Natrag

Druga strana

Mafija će opet da nas zajaši, ako je potpuno ne razvlastimo

Ne smemo oprostiti nikome

Srbija ne može izaći iz blata, bede, opšteg siromaštva i nestajanja ako se ne kazne svi oni koji su poslednje dve decenije na korupciji i pljačkom državnih resusrsa zaradili milione

M. Hadžić

Srbija je najsiromašnija država Evrope, a vode je najbogatiji političari. Većina državnih funkcionera i stranačkih lidera ima vile, stanove, avione, jahte, kompanije, luksuzne automobile, pune sefove i prazne radne knjižice.

Bez dana radnog staža izvan politike, za kratko vreme stekli su ogromnu imovinu. Američke istražne službe i Europol okončale su istrage u kojim se srpska politička elita obogatila pranjem novca, trgovinom migrantima, narkoticima, oružjem, saradnjom sa terorističkim organizacijama.

Nekoliko stotina članova Vučićevog kartela čeka na hapšenje i procese u inostranstvu. Da li njihovo hapšenje može spasiti Srbiju, ako se sistem ne promeni, ako ne stvorimo jake nezavisne institucije i slobodne medije koji osiguravaju demokratiju i slobodu.

Zla kob je snašla Srbiju kada su nam američke demokratske vlasti Slobodana Miloševića zamenile DOS-om. Demokratska opozicija se tako zvala svo vreme dok je bila na vlasti.

Organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona je u svom izveštaju od decembra 2012. objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Na prvom mestu, od ukupno143 zemlje nalazi se Kina sa prosečno iznetih 274,170 milijardi dolara godišnje, a Srbija je na visokom 16. mestu sa prosekom od 5,144 milijardi dolara godišnje, odnosno preko 51 milijarde dolara za posmatrani period!

GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša od objavljene.

I američka Ford Fondacija objavila je podatke koji na direktan i indirektan način prikazuje nezakonite finansijske tokove zemalja u razvoju u periodu od 2001- 2010. godine. Nezakonitost se ogleda u visini neevidentiranog robno-novčanog prometa preko poslovnih knjiga. Izvedene podatke su potpisali Dev Kap i Sara Freitas uz pomoć datih stručnih komentara od strane Rajmonda Bejkera na izvedene činjenice kao i ostalih stručnih lica GFI (Global Financial Integrity).

Pljačkanje Srbije je besomučno počelo dolaskom na vlast Zorana Đinđića, predsednika četvrte po snazi parlamentarne stranke.

Umseto da demokratizuje Srbiju, Đinić je krenuo da je ''liberalizuje''. Njegovi ministri Danko Đunić, Aleksandar Vlahović, Božidar Đelić, Dragan Šutanovac, Miroljub Labus, Tomica Milosavljević, poput roja skakavaca napali su na srpske banke, fondove, javna preduzeća...

''Ko se poziva na moral, neka ide u crkvu'' - javno je poručio tada Đinđić, navodeći - ''da u politici nema morala!''

On je u politiku uveo mlađariju bez škole, bez formalnog obrazovanja, bez ikakvog radnog iskustva, pa i morala. Oni su bili spemni da da ga bespogovorno slušaju.

Moćni domaći insajderi u Srbiji su preko ofšor firmi, na tuđe ime, kupovali bagatelno domaća preduzeća iz kojih su izvlačili sredstva i prebacivali u inostranstvo. Desetine milijardi dolara je opljačkano i izneto iz Srbije nakon 2000. kroz razne ilegalne transakcije, pominje se cifra od 51 milijardu dolara, kazao je za Radio Slobodna Evropa Majkl Hadson (Michael Hudson), urednik u „Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo"

Đinđić je krenuo na i onako krhke institucije koje je iza sebe ostavio Milošević. Iako je kratko vladao, uspeo je da ih marginalizuje.

Njegov koalicioni partner Mlađan Dinkić je uništio finansijski sitem, odvodeći u likvidaciju najveće i najsolventnije banke, da bi ih zamenio privatnim bankama koje su iz Srbije izvlačile kapital. Kiparske pare Dinkić je vratolomijama prebacio na svoje račune.

Tadašnji ministar pravde Vladan Batić je, pozivajući se na dokumenta haške tužiteljke Karle De Ponte podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Dinkića, ali je ona ostala u fioci.

Đinđićevci su nastavili njegovu politiku. Uzmi sve što ti život poruža. Zoran Živković, Đelić, Vlahović, Šutanovac i njevgova mafija, Dušan Petrović... poklonili su strancima duvansnke industrije, Železaru Smederevo...

Boris Tadić, Miodrag Rakić i Dragan Đilas odnegovali su Aleksandra Vučića, koji je 2012. godine preuzeo vlast. On je surovije počeo da vlada, da pljačka, da uništi sve institucije, da od Srbije stvori eksperiment državu, nameran da nam reciklira veru, kulturu, istoriju, da Srbiju pretvori u islamski kalifat..

Vučiću je kraj na vidiku. I njegovom kartelu. Završiće na doživotnim robijama.

Šta će se desiti ako niko ne dirne one koji su kao članovi Vučićeve mafije zaradili po nekoliko miliona, stekli imovinu, preduzeća, hotele...

Ova mafija će lako nastaviti Vučićevim putem. Kupiće sudije, tužioce, policiju, poslnike, odbornike... U Srbiji se užasno teško živi i čovek ima nisku cenu.

Preti nam, padom Vučićeve mafije, ološ poput Đilasovih saradnika, koji broje milione evra, koje su zaradili korupcijom, s pozicija vlasti, pljačkom.

Ne smemo oprostiti nikom od njih. Zato moramo stvoriti samostalna tužilaštva, nezavisno sudstvo, nezavisnu policiju i tajne policije pod punom parlamentarnom kontrolom.

Ili nas uskoro neće biti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane