Natrag

(P)likovi

Braća iz klana spakovali Vučića na doživotnu robiju koja ga čeka

I vođa srpskog kartela ima svog Sema Gravana

Ako se ispuni dečački san Aleksandra Vučića, kad ode u političku penziju postaće košarkaški trener. Ako se ispuni san normalnih građana Srbije, Vučić će uskoro nestati s političke scene i košarkom će moći da se bavi samo na zatvorskom igralištu, u Gvantanamu ili Zabeli. Procene pokazuju da ima 40 odsto šanse da postane trener, a 100 odsto da ga čeka duga, duga robija. O pritiscima koje na srpskog diktatora vrše američke optužnice i domaći svedoci saradnici Nebojša Stefanović, Željko Mitrović i Marko Čadež, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić može da se opusti, ne preti mu nikakva budućnost. Nema je. Gotov je. "Sam sebi je iskopao grob, sad može samo da legne u njega i čeka da ga zatrpaju", tvrdio je Vučić krajem 2009. godine za Mlađana Dinkića.

Surova igra sudbine sad je njega dovela u sličnu situaciju. Još nije legao u vlastitim rukama iskopanu raku, ali cvili u strahu od neizbežnog susreta s odgovornošću za sva zla koja je naneo Srbiji, a i šire.

Američke obaveštajne službe i pravosudni organi završili su nekoliko istraga, napisane su optužnice i sad je samo pitanje vremena kad će Vučić čuti: "Gospodine, uhapšeni ste. Imate pravo da ćutite, sve što kažete može i biće upotrebljeno protiv vas."

U Vučićevom slučaju, to upozorenje je nepotrebno. Kad mu stave lisice na ruke, on će, junak, zanemeti od straha.

Magazin Tabloid je u prošlom broju opisao korupcionašku aferu "Folksvagen", u kojoj su, po poternici američkog Ministarstva pravde, na osnovu optužnice suda u Mičigenu, već uhapšena dva bivša direktora tog automobilskog giganta. S tom aferom povezan je i slučaj u kome su Vučić i njegov poslovni partner Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar, na nezakonit način lobirali u trgovini akcijama "Folksvagenovog" kooperanta. Na taj način naneli su štetu interesima američke kompanije, koja je istisnuta iz posla. "Folksvagen" se nagodio s američkim tužilaštvom, platio odštetu 2,8 milijardi dolara i pustio niz vodu svoje menadžere. Pustio je i Vučića.

Ti tamni oblaci još su nad Vučićevom glavom, a sad se našao i na udaru gromova iz nove, mnogo krupnije, akcije američkih organa. U okviru borbe protiv terorizma, koju je pokrenula administacija predsednika Donalda Trampa, sprovedena je istraga poslovanja američkih i međunarodnih kompanija koje su osumnjičene za saradnju, sponzorisanje ili pranje novca kojim su finansirane organizacije "Antifa" i "Black lives matter".

Spisak kompanija pod istragom ima 397 strana, a mnoge su poslovno povezane sa srpskim državnim i privatnim preduzećima, određenim medijima i nevladinim organizacijama. Na "crnoj listi" nalaze se Elektroprivreda Srbije, Telekom, Telenor, VIP, pa i onih 500 pravnih i privatnih lica čije bankarske račune proverava srpska Poreska uprava.

Naravno, i Vučiću je jasno da je to udar na političko-poslovnu mrežu Džordža Soroša, čiji je i on deo. Vučić se odmah distancirao od Soroša i pristao na saradnju s američkim obaveštajnim službama. To će raditi sve dok tragovi prljavog novca ne stignu do njega. Onda će sabotirati sve akcije i odgovornost prebacivati na državne institucije, koje rade sporo, na šta on, tobože, ne može da utiče. Taj trik je primenio prošle godine, kad je, preko policije i tužilaštva, blokirao operaciju "Familija".

Istu proceduru je ponovio prilikom nedavne akcije FBI, kad je uhapšeno 11 osoba osumnjičenih za hakerske prevare, kojima su nelegalno zgrnuli više od 70 miliona dolara. Kriminalna grupa je nesmetano radila od 2011, a i ko zna dokle bi da se nije umešao FBI. Srpsko Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije se bavilo takvim istragama, ono se koncentrisalo na progon građana koji na Fejsbuku i Tviteru pišu uvrede na račun upišanog diktatora. Zbog psovki i uvreda na račun Vučića i članova njegovog kartela, na stotine ljudi je hapšeno i osuđeno, a hakeri su nesmetano razvijali svoje internet platforme za pljačku.

Pored insitucionalnih i transparentnih zakletvi na lojalnost, Vučić šalje i prikrivene poruke. Džordž Soroš je 12. avgusta proslavio 90. rođendan. Njegov sin Aleksander na Tviteru je delio bezbrojne čestitke, koje su stizale sa svih strana sveta. Starom Sorošu su sve najbolje poželeli mnogi državnici, vlasnici moćnih kompanija i medija. Samo od Vučića ni traga, ni glasa. Na državne jasle priveo je većinu srpskih sorošoida, Angeli Merkel i Emanuelu Makronu i njihovim medijima hvali se prijateljstvom s imenjakom Sorošem, ali ne sme ni da lajkuje tvit s rođendanske proslave starog simbola globalizma.

Vučićev teško i nepopravljivo oštećeni nervni sistem ne može da podnese kad cici_mici ili buble_bable na Tviteru napišu da je žvalavi peder. To ga prvo baci u histeričnu želju za osvetom, da bi, na kraju, pao u mračnu depresiju.

Ne može ni da se zamisli šta mu je prolazilo kroz glavu dok je čitao kajron na Fox News u kome se navodi da, uprkos upozorenjima Vašingtona, namerava da kupi kineski raketni sistem za protivvazdušnu odbranu. Vučiću je jasno da takva objava u udarnom terminu, u emisiji "Tucker Carlson Tonight", nije podjebavanje anonimnih tviteraša, nego stav Trampovog štaba.

- Svaki put kad odlučimo da nešto kupimo, uvek neko ima nešto protiv. Još nismo kupili kineski sistem za protivvazdušnu odbranu FK-3, razmišljali smo o tome i videćemo još koliko novca imamo. Sistem FK-3 nije na spisku za sankcije nadležnog američkog ministarstva - rekao je Vučić posle saopštenja Ambasade Sjedinjenih Država u kome je Srbija upozorena da ne kupuje kinesko naoružanje.

Amerikanci su se protivili i nabavci ruskih MIG-ova i helikoptera, pa ih je Srbija ipak kupila. Podvio je rep tek kad je Pentagon poveo istragu vojne i bezbednosne saradnje Srbije i Rusije.

Priteran uza zid, Vučić je izmislio aferu o špijunu iz ruske ambasade i pokrenuo medijsku hajku protiv nepostojeće ruske "duboke države", koja priprema državni udar kojim bi ga zbacila s vlasti. Istovremeno dok se ulizivao Amerikancima, spletkario je s iranskim generalom Kasemom Solejmanijem, koga je američka bomba raznela na paramparčad.

Raznela bi i Vučića, koji je tada trebalo da putuje u Iran, ali morao je da otkaže let jer je otrovan traksilijumom, pa je ležao na Vojno-medicinskoj akademiji. Sad, u inat Amerikancima, od Kineza kupuje PVO. Kao u svojoj stranci, koaliciji i na celoj srpskoj političkoj sceni, Vučić tako šibicari i s najjačim svetskim silama.

Na tom zanatu obogatio se Sejdo Sultan, legenda beogradskog asfalta. Početkom devedesetih, Sejdo je operisao na uglu Sremske ulice. Mušterije je zamajavao glupim šalama i preglasnim smejanjem, kao zvučnom zavesom iza koje je mešao kutije šibica. Dok su shvatili šta se dešava, da je svaka kutija prazna, da nema kuglice, Sejdo je već pokupio alat i nestao niz ulicu Maršala Birjuzova. Danas to na političkoj sceni radi Sultan Alek, ali s velikom razlikom.

Sejdo je imao pouzdane saradnike, koji su mu srcem i telom pomagali kad prigusti, a Vučićevi ortaci iz naprednjačkog kartela već su se kandidovali za status svedoka saradnika.

Prvi je to uradio Siniša Mali. Još pre dve godine, kad je pritisnut istragom poslovanja njegove četiri of šor firme s Devičanskih ostrva. Da ne bi morao da objašnjava kako je preko "Etham Invest & Finance Corp." i "Brigham Holding & Finance Inc." kupovao apartmane u Bugarskoj i kako je preko "Alessio Investment Ltd." i "Busby Financial Corp." sam sebi prodavao akcije i pritom ostvarivao astronomsku zaradu, Mali je američkim istražnim organima ponudio mnogo veći ulov - braću Vučić.

Uloga nezvaničnog ključara trezora braće Vučić omogućila mu je pristup većini njihovih računa u stranim bankama, pa i uvid u tok novca, koji je plasiran u sivoj zoni, naročito u projekat "Beograd na vodi".

Vučić je obavešten o izdaji Malog, ali ne zna šta je sve cinkario. Ne sme ni da pita, da ne naruši ravnotežu straha. Vučić ima milion karakternih i intelektualnih nedostataka, ali ima i istančan instinkt za samoodržanje, svojstven svakom uličnom kriminalcu.

Dobro zna koga i kad sme da napadne, ali i koje neprijatelje da prigrli, da ih drži što bliže, kako bi ih kontrolisao. Tako se ponaša i prema Malom. Dao mu je da vodi Ministarstvo finansija. Zadovoljio je njegove političke i poslovne ambicije, a pritom ga uvukao u svoje kriminalne kombinacije da bi, kad počnu da padaju, pali zajedno.

Siniša Mali nikad nije bio Vučićev sluga. Oni su oduvek imali partnerski odnos, tako da zaštita vlastitih interesa, čak i po cenu izdaje, nije iznenadila ni jednog, ni drugog.

Nikakvo iznenađenje nije bilo ni cinkarenje Marka Čadeža, koji je najzaslužniji za raskrinkavanje afere "Jovanjica".

Tokom 2018. i 2019. godine, američka služba za borbu protiv trgovine narkoticima DEA presekla je nekoliko švercerskih kanala, koje su kontrolisali pripadnici naprednjačkog kartela.

Na osnovu iskaza uhapšenih kriminalaca, agenti DEA došli su do saznanja o "Jovanjici", najvećoj evropskoj plantaži marihuane. Umesto da se maltretiraju po sremskom blatu, obratili su se za pomoć svom starom saradniku-informatoru Marku Čadežu.

Čadež je, kao predsednik Privredne komore Srbije, blisko sarađivao s Predragom Koluvijom, vlasnikom plantaže "Jovanjica". Iako je Koluvija već bio hapšen u Nemačkoj zbog proizvodinje i prodaje marihuane, Čadež ga je ubacivao u državne delegacije, da putuje na sajmove i druge zvanične događaje.

Američkim agentima nije bilo potrebno da prete Čadežu. Čim su ga pitali za "Jovanjicu", ispričao je sve što zna, uključujući i to da taj posao, te vrste i tog obima, ne bi bilo moguće organizovati u Srbiji bez pomoći braće Vučić.

Pre 13 meseci, dok je u direktnom televizijskom prenosu čitao svoj i tuđe dosijee, Aleksandar Vučić je rekao da je BIA još od 2007. godine "pratila Čadeža i tako pokrivala odnose prema Nemačkoj". I CIA je preko Čadeža pokrivala mnoge odnose, ne samo prema Johanesu Hanu, nego i one prema braći Vučić.

Ako ga nije iznenadila izdaja Malog i Čadeža, Vučić se šokirao kad je saznao da ga je prodao i Željko Mitrović. To nije očekivao.

Mitrović je ucenjen svim i svačim. Poslovna imperija, koju je izgradio oko Televizije Pink, postoji samo na papiru. Onog trena kad bi morao da vrati dugove, Mitrović bi stavio ključ u bravu i omču oko vrata.

Pored toga što je najsiromašniji bogataš na svetu, Mitrović je ucenjen sudskim postupkom koji se još vodi protiv njegovog sina Aleksandra zbog ubistva Andree Bojanić u saobraćajnoj nesreći. Šest i po godina posle te tragedije, Apelacioni sud je, krajem januara ove godine, poništio presudu, kojom je Aleksandar Mitrović oglašen krivim, i vratio na ponovno suđenje.

Kad se tome doda mogućnost obnavljanja istrage smrtnih slučajeva Mitrovićeve ljubavnice Ive Bodružić i njene mame Nade, Vučić je pretpostavio da zvanični vlasnik Pinka neće imati hrabrosti da mu se suprotstavi.

Kao uvek, Mitrović je stao na stranu jačeg. A, američke obaveštajne službe jače su od Vučića i njegovog kartela. Postoji nekoliko ozbiljnih razloga, odnosno spornih poslova, kojima je Mitrović privukao pažnju američkih obaveštajnih službi. Pored istrage koja se vodi povodom pedofilske afere "Picagejt", u kojoj se pominje i Mitrovićeva ćerka Andrea, postoje i tragovi koji ukazuju na nezakonito finansiranje kampanje Hilari Klinton na prošlim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Mitroviću, odgovori, kome si dao pet miliona evra mita da bi dobio kredit od 27 miliona evra? Na čiji račun u Ukrajini si uplatio te pare? E, to je pravo pitanje za tebe - rekao je Srđan Nogo krajem 2017. godine na protestu Dveri pred zgradom Televizije Pink.

Isto pitanje je ponavljao nekoliko puta u Skupštini, ali nije dobio odgovor. Mitrović o tome ne sme ni da pisne u Srbiji, ali propevao je pred američkim obaveštajcima. Njima je priznao da ga je Vučić prinudio na tu finansijsku malverzaciju. Prema tim informacijama, Vučić je obezbedio Mitroviću kredit od 27 miliona evra, koji mu dala AIK banka. Sa dva miliona evra je odmah otplatio deo poreskih dugovanja, a pet miliona evra je uplatio na račun u jednoj ukrajinskoj banci. Mitrović tvrdi da ne zna dalji tok novca, ali, na osnovu posrednih saznanja, pretpostavlja da je s tih pet miliona evra raspolagao Džozef Bajden. Verovatno je i taj novac uložen u kampanju Hilari Klinton.

Vučić je obavešten i o Mitrovićevoj izdaji, ali još ne ulazi u otvoreni sukob. Njega ne štedi, kao Malog. Naprotiv, koristi svaku priliku da se iživljava, da ga kinji pred saradnicima. Mitrović junački trpi, dok ga Vučić zapišava, on ćuti kao zaliven. Ćuti i čeka da se točak okrene, pa kad on opet bude gore, da se sveti.

Kampanja protiv Mitrovića pokrenuta je objavljivanjem podatka da on i njegova kompanija "Pink International" duguju 250 miliona dinara poreza. Kad se afera razmahne, otkriće se da je to samo mali deo duga koji imaju sve Mitrovićeve firme. Vučić je do skora dozvoljavao Poreskoj upravi da Mirovićeve dugove reprogramira i podeli na po 93 rate, pa i da mu državne agencije daju kredite za fantomske poslove. To je prošlost. Sad obojica igraju na sve ili ništa.

Nebojša Stefanović još od maja prošle godine igra tu igru. Kao i Mitrović i, uostalom, kao i svaki drugi kriminalac, Stefanović nije samostalno, iz rodoljubivih ili pravdoljubivih razloga odlučio da se suprotstavi poludelom šefu. Na to je bio prinuđen kako bi spasio svoju glavu, ogrezlu u kriminalu i korupciji. Sa zadovoljstvom je obavio prvi zadatak - najurio je Dijanu Hrkalović iz MUP-a Srbije.

Kasnije je sproveo akciju u kojoj su uhapšeni Koluvija i ortaci iz "Jovanjice". Više od toga nije mogao. Vučić ga je lako izolovao i okružio svojim kriminalcima iz MUP-a. Ipak, Stefanović je pre nekoliko dana uspešno okončao azerbejdžansku aferu.

Kad je objavljeno da je jermenska vojska u sukobu sa Azerbejdžanom koristila srpske minobacačke granate i drugo naoružanje, javnost se bavila nagađanjem ko je prodao oružje kojim je napadnuta prijateljska država.

"Tajkunski mediji i tajkunski političari vode kampanju protiv odbrambene industrije Srbije. Sve to rade da bi Bugari uzeli deo tržišta, pa bi posle kukali kako Krušik nema posla. Koja je to zemlja kojoj, po njima, smemo da prodamo oružje? Mi se striktno držimo propisa kome izvozimo, ko je krajnji korisnik", odgovarao je Vučić na kritike jednog dela opozicije.

Mediji su još raspravljali ko je izdao dozvole za prodaju oružja Jeremeniji, Tadićeva ili Vučićeva vlast, kad je Stefanović otišao u posetu Azerbejdžanu. Pažnju javnosti je privuklo to što je ministar policije putovao avionom Pink Erlajnz, a ne onim u vlasništvu Vlade Srbije. Obe teme - prodaja oružja Jermenima i izbor avio-prevoznika - poslužile su samo kao dimna zavesa kojom je Stefanović prikrio prave razloge putovanja u Baku.

Pinkov avion je izabran kako bi se sakrio identitet Stefanovićevog nevoljnog saputnika, azerbejdžanskog ambasadora u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini Eldara Hasanova.

Sa lisicama na rukama, Hasanov je transportovan kući, da tamo bude zvanično uhapšen.

- Uhapšen je ambasador Hasanov. On je optužen da je proneverio krupnu sumu budžetskih sredstava, kao i za druge prekršaje. Krivični postupak je u fazi istrage - navodi se u saopštenju pres-službe Državne bezbednosti Azerbejdžana.

"Drugi prekršaji" su vezani za ambasadorove poslovne kombinacije u Srbiji. Početkom izbijanja pandemije korona virusa, Hasanov je obezbedio novac za kupovinu mašina za proizvodnju zaštitnih maski. U saradnji sa Zlatiborom Lončarom, Hasanov je organizovao ceo poslovni sistem, koji je maske prodavao u Srbiji, Azerbejdžanu, još nekim istočnoevropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Američke službe su pokrenule istragu zbog sumnje da poslovni partneri Hasanov i Lončar prepakuju kineske maske i prodaju kao srpski proizvod. Da bi se olakšala istraga, Stefanović je dobio zadatak da ambasadora vrati kući.

Vučića je obradovalo uništavanje poslovne kombinacije Lončara, i tu aferu će iskoristiti da se konačno reši Doktora Smrt. Međutim, sreću mu kvari činjenica da su Amerikanci za sprovođenje te akcije izabrali dr Stefanovića, koji se takođe nalazi na listi za eliminaciju iz vlasti.

Na obaranju Aleksandra Vučića više rade njegovi najbliži saradnici i strani agenti nego opozicija. Ne podrivaju ga na spornim političkim temama, nego kriminalnim aferama. Vučić je svestan koliko je to opasno i da će, u finalu, dovesti do njegovog pada, ali ipak koristi prostor za manipulaciju.

Kao što je nekada mešetario u Srpskoj radikalnoj stranci i danas među naprednjacima, Vučić pokušava da balansira u odnosima s velikim svetskim silama. Pristao je da bespogovorno služi Angeli Merkel, a onda je odbacio njen stav o nepromenjivosti granica Srbije i Kosova. Amerikancima se žali da ga podriva ruska "duboka država", a Rusima tvrdi da mu Amerikanci pripremaju ukrajinski scenario. Istovremeno dok po svaku cenu želi da se približi Trampu, sarađuje s Kinom i Iranom, i to baš u poslovima koji su na crnoj listi Bele kuće.

Kao Sejdo Sultan, meša kutije, a ne sme nijednu da podigne, jer bi se videlo da ni pod jednom nema kuglice. Primitivnim spletkarenjem namerava da kupi vreme i produži boravak na vlasti. Uveren da je najpametniji na svetu, misli da je tako balansirao i njegov najnoviji idol - drug Tito.

Identifikaciju s Brozom, Vučić koristi i kao repromaterijal za propagandu namenjenu domaćem glasačkom tržištu. Otkad je ušao u politiku, sve svoje postupke opravdavao je pozivanjem na neke ličnosti iz srpske istorije. Kad je huškao u ratove, pozivao se na Karađorđa: "Neki kažu da bismo nacionalne interese bolje zaštitili na način Miloša Obrenovića, pregovorima sa onima koji nas ubijaju. Istorija je dala svoj sud. Karađorđevića danas ima po celom svetu, ima ih nekoliko stotina. Obrenovićeva loza se ugasila, nema nijednog potomka knjaza Miloša. To je rezultat njegove podaničke politike", govorio je Vučić u maju 1995, na poslednjoj radikalskoj turneju po Republici Srpskoj Krajini. Takvim pričama doprineo je realizaciji politike "svi Srbi u jednoj državi", nema veze što su im kuće ostale s one strane granice.

Transformisan u naprednjaka, Vučić se odrekao Karađorđa i prigrlio Miloša. "Bio je to čovek iz dubine duše srpskog naroda, oštrog uma, vanredne hrabrosti, kojoj je granica bila razum, a kome je životna misija bila sloboda. Kada se u obzir uzmu okolnosti vladavine, međunarodne prilike i stepen razvijenosti srpskog društva početkom njegovog doba, teško je reći da je Srbija u novom veku imala sposobnijeg vladara od Miloša Velikog", sad Vučić hvali ukletog knjaza.

Srpske patriote Vučića ne porede samo s Vukom Brankovićem, nego i sa Milanom Obrenovićem. Kralj Milan je 1894. izvršio državni udar tako što je stavio van snage Ustav iz 1888. godine. Isto je uradio Vučić s Briselskim sporazumom 2013, kojim je pogazio Ustav iz 2006.

- Kralj Milan je na početku karijere bio vatreni rusofil. Od Rusije je uzimao kredite, a 1876. godine je organizovao dolazak ruskih dobrovoljaca u srpsko-turskom ratu. Kad mu više nisu bili potrebni, otarasio ih se i otišao u drugu krajnost. Preko svoje Napredne stranke, kralj Milan je vodio rusofobsku kampanju kao što sad rade Pink, Kurir, Srpski telegraf... Kralj Milan je 1881. zaključio Tajnu konvenciju, kojom je spoljnu i unutrašnju politiku Srbije predao u ruke Austrougarskoj, kao što je Briselskim sporazumom Srbija prepuštena na upravu Evropskoj uniji. Milan je najkorumpiraniji vladar u novijoj srpskoj istoriji. Lično se bogatio i zaduživao državu. Neuravnoteženo se ponašao u privatnom i javnom životu. Huškao je na rat protiv Bugarske 1885. Posle poraza kod Slivnice, prvi je pobegao, Garašanin je jedva uspeo da ga zaustavi u paničnom begu i to već na srpskoj teritoriji. Vučić je 1995. godine, pre pada Srebrenice, u Narodnoj skupštini izjavio da za jednog Srbina treba ubiti sto muslimana, a 20 godina kasnije je panično bežao po proplancima iznad Srebrenice, dok su ga gađali kamenjem i papučama. Nekoliko dana kasnije je igrao šah i grlio se i ljubio sa Bakirom Izetbegovićem na Kalemegdanu i Skadarliji, iako je sarajevska štampa tvrdila da je upravo Izetbegović organizovao tuču u Srebrenici - opisao je prof dr Dejan Mirović za Magazin Tabloid sličnost između kralja Milana Obrenovića i još nekrunisanog kralja Aleksandra Vučića.

Kralj Milan je preživeo tri prava, a Vučić hiljadu nepostojećih atentata. Milan Obrenović je dobrovoljno napustio Srbiju, otišao je u Beč, gde je umro. Aleksandar Vučić, kako sada stoje stvari, neće dobrovoljno napustiti Srbiju, ali, da je pametan, već bi počeo da pakuje pinkle za put u Gvantanamo.

Vučić je mislio da je nedodirljiv, ali ima i on svog Sema Gravana, svedoke pokajnike.

Za budućnost Srbije bilo bi bolje kad bi srpski narod imao snage sam da se oslobodi diktatora, ali šta je, tu je. Uostalom, Amerikanci su ga postavili na vlast, neka ga i obaraju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane