Natrag

Do koske

U Srbiji nema zakonske zaštite od izvršitelja

I Vučićeve haračlije beže iz zemlje

U svakoj državi postoji mafija, ali samo u Srbiji ona ima zakonska ovlašćenja da otima i pljačka. Javni izvršitelji sprovode teror kakav nikad nije viđen. Sirotinji koja nema ni za lekove i hranu, plene imovinu, uzimaju nameštaj, tehničku opremu, skidaju plate i penzije. Ko zakasni s ratom kredita, ostaje bez stana ili kuće. Izvršitelji gule kožu ljudima s leđa, ali sve po zakonu!

Milica Grabež

Pravosuđe je odavno postalo leglo kriminala i korupcije. Taj zločinački sistem je usavršen osnivanjem institucije javnih izvršitelja. Preko izvršitelja vlast se spustila do najugroženijih slojeva društva, da i njih opljačka.

Zakon o obezbeđenju i izvršenju, kojim je regulisan rad javnih izvršitelja, prvi put je donet 2011. godine. Posle nekoliko izmena, a naročito s poslednjom iz prošle godine, taj Zakon je postao savršen sistem za legalizaciju pljačke.

Izvršitelji su dobili sva ovlašćenja za otimačinu. Sami po svojoj volji procenjuju vrednost tuđe imovine, na koju su bacili oko i stavili ruku. Popis i plenidbu mogu da sprovode sami, bez prisustva dužnika i svedoka, u bilo koje doba dana i noći. Policija je obavezna da im pruži podršku. Svakome ko se usprotivi otimačini, pa makar i verbalno, zaprećeno je novčanom i zatvorskom kaznom.

U poslednje tri godine, javni izvršitelji su zaplenili imovinu vrednu više od tri milijarde evra. Svakog dana uzmu 11 nekretnina, kuća i stanova, i tako 11 porodica izbace na ulicu.

Razmere nesreće koju šire vide se na Elektronskoj tabli javnih prodaja, koja se nalazi na sajtu Komore izvršitelja. U vreme pisanja ovog teksta, na tom zidu plača bilo je okačeno 28.234 oglasa. U oglasima je precizno navedeno koji izvršitelj u koje vreme organizuje prodaju zaplenjenih nekretnina, kuća i njiva, kao i pokretnih stvari, od nameštaja i automobila, do đačkih udžbenika i dečjih igračaka.

Na udaru izvršitelja nalazi se više od 700.000 penzionera, kojima skidaju trećinu ili polovinu penzije na ime dugovanja za komunalne račune, struju i slične troškove. Zbog iste vrste dugova svakog meseca oko 450.000 radnika ostane bez dela plate.

Zakon je brutalan, potpuno dehumanizovan, skrojen s namerom da se olakša otimačina od najsiromašnijih i najugroženijih. To i ne čudi, s obzirom ko ga je pravio. Prilikom poslednje izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju, ministarka pravde Nela Kuburović se usprotivila predlogu da se ograniči mogućnost oduzimanja nekretnina isključivo na dužnike koji duguju više od 4.000 evra.

Namera predlagača bila je da se suzbije dotadašnja praksa da izvršitelji zaplene, recimo, stan vredan sto hiljada evra, na ime duga od dve-tri hiljade evra.

Magazin Tabloid je objavio na stotine primera besramnih zloupotreba, kojima su izvršitelji plenili stanove, na dobro organizovanim lopovskim licitacijama prodavali su ih svojim rođacima po desetostruko nižim cenama od tržišnih. Nela Kuburović je pokušala da omogući nastavak te prakse.

- Ko duguje makar jedan dinar, neka ostane bez kuće, sam je kriv - rekla je ministarka pravde.

Vlast je, ipak, morala da postavi neki limit, jer su na tome insistirali medijatori iz Evropske unije. Naravno, ograničenje od 4.000 evra neće pomoći dužnicima da odbrane stanove od alavih izvršitelja.

Pritom, valja istaći da upravo Nela Kuburović predstavlja simbol svakog zla, koje širi naprednjačka vlast. Ona se zalaže za bekrupuloznu otimačinu imovine: "Čuš, bona, nema novaca? Pa, što je uzim'o kredit kad ne može da vrati?"

Istovremeno firme u kojima je direktor njen muž Bojan Kisić, brat nepismene štrumfete Darije iz Kriznog štaba, sa državnim institucijama sklapa unosne poslove. Kisić ima ugovore vredne skoro 27 miliona evra, a samo u aprilu, u vreme vanrednog stanja, sklopio je poslove od oko tri miliona evra.

Ministarka pravde u tome ne vidi ništa sporno, a ne reaguje ni Agencija za borbu protiv korupcije, koja bi trebalo da sprečava ovu vrstu sukoba interesa. Međutim, zakoni se ne primenjuju na predstavnicima vlasti, oni služe da guljenje kože narodu.

Takav je sistem uspostavljen u Srbiji - najbogatiji pljačkaju najsiromašnije. Na temeljima koje je postavila bivša vlast, Srpska napredna stranka je napravila mehanizam koji štiti krupne pljačkaše, a progoni male dužnike, koji sa skromnim platama i penzijama jedva vežu kraj s krajem.

- Ja letovanje od 4.000 evra plaćam od novca koji sam pošteno zaradio, plativši državi Srbiji porez više desetina miliona evra. I mogu da platim i 17.000 evra za vilu sedam dana na moru u hotelu pored mog, i patike od 600 evra i sako od 5.000 evra - napisao je Dragan Đilas na Tviteru, povodom informacije da se upravo odmara u ekskluzivnom turskom letovalištu Kemer, u hotelu "Rixos Premium Tekirova" s pet zvezdica.

Nehotice, Đilas je istakao suštinski problem ovog društva. U skladu sa zakonom, platio je, kaže, porez od više desetina miliona evra. To je lepo, ali mnogo je važnije kako je zaradio osnovicu za oporezivanje dok je bio na vlasti. Da se ne bi sprovodila pravda i utvrđivala odgovornost, vlast Aleksandra Vučića je interesima kontroverznih biznismena prilagodila Zakon o poreklu imovine.

Prema odredbama tog zakona, može da se naplati porez u visini 75 odsto vrednosti nelegalne imovine. Naravno, nema krivične odgovornosti. Ko na nezakonit način dođe do novca, ako bude uhvaćen mora samo da plati porez i problem rešen.

Na spisku najvećih poreskih dužnika nalaze se kompanije Željka Mitrovića, Predraga Rankovića Peconija, Zvonka Veselinovića i sličnih režimskih tajkuna.

Oni ne moraju da strepe od javnih izvršitelja. Nikad nijedan sudija nije potpisao rešenje, kojim je nekom izvršitelju dodelio predmet u kome bi država, kao poverilac, zahtevala prinudnu naplatu dugovanja. Nikad nijedan izvršitelj nije pokucao na vrata Pinka ili Hepija, da popiše imovinu.

Umesto da se Mitrovću pleni imovina zbog ukupnih dugovanja, koja iznose više od 120 miliona evra, javni izvšitelji iz stanova izbacuju cele porodice sa decom, starima i obolelima. Ima bezbroj primera koji ilustruju nivo nepravde, koja se sistemski sprovodi u Srbiji.

Kuburovićka otima sve što stigne, njen muž je zavukao ruku u državnu kasu, Đilas se hvali kako ima desetine hiljada evra za letovanje, a istovremeno novosadski Centar za socijalni rad, na zahtev izvršiteljke Tamare Guconje, ukida socijalnu pomoć od 5.000 dinara samohranoj majci Snežani Švonji, koju čeka izbacivanje iz stana na ulicu, zajedno s maloletnom ćerkom.

Na ulici je završila i Nada Drvenjak Šljukić, bivša rukometna reprezentativka, penzionerka, koja je posle 32 godine radnog staža u zdravstvu postala beskućnik. Sa sinom, koji zbog invaliditeta prvog stepena, nije sposoban za rad, Nada spava na klupama u parku.

"Ne znam da li se to može nazvati spavanje. Moj sin i ja smo spavali na smenu, jer, znate, nije bezbedno kad spavate napolju, prisutan je strah. Nekim danima je hladno, drugim pretoplo", kaže Nada, kojoj je dijagnostifikovan karcinom dojke.

Državne institucije pomažu političarima, tajkunima i kriminalcima da odbrane nezakonito stečenu imovinu, a progone sirotinju. Vlast je penzionerima i radnicima otela po deset odsto primanja, prinudila ih da biraju šta da plate između hrane i računa, nemaju dovoljno za sve. Ko nije platio račune, sad strepi od javnih izvršitelja.

Pored života u strahu od gubitka imovine, čak i osnovnih sredstava za život, žrtvama još teže pada poniženje kome su izloženi. Bespomoćni nesrećnici izloženi su torturi državnih gulikoža. Izvršitelji u skupim odelima, sa "roleksima" od po 20.000 evra na rukama, zlatnim prstenjem i ogrlicama, dolaze u zapuštene stanove da popisuju i plene televizore i veš mašine stare nekoliko decenija. Na takvim otimačinama pojedini izvršitelji godišnje zarađuju po dva miliona evra.

Pljačka i nepravda, koje sprovode javni izvršitelji, trajaće dok narodu ne dozlogrdi, dok ne učestaju slučajevi u kojima će ljudi, poput Stojanke Coke Stojanović, svoju imovinu da brane i oružjem. Normalni građani, koje je beda naterala da kasne s plaćanjem računa i ostalih dugova, neće moći večno da trpe zulum vlasti.

Da ne bi izbili sukobi, neophodno je hitno ukinuti javne izvršitelje i zakone prilagoditi uslovima koji vladaju u ovom nesrećnom društvu. Hitno, da ne bude kasno.

A

Beže u inostranstvo

Veči broj izvršitelja letos je počeo da prebacuje novac u i inostrane banke, sa računa na koji se sliva zaplenjen novac penzionera, socijalno ugroženih lica...

Ovom bandom rukovodi Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore izvršitelja. Njen suprug je sudija Višeg suda u Beogradu, a promovisala ga je Koštuničina stranaka DSS.

Izvršitelji su izneli, uz pomoć Jorgovanke Tabaković, nekoliko desetina miliona evra u inostrane banke.

Kako se vrši pljačka. Svakog drugog meseca javna preduzeća daju izvšiteljima po nekoliko hiljada ''predloga za prinudno izvršenje''. Za svaki predlog koji sroče stručne službe tog preduzeća, izvršitelju se unapred isplati po 7.000 dinara, bez obzira da li je uspeo da izvrši plendibu. Po dogovoru on deo novca plaća SNS-u i direktoru javnog preuzeća. Ni luk jeo, ni luk mirisao. Izvršitelj u samo jednoj turi dobije po milion evra!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane