Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države (25)

Kad maline budu zrele

Branislav Gulan je član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar, književnik i publicista, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće, Društva novinara Vojvodine u 2019. godini! U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Autor je za knjigu dobitnik nagrade ,,Darodavnica'', najvišeg priznanja Društva za narodno prosevivanje ,,Svetionik'' iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se dopunjeno izdanje upravo prirpema.

Branislav GULAN

Tržište i cene

Tržište uvoza malina se nalazi na granici između niske i umerene koncentrisanosti, pri čemu prva četiri uvoznika skupa čine oko 50 odsto uvoza po količini i vrednosti. Za razliku od izvoza malina, pozicija vodećeg uvoznika je promenljiva kategorija.

Najveći uvoznik u prvih deset meseci 2017. godine je preduzeće „Fru com plus" doo iz Varvarina, a 12 među četiri vodeća uvoznika u protekle tri godine nalaze se još i „Crops&Partners" doo iz Beograda (vodeći uvoznik u 2015. i 2016. godini), „Sirogojno Company'' doo iz Sirogojna, „Lukafood" doo iz Umčara, „DBR Proizvodnja" iz Beograda i „Stanić" iz Arilja. Prosečna uvozna cena malina imala je rastući trend u periodu od 2012. do 2015. godine.

Prema podacima Uprave carina, u 2015. godini prosečna uvozna cena malina dostigla je maksimalnih 2,49 evra po kilogramu i gotovo se izjednačila sa prosečnom izvoznom cenom. U 2016. godini, prosečna uvozna cena malina smanjena je u odnosu na 2015. godinu za devet odsto, a negativan trend nastavljen je i u 2017. godini. Kretanje prosečne izvozne i uvozne cene malina, evra po kilogramu, 2010-2017godine. Prema podacima Uprave carina, prosečna uvozna cena malina u prvih deset meseci 2017. godine iznosila je 1,59 evra po kilogramu i bila je za 27 odsto niža od prosečne izvozne cene, pri čemu je prosečna uvozna cena maline poreklom iz Bosne i Hercegovine, iz koje potiče 75 odsto uvoza, iznosila 1,53 evra po kilogramu.

Vlada formirala tim za malinu!

Sedam godina posle ovakvih zahteva konačno je Formiran tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline, uoči 1. maja 2020. godine. Vlada posle dugo čekanja formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.

Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku. Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište. Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline. Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišu uslove na otkupnim mestima, a koji se tiču klasiranje plodova i drugo...

Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari...

Posle višegodišnjeg čekanja država je shvatila da je malina značajan izvozni proizvod za Srbiju. Potvrda takvost stanja je činejnica da je nakon pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela'' u Arilju, odnosno Milića selu osnovana i prva složena zadruga u Srbiji, krajem 2018. godine.

Idejni tvorac ove prve složene voćarske zadruge u Srbiji je Boža Joković, njen sadašnji direktor. Inače, osnovna zadruga u Milića selu osnovana je 25. decembra 2013. godine., a posle je okupila zainteresovane proizvođače iz Srbije da se udruže. Posle dobijanja podrške od ministra za regionalni razvoj Milana Krkobabića za razvoj zadrugarstva u Srbiji, specijalizovana zadruga je proširila delovanje i udruživanje.

Tako danas ova složena zadruga ima 40 zadrugara i više od 300 kooperanata koji proizvode ,,crveno zlato'' na oko 300 hektara. ,,Malina se dugo nalazila na 15.000 hektara u Srbiji. Bilo je godina kada je donosila i zaradu, pa su proširene njene površine. Bilo je novih zasada u Vojvodini, pa se ukupan rod nalazio na preko 21.000 hektara. Međutim, proteklih godina malinarstvo je bilo i u krizi, pa su te površine sad opet značajno smanjene.

Međutim, ove godine biće manji rod u Čileu, Poljskoj drugim zemljama, pa će u Srbiji, kako se očekuje, malina opet doneti berićet. Zalihe su kod nas minimalne, a u svetu je slab rod. Kod nas očekujemo ukupan rod od 60.000 do 70.000 tona. Sad uočavamo da će ove godine biti najveći problem kako i gde epronaći radnike kako bi se rod obrfao na vreme.

To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70 odsto proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline. Inače, u proizvodnji i prodaji malina vlada nesigurnost. Tako smo proteklih godina imali manji rod zbog vremenskih nepogoda. U 2019. godini malinu smo osigurali od grada. Međutim, početkom maja, umesto grada malinu je uništio sneg! Osiguranje takvu štetu nije htelo da prizna. A, ko bi rod osiguravao od snega koji će pukim slučajem pasti u maju!? I zato je 2019. godine rod bio prepolovljen, navodi Joković. Slično se dogodilo i 2020. godine, kada je prepolovljen broj osiguravajućih polisa, pa ih imamo samo 80!

Čačanski priručnik za Ameriku i Evropu

Naučno voćarsko društvo Srbije sa sedištem u Čačku objavilo je pre dve godine na engleskom jeziku obimnu studiju pod nazivom ,,Malina'' (,,Raspberry, the management, procešing and marketing'') čiji su autori prof dr Svetislav Petrović, nekadašnji dekan Agronomskog fakulteta u Čačku i naučni istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo dr Aleksandrar Leposavić i dr Darko Jevremović. Do sada je u svetu objavljene studije na engleskom jeziku oslanjaju se, pre svega, na naučni pristup malinarstvu, a mi smo u svojoj spojili nauku i praktična iskustva kao i terenske podatke srpskih malinara koji su vodeći na planeti, kažu autori.

Knjiga je namenjena naprednim uzgajivačima maline u Čileu, Argentini, Peruu, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Bugarskoj. Proizvodnja maline u svetu poslednjih decenija beleži tendenciju rasta, navode autori studije. Posmatrano po kontinentima, najveći obim je u Evropi (više od 60 odsto), zatim Severnoj Americi (SAD i Kanada), Južnoj Americi (Čile, a novijih godina i Argentina) i Aziji (Kina).

Prema ovoj studiji, po ubranim količinama ploda na Starom kontinentu na prvom mestu je Rusija, slede Srbija, Poljska, Ukrajina, Bugarska, Mađarska, Francuska i Španija. Najveća robna proizvodnbja ostvaruje se u Srbiji, odakle više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova plasira se na svetsko tržište. U Rusiji čak devet desetina roda bude izneto na tezge u lokalnim prodavnicama, a slično je i u SAD u skladu sa poznatom činjenicom da su velike zemlje manje zavisne od svetskog tržišta. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) u vremenu od 2006. do 2014. godine svetska proizvodnja se kreće od 450.000 do 500.000 tona godišnje.

Malina bez GMO

Malina kao proizvod može biti Rolend, bruh, griz i blok. Malina Rolend je proizvod koji podarazumeva malinu ujednačene boje i zrelosti bez buđavih plodova, bez stranih primesa, vegetativnog i mineralnog porekla. Sve kategorije proizvoda su proizvedene, upakovane i transportovane u skladu sa HAČP principima i praćeni potvrdom i analizama. Proizvod ne sadrži bilo kakvu sirovinu genetski modifikovanog porekla.

Proizvodi ne sadrže strana tela i detektovani su na metal. Sistem praćenja se zahteva od proizvođača na svim nivoima. Plodovi su ILjF-pojedinačno brzo zamrznuti, zdravi i zreli, nisu fermentirali i bez primetnih gljivica. Geografsko poreklo Arilje, Požega, Ivanjica. Sorte malina koje su najzastupljenije su Vilamet i Miker.

Malina bruh je mešavina celih plodova maline, lomljenih plodova i griza. Malina griz je samlevena malina. Malina blok ili presa je treća klasa maline koja se koristi za toplu preradu (marmelade, sokove...)

Arilje, prestonica maline

Rez u malinarstvu!

Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za ovim voćem, što

je dovelo do poskupljenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako i u Srbiji. Ispred grupacije proizvođača malina sačinjen je predlog mera kako bi se rešili problemi u ovoj grani za narednih pola veka. Od toga zavisi opstanak i ostanak ove privredne grane, koja učestuje u agrarnom izvozu sa 10 odsto. Malina mora da bude brend sa nazivom NAJBOLJE IZ SRBIJE!

Arilje je smešteno u planinskom delu zapadne Srbije i pripada Zlatiborskom okrugu. Smešteno je između slivova reka Moravice, Velikog Rzava i Malog Rzava, na površini od 349 kilometara i nadmorskoj visini od 330-1.382 metra. Pripada brdsko-planinskom području što je najpodesnije za uzgoj malina. Područje je bogato čistim vodama i atraktivnim šumskim predelima, što ga ubraja u najčistije i najzdravije sredine u Srbiji.

Očuvana sredina pruža izvanredne uslove za proizvodnju zdrave hrane. Arilje je već prepoznatljivo u svetu po proizvodnji maline i nazvano je svetskom prestonicom maline. U opštini se gajenjem maline bavi skoro celokupno stanovništvo. Prema statistici postoji 5.000 "malih fabrika" pod otvorenim nebom koja proizvedu godišnje oko 20 miliona kilograma maline. Malinu još zovu ,,crvenim zlatom'' Srbije jer je naša zemlja jedan od najvećih proizvođača maline na svetu. Najbolji kvalitet naše maline je rezultat kombinacije idealnih klimatskih uslova, kvalitetnog zemljišta i proizvodne tehnologije.

Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za ovim voćem, što je dovelo do poskupljenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako i u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi ova i naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

Statistika

U strukturi izvoza agroindustrijskih proizvoda malina predstavlja naš najznačajniji izvozni proizvod;

Ukupna površina pod malinom u Srbiji iznosi 15,2 hiljade hektara sa tendencijom rasta po prosečnoj stopi od 2,8 odsto godišnje. Proizvodnja maline u Srbiji varira od 65.000-100.000 tona;

Prosečan prinos malina kod nas iznosi oko sedam tona po hektaru što je za 6% više u odnosu na ostvareni evropski učinak;

Oko 98 odsto površine pod malinom locirana je u Centralnom delu Srbije. Regionalno posmatrano najveći proizvođač maline je Zlatiborski okrug;

U Srbiji u periodu od pet godina proizvodnja maline iznosi u proseku oko 80.000 tona;

Najveći deo izvoza usmeren je ka EU;

U sezonsku proizvodnju i preradu maline uključeno je sa sezonskim radnicima vise od 200.000 stanovnika Srbije;

U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430.000 do 460.000 tona, a gaji se na 82.000 hektara;

Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osamdesetih godina prošlog veka proizvodila 116.000 tona maline godišnje;

Regionalno posmatrano najveće površine maline nalaze se u Evropi koja u svetskim okvirima proizvodnje ucestvuje sa 87 odsto;

Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. 10 kilograma maline po glavi stanovnika godišnje.

Najveću uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska;

Proizvodnja maline u Srbiji

Godina Hektari ToneektariHh

2010. 14.570 70.000

2011 14.550 85.000

2012. 15.332 55.000

2013. 13.000 59.000

2014. 15.000 63.200

2015. 21.861 109.742

2016. 15.000 65.000

2017. 15.000 50.000

2018. 15.000 oko 55.000

2019. 19.000 56.000

2020. 18.000 očekivalo se 60.000

(Izvor: RZS, proizvođači i B. Gulan)

Svet i maline - proizvodnja 2012 -2016. godineSave

Cena malina u 2017. godine u otkupu se spustila ispod 100 dinara za kilogram. Kako lepo zvuči cena od 2016. godine, kada je bila od 220 - 250 dinara za kilogram. Da li je svetska proizvodnja (njen tadašnji veliki rast i manja potrošnja uzrok ovoga cunamija tržištu Srbije ili...U ovoj godini proizvođači ističu da bi idealna cena za kilogram malina bila 1,75 evra, a za kupine 80 evro centi. Međutim, u maju 2020. godine nevreme je unuištilo rod maline smanjilo ga za polovinu. Pre nevremena u maju, oičekivao se rod od oko 60.000 tona, sad ćemo biti zadovoljni ako je ostala polovina toga!

U vremenu od 2012 - 2016. godine svetska proizvodnja maline beleži rast:

2012 - 415.500 tona

2013 - 415.400 tona

2014 - 464.400 tona

2015 - 447.000 tona

2016 - 475.200 tona

Velike plantaže se podižu širom sveta. Kina je uvidela šansu na tržištu i ulaže velika sredstva za podizanje novih plantaža. Proizvodnja u Kini 2015. je bila samo 25.000 tona - očekivalo se povećanje od 150 odsto tokom perioda 2016 -2017. godine. Meksiko je duplirao proizvodnju za protekle tri godine - sa 35.589 tona na 73.556 tona u 2016. godini.

Srbija je ostvarila najveću proizvodnju u svetu od blizu 110.000 tona, ali i ostale države vide priliku za svoje voćare - sve će više površina biti pod malinom, da li se vredi svake godine svađati sa hladnjačarima, državu moliti za pomoć - treba biti onaj koji zna vrednost svoga proizvoda i sam ga plasira, uz pomoć stručnjaka sa fakulteta, fondova (primer pomoć Danske - Fruits& Berryes ).

Treba ići u susret prilikama, ne čekati da vam mukotrpni rad ugroze oni koji su se dogovorili kako će da Vam uzmu deo Vaše zarade.Srbija izvozi 97 odsto maline u EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija ). Izvozi se kao zamrznuta - manje kao sveža, dok se proizvodi od maline, višeg stepena prerade, skoro ne proizvode.

Na tržištu širom sveta se nudi skoro 4.000 artikala, proizvoda od maline. Za sada samo deo proizvođača maline prihvatio je savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu...od malina.

Ekstrakt od maline dostiže na svetskom tržištu i 80 dolara za jedna kilogram. Cena malina u Francuskoj, u supermarketima, u 2016. godini bila je u proseku 20 evra po kilogramu. Najbolje kod naših malina je visok procenat suve materije što joj daje dodatnu prednost na tržištu.

Vreme je za preradu i plasman na svetsko tržište. To duže traje (prostor, opremanje, smeštaj, pakovanje, marketing, prodaja, transport...) ali je to šansa za proizvođače, njihovu decu i unuke... Vredi se pomučiti, koristiti subvencije, pomoć fondova. Jer, sada se nudi i bespovratni novac za zadruge, sutra ko zna? Treba ići u susret posebno dobrim prilikama za proizvođače malina, ne čekati da mukotrpan rad ugroze oni kojni su se dogovorili da uzmu deo zarade.

Iz Srbije se do pre dve godine nudila samo malina kao sirovina za više faze prerade. Ni sad nije daleko odmakla jer nudi tek nekoliko proizvoda. U svemu prednjače proizvođači i prerađivači maline iz složene zadruge iz Milića sela kod Arilja, koju vodi Božo Joković. Da li će proizvođači prihvatiti savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu ... od malina, Ekstrakt od maline dostiže na svetskom tržištu i 80 dolara za jedna kilogram.

Cena malina u Francuskoj, u supermarketima, 2016.godine je bila prosek 20 evra za kilogram. Da li će ponuda države da se dodeli zadrugama 50.000 eura (postojećim zadrugama i više od 100.000 eura!) učiniti Vam se kao izlaz da ne budete taoci hladnjačara. Najbolje kod naših malina je visok procenat suve materije što joj daje dodatnu prednost na tržištu.

Vreme je za preradu i plasman na svetsko tržište. To duže traje (prostor, opremanje, smeštaj, pakovanje, marketing, prodaja, transport ...) ali je to šansa za vas u Srbiji, Vašu decu i unuke. Vredi se pomučiti, koristiti subvencije, pomoć fondova - sada Vam ih nude, sutra ... ko zna?

Očekivanja...

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će 2020. godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker" plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet" od 190 do 200.

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž" plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu.

Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo, izjavio je dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji. On posebno ističe da je 2018. godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje.

Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže on, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju".,,

Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci.

Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane