Natrag

Dežurna

EKSKLUZIVNO: Slobodni građanin Srđan Nogo piše za jedini preostali slobodni list o hapšenju i progonu od strane režima

Bio sam izolovan kao virus

Na dan 3. avgusta 2020. godine, dan pre isteka zakonskog roka, održana je konstitutivna sednica Vučićeve skupštine. Ta neustavna, nezakonita i nelegitimna skupština neće biti dugog veka. Možda je Vučić dobio bitku konstituisanjem skupštine, ali ta pobeda će biti Pirova pobeda.

Na dan kada je skupština konstituisana, uhapšeni smo moj kolega Zoran Radojičić i ja, i u roku od mesec dana postao sam po drugi put državni neprijatelj broj 1, a ovoga puta i sa formalnom potvrdom, sa krivičnom prijavom za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Piše: Srđan Nogo, slobodni građanin

KALIGULINA SKUPŠTINA

Dana 21. juna održani su neustavni i nezakoniti izbori u organizaciji aktuelnog režima. Ti izbori nisu ni zakazani ni sprovedeni na ustavan i zakonit način, a 3 birača su bojkotovali pomenute izbore oduzimajući im i legitimitet. Naravno da ove činjenice nisu sprečile Aleksandra Vučića da zakaže konstituisanje skupštine 3. avgusta, pretposlednjeg dana zakonskog roka.

Zahvaljujući Vučiću, Srbija je postala jedinstvena u svetu. Pre 2.000 godina poremećeni rimski diktator Kaligula, u nameri da ponizi rimski Senat, proglasio je svog konja za senatora i uveo ga u Senat.

Današnja situacija u Srbiji je još gora i luđa. Poremećeni srpski diktator, Aleksandar Vučić, prevazišao je svog istorijskog uzora, i proglasio je svojih 250 „konja i kobila" za poslanike i uveo ih u skupštinu. Među tih 250 „poslanika" ima raznih životnja - pacova, majmuna, puževa golaća, gmizavaca i ljigavaca, ali zbog poređenja sa Vučićevim istorijskim uzorom i prethodnikom Kaligulom, nazvao sam ih sve konjima i kobilama, iako su konji plemenite životinje za razliku od Vučićevih poslanika.

Na dan kontituisanja novog saziva Narodne skupštine, verifikuju se poslanički mandati i novi poslanici polažu zakletvu. Sankcija za kršenje zakletve je stid i sram. Jasno je da Vučićevi konji i kobile nemaju stida i srama, jer da ga imaju, ne bi ni prihvatili da glume „poslanike", koje niko niti zna niti je za njih glasao.

Čak i onaj deo naroda koji je izašao na izbore nije glasao za te ljude. Tako je lista Aleksandar Vučić - Za našu decu dobila 188 mesta u skupštini, a svako ko je zaista izašao na te izbore nije dao glas ni jednom od tih novih „poslanika" niti je znao ko su imena na listi. U toj listi nije bilo čak ni imena partija koje su delegirale ljude na listu, isključivo ime Aleksandra Vučića, modernog Kaligule.

„PEJNTBOL PUŠKARANjE"

To je bio jedan od razloga zašto sam pozvao narod da na dan konstituisanja skupštine dođemo i obeležimo bojom nove „poslanike", pošto oni sami stida nemaju, red je da ih mi obeležimo. Istovremeno, to je i „proslava" novog saziva skupštine, jer kad se konstituiše parlament normalno je da se slavi. Pogotovu što će taj čin ući u sve istorijske čitanke, jer nikad pre i nikad posle u ljudskom rodu nije 250 konja i kobila predstavljalo jedan narod u njegovom parlamentu.

To je i prilika da svet vidi kako Srbi zaista podržavaju vlast diktatora Aleksandra Vučića, i njegov kriminal i izdaju. Jer svi mediji u svetu bi izvestili da je narod obojio poslanike prilikom kontituisanja parlamenta u Srbiji. To bi bila slika koja bi otišla u svet, i to bi bila glavna vest.

Zato sam rekao narodu da ponese podesne rekvizite za jedan takav događaj - pejntbol puške, praćke, balone punjene bojom, paradajz, jaja, vatromet. Sve ono što je dozvoljeno i može se kupiti u slobodnoj prodaji. Zato sam nazvao ceo taj događaj pejntbol „puškaranje", sa napomenom da mislim na anegdotu pokojnog glumca Dragana Nikolića.

Treći važan razlog za ovaj događaj je u oslobađanju od straha. Brutalnom upotrebom sile, masovnim hapšenjima i sudskim postupcima, i krivičnim i prekršajnim, režim je vršio zastrašivanje naroda, sa namerom da strahom odvrati ljude od protesta. Kada imate toliku represiju, najbolji način da se borite je smeh. Obesmisliti aparat sile, obesmisliti vlast, i na šaljiv način ohrabriti narod posle onako brutalne sile i uterivanja straha.

Istovremeno, pejntbol puškaranje je trebalo da bude i turnir za lidera opozicije, pošto opozicija postoji samo kao pojam u javnosti, a realno je nema, i pojedinac sa najviše pogodaka automatski bi postao lider opozicije. Pozvao sam i sve političare da učestvuju.

Tako, na primer, Draganu Đilasu nije nikakav problem da kupi barem 200 pejntbol puški i podeli narodu, ili svojim pristalicama. Pošto Đilas nije neki strelac, napomenuo sam da može da vidi sa svojim prijateljima sa kojima se viđa, a koji su vešti u rukovanju oružijem, da u njegovo ime pucaju pejntbolom i da se svaki njihov pogodak pripisuje njemu. Isto važi i za ostale „opozicionare".

I ja sam se opremio da učestvujem u pejntbol puškaranju. Kupio sam pušku, kuglice, praćku, i došao ispred Narodne skupštine gde sam sve istestirao. Od tog momenta nastaje pometnja u redovima vlasti, policije i službi bezbednosti, konstituisanje parlamenta planirano za 27-28 jul se pomera na 3. avgust, a mene i još nekoliko mojih saradnika kreće da prati i nadzire policija i BIA.

Svakodnevno primećujem po dva automobila koja me prate, kao i peške gde god da se krećem ili svraćam. Isto se dešava i mojim prijateljima. Ja se i ovim putem izvinjavam svima koji su imali neprijatnosti zbog viđanja sa mnom, jer su se na udaru našli i ljudi koji nisu imali nikakve veze sa najavljenim događajem, niti politikom.

Inače, ovakve mere primenjene na meni, podsetile su me na događaj, nastao posle jednog mog telefonskog razgovora, koji se desio tokom vanrednog stanja. Naime, kako smo svi bili zatvoreni u kućama, iskoristio sam to vreme da intezivnije se posvetim čitanju knjiga. U razgovorima sa jednim svojim prijateljem, advokatom, krenuli smo da se podsećamo grčke mitologije.

I tako tokom jednog našeg razgovora, dotakli smo se Temide, druge Zevsove žene, u grčkoj mitologiji boginje zakonitog poretka. Temida je predstavljana sa vagom i mačem. Sa Zevsom imala je 6 ćerki, i zajedno sa jednom od njih, Dikom, boginjom pravednosti, stajala je pored Zevsa kada bi ovaj u nečemu presuđivao.

Rimljani su Temidu i Diku spojili u jednu boginju, Justiciju. U antičkoj mitologiji simboli pravde su bila ženska božanstva, tako i nazivi uragana su isključivo ženski. Kažu da su te nazive ustanovili američki vojnici koji su ratovali na Pacifiku, i da su uraganima davali ženska imena, jer su im žene i devojke najviše nedostajale na moru. Tako je i jedan uragan poneo ime Temide.

Posle tog razgovora, i spominjanja Temide, moj telefon je potpuno poludeo. Dva dana nije mogla da se uspostavi veza, ni slanja ni primanja poziva, a otkazao mi je i internet u stanu. I pošto mi se ponovo osposobio internet i mobilna mreža, telefon je i dalje imao ozbiljne smetnje, često se gasio, pucala je veza, brzo se pregrevao. E tako nešto mi se desilo i sada, posle najave pejntbol puškaranja.

KAKO SAM UHAPŠEN

Tog 03. avgusta, krenuo sam oko pola 9 ujuru ka Narodnoj skupštini, sa kolegom Zoranom Radojičićem ka Narodnoj skupštini. Kako smo planirali da njegov automobil parkiramo u garaži kod Zelenog venca, ušli smo u Sarajevsku ulicu.

Na samom početku Sarajevske, oko 8:45 zaustavlja nas patrolno vozilo policije, presecajući nam put, i još jedno vozilo sa inspektorima u civilu koje staje iza nas. Nekih petnaestak metara iza njih zaustavlja se i sivo vozilo marke Škoda, model Karok, sa pripadnicima BIA.

Na licu mesta dolazi 9 patrolnih vozila i nekoliko vozila sa inspektorima u civilu i kriminalističkim tehničarima. Odmah po zaustavljanju krenuo sam da radim uživo prenos na Fejsbuku.

Na lice mesta dolaze i pomoćnik načelnika UKP Ilija Milačić, i načelnik Četvrtog odeljenja UKP, koje se inače bavi narkoticima, Slobodan Milenković.

Milenković mi otima telefon sa leđa, i onemogućava me da radim prenos uživo. Napominjem da smo se i Radojičić i ja pozvali na poslanički imunitet, koji u tom trenutku posedujemo, prema tumačenju zvaničnih institucija sistema, ali i pored toga policajci nas zadržavaju, po nalogu Višeg tužioca Nataše Krivokapić, sa kojom su Milačić i Milenković sve vreme na vezi.

Ilija Milačić, inače rukovodilac odeljenja za opservacije UKP, mi priznaje da me njegovi inspektori prate u prethodnom periodu, po nalogu tužioca. Podsećam javnost da su brojni opozicioni političari u prethodnom periodu kukali kako je skandal da ih vlast prisluškuje, ili prati. Čak je pre godinu dana i Aleksandar Vučić čitao izveštaje o svojim prisluškivanim razgovorima, iz perioda 2007 - 2011. godina, dok je on bio opozicija, a vlast DS njega prisluškivala. Sada na činjenicu da sam ja, opozicioni političar i narodni poslanik u tom momenu, bio prisluškivan i praćen, i to i od strane UKP i od strane BIA, zbog protesta i zakonitih političkih performansa, niko se nije oglasio.

Nijedna stranka, političar, novinar ili nevladina organizacija reč nisu rekli na taj skandal. Što jasno govori o njima, i pokazuje da Srbija nema opoziciju.

Policija mi je prilikom uviđaja oduzela jednu pejntbol pušku, 1.000 kuglica sa bojom, praćku i 50 balona sa bojom. Kako po okončanju uviđaja još nije bio okončan postupak konstituisanja skupštine, dovode i sudskog veštaka da veštači vozilo. Veštak po dolasku na lice mesta pita rukovodioce ove akcije, načelnike Milačića i Milenkovića, koliko treba da ih zadržimo, ne obazirući se što sve čujemo i Zoran Radojičić, i advokat i ja. Posle nekih tri sata od zadržavanja, saopštavaju nam da je skupština konstituisana, da više nemamo imunitet, i da idemo u PS Savski venac da damo izjavu.

U momentu kada smo Radojičić i ja zadržani, presreću se i hapse još neki moji prijatelji i poznanici, i odvode u kancelarije BIA pri policijskim stanicama. I ova akcija dovodi i do takvih apsurda, da su među licima odvedenim u BIA, direktor jedne firme koji je zaustavljen i odveden dok je bio na putu ka svom radnom mestu, i čovek koji je presretnut sa ženom u sedmom mesecu trudnoće, inače je u pitanju rizična trudnoća, dok je vozio suprugu na pregled, i oboje su završili u prostorijama BIA u PS Voždovac.

Pratnju je imao čak i jedan od naših advokata, koga su pripadnici BIA pratili nekoliko časova toga dana (uočena pratnja od ugla ulica Velizara Kosanovića i Mis Irbijeve oko 9 časova ujutru, i trajala je sve do dolaska advokata u PS Savski venac oko 13 časova) u trenutku dok je imao status branioca, i dok je obavljao advokatske radnje. Hapse se i pripadnici Narodnih patrola, Damnjan Knežević i Janko Cvjetičanin.

Damnjana Kneževića hapse na Trgu Nikole Pašića, pripadnici Četvrtog odeljenja UKP, čiji načelnik Slobodan Milenković u tom momentu učestvuje u akciji hapšenja Radojičića i mene.

Ponovo se postavlja pitanje uloge „četvrtaka" u ovim hapšenjima, jer se oni bave narkoticima, i nema nikakve logike da se oni bave javnim skupovima.

U PS Savski venac Radojičiću i meni je određeno zadržavanje od 48 sati po nalogu tužioca, i odmah nam je stavljeno do znanja da nećemo izaći pred tužioca do srede, odnosno da će nas držati maksimalno koliko mogu.

Ono što se moglo videti, a bio je utisak svih privođenih toga dana, da je bilo vanredno stanje u policiji i BIA toga dana na teritoriji grada Beograda, ali i da su ovi jako nezadovoljni poslom koji su morali da rade. To je i logično, jer sam sreo u policijskoj stanici ženu, koju inače poznajem sa protesta, koja je uhapšena i oduzeto joj je jedno jaje, po nalogu postupajućeg zamenika iz Prvog OJT.

Obavljeno je i pretresanje mog stana i stana Zorana Radojičića, po nalogu sudije Ane Milošević. Krivično delo koje nam se stavlja na teret je Poziv na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. u vezi sa članom 30. KZ, što je izazvalo smeh i mene i mojih branilaca kada smo se pojavili pred postupajućim zamenikom u VJT Vesnom Jovanović.

Kako drugačije odgovoriti na tako apsurdnu krivičnu prijavu. Naravno da bi Vučić i njegovi poltroni sebe hteli da identifikuju sa državom, ali režim nije isto što i država. A za samo krivično delo koje mi se stavlja na teret, pokušaj nije moguć. Ali očito srpski tužioci su spremni da stanu iza svake gluposti.

POZADINA HAPŠENJA

Postoji više centara moći koji su imali interes da me uhapse. Najpre je interes imala vlast, jer nije htela da dozvoli da slika poslanika pogođenih bojom ode u svet. Interes je imala i opozicija, jer i oni žele da me sklone, zato što moje aktivnosti raskrinkavaju njihovu neaktivnost i kolaboraciju sa Vučićem, zarad služenja istom gazdi. Interes je bio za mnoge da me nema kako bi poturili svoje igrače, da dođu, slikaju se i daju izjave unapred za njih pripremljenim medijima.

A imali smo i situaciju da su dva lidera „opozicionih stranaka", oba Čačanina, samo što je jedan izašao na izbore 21. juna, a drugi ih je bojkotovao, pozivali narod da se pojavi 3. avgusta ispred skupštine prilikom konstituisanja, a onda se nijedan od ove dvojice ne pojavi. Toliko o njima, a obojica su u medijima izvikani „revolucionari".

Ipak, pravi razlog zbog kojeg sam uhapšen nalazi se u onome što sam govorio neposredno pre mog hapšenja. Kada su pojedini mediji objavili da se vodi istraga Uprave za sprečavanje pranja novca protiv 20 pojedinaca i 37 udruženja i organizacija, zbog sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, objasnio sam da je u pitanju pokušaj lažne operacije kojim bi se opstruisao pravi zahtev koji je stigao iz SAD, i uručen je Vučiću.

Na njemu se nalazi preko 500 imena pojedinaca, organizacija i kompanija, koje su umešane u pranje novca i finansiranje terorizma. Na spisku se nalazi celokupno Vučićevo okruženje, zatim svi veći igrači iz IT sektora, i razni drugi.

Od imena naveo sam da se na spisku nalaze Ana Brnabić, Siniša Mali, Predrag Mali, Nenad Kovač, zvani Neša Roming, Slaviša Kokeza, Slobodan Kvrgić, Andrej Vučić, Igora Brnabića, Bojan Kisić, brat Darije Kisić Tepavčević, firma Globaltel i njeni vlasnici Sava Terzić i Željko Mitrović, Srđa Popović i mnogi drugi.

Sa spiska koji je objavljen u medijima, svega 10% imena se nalaze na pravom spisku stiglom iz Amerike, poput recimo Kanvasa.

Ostali, pre svega mediji i novinari, su stavljeni na taj spisak koji je pušten u javnost, da bi se izazvala reakcija javnosti - da mediji, političari i EU zakukaju kako je to pritisak na medije, i da onda vlast ima izgovor da opstruiše i odloži postupanje po stvarnom zahtevu.

Takođe, objasnio sam i da su pojedinci iz Srbije umešani u veliku aferu sa kriptovalutama i pranjem novca i finansiranje terorizma. Srbija je pre tri godine pružila utočište Ruži Ignjatovoj, kada je protiv nje pokrenut postupak u Bugarskoj. U Srbiji su ljudi iz vrha vlasti direktno uključeni u rudarenje kriptovaluta.

Oprema za rudarenje se nabavlja preko firmi Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, a struju, najveći trošak kod rudarenja, plaćaju građani Srbije, i to tako što se za rudarenje koristi struja iz mini hidroelektrana u vlasništvu Nikole Petrovića, Neše Rominga i Vere Ristić, tašte Novaka Đokovića, a koju plaćaju svi građani Srbije.

Drugi način jeste stavljanje kartica za rudarenje u javna preduzeća i opštine, i prebacivanje troška plaćanja struje na njih. Taj posao organizuje Andrej Vučić.

Izrudarene kriptovalute se koriste za pranje novca, kupovinu narkotika, finansiranje terorizma. Posle tih mojih izjava, datih uživo na protestu, Jutjub kanalu Srbin info, nastupila je panika i opšti strah.

Potvrda mojih reči usledila je brzo, najpre kroz saopštenje da se i 4 minstra nalaze na spisku za proveru (oni nisu među 57 objavljenih u medijima), ali i 13 dana posle moje izjave o rudarenju i korišćenju kriptovaluta u kriminalnim radnjama, FBI je 13. avgusta izvršilo najveću zaplenu kriptovalute u kontekstu terorizma.

Ono što još zahteva pojašnjenje u ovom slučaju jeste činjenica da su akcijom hapšenja i onemogućavanja mog dolaska ispred Narodne skupštine rukovodila dva visoka funkcionera policije, pomoćnik načelnika UKP Ilija Milačić i načelnik 4. Odeljenja UKP Slobodan Milenković. Naročito je zanimljivo pojavljivanje ovog drugog, imajući u vidu da se on označava kao lice koje je rukovodilo hapšenjem u akciji Jovanjica. Poznato je da sam ja prvi u Srbiji objasnio kako je došlo do akcije Jovanjica.

Naime Ričard Grenel prilikom prve posede Beogradu, najduže se zadržao u razgovoru sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije. Tamo ga je poslao Johanes Han, evropski komesar i Čadežov dečko i zaštitnik. Čadež je predao veliki broj dokaza Grenelu, uključujući i za Jovanjicu. Potpisan je i Eurodžast sporazum, u novembru 2019. godine, nakon čega je usledila akcija Jovanjica, pod direktnim nalogom iz inostranstva.

Druga činjenica, jeste da su policajci postupali po direktnom nalogu Višeg javnog tužioca Nataše Krivokapić. Nju je na to mesto doveo Nikola Petrović, i zajedno sa Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda, Ljubivojem Đorđevićem, javnim tužiocem Prvog OJT čine najjači pravosudni klan u Srbiji, i najmoćniju unteresnu grupu u Srbiji, u kojoj su i Nikola Petrović, Nenad Kovač, Zlatibor Lončar i Aca Đorđević. Kum Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, je Ljubivoje Đorđević, i upravo je njegovo tužilaštvo nalagalo da se policija onako blamira i oduzima jaja od građana.

Poznato je da sam ja prvi pomenuo ime Nenada Kovača u javnosti, da sam najviše raskrinkavao kriminalne poslove ove grupacije, da sam podneo i krivične prijave protiv Kovača i Petrovića, i zato me ne čudi da je lično Nataša Krivokapić davala naloge policiji prilikom mog hapšenja.

AKO NE ŽELIŠ DA TE KRITIKUJU, ONDA NEMOJ NIŠTA DA PREDUZIMAŠ

Kao što je čitaocima Magazina Tabloid poznato, organizovao sam svakodnevne proteste od 20. juna, najpre sa ciljem da se spreče nelegalni i nelegitimni izbori, a onda sa ciljem da se ne konstituiše Narodna skupština na osnovu takvih izbora. Na žalost, ostao sam usamljen na srpskoj opozicionoj sceni.

Niko iz opozicije nije bio zainteresovan da spreči održavanje izbora. Jedan deo je učestvovao na njima, a jedan deo je bojkotovao, i to na način da omogući Vučiću da ih nesmetano pokrade i konstituiše vlast. Posle izbora opozicija se trudila da spreči proteste, a kad su buknuli da ih razvodnji i ugasi.

U tome je prednjačio Savez za Srbiju, i mediji poput N1 i Nove S. Jedini je DJB imao drugačije namere, oni su hteli da iskoriste proteste da se operu od učešća na izborima i davanja legitimiteta Aleksandru Vučiću, i ponovo se predstave kao opozicija.

Ako ništa, poslednjih meseci pale su maske i skoro svima u Srbiji postalo je jasno da nema opozicije, da su svi deo zajedničkog sistema, i da se političarima ne sme verovati, već se moraju prinuditi da se pismeno obavežu narodu, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovorinošću.

Lično sam, zbog svoje borbe, konkretnih rešenja ali i direktnog ukazivanja na kriminal i nezakonitosti, poimenično pominjući konkretne aktere, ma ko oni bili, bio izložen, naročito u poslednjih mesec dana, organizovanoj kampanji, i od vlasti, i od opozicije, sa ciljem moje diskreditacije, i gašenja protesta, jer i jednima i drugima protest ne odgovara zato što spovode istu agendu i služe istom gazdi.

Optuživan sam od građanske opozicije da sam odgovoran za rasturanje protesta, a ja sam jedini pozivao na proteste, i svaki dan sam na ulici.

Ti koji su me napadali nisu pozivali na proteste, naprotiv plašili su ljude i odvraćali od protesta sa koronom, niti su dolazili na proteste, niti su se na bilo koji način konkretno bunili, osim statusa na društvenim mrežama.

Upravo su društvene mreže stvorile i jedan novi fenomen - dežurne pljuvače. To su ljudi koji pljuju svakoga koji nešto radi i koji se bori za promene. Šta god da uradite, bićete kritikovani, i ti pljuvači neće biti zadovoljni. Jedini način da izbegnete pljuvanje je da ništa ne radite, osim da kao i oni sve kritikujete krijući se iza tastature.

Ja sam radio najbolje što sam znao i umeo. Da li sam grešio? Naravno da jesam, grešio sam, ali radio sam ono što je u mojoj moći.

Voleo bih da sve sam mogu da završim - smenim Vučića, srušim sistem, sve ih pohapsim, i onda obezbedim narodu slobodne izbore. Ali na žalost, nisam supermen. Uradio sam najbolje što sam mogao, sa resursima kojima sam raspolagao.

Voleo bih da imam novca kao Dragan Đilas, ali na žalost nemam i nisam milioner. Ne mogu da obezbedim autobuse, novac za kampanju, nemam televizije, već naprotiv, svi me ignorišu.

Ono što je bilo u mojoj moći, ja sam uradio, i šta god da se desi, mirno mogu da pogledam sutra i svoju decu, i bilo koga u ovoj državi.

Jer sutra kada dođe finale izdaje Kosova i Metohije, ekonomski kolaps i glad, kada nas budu terali da se vakcinišemo, kada budu odvodili komšijsku decu jer roditelji nisu hteli da ih vakcinišu, ili se neki drugar moje dece razboli od vakcine, kada neki migrant izbode nekog ili siluje nečiju ćerku, kada tad narod krene da kuka i potstavi pitanje šta je ko radio, mirne savesti mogu da pogledam svakog u oči i da ulicom šetam visoko podignute glave, jer znam šta sam radio da sve to sprečim.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane