Natrag

Tabloid istražuje

Kako nam ukradoše zlato? (1)

Zlatna groznica usrećila Kineze

Kao direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, od 2000 do 2014 god, stekao sam veliko iskustvo u oblasti rudarstva i metalurgije i dođem do saznanja, iz prve ruke, kako je opljačkan RTB Bor i ostala rudna bogatstva Srbije. U više navrata sam pokušavao da to sprečim ali nažalost sve dosadašnje vlasti su bile jače od mene i ja u tome nisam uspeo. Jedino što sam uspeo jeste da zajedno sa svojim saradnicima sačuvamo Institut i da od njega stvorimo jednu prepoznatljivu svetsku ustanovu, koja može da se nosi sa svim savremenim problemima iz oblasti rudarstva i metalurgije. To mi je velika satisfakcija i time se ponosim.

Piše: prof. dr Vlastimir Trujić

Nisam poznat vašim čitaocima, pa da se predstavim: završio sam Tehnički fakultet u Boru, koji pripada pod strogim kriterijumima Beogradskog Univerziteta.

Post diplomske studije sam završio na Tehnološko -metarulškom Fakultetu u Beogradu, gde sam odbranio i magistarski rad, sve za 5 godina.

Doktorirao sam na Zagrebačkom Univerzitetu za tri godine.

Sve ovo uz dug, mukotrpan i ozbiljan rad, za razliku od sadašnjih diploma i doktorata, na tera, mega i giga univerzitetima.

U moje vreme, uslov za odbranu doktorata, bila su potrebna dva naučna rada u vodećim svetskim naučnim časopisima.

Ja sam samo iz doktorata objavio 12 naučnih radova u vodećim svetskim časopisima.

Ukupno imam objavljeno oko 120 naučna i stručna rada.

Inače, Srbija ima stručnjaka, istraživača i naučnika i sa više objavljenih radova od mene i šteta je za Srbiju što oni ne vode našu zemlju nego to čine ovi sa kupljenim diplomama i plagiranim doktoratima.

Svoju karijeru započeo sam kao asistent na Tehničkom fakultetu u Boru, a zatim nastavio kao profesor.

2.000. godine, nakon promena, postavljen sam za direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, a zatim više puta izabran po konkursu za direktora Instituta sve do 2014 godine.

Ovo mi je omogućilo da u praksi steknem ogromno iskustvo iz oblasti rudarstva i metalurgije i dođem do saznanja, iz prve ruke, kako je opljačkan RTB BOR i sva ostala rudna bogatstva Srbije.

Ja sam u više navrata, kao direktor, pokušao da to sprečim, ali nažalost, sve dosadašnje vlasti su bile jače od mene.

Ipak, uspeo sam da zajedno sa svojim saradnicima sačuvamo Institut i da od njega stvorimo jednu prepoznatljivu svetsku ustanovu, koja može da se nosi sa svim savremenim problemima iz oblasti rudarstva i metalurgije.

To mi je velika satisfakcija i time se ponosim.

Pošto nisam mogao sam da sprečim pljačkanje rudnog bogatstva Srbije koje je neverovatno ogromno, ja sam rešio da vam iznesem na videlo istinite dogadjaje vezane za ovu našu nesreću.

Nadam se da će ova moja svedočenja pomoći da svi zajedno stanemo na put ovoj nesreći i tako zadržimo rudna bogatstva Srbije za njene gradjane i buduće generacije.

......

Rimljani, a kasnije i Srpska vlastela zlato za svoje potrebe su u istočnij i jugoistočnoj Srbiji prvo dobijali ispiranjem zlatonosnih peskova, a kasnije i eksploatacijom zlatonosnih kvarcnih žica.

Turci su zlato iz naših krajeva uzimali od naroda kroz harač. Hajduci su deo toga vraćali presretanjem njihovih karavana, praveći zalihe, da kada dodje vreme, sakupe plaćenu vojsku, koja će da otera Turke iz Srbije.

Legenda kaže prema proroku, Harambaše Popa Martina, da je život tadašnjih hajduka bio mnogo težak, ali da će doći vreme kada će se hajduci smestiti u bele dvore, tamo raditi i lepo živeti.

To se u Srbiji uveliko obistinilo dolaskom zadnjeg direktora RTB Bor. Razlika u odnosu na davno prošla vremena je samo u tome što je haranbaša sa tadašnjim hajducima pljačkao turke dok je sadašnji haranbaša sa svojim hajducima u belim dvorima pljačkao Srbe u svojoj državi.

U današnja vremena, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, kao nezavisna kuća od RTB-a Bor, je trebao da sprovede kompletnu proceduru nezavisne kontrole sadržaja zlata u svim najbitnijim fazama proizvodnje u RTB-u Bor, međutim to njemu u praksi nije bilo dozvoljeno.

Naime, uzorkovanje rude, anoda bakra i katodnog mulja iz elektrolize, radili su ljudi iz RTB-a Bor. Zbog toga, ovde se može postaviti pitanje reprezentativnosti takvih uzoraka, iako su oni posle slati na analizu u Institut.

Institut je uzorkovao i kvalitativno analizirao samo ulazni koncentrat, katodni bakar i finalno zlato, što je nedovoljno za jednu potpunu kontrolu proizvodnje.

Urađene hemijske analize zlata u procentima ili gr/t, nisu praktično mogle ničemu da posluže jer nije postojala sigurna i nezavisna kontrola masa ulaza i izlaza, odakle su uzeti uzorci. Čak i u samoj zlatari, sa njihove strane ne postoje uredne knjige o evidenciji masa.

Sve u svemu, analize na zlatu radi kontrole od strane države i javnosti, bile su obesmišljene, i služile su samo užem menadžmentu RTB-a Bor, kako bi znalo kako i koliko mogu da se udenu u manipulacijama sa zlatom, pa i drugim metalima, srebrom, platinskom grupom metala, sa jedne strane i da se pred javnošću, sa druge strane kaže da eto oni prate proizvodnju preko hemijskih analiza Instituta.

Medjutim, ako se malo više godina vratimo unazad, recimo između 1970 i 1990 godine, tada je odgovornost radnika i rukovodstva bila nešto veća i kada je proizvodnja katodnog bakra bila najveća i iznosila oko 150 000 t godišnje. Analizom podataka iz tog perioda može se doći do zaključka da se na svakih proizvedenih 30.000 tona katodnog bakra dobijala oko jedna tona zlata, oko 6,5 t srebra i oko 100 kg platinskih metala.

Pošto se radi o istim ležištima tada i danas, bez obzira na moguće osiromašene rude danas, odnos sadržaja bakra i zlata ostao je približno isti tj. na svakih 30.000 t katodnog bakra, dobija se oko 1 000 kg zlata.

Imajući u vidu odnos između težine proizvedenog katodnog bakra i težine proizvedenog zlata iz ranijih perioda kao i približan bilans sadašnjih ulaza i izlaza metala, u proizvodnju i iz proizvodnje, dolazi se do zaključka, da počev od 2015. godine pa na ovamo, po godinama nedostaju najmanje sledeće količine zlata:

2015. = 200 kg

2016. = 350 kg

2017. = 250 kg

2018. = 180 kg

Podaci za 2015. i 2016. se uglavnom slažu sa podacima koje je već izneo i dr Branislav Mihailović, narodni poslanik Dveri iz Bora.

Na osnovu ove analize može se zaključiti da je svake godine u Boru iz proizvodnje, u proseku, nedostajalo oko 250 kg zlata.

Preračunato na 8 godine unazad, za period vladavine zadnje garniture direktora, to iznosi oko 250 kg x 8 godina = 2 000 kg (ili 160 poluga od 12,5 kg) što je u evrima po tadašnjim cenama iznosilo oko 60.000.000 EU.

I ovo nije sve, ovde nisu uzete u obzir količine zlata iz uvezenih (koncentrata) obično sa povećanim sadržajem zlata u papirima, koji nije hteo niko van da preradi zbog povećanog sadržaja štetnih elemenata (kao što su arsen, živa i kadnijum). Analize ovih koncentrata obično nisu bile rađene u našoj zemlji, već su uzete zdravo za gotovo, onako kako ih je uvoznik donosio i predstavio, što nije smelo da se radi iz više razloga.

Dostavljene analize su obično imale uvećanu vrednost sadržaja zlata u odnosu na stvarni sadržaj, tako da je na kraju usluge, nedostatak zlata nadoknađivan uvozniku iz zlata sirovina RTB-a Bor, obzirom da su se ti koncentrati pri preradi mešali sa našim koncentratima.

Ovde je tretman uvoznih koncentrata u knjigovodstvu vođen kroz ugovore kao „USLUŽNA PRERADA", međutim oni su za RTB Bor, iako je bio u velikim finansijskim problemima realizovani kao „OTKUP KONCENTRATA", obzirom da se privilegovanom uvozniku odmah dostavljalo zlato i bakar sa lagera iz domaćih sirovina.

Na taj način su svi iz dila bili odmah namireni. Opet protivzakonito. Službenik iz uprave, koji je imao usmeni prigovor ili nije hteo da potpiše sumnjive ugovore o preradi koncentrata bivao je smenjen i postavljen sa kvalifikacijom na niže radno mesto ili je dobijao otkaz ugovora o radu. Zbog korumpiranog sudstva taj je gubio sve sudske presude i ostao je na ulici bez posla. Tako i ovi koji su ostali, kao verni saradnici, nisu baš čisti jer kriju pravu istinu o mahinaciji.

Dodatno, za krađu zlata iz pogona zlatare RTB-a Bor, štampa je zadnjih godinu dana dosta pisala. Prema podacima koje ja imam, policija je utvrdila da je u krađi stvarno učestvovalo više lica. Uglavnom su to bili radnici iz RTB-a, koji su uz pomoć stražara isključivali kamere u toku operacije.

Kako je navedeno, oni su u periodu od 2014. do 2017 (za tri i po godine) ukrali 243 kg zlata. Ako ovu cifru uporedimo sa 2.000 kg, koja u bilansu za zadnjih 8 godina nedostaje, to je svega 12%. Ovo potvrđuje da su glavni lopovi sa druge strane, tj. koji učestvuju u krađi sa 88%, a njih za sada niko nije dirao. Tresla se gora rodio se miš.

Ja bih se ovde samo upitao, a to su morali i drugi da su smeli, kako su saučesnici naučili i mogli da isključe sigurnosne kamere, da bi iznosili zlatonosne muljeve ili zlatonosne poluproizvode?

Logika nalaže, da su to verovatno videli od svojih visoko pretpostavljenih, koji se verovatno nisu brukali sa iznošenjem zlatonosnih muljeva ili poluproizvoda, već su to u ovom slučaju mogle da budu gotove poluge.

Naravno, sve su to za uže posmatrače u zlatari bile potrebe ozbiljnih poslovinih partnera, recimo partnera iz uslužne prerade, ili potrebe za narodnu banku. Papiri sve trpe i lako se zamenjuju ako je potrebno. Ovoga puta dobar deo papira za bilans masa, kako su utvrdili i veštaci, brojni doktori nauka iz Instituta i IHTM u Beogradu, nedostaje ili nije uredno vođen.

Ovo stručnjake Instituta IHTM dodatno dovodi u sumnju da možda nedostaje 900kg zlata za tri i po godine. To se bliži mojim procenama da za 8 godine nedostaje oko 2000kg zlata, samo što su ovde mnogo krupniji lopovi, koji će verovatno ovoga puta ostati nedodirljivi.

Ako bi se pitali šta je bilo sa unutrašnjom kontrolom u RTB-u Bor i samoj zlatari, odgovor bi bio:

Pa, gde sme stražar ili niže pretpostavljeno lice da pita visokopretpostavljenog, kuda ide sa polugama?

Zbog bezbednosti transporta, i očuvanja lepog radnog mesta, to je moralo da ostane tajna.

Naši političari, a pre svega botovi SNS-a, tvrde da RTB Bor, nije imao para za istraživanje i nove investicije, pa čak ni znanja, te su zbog toga, morali i čak su srećni (kako kaže Vučić) što su našli strateškog partnera za prodaju RTB-a Bor. Moje obrazloženje našim čitaocima na to je da:

To mogu da pričaju samo „političke starlete", kako ih ja nazivam, oni koji su opljačkali Bor, i oni koji bez razmišljanja svojom glavom slepo veruju sadašnjoj vlasti i medijima.

Da obrazložim: Bor je u sprezi menadžmenta RTB-a Bor sa bratijom iz svih dosadašnjih vlasti od 2000. godine pa na ovamo, naročito sa poslednjom bratiom, bio toliko opljačkan da se već nalazio na izdisaju.

Zato je sadašnja vlast bila srećna kada ga je prodala. Znanja za razvoj je bilo tu na samo 3 km od RTB Bor, u svetski opremljenom i organizovanom Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor, ali njima znanje nije bilo potrebno, oni su znanje ignorisali.

Da su poslovali domaćinski, samo od para zlata koje nedostaje u bilansu zadnjih 8 godina, a koje, kako smo izračunali, iznose oko 60 000 000 EU, Srbija je mogla da ima svoj novi rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki", koji je dat Kanađanima. Kanađini su tvrdili da su u njega uložili oko 90 000 000 US a prodali su ga Kinezima za 1,66 milijarde dolara.

Institut iz Bora je mogao taj rudnik da pripremi Srbiji za 50.000.000 evra i da ostane još 10.000.000 evra za druge potrebe.

Da se vratimo samo na stari RTB Bor i pokušamo da rezimiramo šta su Kinezi od zlata dobili kupoprodajom?

Raspoloživo zlato iz utvrđenih geoleških rezervi.

U ležištima Bora: 200 tona

U ležištima Majdanpeka: 128 tona

Ovo znači da ukupno raspoloživo zlato u geološkim rezervama Bora i Majdanpeka iznosi: 200 t + 128 t = 328 t

Ako pretpostavimo da će se tokom eksploatacije, po dosadašnjoj tehnologiji, od toga iskoristiti samo 1/3 zlata, onda će se izvući oko 110 tona, što je u novcu samo od zlata iznosilo 3.300.000.000 evra.

Na to će se platiti rudarska renta od 5% što iznosi 165 000 000 EU. Tako će samo od zlata ostati čista dobit od 3 135 000 000 EU.

Kako je prodajom RTB-a Bor kinezima pripalo 63% a Srbiji 37% to znači da kinezi samo od zlata dobijaju: 110 t x 0,63 x 0,95 = 65,8 t, ili 65,8 t x 1 000 kg x 30 000 EU/kg = 1. 974.000.000 evra.

Ako se zna da su Kinezi kupili RTB Bor za 1.460.000.000 USD = 1 302 320 000 evra, proizilazi da su samo u zlatu pozitivni oko 671.000 000 evra. Ostali 63%, srebra, platinskih metala, selena i bakra dolazi im džabe, kao i turistički objekti, hotel Jezero sa pratećim objektima, jezerom, Dom odmora, šume, njive i pašnjaci, u ukupnoj površini od oko 1000 hektara.

Kada je u pitanju rudna renta, u svetu ona za naftu i gas iznosi od 10 do 22%. Za metalične sirovine, kao što su naše, ona se kreće od 5% do 10%. Kod nas ona iznosi 5%.

Dodatni prihod Srbije je trebao da bude i porez na dobit preduzeća (ukupni prihodi umanjeni za troškove preduzeća) koji u Srbiji iznosi 15%. Međutim, prema novoj uredbi, o porezu na dobit: Članovi 50 a, v, g i e, imamo sada da ako neko u preduzeće uloži preko milijardu dinara (a to je preko 9,5 mil USD) i zaposli 100 novih radnika, onda se oslobađa plaćanja poreza na dobit u roku od 10 godina.

To znači da, ako se ovo prihvati Srbija od poreza na dobit u narednih 10 godina ne može da očekuje ništa.

Dodatno, utvrđene rudne rezerve zlata u budućem novom rudniku „Čukaru Peki", ustupljene Kanađanima a posle prodate Kinezima iznose: 370t Au.

Ako se od toga, tokom eksploatacije, izvuče 1/3 Au, dobiće se 123 t Au.

Od toga Srbija može da očekuje samo 5% rudarske rente za zlato, kao i za bakar. To je za zlato 6,1 t Au i ništa više.

Ostalih 116,9 tona ostaće Kinezima.

Zaključak:

Za RTB Bor se može reći da je, zbog nedoma-

ćinskog poslovanja do zadnjeg trenutka, morao da se spasi i proda. Na taj način smo iz njega samo od zlata, za sva vremena izgubili deset godina 15% poreza na dobit, 65,8 tona Au i pripremljen jedan novi veoma bogat rudnik zlata i bakra pored Bora, koji se zove „Čukaru Peki", gde smo izgubili 116,9t zlata.

Ovim smo završili sa sutrašnjim zlatom iz Majdanpeka, Bora i Čukaru Peki kod Bora.

Nedozvolimo da nam preostalo zlato u Srbiji ide na isti način.

Probudi se narode, i uzmi svoju slobodu i svoja prirodna bogatstva u svoje ruke za sebe i za svoje buduće generacije. Ne dozvolimo da buduće generacije strancima budu najamna radna snaga, na svojoj dedovini. Ako bi smo domaćinski poslovali, samo od čiste dobiti u rudarstvu, svaki gradjanin Srbije bi mogao da ima mesečno po par stotina evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane