Natrag

Svedočenje

Poslanik Srđan Nogo opisuje početak protesta, krvave policijske pirove i svoje privođenje sudiji

Ovako je bilo

Psihopata Aleksandar Vučić pustio je krv na ulicama Beograda i time zapečatio svoj pad i svoju sudbinu. Prvi put za 8 godina vlasti, ozbiljno se uplašio protesta naroda. Suočen sa eksplozijom ogromnog narodnog nezdovoljstva, koje nije bilo kontrolisano od strane njegovih saradnika iz opozicije, bio je prinuđen da protiv naroda upotrebi sve što ima - i brutalnu silu svih policijskih snaga, uključujući i SAJ, i lica iz kriminogene sredine, kao i celu medijsku mašineriju i svoje poslušnike iz opozicije, kako bi obuzdao narodni bes i proteste. Koristeći poslednje resurse moći, uspeo je samo da sebe ogoli, i pokaže kao usamljenog i poremećenog diktatora koji je došao do kraja svoje vlasti, piše za Magazin Tabloid Srđan Nogo, prvi čovek koji je u Srbiji izašao na ulicu

Piše: Srđan Nogo

POČETAK PROTESTA

Na ulici sam, ispred Doma Narodne skupštine, neprekidno od 20. juna. Prvi sam na političkoj sceni, odmah posle ukidanja vanrednog stanja, ukazao da 2. juna ističe mandat Narodnoj skupštini, i da od 3. juna Srbija nema ni skupštinu ni vladu.

Pošto su izbori, koje je Vučić zakazao i održao 21. juna nezakoniti, zakazao sam Skupštinu naroda za 20. jun. Prema članu 2. Ustava narod je nosilac suverenosti, i pošto nema drugih mogućnosti, narod je neposredno izabrao 250 poslanika 20. juna.

Nijedan medij nije najavio taj događaj, niti je izveštavao sa njega, iako se ispred skupštine okupilo blizu 10.000 ljudi, što je najveći skup od aprila 2019. godine.

Plan je bio da se 250 izabranih poslanika uvede u zgradu Narodne skupštine, i da tamo održe sednicu. Toga dana nas nije bilo dovoljno da ostvarimo svoju nameru, i objasnimo policiji da ceo ovaj sistem počiva samo na medijskoj opseni, ali nisam odustao, i ostao sam ne pomerajući se sa tog platoa do današnjeg dana. Sada se sve svodi na pitanje čiji će poslanici ući u skupštinu - oni koje je izabrao narod, ili Vučićevi? Ako narod ne može da uđe u svoju kuću, onda neće ni Vučićevi lažni poslanici.

Na žalost, ostatak političke scene koja sebe naziva opozicijom je ili davalo legitimitet Vučiću učestvujući na izborima i nadajući se da mogu da dobace do tog cenzusa od 3%, ili su dogovorno bojkotovali izbore, poput Saveza za Srbiju, na način da omoguće Vučiću da ih nesmetano održi i konstituiše vlast. Čak su maksimalno plašili svoje pristalice i narod epidemijom Korone, da slučajno ne bi izašli na ulicu da protestvuju.

Na Ivanjdan, 7. jula, zakazao sam tribinu ispred skupštine, na kojoj je trebao da govori Predrag Popović, zamenik glavnog i odgovornog urednika Magazina Tabloid, i ja. Toga dana Vučić je najavio da će staviti Beograđane u kućne pritvore za vikend, i da će na snazi biti policijski čas, što je isprovociralo ljude da se ispred skupštine okupi veliki broj ljudi, zbog čega smo otkazali pomenutu tribinu, i priključili se masi na ulici.

Inače Savez sa Srbiju je, pre nego što je započelo okupljanje građana, sa zvaničnog tviter naloga objavio svoj protest za sutradan, 8. jula ispred Filozofskog fakulteta, čime su želeli da uguše spontano okupljanje građana. Tokom cele večeri jasno se osećala velika energija i bes naroda.

Ono što se dalje dešavalo, ozbiljno je uteralo strah Vučiću.

Pošto se protiv mene i Damnjana Kneževića vode krivični postupci, a protiv više lica prekršajni postupci, dok svi ostali ne budu pravno sigurni, reći ću samo ono što sam i rekao zamenici Višeg javnog tužioca Milani Boričić, i što sam javno poručio Vladimiru Rebiću kao odgovor na njegove pretnje. Jedino lice koje je ušlo u skupštinu, i pružalo otpor policiji sam ja. I samo mene treba da gone.

Inače sukobe te večeri je inicirala policija, ispaljujući velike količine izuzetno jakog ''suzavca'' u demonstrante. Direktno po nalogu Aleksandra Vučića, Vladimir Rebić je naložio upotrebu sile na mirne demonstrante.

Na narod je izveden čak i SAJ, što je ozbiljna zloupotreba, a angažovana su i lica iz kriminogene sredine, da zajedno sa policajcima prebijaju demonstrante. Sukobi dve noći traju do jutarnjih časova, naručito duž Bulevara kralja Aleksandra.

Ono što je najvažniji utisak sa protesta je spremnost ljudi da se suprostave nasilju Vučićevog režima, i reakcija Beograđana na više mesta u gradu.

Naime u tri slučaja sam svedočio duhu Beograd, i ozbiljnoj podršci građana protestima. U jednoj ulici kod Zelenog venca, kada je policija pored suzavca pucala i gumenim mecima, čovek je otvorio vrata dvorišta, obratio mi se i ponudio se da nas sakrije.

Drugi slučaj je bio blizu Resavske ulice, čovek je izašao iz zgrade, i rekao da je njegov ulaz otključan, broj stana, i da slobodno u svakom trenutku dođemo do njega, da se sakrijemo ako nam zatreba sklonište. I treći slučaj je bio u jednoj bočnoj ulici uz Bulevar, gde je momak koji me prepoznao, zvao komšiju i ponudio se da nas primi u stan.

Ta solidarnost Beograđana jasno iskazuje stav prema režimu, i dokazuje da je Vučić gotov.

KAKO SU PROTESTI OPSTRUISANI I GUŠENI

Uplašen, Vučić je pokušao da nametne svoje partnere iz opozicije da preuzme proteste. Dragan Đilas i SzS su 8. jula pokušali da narod odvedu ispred Predsedništva, ali nisu uspeli. Kolona koja je išla od Studentskog platoa skrenula je na Terazijama ka skupštini, iako su predvodnici kolone uporno na megafon pozivali građane da ne idu tamo nego ka predsedništvu.

Imajuću u vidu da je više opozicionih lidera oterano sa protesta, uključujući i samog Đilasa, i da je bilo jasno da oni ne mogu da se nametnu narodu, isceniran je početak sukoba sa policijom još pre 20 časova, kako bi se intervencijom protesti razbili, jer je bilo za očekivati da se narod u još većem broju okupi u narednih dva sata.

Najveći udar na proteste desio se sutradan, 9. jula. Dok smo čekali da li će se odrediti pritvor Damnjanu Kneževiću, BIA je uhapsila sve pripadnike Narodnih patrola. Ogromnom medijskom kampanjom, pre svih N1, Danasa i Nove S, kao i lica sa javne scene, nametnuto je da se na protestima sedi, što je standardna scenografija protesta u organizaciji Srđe Popovića i Soroša.

U sredini protesta, nalazili su se pripadnici Antife, terorističke organizacije, a primećena je i Staša Zajović i žene u crnom.

Brojni mlađi demonstranti su napadani i optuživani da su Vučićevi jer nisu želeli da sede. To je ubilo energiju protesta, a i odvratilo brojne od daljeg dolaženja. Istovremeno se vodila i kampanja zastrašivanja. Policija je bila maksimalno represivna i trudila se da uhapsi što veći broj lica, bez ikakvog povoda, kako bi i njih same, a i druge davanjem primera, odvratila od daljeg dolaženja.

Iako su uspeli da energija i brojnost protesta ozbiljno splasnu, nisu ugasili proteste. Ozbiljno nezadovoljstvo gori i dalje u narodu, i pitanje je dana kada će da eksplodira novi, još veći talas narodnog nezadovoljstva na ulicama. Zato je potrebno da protest dobije zahteve, oko kojih bismo se okupili, i zajednički cilj koji želimo da postignemo.

KAMPANJA PROTIV MENE

Mora se istaći da su većina demonstranata mladi ljudi, i da su patriotski nastrojeni. Najviše se peva i skandira Kosovu i Metohiji. To je naročito problematično za Soroševe poslušnike u vlasti i opoziciji, pre svih Vučića i Đilasa, jer se od Vučića očekuje da završi ono zbog čega je i doveden na vlast i tolerisan poslednjih 8 godina - da formalizuje nezavisnost Kosova i Metohije.

Opozicija je od Soroša dobila zadatak da pacifikuje ulicu, da se izbaci pominjanje Kosova i Metohije, kako bi se Vučiću olakšao posao. Zato je bilo neohodno skloniti Srđana Noga, Damnjana Kneževića i Narodne patrole sa ulice.

Zato je i pokrenuta ogromna hajka na mene, iznošenje gomile laži, uvreda i etiketa. Najodvratnije uvrede dolazile su od strane Blica, Informera, N1 i Nove S.

Novinari su tim ogavnim tekstovima samo potvrdili moje tvrdnje da su oni, zajedno sa političarima, saučesnici u uništavanju Srbije, izdaji i kriminalu, i da krivično moraju da odgovaraju. Umesto da objavljuju vesti, oni ih fabrikuju i cenzurišu.

Na društvenim mrežama ujedinili su se svi botovi u napadima na mene - i SNS -a, i SzS - a, i fantomskih pokreta koje vode puleni Ace Đorđevića, i njegov klan u BIA. U pitanju je bilo klasično crtanje mete, i priprema za moje uklanjanje.

Optuživan sam bio istovremeno za potpuno suprotne stvari - i da sam organizovao upad u skupštinu, i da sam sprečio narod da upadne u skupštinu, i da sam vođa huligana i organizujem nerede, i da komandujem policijom, i da sam Vučićev, i da sam Đilasom, i da radim za domaće službe, službe u regionu, i rusku službu.

Kulminacija pritisaka bio je poziv da se javim u policiju, 10. jula u 15 časova. Pošto je policijska stanica u Ulici Majke Jevrosime blizu zgrade skupštine gde se odvijaju protesti, saslušanje je pomereno za subotu 11. jul u 11 časova. Na početku saslušanja, policijski službenici su mi predočili da me štiti poslanički imunitet, i pitali su me da li se pozivam na njega. Pošto nisam želeo da se pozovem na imunitet, u dogovoru sa tužiocem, lišen sam slobode, i određeno mi je zadržavanje do 48 sati.

Odmah sam prebačen u Palatu pravde, i u večernjim časovima sam saslušan od strane zamenika Višeg javnog tužioca, Milane Boričić. U svome iskazu ukazao sam da je ovo politički montiran postupak, da je sve napisano u kabinetu Aleksandra Vučića, a da je pravosuđu prosleđeno da obavi prljavi posao.

Upozorio sam da sam iz više izvora dobio informaciju da mi se sprema hapšenje, i da žele da me smeste u pritvor, da bi me sklonili sa protesta, i likvidirali u pritvoru. Zamenica tužioca je tražila da mi se odredi pritvor do 30 dana, zbog težine zaprećene kazne (više od 10 godina zatvora), zbog opasnosti ponavljanja dela i zbog uznemirenja javnosti.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda, odbila je predlog za određivanje pritvora, što je bila i jedina zakonita i moguća odluka, i ja sam nešto posle 22 časa izašao iz Palate pravde i odmah se zaputio na protest.

Komentarišući činjenicu da mi nije određen pritvor, funkcioner SNS i poslanik u prošlom sazivu, Aleksandra Tomić, je na Pink televiziji rekla da sudije koje se ne slažu sa režimom treba da napuste pravosuđe.

Dokle idu neki poremećeni umovi u sprovođenju naloga da me blate, vidi se u sumanutim tvrdnjama da ja nisam ni bio uhapšen, niti saslušavan u Višem tužilaštvu, niti da mi je predlagan pritvor, iako za to postoje pisani dokazi.

Na žalost svih koji vode kampanju protiv mene, u čemu je glavnu ulogu preuzeo Dragan Đilas i Mlađan Đorđević, imam da im poručim da za razliku od Đilasa, ja nemam zajedničku firmu sa Vučićem, nemamo zajedničke poslove i interese, niti nas povezuje zajednički kriminal. Nisam ni Vučićev, ni Đilasov, niti radim za ijednu službu. Potpuno sam nezavisan, i kao takav opasan, jer rušim kriminalnu imperiju Vučića, Đilasa i njihovih gazda - Soroša i ostalih globalista, i to oni ne mogu da mi oproste. Ali dolazi vreme da se svedu računi, i da svako odgovara za svoj rad. Protesti nisu gotovi, naprotiv, tek će da krenu. I dalje smo tamo.

ZAŠTO SMETA SRĐAN NOGO

Po količini napada, izvlači se zaključak da je na vlasti Srđan Nogo, a ne Aleksandar Vučić.

Razlog za takav udruženi napad je u činjenici da isterujem na čistac sve na političkoj sceni. Bavljenje mojim likom ima za cilj da skrene pažlju sa onoga što govorim. Najopasnije po njih sve na političkoj sceni je insistiranje na uvođenju odgovornosti, i davanja garancija narodu.

Političari su poslednjih 30 godina nesmetano lagali i obmanjivali svoje birače, dok je narod propadao, oni su se bogatili. Od naroda za svoj program dobijaju glasove, koji im daju moć, a onda sa tom moći trguju. Zato imamo stalnu situaciju, da se glasovi dobiju za jednu politiku, a posle izbora zastupaju suprotnu politiku.

Glas je dat za tačno obećanu politiku, i on mora da obavezuje. Zato se borim za uvođenje obavezne izjave za sve političare, javne funkcionere i državne službenike, gde bi oni garantovali pod punom materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću svoja obećanja, rad i rokove ispunjenja.

Od naroda se stalno traži da nešto potpisuje, garantuje, a niko ništa ne potpisuje niti garantuje narodu, čak i kad od naroda nešto uzima, poput glasa koji uzimaju političari, i koji nosi veliku moć.

Koliko je pogubno verovati političarima, najbolje pokazuje primer Džoa Bageriste. Razgovarali smo na protestu, svaki dan je dolazio, veče uoči njegove smrti. Kada je umro, opozicioni političari su krenuli da ga žale. Tek kad je bio mrtav, setili su ga se, i to samo zato jer su hteli da od njega mrtvog izvuku nekakvu korist.

Džo je simbol 5. oktobra. Jurišao je bagerom na policiju. Pošto je 5. oktobar uspeo, on je postao revolucionar. Da je propao, bio bi terorista. Džo je na to bio spreman. Ali, ono što ga je slomilo, je da oni koje je doveo na vlast su mu uništili život - ugasili firmu, oterali ga u Nemačku da radi da preživi, a izvršitelji su mu do smrti skidali 2/3 penzije. Niko od onih koje je doveo na vlast se poslednjih 20 godina nije sećao ni njega, ni njegovih zasluga. Sve dok nije umro.

Baš poput Džoa, sada smo svedoci da su neki ljudi imali hrabrosti da se suprostave nasilju tako što su stali na crtu, gutali suzavac i primali pendreke, i uzvratili. Logično je da vlast naziva njih, pa i sve nas, huliganima. Ali je nenormalno da ih opozicija naziva tako. Ako imamo cilj da diktator padne, jasno je da ćemo morati da pružimo otpor. I moramo unapred dati garancije svim ljudima da će u rušenju diktatora svi biti abolirani, ma šta da urade. I da niko neće proći kao Džo.

E zato moraju garancije. Narod više nije glup. Nikom ne veruje, i to sa apsolutnim pravom, nijednom političaru, pogotovu što su skoro svi bili na vlasti. Narodu se mora jasno reći šta posle Vučića, i dati garancije i izvesnost.

Z A H T E V I

Puštanje svih uhapšenih i obustava svih postupaka protiv demonstranata. Odgovornost rukovodilaca i pripadnika MUP -a zbog prekomerne upotrebe sile, zloupotrebe položaja i angažovanja lica iz kriminogene strukture u napadu na demonstrante.

Nema formiranja Skupštine i Vlade na osnovu nezakonitih i lažnih izbora. Zato nema razilaženja ispred Skupštine, tu se sve rešava, ako narod ne može u Skupštinu, ne mogu ni Vučićevi lopovi.

Konačo uvođenje odgovornosti u Srbiji, za sve političare, javne funkcionere i državne službenike, i to u formi obavezne izjave, u kojoj bi svi oni, pod punom materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornosti, garantovali svoj program, obećanja i rokove ispunjenja. Izmene ustava i zakona u tom smeru, i uvođenje novog krivičnog dela obmanjivanje birača.Na taj način sprečavamo izdaju Kosova i Metohije.

4.Formiranje tehničke Vlade na rok od godinu dana. Uslov za članove Vlade je da nikad nisu bili u izvršnoj vlasti. Tehnička Vlada treba da obustavi sva plaćanja, izvrši reviziju imovine i svih obaveza države, omogući uslove za poštene izbore, i oslobodi medije. Ju tjub kanali moraju da dobiju prostor na nacionalnim frekvencijama, a svako veče na javnom servisu moraju se organizovati debatne emisije u kojima svi učesnici političkog života moraju biti zastupljeni.

Hapšenje i procesuiranje članova Kriznog štaba.

Stop naseljavanju migranata, ukidanje prisilne vakcinacije, donošenje ličnog stečaja kojim bi se sprečilo da izvršitelji pljačkaju građane i da više niko ne ostane bez doma, oslobađanje reka iz cevi i uklanjanje MHE, rešavanje statusa ratnih veterana, ništavost kredita indeksiranih u stranim valutama, rešavanje slučajeva otetih beba i procesuiranje odgovornih,...

Sređivanje pravosuđa - sve sudije i tužioci moraju biti razrešeni, a najmanje 80% njih procesuirano, u roku od godinu dana. Pravosuđe je najveći kancer Srbije, i ako njega sredimo rešili smo 80% naših problema.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane