Natrag

Tabloid istražuje

Zašto je srpski diktator Vučić uključen u svaku korupcionašku aferu, pa i sa Bajdenom?

Međunarodni lanac ih veže, on će i da ih sveže

Džozef Bajden, kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ima značajnu ulogu u međunarodnoj korupcionaškoj aferi. Pod njegovim okriljem organizovana je prevara s tarifama gasa, pomoću koje su političari i tajkuni opljačkali 1,5 milijardu dolara iz Ukrajine. Preko banaka čiji je vlasnik Viktor Pinčuk deo tog plena, 29 miliona dolara, prebačen je 2016. godine u fond Hilari Klinton, tadašnjeg kadinata Demokratske stranke na predsedničkim izborima.

P. Popović

Pod pokroviteljstvom Džozefa Džoa Bajdena napravljena je šema za pljačku građana Ukrajine. U saradnji s ukrajinskim vlastima pre sedam godina je promovisana strategija „energetske nezavisnosti". Umesto ruskog, Ukrajina je odlučila da kupuje tzv. evropski gas i to po većoj ceni. Novac, stečen na razlici u ceni, izvlačen je iz zemlje i uplaćivan na račune američkih kompanija i fondova, koje su kontrolisali Bajden i njegovi korumpirani saradnici, koji su „pokrivali" ovu prevaru.

Pljačka milijardu i po dolara izvršena je preko najveće ukrajinske kompanije za trgovinu energentima Naftogas. Šema za prevaru je toliko jednostavna i efikasna, kao da ju je smislio neki Srbin.

Zbog političkih nesporazuma, koji su kasnije prerasli u ratne, Ukrajina je obustavila kupovinu ruskog gasa. Naftogas u zvaničnim saopštenjima ističe da ne uvozi ruski, nego evropski gas.

Trik je u tome što je reč o istom ruskom gasu koji prolazi gasovodom kroz Ukrajinu, da bi kilometar dalje, najčešće preko granice sa slovačkom, počeo da se vraća u Ukrajinu, ali s nazivom - evropski gas.

Razlika je samo u tome što ruski gas nije kupljen od ruskih, nego od fiktivnih kompanija, registrovanih u Evropskoj uniji, a iza kojih stoje ukrajinske firme povezane s upravom Naftogasa.

Cela prevara se zasniva na promeni naziva gasa, a omogućila je ogromnu zaradu svima koji su uključeni u taj sistem međunarodne korupcije. Konkretne brojke pokazuju razmere pljačke. Tokom tri i po godine, od 2015. do 2018, prosečna cena hiljadu kubnih metara gasa iznosila je 211 američkih dolara, a Naftogas ga je kupovao po prosečnoj ceni od 245,63 dolara.

Razlika iznosi skoro 35 dolara. U periodu od jula 2018. do aprila 2019. godine, prosečna cena u Evropi bila je skoro 238,5 dolara, a Ukrajina je uvozila gas po ceni od 288,5 dolara. Razlika iznosi 50 dolara na svakih hiljadu kubnih metara.

Pod maskom „energetske nezavisnosti" i pod zaštitom američkih političara, predstavnici ukrajinske vlasti su, u saradnji s menadžmentom Naftogasa, lažnim patriotizmom naneli su ogromnu štetu građanima Ukrajine.

Prvi pregovori o kupovini gasa iz Evrope počeli su u vreme Viktora Juščenka. Međutim, kompanije koje su se bavile prodajom ruskog gasa (poljski Gas Sistem, mađarski FGSZ ltd, slovački Eustrim i rumunski Transgas) dugo su odbijale da sarađuju s ukrajinskom kompanijom Ukrtransgas, koja se bavi prenosom i skladištenjem gasa. Kao razlog navedene su obaveze iz dugotrajnih ugovora sa ruskim Gaspromom.

Ukrajina je uvoz prirodnog gasa iz Nemačke, preko Poljske, počela u novembru 2012. godine u okviru priprema za priključenje Evropskoj uniji. Dopremanje prirodnog gasa iz Mađarske počelo je u aprilu 2013. godine. Do 2014. godine samo četiri kompanije su uvozila gas iz Ruske Federacije i Evrope. Tada je premijer Arsenije Janjecuk predložio da se poveća broj dobavljača. Politička odluka je doneta u formi Zakona o tržištu prirodnog gasa, koji je ukrajinski parlament usvojio 2015. godine.

Dakle, Ukrajina je tzv. evropski gas, u periodu od pet godina, platila skoro 1,5 milijardu dolara više od prosečne cene na tržištu. Veći deo tog iznosa je završio u džepovima pojedinaca iz Naftogasa i njihovih političkih partnera iz Ukrajine i Amerike.

Najveći uvoznik je kompanija s nazivom Energetski resursi Ukrajine (ERU). Tačnije, reč je o čitavoj grupi kompanija koje u svom imenu sadrže ERU, a koje su registrovane u Ukrajini i u još nekoliko drugih država. U tom sistemu se nalaze PE ERU Trgovina, DOO ERU Trgovina, ERU Korporacija i ERU Upravljačke usluge, koja je registrovana u SAD.

Prema podacima JuKontrola, u decembru 2018. godine, PE ERU Trgovina je promenila naziv u Vorlend Trgovina. Kao vlasnik kompanije označen je Andrej Favorov, koji je i zamenik predsednika Naftogasa Andreja Koboljeva.

Zvanični podaci pokazuju da su prihodi PE ERU Trgovine rasli do 2018, da bi posle došlo do blagog pada. U svakom sluačju, zarada se merila milijardama dolara. Na primer, u periodu od 21. jula 2016. do 23. juna 2017. kompanija je prebacila 348 miliona ukrajinskih hrivnji na račun ERU Upravljačke usluge DOO, a od 25. maja 2017. do 25. jula 2017. godine skoro 274 miliona hrivnji. Ukupno, više od 620 miliona ukrajinskih hrivnji, odnosno skoro 20 miliona evra. A, to su samo iznosi koje su otkrili ukrajinski istraživački novinari.

Iza poslovnog sistema ERU stoji Andrej Favorov, državljanin i Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Povratnik iz Moskve u SAD, vuče poreklo iz Odese. Radio je za američku kompaniju AES u zemljama "trećeg sveta", a od 2009. vodio je filijalu te kompanije za tržište u Istočnoj Evropi. Favorov je učestvovao u formiranju švajcarske kompanije DTEK Trgovina SA, zadužene za uvoz prirodnog gasa iz Evrope.

U novembru 2018. godine Andrej Favorov je postavljen za šefa Integrisanog odeljenja u Naftogasu, koji vodi njegov prijatelj i partner u pokeru Koboljev. Favorov je, očigledno, vredan kec u rukavu. Koboljev i njegovi saradnici nisu mogli da naprave ovu multimilionsku šemu bez neke uticajne "zaleđine". Ko se nalazi u "zaleđini" vidi se u Nadzornom odboru Naftogasa.

Na osnovu dekreta br. 1002 ukrajinske vlade, 5. decembra 2015. godine odobren je novi statut Naftogasa. Nezavisni Nadzorni odbor je dobio nikad pre viđena ovlašćenja za kontrolu nad kompanijom. Jedan od glavnih kreatora takve reforme Naftogasa bio je član Nadzornog odbora Amos Hohstajn. Na sajtu Naftogasa zabeleženo je da je on bio savetnik potpredsednika SAD.

Iako nije navedeno ime tog potpredsednika, jasno je da je reč o Džozefu Bajdenu. Pored toga, Hohstajn je bio šef potkomiteta za ekonomsku politiku i trgovinu američke Demokratske stranke.

U Stejt departmentu je počeo da radi 2011 godine, u Agenciji za energentske resurse. Tada je šef sektora za trgovinu gasom bio Karlos Paskval, zamenik američkog ambasadora u Ukrajini. Hohstajn je 1. avgusta 2014. postao koordinator za međunarodna energetska pitanja.

U svojstvu glavnog američkog diplomate za taj sektor, Hohstajn je blisko sarađivao sa potpredsednikom Džoom Bajdenom. Hohstajn nikad nije krio da bespogovorno sluša Bajdena. "Prisustvovao sam skoro svakom sastanku koji je potpredsednik Bajden imao sa predsednikom Porošenkom. Bio sam na svakom putovanju, učestvovao sam u većini telefonskih razgovora", priznao je Hohstajn.

Glavni Hohstajnov cilj bio je da izvrši pritisak na ukrajinske vlasti i predsednika Petra Porošenka kako bi ih prinudio da izvrše reformu državne kompanije Naftogas, koja je u tom trenutku kontrolisala oko dve trećine svih energentskih resursa Ukrajine. Pritisak je uspeo, poslovanje Naftogasa je reformisana u skladu s interesima Bajdena i Hohstajna.

Njih dvojica su, sudeći po tome da je deo ukradenog novca prebačen u američke kompanije, pokrivali tu prevaru.

Ukrajini je nametnut pogrešan model enegetske zavisnosti. Umesto da poveća sopstvenu proizvodnju, kupovinom gasa iz Evrope, preko posrednika, uvećana je cena. Procenti koje posrednici dobijaju u proseku iznose 35 do 50 dolara na hiljadu kubnih metara. Kako bi takvo poslovanje donelo profit, cene gasa u Ukrajini, za građane i preduzeća, u poslednjih nekoliko godina porasle su za deset puta. U istom periodu, državna kompanija Ukrgasvidobuvanija je smanjila proizvodnju sopstvenog gasa.

Pre nekoliko godina, Naftogas je najavio ambiciozni program "20/20", kojim je planirano da se proizvodnja gasa do 2020. godine podigne na 20 milijardi kubnih metara godišnje. U julu ove godine, Andrej Favorov je priznao da je taj program propao iako je u njega uloženo 40 miliona hrivnji. Drugim rečima, plan za sopstvenu proizvodnju su ubili radi sopstvenog prihoda. Da je proizvodnja u Ukrajini bila veća, smanjio bi se uvoz, a onda ne bi moglo da se ukrade toliko miliona dolara.

Ličnim primerom, to je dokazao i Koboljev, koji je građanima naneo veliku štetu, ali nije oklevao da primi stotine miliona hrivnji u bonusima, kao i milionsku platu. Milion hrivnji za svaki dan prekovremenog rada. Što je viša cena gasa za građane, veće su plate za vrhušku Naftogasa.

Ukrajina je zaustavila sopstvenu proizvodnju i povećala uvoz ruskog gasa, koji je nazvan evropskim. Nezavisni istraživači to ocenjuju kao akt izdaje i predlažu osnivanje privremene istražne komisije, koja bi sprovela istragu o međunarodnoj korupciji u koju su umešani ukrajinski državnici i tajkuni, kao i njihovi američki zaštitnici, na čelu sa Džoom Bajdenom.

Nezadovoljstvo u ukrajinskoj javnosti je toliko da su učesnici u prevari, pokušavajući da izbegnu vlastitu odgovornost, već počeli da se međusobno optužuju za izdaju i korupciju. Jurij Vitrenko, jedan od glavnih zvaničnika Naftogasa, nedvano je priznao da povećanje cene gasa nije ništa drugo nego plaćanje za korupciju i izostanak profesionalizma.

Pored Bajdena, Hohstajna i ukrajinskih političara i menadžera Naftogasa, značajnu ulogu u međunarodnoj korupcionaškoj aferi ima Viktor Mihailovič Pinčuk, osnivač Pinčuk Fondacije i vlasnik nekoliko banaka i kompanija. Pinčuk je 2015. godine sa 29 miliona dolara, ukradenih u Ukrajini, finsansirao predsedničku kampanju Hilari Klinton.

Kako je Pinčuk postao jedan od najkrupnijih ukrajinskih tajkuna vidi se iz nedavno objavljenog dokumenta. U "ličnom priznanju", overenom 27. aprila 1987. godine, Pinčuk je vlastitom rukom napisao: "Ja, Viktor Mihailovič Pinčuk, pristajem da dobrovoljno pomažem KGB-u u njegovom radu na zaštiti sigurnosti naše države. U svrhu saradnje, pristao sam da nikada ne oktrijem nikome dobro poznate forme i metode organa KGB, kao i osobe od interesa organima KGB kojih sam postao svestan. Pisane informacije, koje ću dostaviti, potpisivaću sa Valerij." Iste godine, Pinčuk je, za "Dan Čekista", koji su obeležavali KGB oficiri i agenti svakog 20. decembra, dobio zvaničnu čestitku za "plodonosan doprinos službi".

Poput mnogih drugih saradnika KGB-a, Pinčuk je vremenom postao filantrop i zastupnik demokratskih vrednosti, pa čak i finansijer kampanje Hilari Klinton. Međutim, skupo će platiti tu avanturu.

Zabrinut zbog istraga poslovanja njegovih banaka i firmi, Pinčuk se priprema za bekstvo iz Ukrajine. Već je najavljena prodaja njegove Kredit Dnjepr banke, a na rasprodaji su i ostala njegova preduzeća. Takođe, očekuje se i da likvidira svoju Fondaciju. Pinčuk je organizovao "crni petak" kako bi izvukao novac, očistio repove spornih kombinacija i zataškao tragove korupcije u koju su uključeni i političari iz Klintonove i Obamine administacije.

U ukrajinskom Jedinstvenom registru predistažnih radnji vodi se krivični postupak, zaveden pod brojem 12019000000001138, od 16. decembra 2019. godine, na osnovu prijave koju je podneo poslanik A. L. Derkača protiv Pinčuka.

Prema tim navodima, Pinčuk je osumnjičen da je "prisvojio izuzetno velike iznose sa računa u Delta banci i Kredit Dnjepr banci".

Zloupotrebe su izvršene preko austrijske Meinl Bank AG i kompanija Seisen Trading Limited, Agalusko Investment Limited, Melfa Group Ltd, Nasterno Commercial Limited, Tandice Limited, Tosalom Tradin Limited, Winted Tranding Limited i drugih kompanija.

Istraga bi trebalo da utvrdi poreklo 29 miliona dolara koje je Pinčuk Fondacija uplatila Klinton Fondaciji. Utvrđivanje tih činjenica će pomoći i u postupku kojim će u Sjedinjenim Američkim Državama biti utvrđena odgovornost Hilari Klinton.

Hilari Klintoj je i zvanično potvrdila da je primila donacije Pinčukove Fondacije, a detalje te transakcije utvrdili su novinari francuskog portala Mediapart, poznatog po istragama korupcije. Kejt Matberg, autorka teksta pod naslovom "Austrijska banka je bila umešana u ukrajinske šeme pranja novca", navela je da je sud Pečersku u maju 2016. godine potvrdio da su pojedine ukrajinske banke koristile tzv. šeme senki kako bi povukle novac kroz određene račune austrijske Mejnl banke. Na taj način napravljena je šteta od preko 800 miliona američkih dolara.

Među bankama koje su umešane u te prevare je i Kredit Dnjepr, čiji vlasnik je Viktor Pinčuk i koja je povezana sa Delta bankom, u kojoj je on deoničar i korisnik kredita i u Dnjepr i u Delta banci. Delta banka je u austrijsku prebacila više od 87 miliona dolara. Tim bankama su odobreni zajmovi od strane ukrajinske Narodne banke, i to sredstvima iz MMF-a. Ukrajina je sa MMF-om postigla sporazum 11. marta 2015. godine o novom četvorogodišnjem programu finansiranja od 17,6 milijardi dolara.

Istog meseca, Ukrajina je primila prvu tranšu od pet milijardi dolara. Iz tog paketa, Pinčukova Kredit Dnjepr banka dobila je stabilizacioni zajam od 357 miliona hrivnji. Narodna banka Ukrajine bila je daleko darežljivija prema Delta banci, kojoj je 2014. godine radi održavanja likvidnosti odobrila kredit u iznosu od 4,15 milijardi hrivnji, a zatim i stabilizacioni zajam od 960 miliona hrivnji.

Tajkuni i korumpirani bankari su, kao što je utvrđeno u sudskom postpuku, iz Ukrajine izneli 800 miliona dolara. Taj novac je, preko austrijske banke, prebačen u Fondaciju Pinčuk, a njegov deo je kasnije doniran Fondaciji Klinton.

Tim povodom, u Austriji se vodi krivični postupak protiv Majnl banke, kojoj je u međuvremenu Centralna evropska banka oduzela licencu za rad.

Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je istragu te šeme međunarodne korupcije velikih razmera. Deo dokaznog materijala, koji otkriva koji tajkuni i političari iz Ukrajine i SAD su umešani u korupcionašku aferu, dostupan je i široj javnosti.

U okviru akcije "Temida" objavljena su tri zanimljiva audio snimka. Na prvom je zabeležen razgovor između potpredsednika SAD Džoa Bajdena i predsednika Ukrajine Petra Porošenka od 19. avgusta 2016, kad su diskutovali o nacionalizaciji Privatbanke.

Taj razgovor nalazi se na linku .

Na linku nalazi se drugi razgovor Bajdena i Porošenka, koji su istog dana vodili na temu objavljivanja tzv. Crne knjige Stranke regiona. Na trećem snimku je razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i Porošenka. Oni su 30. aprila 2015. godine, samo dva meseca nakon bitke za Debaljcevo, razgovarali o međusobnoj saradnji, kao što može da se čuje na linku .

Tokom poslednje predsedničke kampanje i posle pobede Donalda Trampa objavljeni su brojni dokazi o međunarodnoj korupciji. Da bi sakrili tragove koji vuku prema njima, pojedinci iz vrha Demokratske stranke su odgovornost za aferu "Ukrajinagejt" pokušale da prebace na Trampa. S optužbom da je Tramp ucenjivao aktuelnog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, pokrenut je impičment. Američki Senat je u februaru ove godine odbacio te optužbe, a "Ukrajinagejt" je krajem aprila ušla u drugu fazu, u kojoj će dobiti sudski epilog i u Ukrajini i u Sjedinjenim Državama.

Andrej Teliženko, ukrajinski diplomata, koji je radio u ambasadi u Vašingtonu, nedavno je izjavio da je Petar Porošenko, dok je bio predsednik Ukrajine, dobio mito od 200 miliona dolara da zaustavi istragu spornog poslovanja kijevske kompanije Burisma. Rukovodeću funkciju u Burismi imao je Hanter Bajden, sin tadašnjeg potpredsednika i aktuelnog kandidata za predsednika SAD Džoa Bajdena.

Porošenko je dobio novac kako bi sprečio državnog tužioca Viktora Šokina da vodi istragu utaje poreza i pranja novca Burisme. Kad je Šokin smenjen, Džo Bajden se pohvalio da je izdejstvovao uklanjanje "tog kučkinog sina".

Državno tužilaštvo Ukrajine pokrenulo je 19. maja 2020. godine istragu protiv Porošenka pod sumnjom da je "sistematski koristio službeni položaj u periodu 2015-2016 suprotno interesima Ukrajine, što je dovelo do teških posledica po državne interese".

Tužilaštvo poseduje snimke razgovora između osoba "čiji su glasovi slični glasovima bivšeg predsednika Porošenka, bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena i bivšeg državnog sekretara SAD Džona Kerija".

Analizom razgovora utvrđeno je da je Porošenko u periodu od decembra 2015. do novembra 2016. godine počinio krivična dela iz člana 111 Krivičnog zakona Ukrajine, koji se odnosi na izdaju. Porošenko je svojim postupcima naneo štetu suverenitetu, ekonomskoj i informacionoj sigurnosti Ukrajine otkrivanjem državnih tajni predstavnicima strane države.

Porošenko je osumnjičen da je, zajedno sa Bajdenom i Kerijem, izvršio pritisak na Državno tužilaštvo kako bi bio smenjen tužioc Šokin, zaustavljen proces nacionalizacije Privatbanke i promenjena vlada Ukrajine. Porošenko, Bajden i Keri su izvršili krivična dela kako bi stekli finansijsku korist za sebe i druga fizička i pravna lica.

Do tih zaključaka došlo se analizom razgovora koje je Porošenko vodio s Bajdenom 11, 18. i 19.. februara 2016, zatim 22. marta 2016, 13. maja 2016. i 16. novembra 2016, kao i snimka razgovora tadašnjeg ukrajinskog predsednika s Kerijem od 3. decembra 2015. godine.

Grupa tajkuna i političara napravila je korupcionašku šemu, kojom su opljačkali Ukrajinu za više od milijardu i po dolara. Novac je, preko banaka i kompanija, prebacivan i na račune Džoa Bajdena i Hilari Klinton.

U određenim sudskim postupcima već je dokazana prevara i sankcionisani su neki od njenih učesnika.

Konačno rešenje te afere dogodiće se tek kad u Ukrajini budu procesuirani Porošenko i njegovi partneri iz vlasti i Naftogasa, kao i tajkun Pinčuk.

U Americi se čeka sudski epilog više skandala u kojima glavnu ulogu imaju Bil i Hilari Klinton. Pored drugih krivičnih dela, Hilari Klinton čeka kazna za pranje prljavog novca, koji joj je donirao Pinčuk.

Samo u Srbiji još nema ni najave istraga, kojima bi se utvrdila odgovornost srpskih tajkuna i političara u aferi "Ukrajinagejt". Po nalogu Aleksandra Vučića, Željko Mitrović je na račune ukrajinskih banaka 2015. godine transferisao pet miliona evra, koji su preko posrednika uloženi u gubitničku predsedničku kampanju Hilari Klinton.

U tim kombinacijama učestvovali su Miodrag Kostić i Tahir Hasanović. Tragovi postoje, ali ne i politička volja da se sprovede istraga.

Kao što je Porošenko omogućio da se novcem građana Ukrajine finansira kampanja Hilari Klinton, to je uradio i Aleksandar Vučić. Zasad, reagovalo je samo ukrajinsko tužilaštvo, koje priprema optužnicu protiv bivšeg predsednika zbog izdaje i nanošenja štete državnim interesima. Ni Vučić neće moći da izbegne odgovornost za učešće u ovoj korupcionaškoj aferi globalnih razmera.

antrfile

A od Šutanovca 370 miliona

Džozef Bajden je organizovao i politički pokrivao korupcionašku šemu u Ukrajini. Novac građana Srbije je uzeo na mnogo jednostavniji način. Magazin Tabloid je to opisao u nekoliko tekstova.

Bajden je prvi put u Beogradu bio kao član delegacije tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera. Trideset godina kasnije, u maju 2009, dočekan je s najvišim počastima.

U Palatu Srbija ušao je kroz špalir gardista, a na crvenom tepihu pozdravili su ga Boris Tadić, Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac. Jeremiću je rekao: "Ti si taj mali, koji nam pravi probleme oko Kosova". Šutanovca je zagrlio, on nije pravio probleme gazdama iz NATO.

Kao ministar odbrane, kada ga je Boris Tadić stavio pod istragu BIA, zbog najtežeg kriminala koji je izvršio sa Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a Jugoimport, spasio se hapšenja tako što je mister Bajdenu dao 370 miliona dolara od plena, jer je irački dug od preko dve milijarde dolara prema srpskoj namenskoj industriji prodao američkoj kompaniji za 200 miliona, a ostatak podelio sa Bajdenom.

Od Vučića nije bilo toliko koristi, ali njih dvojica se nadaju Bajdenovoj pobedi na predstojećim izborima u Americi, pa da i u Srbiji naprave šemu kakva je primenjena u Ukrajini.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane