pominjan u kontekstu - da neće biti u narednoj vladi, preživeo je rekonstrukciju jer su mu se jednostavno "nameštale" situacije koje je vešto koristio za preživljavanje, a ministrovanje ostaće upamćeno i po tome što je često ulazio u verbalne sukobe.

Iako ministar zadužen i za informisanje, ništa nije popravio, ali je zato naširoko kritikovao, a nije se libio i da vređa. Ipak, tokom poslednje četiri godine gotovo svakodnevno se potvrđivalo pravilo da od lošeg uvek ima gore i to pre svega zbog svakodnevnevnih autogolova gospodina Ministra i njegove kamarile u samom ministarstvu koji su zajedno veoma zaslužni za kapitalno surduknjavanje samog ministarstva! Jedna rođaka ovog novinara je davno rekla za tamo neku spodobu da je dno, samo dno i tri metra niže. A upravo takve dubine propasti dosegnuli su i ministarstvo kulture i ministar kulture a zahvaljujući svima njima podjednako se surduknuo i urušio ostatak Muzeja savremene umetnosti pošto je za najnovijeg v.d. direktora dovučen totalni anonimus i muzeološki diletant po imenu Viktor Kiš koji sa muzeologijom ima veze koliko i dupe sa milihbrotom! Pre svega jer pojma nema ni šta su muzeji niti šta je njihov osnovni zadatak. Doduše po ko zna koji put se potvrđuje staro pravilo da su zakoni napravljeni da bi bili kršeni a zakone najbolje krše upravo oni koji ih predlažu, Prema tome i ministar nekulture i vlada Srbije na čelu sa premijerkom su svesno prekršili i važeći i budući zakon koji su pustili u proceduru, samo je veliko pitanje zbog zašto? Elem postoje dva odgovora na ovako delikatno i složeno pitanje.

Prvi i najvažniji odgovor na ovo pitanje je prosta činjenica da ministar kulture pojma nema šta su zapravo muzeji. Podsećanja radi 356. godine stare ere, manijak Herostrat je zapalio svetsko čudo Artemidin hram u Efesu samo da bi se proslavio. Kako je krenulo i kod nas su nikli raznorazni Herostrati i Herostratkinje koji će za sobom ostaviti pustoš. Zahvaljujući jednom takvom Herostratu, tj ex v.d. direktoru Slobodanu Nakaradi muzej je dotaknuo dno upravo zahvaljujući samom Nakaradi koji je nakon glamoroznog otvaranja Muzeja nakon decenijske rekonstrukcije veoma uspešno uspeo i da razbuca stalnu postavku a da na to razbucavanje straći 1.300.000 eura .

Inače gospodin ministar se takođe zaželeo i glume pa je tako preuzeo i ulogu američkog predsednika Ričarda Niksona koji je u istoriji ostao zapamćen po čitavom nizu raznoraznih brljotina od kojih mu se definitivno obila o glavu afera "Votergejt" zbog koje je na kraju bio primoran da podnese ostavku nakon koje mu nije zafalila ni dlaka sa glave. Međutim Nikson je bio poznat i po tome što je stalno pravio manje i veće gafove pa je tako ostalo zapamćen i po tome što je na jednom prijemu celo veče pričao sa glumcem Džemsom Stjuartom misleći da razgovara sa glumcem Garijem Kuperom koji je u to vreme bio uveliko pokojan. Iako je od tada prošlo preko 40 godina, Nikson je doživeo svojevrsnu reinkarnaciju i to u obliku ni manje ni više nego ministra kulture Vladana Vukosavljevića koji je uoči svečane proslave autokefalnosti u manastiru Žiča izjavio kako je Ministarstvo kulture i informisanja podržalo mere zaštite i obnove srednjovekovnog manastira Žiče nadomak Kraljeva, zadužbine kralja Stefana Prvovenčanog i prve srpske arhiepiskopije a povod je obeležavanje osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Vukosavljević je tako izjavio da je za obnovu srpske carske lavre Manastira Sveta Žiča, koji obuhvata istraživačke radove na fasadi manastirske Crkve Svetog spasa, parterno uređenje porte i projekte statičke sanacije najugroženijih pratećih građevina kao što su obimni zid, Crkva Svetog Save sa svetosavskom trpezarijom i kapela Svetog Jovana, Ministarstvo kulture u minule tri godine izdvojilo 36,7 miliona dinara te da je Žiča jedno od najsvetijih i najvažnijih mesta srpske duhovne i kulturne istorije jer je manastir svedočio istoriji naše države i naroda. Bio je razaran, napuštan, obnavljan, udaran od strane okupatora, neprijatelja, a neretko i od same prirode brojnim zemljotresima i elementarnim nepogodama. Uprkos tome, ovaj dragulj srpske kulture i duhovnosti opstao je 800 godina i mi imamo razloga za ponos kada se okrenemo unazad i pogledamo svoje istorijsko trajanje što bi sve zajedno bilo jako lepo i krasno da čitava ova govorancija nije snimljena i može se pogledati na linku pa se lepo vidi kako je gospodin Ministar započeo svoju govoranciju rečima "evo ovako je izgledala Žiča" na 1 minut i 27 sekundi od početka priloga a poput Niksona Vukosavljević je pobrkao lončiće pa je čitavo vreme govorancije ispred sebe mlatarao starom fotografijom manastira, ali ne manastira Žiča, već manastira Sopoćani, pošto mu je to verovatno bilo scenografski zanimljivije. Ipak ostalo je sasvim nejasno zašto mu niko od prisutnih nije rekao da je zabrljao nego su ga pustili da se blamira do kraja a sama služba zaštite se dodatno izblamirala kada su dopustili da se radi ove proslave totalno razbuca dragoceni mozaik od oblutaka koji je krasio manastirsku portu do same proslave!!!

Doduše to ni ne čudi jer je direktorka Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture Mirjana Andrić uglavnom plaćena da ćuti, pa zato dobija svoj redovni bonus od 30% na platu. Ona se ne meša u svoj posao i samo putuje, slika prirodu i cveće i postavlja na Instagram. Kad su joj svojedobno rekli da nema smisla da za Instagram pravi selfi u kupatilu u crvenom kombinezonu, uklonila je tu sliku. Šteta, ta slika je dobila najviše lajkova! Elem što se Vukosavljevića tiče, osoba koja je prva trebala da mu skrene pažnju da ne pravi gluposti bila je Danijela Vanušić pomoćnica za kulturno nasleđe a čije je on razrešenje neposredno pre toga tražio od Vlade Srbije, ali pošto on očito misli da je najpametniji od svih, na kraju je ispao blesav! A još je potom protomajstor Žiče Mirko Kovačević kao mačka mačiće vucarao po Žiči fotku Sopoćana prateći ministra a da već 16 godina niko i jednom rečju nije postavio pitanje Kovačevićeve odgovornosti za temeljno flambiranje većeg dela kompleksa Hilandara koji je izgoreo iz prostog razloga jer Kovačević nije poštovao elementarne projektantske norme vezane za protivpožarnu zaštitu ispunjavajući pri tome sve moguće želje umoljčavljenih hilandarskih popuzgara a radovi obnove koji su prvobitno planirani da traju 5 godina, traju već 16 bez ikakvih izgleda da ikada budu završeni!

Naravno nikome ni najmanje nije zasmetao ni sukob interesa gospodina Ministra koji je došao do izražaja u aferi povraćaja slika u vlasništvu Narodnog Muzeja jerbo se ispostavilo da je gospodin ministar istovremeno i član nepostojećeg krunskog saveta građanina Aleksandra Karađorđevića pa je gospodin ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević po svaku cenu išao niz dlaku Karađoki i to tako što je formirao više radnih grupa sa zadatkom da spreče povraćaj slika u Muzej pa je aprila prošle godine obrazovalo je novu radnu grupu, navodno ekspertsku, sa istim ciljevima koja je imala osam članova i to četvoro dvorjana koji nemaju adekvatne fakultete, ali su ipak „istraživači istorije", tu su još četiri člana od kojih je troje iz ministarstva i jedno stručno lice iz drugog muzeja, ali ne i onog koji potražuje umetnička dela. Ukratko rečeno radilo se o krajnje bizarnoj radnoj grupi pošto su o sudbini vrednih umetničkih slika koje su Karađorđevići odbijali da vrate muzeju, odlučivali ministar kulture Vladan Vukosavljević, koji je istodobno član Krunskog saveta Karađorđevića i radna grupa u kojoj je Alison, ćerka građanke Katarine koja se na sajtu proizvođača kafe Bean and leaves predstavljala kao kćerka samog građanina Karađorđevića a u radnoj grupi je figurirala kao istraživač istorije koja je zapravo trgovac kafom!! Otuda nije čudilo da, Karađorđevići na svako pitanje o slikama nisu propuštali da provuku: „Ministar je član Krunskog saveta i naš prijatelj". A nikome nije palo na pamet da spomene pitanje sukoba interesa!

A dotični ministar je već ionako imao dovoljno putera na ćelavoj glavi! Tu je recimo slučaj pranja para sa programom za obradu muzejske građe IMUS za koji je Ministarstvo godinama šakom i kapom delilo pare muzejima, a štos je u tome da korišćenje tog programa uopšte nije nikakva zakonska obaveza već lični ćef ministra kulture pošto programe i propise vezano za muzejsku građu donosi Narodni Muzej kao centralna muzejska ustanova a kako bi opravdao arčenje para na stupidan i nefunkcionalan program, lično je ministar kulture poslao cirkularno pismo svim muzejima sa naredbom da svi kustosi godišnje u IMUS unesu po 600 predmeta ne bi li se na taj način opravdalo pranje para u režiji Ministra kulture. Naravno ovde treba spomenuti i javni skandal nastao oko finansiranja festivala igre gde je ministar kulture dobio direktno preko nosa od strane direktorke festivala Aje Jung koja je javno kazala kako se niko do sada nije toliko trudio da uguši Beogradski festival igre kao ministar Vukosavljević, te da će festival igre nadživeti i građanina i ministra Vukosavljevića!

Isto tako, Ministar kulture je selektivno neobavešten pa je nakon našeg pisanja o nezakonitim radovima u manastiru Manasija, umesto da proveri zbog čega ne postoje građevinske i ostale dozvole za radove na bedemu, naprosto okrenuo telefonom direktorku Republičkog zavoda Mirjanu Andrić i pitao da li je tačno to što je napisano u Tabloidu a verovatno mu je odgovoreno da ništa nije tačno pošto ga Manasija nakon tog razgovora više nije zanimala!

Ministar kulture je takođe naneo neprocenjivu štetu time što je bez ikakvih konsultacija sa bilo kime trgovao sa Rusima maksimalno im se pri tome uvlačeći pa je tako kao "uspešan" trgovac isposlovao da Rusi nama vrate davno ukraden list Miroslavljevog jevanđelja a da mi u zamenu njima damo 7 veoma vrednih slika slikara Reriha koje su bile vlasništvo Narodnog Muzeja!!! Sledeći skandal Ministarstva bila je svojevremena aukcija slika u Beču na kojoj se pojavila do sada nepoznata slika Paje Jovanovića"Prosidba" . Iako je predsednik Vučić svojevremeno izjavio kako država mora da osnuje fond za ovakve slučajeve, Ministarstvo kulture je zvanično saopštilo kako neće učestvovati na aukciji kuće "Doroteum", jer ta nepoznata slika Paje Jovanovića navodno nije naročito bitna pa je zato ne treba kupiti jer je očito daleko važnije bilo arčiti pare na međunarodnu prevarantkinju Marinu Abramović! Inače ovo saopštenje sročila je izvesna Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture i informisanja za Sektor kulturnog nasleđa. Samo koji dan kasnije upravo ista ta Vanušićka je telefonom zvala na sve strane da saopšti da ona ne stoji iza saopštenja za javnost koje je sama potpisala te da joj je lično gospodin ministar naredio šta treba da napiše, a posebno je bilo zanimljivo reagovanje samog ministra kada je čuo da se Vanušićka ogradila od same sebe i još pri tome rekla da upravo ministar zajedno sa šefom kabineta donosi sve odluke i podmeće ih na potpis svojim pomoćnicima!!!

Po sistemu jarac klan nedoklan, Vukosavljević je kao svinja na masnu krpu navalio da progura izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma kako bi redom mogao da kažnjava organe vlasti na svim nivoima, ustanove, institucije... pa čak i medije i da ih natera da umesto latinice, koriste ćirilicu od čega do danas nije bilo ništa!

A ipak kao šlag na torti ministrovih brljotina isplivao je skandal ovaj put propraćen pljuvanjem jer je 19. oktobra, u Srpskom telegrafu objavljen članak" Novi skandal Vladana Vukosavljevića. Ministar plaća da pljuju Vučića" u kome se ističe kako je ministar finansirao napade na predsednika objavljene u NIN-u i gde se grubo spajaju laži i klevete. Sve ovo ni najmanje ne čudi jer se radi o ministru kulture koji nije iz kulture pa je tako u zvaničnoj biografiji, koja je dostavljena parlamentu pre njegovog izbora za ministra, pisalo je da je pohađao postdiplomske studije "Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini". Po završetku Pravnog fakulteta bio je suvlasnik kompanije za pružanje pravnih usluga u prometu nekretnina, a nakon toga i suvlasnik preduzeća za odnose sa javnošću i korporativno lobiranje. Pre izbora na funkciju ministra kulture, bio je sekretar za kulturu Grada Beograda. A sada je stečajni upravnik srpske kulture!

Naravno ministar kulture je posebnu pažnju posvetio i svojoj rođaci Tijani Čolak Antić direktorki ostataka Etnografskog muzeja (etnologiju studirala svega 13 godina od 1981.-1994. sa prosekom 7,51) koja malo malo iz glasa po muzeju viče "Ovo je moj Muzej", i "Ministar je moj rođak", i preti ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem. Nejasno je da li Tijanica povremeno proguta pogrešnu tableticu, ili je Ministar u međuvremenu keširao Muzej, ili se jednostavno realizuje poznata izreka "Čega se pametan stidi, time se budala ponosi."

Iste propratne kliničke manifestacije Gospođe Ministarke izazvane useljavanjem u direktorsku kancelariju na drugom spratu imali su i prethodni tzv. direktori, pa je tako Mirjana Menković histerično pretila: "Sada je moja prijateljica Aleksandra Fulgosi pomoćnik ministra i postaviće mene za direktora, pa ćete onda svi da vidite svog boga šenićete vi meni svi ovde, majku vam vašu...". S obzirom na to da je ministar kulture Vladan Vukosavljević telegramom bio obavešten čim je stupio na dužnost ministra da se u Etnografskom muzeju odigrava nezapamćena pljačka u organizaciji Aleksandre Fulgosi i Mirjane Menković, zbog čega nije našao za shodno da nešto tim povodom učini, postavlja se pitanje, koliko bi skandala trebalo da bude, koliko je proneverenog novca i učinjene štete trebalo da se desi da bi ovaj ministar dao ostavku.

A pošto od ostavke nema ništa, očito je da još nije pronevereno i straćkano dovoljno! Ministru očito ni najmanje nije zasmetala činjenica da su sa funkcijom direktora muzeja, otpočele i brutalne pljačke koje i dalje traju. Mirjana Menković je dovela odmah celu bulumentu, koja je nezadrživo pljačkala dok se Menkovićevoj nije ruka polomila i dok je policija nije uhapsila, izvodeći je iz samog Muzeja. Nakon hapšenja Mirjane Menković, ministar kulture je za novog v.d. direktora postavio osobu iz svoje familije. Naime, Maja Čolak Antić, Tijanina baba tetka je druga žena ministrovog oca. Ministar je tu iz prvog braka.

Tako je Tijana Čolak Antić Popović koja sa svojim organizacionim sposobnostima uspeva da organizuje "ringe ringe raja" dospela do mesta direktora. Organizovala je pljačku 1,5 miliona budžetskih sredstava jos 2010. godine, dobijenih od Ministarstva kulture i informisanja javivši se na konkurs na koji republičke institucije nemaju pravo da učestvuju, imajući u vidu da se finansiraju iz budžeta. Za ta sredstva je konkurisala sa projektom izrada web sajta za decu . Ova revolucionarna Tijanina ideja se sa svim parama nikada nije realizovala i ostala je u imaginarijumu, a novac koji je trebao biti uplaćen sada pokojnoj preduzetničkoj radnji "Fly me to the moon", inače likvidiranoj 2014, nije završio kao što je predviđeno, već je pozajmljen ni krivoj ni dužnoj štampariji Čigoji kako bi se izbeglo vraćanje u Budžet!

Ministrove četiri godine obeležila je i crta - da on nije odgovoran. Na svaki skandal bi tako i odgovarao, a primera ima mnogo. Ovo su samo neki od njih: zaposlena Plejboj zečica kao deo PR tima Narodnog pozorišta nije njegov deo posla, u što je u vreme dok se Srbija borila da Kosovo ne uđe u Unesko, ministar je uzeo slobodne dane u vreme prve zvanične posete Odre Azule generalne direktorke Uneska. Zatim je Ministarstvo kulture obezbedilo deo novca za snimanje antisrpskog filma "Teret", koji je prikazan na Kanskom festivalu, nakon čega je buru je izazvala mogućnost da njegov resor ne obezbedi ni dinara za film Lordana Zafranovića "Djeca Kozare", koji govori o stradanju srpske dece tokom Drugog svetskog rata u ustaškim logorima.

Naravno ministar se "proslavio" i na samom početku skandala sa hapšenjem ex direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković, jer je pod hitno razrešio dužnosti dotadašnju pomoćnicu ministra za kulturnu baštinu Fulgosi Aleksandru, da bi samo koji mesec kasnije ista ta Fulgosi osvanula kao savetnik ministra kulture. Osim u slučaju zaštite imena i dela Mirjane Menković, ministar kulture svesrdno se uključio i u još jedan skandal vezan za Fulgosi. I to svojim nečinjenjem.

Iako je nekoliko godina neometano trajao udruženi zločinački poduhvat takozvane rekonstrukcije Golubačkog grada, koji je do sada imao jednu ljudsku žrtvu, samog projektanta rekonstrukcije i obnove Mariju Jovin, koja je preminula pošto joj je otet i prepravljen veoma kvalitetan projekat a sve uz blagoslov Ministarstva kulture, gde je neko veoma visoko pozicioniran sve veoma dobro amortizovao, kako bi se štetočinstvo ministarstvu direktno podređenog Republičkog zavoda za urnisanje spomenika nastavilo i dalje a o tome da je Ministarstvo direktno podržavalo lopovluk, diletantizam i kriminal tokom izvođenja radova, najbolje potrvrđuje činjenica da je nekome veoma zasmetalo prisustvo Olivere Marković, višeg savetnika Ministarstva kulture, pa je stoga pod hitno uklonjena iz skupštine preduzeća Golubački grad DOO.

Ako se zna da je u Ministarstvu kao pomoćnik ministra kulture radila upravo Aleksandra Fulgosi, koja je svojevremeno „pokrivala" sve nepodopštine skandalozne ex direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković, a koja je slučajno imala i veze sa arhitektonskom tehničarkom Zagorkom Petrović alias Zagom Ornament, koja je vlasnica preduzeća Ornament invest inženjering, koje je slučajno izvodilo sve moguće radove za račun Zavoda za urnisanje spomenika kulture grada Beograda, zatim Manakove kuće i koje već 5 godina fušeriše radove u Golupcu, stvari postaju mnogo jasnije. A ministar je mudro ćutao, a takođe nije ni reagovao na svojevremenu opstrukciju radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja, koju je u samom ministarstvu vršio jedan od njegovih najbližih saradnika ali se zato „proslavio" lupetanjima o tome kako je na Uneskovu listu nematerijalnog nasleđa i "pevanje uz gusle", te nastavkom tzv obnove u manastirima Studenica, Sopoćani gde su zidovi pretvoreni u sunđer za upijanje vlage, Pećkoj patrijaršiji gde su nakon deset godina od spasilačkih radova zbog vlage ponovo izbetonirani kanali oko crkava koji su uklonjeni 2008, a hvalio se i budalaštinama poput Muzeja Prisajedinjenja u Novom Sadu!

Po svaku cenu je pokušao da se ubaštra u Narodnu Biblioteku Srbije ali je izvisio! A sada je o svemu tome napravio film. I neka je. Čega se pametan stidi time se lud ponosi!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane