Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države (28)

KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE

Branislav GULAN, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, književnik i publicista, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava GULANA ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' dobitnik je ,,VELIKE DARODAVNICE'' - NAJVIŠEG PRIZNANJA Društva za narodno prosvećivanje SVETIONIK iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se novo i dopunjeno izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Zahtev za gašenje požara

Kako bi se poboljšalo stanje u stočarstvu, u vremenu od 2016. do 2018. godine Republika Srbija je iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu.

Međutim, po izveštaju Državne revizorske institucije, izveštaju o reviziji svrsihshodnosti poslovanja, odnosno efektivnosti podsticaja u stočarstvu (Beograd od 17. decembra 2019. godine, Broj 4000 - 1115/2019-04/15), i pored uloženog novca za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja. Dakle, nema povećanja proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva.

Proizvodnja i potrošnja mesa u Srbiji poslednje tri decenije godišnje opada za dva do tri odsto. U 1990. godini kada se raspadala SFRJ, u Srbiji je proizvedeno 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo se po jednom stanovniku oko 65 kilograma mesa. Od 1996. godine imamo dozvolu da godišnje u EU možemo da izvozimo 8.875 tona ,,bebi bifa''. Toj brojci se nikada nismo primakli. Recimo da od 2015. godine do kraja 2020. godine. Prosečno godišnje izvozimo između 300 i 400 tona! Danas se proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta mesa i troši po 34 kilograma! Istovremeno sa smanjivanjem broja stoke opadao je i izvoz. Primera radi u vreme raspada SFRJ iz zajedničke države u svet se izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a od toga je iz Srbije bilo oko 30.000 tona. Danas se se taj izvoz smanjio za 100 puta! Godišnje se izvozi izmeđi 300 i 400 tona! Da bi se to poboljšalo, 2014. godine doneta je Strategija razvoja poljoprivrede i sela, koja važi do 2024. godine. Usvojila ju je Vlada Srbije, ali nikada nije stigla do Skupštine Srbije. Sa njom je planiran godišnji rast poljoprivrede od 9,1 ili 6,1 odsto. To su bile samo želje za aktuelne političare. Strategija, ali je i danas validna u fiokama Vlade, je nerealna, neostvariva, netačna i štetna, pa se ni danas ne ostvaruje. Jer, u prvoj godini njene primene pad je bio osam odsto, zatim rast je bio osam odsto, pa pad od preko 10 odsto, pa rast od oko 15 odsto i u 2019. godini pad od 0,1 odsto. Poslednje tri decenije rast poljoprivrede u Srbiji je samo 0,45 odsto godišnje! DRI je na 85 strana utvrdila da i pored uloženih 28 milijardi dinara za dve godine u vremenu od 2016. do 2018. godine, nisu postignuti željeni ciljevi u rastu proizvodnje u stočarstvu i izvozu iz ove delatnosti!

Bez razvijenog stočarstva nema ni razvijene poljoprivrede, a ni države. Uprkos najavama da će država učiniti sve da ojača i razvija stočarstvo u Srbiji, ova grana poljoprivrede je i dalje na izuzetno niskom nivou. Stočarstvo se nalazi na nivou Srbije iz 1910. godine! Podaci pokazuju da smo trenutno po razvoju stočarstva bar tri decenije iza susedne Hrvatske. Broj goveda, koza, svinja iz godine u godinu je sve manji. Farme se zatvaraju, a štale, obori i torovi za ovce ostaju prazni. Zato i ne treba da nas čudi taj podatak, ako znamo da u srpskim selima ima oko 200.000 praznih kuća.

Poljoprivredu Srbije danas čini:

56.910 gazdinstava;

Oni obrađuju 3.476.788 hektara zemljišta;

Prosečna njiva je 4,5 hektara;

Malih gazdinstava koja koriste posede do dva hektara veličine imamo 217.682;

Svaki 14 nosilac gazdinstva je mlađi od 40. godina;

Godišnje se rađa manje od 64.800 beba, a umire oko 102.000 žitelja; Po selima se sad traži ko će biti poslednji da sahrani onog koji umre i da ugasi svetlo!

U Srbiji danas postoji 878.000 goveda;

U oborima se tovi oko 2,7 miliona svinja. To je na niovu 1955. godine:

Gaji se 1,7 miliona ovaca i 196.000 koza;

Kada je živinarstvo u pitanju gaji se do 20 miliona grla živine od koje se proizvodi oko 80.000 tona mesa;

U vlasništvu pčelara je 914.000 košnica;

Državne subvencije po hektaru su oko 35 evra. U EU su od 480 do 900 evra po hektaru. Mi zato nismo konkurentni u proizvodnji. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji godišnje je od četiri do 5,5 milijardi dolara. To je oko 1.000 evra po hektaru. Sa takvom proizvodnjom naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni u svetu. Cilj je da to bude bar 5.000 dolara po hektaru!

Ukupan izvoz agrara u 2019. godini bio je vredan tek 3,62 milijarde dolara;

Prosečna starost ljudi koji obrađuju zemlju je oko 61 godina. Njive obrađuje i 120.000 onih koji su stariji od 70. godina;

U Srbiji od 4.709 sela nestaje svako četvrto ili njih 1.200!

Broj stanovnika opada u 86 odsto sela!

Po ustavu ne postoji kategorija selo, već naseljeno mesto!

U njima je 50.000 praznih kuća bez vlasnika i 150.000 u kojima trenutno niko ne živi;

Više od 1.000 sela nema prodavnice, a 500 njih nema puta ni vezu sa svetom;

Ljudi su to videli i shvatili pa odsutaju od velike proizvodnje;

Najkritičnije stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara učestvuje samo sa 30 odsto! To je nivo najnerazvijenijih zemalja sveta!

(Izvor Zelena knjiga i RZS u 2018. i 2019. godini i dokumentacija B. Gulana)

PROIZVODNJA I PRERADA MESA U SVETU, EU I SRBIJI: Starost i malobrojnost radnika

Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 2,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlja, čemu teži Srbija, treba da ima svinja koliko i stanovnika, dakle 1:1. Godišnje se do sada uvozilo oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Taj uvoz u 2020. godini biće dvostruko veći i na njega će biti potrošeno više od 100 miliona dolara. Ako se pogleda istorija, Srbija je nekada, 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. To je bilo znatno više od SAD koji su tada na 1.000 stanovnika imali između 800 i 900 svinja. Dakle, bili smo razvijeniji od SAD! U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih!

PROIZVODNjA I PRERADA MESA, SVET, EU I SRBIJA: U svetu se godišnje proizvede 336 miliona tona mesa (2018. godine). Pre pola veka se proizvodilo oko 70 miliona tona;

KINA: Afrička kuga svinja se prvo pojavila u Kini gde se broj SVINjA smanjio sa 442 miliona u 2017. na 310 miliona krajem 2019. godine. Zbog toga Kina povećava uvoz sa 500.000 tona mesa u 2014. na 3,5 miliona tona u 2020. godini;

U Evropskoj uniji ima 87,4 miliona goveda, 148,2 miliona svinja i blizu 100 miliona ovaca i koza. U državama članicama EU u 2017. godini proizvedeno je 45,2 miliona tona mesa;

U Srbiji stočarstvo u BDP poljoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalja (sve ispod 60 odsto);

Stočarstvom se u Srbiji bavi ukupno 444.000 gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava;

U stalnom porastu je uvoz mesa i prerađevina. U Srbiji se uzgaja oko 878.000 goveda (tovom se bavi 130.000 gazdinstava i proizvede se oko 76.000 tona mesa), ima manje od 2,7 miliona svinja (uzgojem se bavi 140.559 gazdinstava i proizvede oko 300.000 tona mesa), ima 1,7 miliona grla ovaca (prosečno se proizvede godišnje oko 30.500 tona mesa), koza 196.000 (uzgojem se bavi 46.000 gazdinstava), proizvede se oko 16 miliona komada živine (uzgojem se bavi 340.000 gazdinstava i proizvede se oko 106.000 tona mesa godišnje). Procene su i da ima i oko 15.000 konja u Srbiji;

Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 2,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlja, čemu teži Srbija, treba da ima SVINjA KOLIKO I STANOVNIKA - DAKLE 1:1!

Izvoz mesa i živih životinja u 2016. godini iznosio je 45,4 miliona dolara;

Proizvodnja svih vrsta mesa u Srbiji za dve i po decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje! Prema podacima RZS u 2019. godini prosečno se po stanovniku potrošilo 50 kilograma mesa i proizvoda od mesa;

U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih;

Fokus proizvodnje mesa u Srbiji je na zadovoljenju sopstvenih potreba, uz nazovi mali izvoz. Godišnje se uvozi oko 56.000 tona svinjskog mesa;

Prosečna potrošnja mesa po stanovniku u 2018. godini bila je manja od 40 kilograma po stanovniku. I to 5,6 kilograma goveđeg, 16,4 svinjskog, 16,9 pilećeg i 2,3 kilograma ostalih vrsta (piše u izveštaju IPARD za EU)

KARAKTERISTIKA ZA SRBIJU: Pozitivna je promena ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost članova gazdinstava, kao i starost mehanizacije (prosek je 25 godina);

Prosečna starost na selu je 61 godina, dok je broj lica u porodičnom gazdinstvu najčešće jedan ili dva;

Uočeno je da ima dosta napuštenih gazdinstava;

SRBIJI SE preporučuje podržavanje proizvodnje bez GMO, i rast organske proizvodnje (koja se sad obavlja na 0,4 odsto obradivih njiva ili na oko 15.000 hektara) Vrednost izvoza iz organske poljoprivrede je oko 23 do 25 miliona dolara godišnje. Tradicionalnih proizvoda, geografski zaštićenih artikala i proizvodnja proizvoda višeg kvaliteta. Činjenica je da Srbija već duži vremenski period nije konkurentna ni po ceni niti po ujednačenosti kvaliteta u izvozu mesa;

Šta nam je činiti ?

Kako bi se poboljšalo stanje u stočarstvu, u vremenu od 2016. do 2018. godine Republika Srbija je iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu. Međutim, po izveštaju Državne revizorske institucije, izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja, odnosno efektivnosti podsticaja u stočarstvu (Beograd od 17. decembra 2019. godine, Broj 4000 - 1115/2019-04/15), i pored uloženog novca za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja.

Dakle, nema povećanja proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Državna revizorska institucija je vlast obavezala da utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu stočarske proizvodnje, obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i da predloži rešenja za dalji razvoj. DRI je na 85 strana utvrdila da Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu!

Prilikom planiranja nije se polazilo od potreba poljoprivrednika (stočara ima oko 440.000) već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, u izveštaju DRI piše, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu pa, iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina koje čine oko 35 odsto planiranih sredstava. Prebacuje u tekuću godinu. Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve, jer odlučivanje o zahtevima predugo traje.

Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im novac biti na raspolaganju da obnovi proizvodni ciklus. Uprava nema propisane interne procedure u postupku dodele podsticajnog novca pa postoji rizik da poslovni procesi, između ostalog, i zbog toga dugo traju.

U izveštaju DRI, između ostalog se kaže: Izmenama Uredbi i pravilnika, Ministarstvo poljoprivrede je u toku godine prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazivali trend rasta i tako se prilagođavali konstantnom rastu zahteva za podsticaje.

Novac u bunaru!?

Tako i pored prirodnih pogodnosti i resursa za razvoj stočarstva, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u obimu proizvodnje i izvozu, posmatrano po vrstama životinja. Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu. Međutim, ta dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom vremenu ostvario strateške ciljeve. I pored uloženog ogromnog novca za razvoj stočarstva, vidljivih rezultata nema. Konkretno, broj proizvedenih grla, osim u oblasti ovčarstva, ima trend pada.

Razlog je i u smanjivanju broja gazdinstava, pa se prognozira dalje stagniranje u ovoj oblasti. Dakle, narodni novac od 28 milijardi dinara je bačen u bunar! Nije doneo očekivane i obećane rezultate, nije povećan broj kvalitetne stoke ni proizvodnja mesa, za to orpavdanja nema, ali se ni ne zna gde je novac potrošen! Na obećano nije!

Videvši šta se sve dešava u stočarstvu Srbije, vlasnici tovne junadi, njih 240, su se udružili, izabrali vođu a to je Čedomir Keco, nekadašnji političar i novinar. On im je vođa i zajedno su krenuli sami da rešavaju nagomilane probleme! Uzeli su sami da rešavaju probleme jer su čekali od države, tri decenije i dočekali, da im se pruža pomoć za tov novih gubitaka!

To znači da rešenje problema sve predlažu Vladi šta i kako treba da radi u ovoj oblasti, navodi predsednik Udruženja stočara tovne junadi Agroprofit, Čedomir Keco. Ove mere države su lako primenljive i dugoročno obezbeđuju stabilnost. Naravno ako se sve ispoštuje što im stočari predlažu. Za realizaciju se koriste postojeće službe - Uprave za agrarna plaćanja, veterinarska služba, carine... Ovom intervencijom koju predlažu vlasnici tovne junadi otvara se mogućnost utakmice među izvoznicima i klaničarima.

Nije potreban tender. Broj grla za ovu vrstu prodaje je neograničen i nije opterećen papirologijom. Osnovni kontakt je između farmera i kupaca. Kupac, izvoznik ima veliku odgovornost da državnoj administraciji prosledi valjanu dokumentaciju, navodi Keco. Zato sve ovo što se sad radi predstavlja samo gašenje požara u ovoj oblasti.

Ukoliko se to ne shvati ozbiljno i ne uradi sa ovo malo junadi što nudimo, u budućnosti, opet ćemo čekati neku priliku da ih ubeđujemo da tove junadi, i da im obećavamo kako tržište samo čeka njihovu robu. Međutim, kada to urade, kao sada, uvek dođu problemi. Problemi su i kada nemamo, a još veći kada imamo stoke.

Naravno obećali smo im boljitak sad, pa evo imaju probleme. I to ne samo ovi što tove junad. U ,,sosu'' su i drugi, pre ostalih farmeri koji su nekada imali pune obore svinja, a sad je to na nivou od pre šest i po decenija! Probleme imaju i oni koji imaju stada ovaca, koza, Svi su u problemima.

Ukoliko propustimo i ovu šansu, ponovo će se isprazniti staje i obori svinja. Neće biti tova junadi. A, znamo da se čekalo protekle tri decenije da smo ubeđivali stočare da napune staje i da tove junad, jer je to šansa u izvozu i boljitak za celu Srbiju.

Za zemlje koje znaju da to iskoriste jeste. Za njih je šansa (primer Hrvatske). Šansa koja se koristi je za države sa sposobnim kadrovima da u nesvrstanom svetu pronađu kupce za ovo meso. Imali smo pre jedne decenije neuspeo pokušaj da stvaramo ekonomske ambasadore. Ali, osim troškova za njihov provod i život po ambasadama u svetu, ništa drugo nismo dobili.

Sad nemamo ni nekadašnjih komercijalista koji su bili sposobni da prodaju sve što se u nekadašnjoj Jugoslaviji proizvodilo. Ali, zato govorimo da svaka roba ima svog kupca? Budućnost za Srbiju se nalazi u zemljama bivšeg nesvrstanog sveta, pre svega u Africi. U njoj postoji tržište gde može da se prodaje hrana! U svetu je gladno svakog sekunda više od milijardu ljudi koji su neuhranjeni. Mi kao da smo slepi pa to ne vidimo, bolje rečeno da ne znamo da koristimo!

Član tog udruženja Tibor Berze iz Utrina, kod Subotice, jedan od najvećih vlasnika farmi tovne junadi u Srbiji kaže:

U Srbiji godišnje kao višak imamo 130.000 komada muške junadi. Još se nudi 60.000 komada ženske teladi, a 160.000 ženske teladi služi za rasplod ili deo završi u sivoj zoni -izvoza. On još dodaje da tov junadi danas predstavlja i socijalnu komponentu.

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine.

S obzirom na potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 - 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti stočari i za svinje. Sad u oborima imamo samo 2,7 miliona komada što je na nivou 1955. godine.

Devastacija stočarstva najbolje se vidi na proizvodnji svinjskog mesa. Proizvodi se prosečno oko 270.000 tona godišnje. Davne 1866. godine Srbija je po broju svinja na 1.000 stanovnika bila ispred SAD! ? Godina Broj svinja

1984. 5.492.000

1985. 5.000.000 ? 1987. 5.079.000

1988. 4.311.000

1989. 4.981.000 ? 1990. 4.238.000 ? 1991. 4.263.000 ? 1992. 3.752.000 ? 1993. 3.998.000 ? 1994. 3.599.000 ? 1995. 4.086.000 ? 1996. 4.345.000 ? 1997. 4.119.000 ? 1998. 4.058.000 ? 1999. 4.293.000 ? 2000. 4.066.000 ? 2001. 3.615.000 ? 2002. 3.587.000 ? 2003. 3.634.000 ? 2004. 3.439.000 ? 2005. 3.165.000 ? 2006. 3.999.000 ? 2007. 3.832.000 ? 2008. 3.594.000 ? 2009. 3.631.000 ? 2010. 3.489.000 ? 2011. 3.287.000 ? 2012. 3.139.000 ? 2013. 3.144.207 ? 2019. 2.700.000

(BROJ U 2019. GODINI PRE POJAVE AFRIČKE KUGE KADA SU UNIŠTENA LEŽIŠTA GDE JE BOLEST PRONAĐENA)

(Izvor: dokumentacija B. Gulana)

Industrija pred kolapsom

Mesna industrija u Srbiji je pred kolapsom jer nema kome da ponudi svinjsko, goveđe i pileće meso, pošto su hoteli i restorani zbog pandemije virusa COVID-19 prazni, nema stranih i domaćih turista, a i izvoz je obustavljen.

Suvlasnik Industrije mesa „Matijević" Zoran Matijević kaže da je leti najveća potražnja za mesom svih vrsta, pa zbog toga i cene porastu, ali je sada tržište prezasićeno zbog pada izvoza i nedovoljnog broja i domaćih i stranih turista, odnosno potrošača. „Na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, ponuda je velika jer nema izvoza, cene su pale i proizvođači su u velikom problemu", rekao je Matijević.

On ističe je da je sa junećim mesom već dve godine problem jer, posle najave ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvođači su povećali tov, a tursko tržište sad ne pokazuje interesovanje za sve te količine.

On je rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen „politički aranžman", ali da je takav dogovor zbog politike i propada i da je „nepouzdan za proizvođače". „Junetina sada u Srbiji košta od 150 do 180 dinara žive mere, a ranije se prodavala i po 250 dinara po kilogramu", rekao je Matijević.

Dodao je, da zbog smanjene potrošnje u kompaniji „ne mogu da se reše bifteka, kao najkvalitetnijeg junećeg mesa". Matijević je ukazao da je piletina pre godinu i po dana koštala oko 260 dinara po kilogramu, a danas se nudi po 160 do 180 dinara, što je oko 20 odsto ispod rentabilne cene.

Jedan od razloga što je cena mesa opala je, kako je rekao, i veliki uvoz mesa treće kategorije, mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, zbog čega su dve velike industrije mesa u Srbiji zatvorila klanice i uvoze ga. „Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine.

Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan", rekao je Matijević. Hrvatska je, kako je naglasio, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa. I

zvoz prerađevina u Bosnu i Hercegovinu je, po njegovim rečima, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan jer su to tržište u međuvremenu zaposeli proizvođači iz drugih zemalja.

Vlasnik klanice „Đurđević", Milenko Đurđević (donedavni suvlasnik i klanice u Šidu) rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu 2020. godine zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca", rekao je Đurđević.

Dodao je da su do 2019. godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži.

TOVLJAČI JUNADI U NEIZVESNOSTI I NADI

Izvoz u Tursku na vidiku

Proizvodna grupa ,,Agroprofit'' koju čini 240 tovljača junadi raspolaže sa 15.000 grla. Odbijen kupac za 3.000 grla iz Albanije

Ma koliko izgledalo ironično i cinično, farmeri su se obradovali porukama ministra finansija Siniše Malog da će zbog otežanog poslovanja hotelijera isplatiti podsticaje po registrovanom ležaju više od 200 evra. Takvo dobročinstvo države, smatraju farmeri, otvara put i za rešavanje zastoja u prodaji utovljene junadi, koji je nastao u vreme pandemije i nedostatka potrošnje junećeg mesa u turističkim destinacijama.

Tovljači junadi su zaista bez rešenja o prodaji, a o ceni koja zadovoljava njihove potrebe veoma daleko. Upravo zbog takve situacije Udruženje „Agroprofit" iz Novog Sada, u čijem sastavu je Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa, je prihvatilo preporuku da do 26. avgusta obustavi prodaju. Većina od 240 farmera u proizvodnoj grupi u protekla tri dana nisu želeli da prodaju junad po ceni manjoj od dva evra za kilogram žive mere.

Iz Mačve i Srema Udruženje je obavešteno da i drugi farmeri u ovom regionu izbegavaju kupce i da svi zajedno čekaju pomoć vlade i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U delu Banata i Bačke pojedini farmeri i danas su bili primorani da svoja grla prodaju po 1,50-1,60 evra/kg (rasa holštajn).

Danas je među stočarima pozitivno prihvaćena vest da dugo najavljivani izvoz junećeg mesa u Tursku može biti nastavljen ovih dana, ali se o otkupnoj ceni junadi za ovu potrebu nije mogao saznati nijedan detalj. Farmeri, uglavnom oni koji u tovu imaju više od deset grla, smatraju da bi za njih izuzetan doprinos države bio u premiji od 20.000 dinara za isporučeno june na njihovu adresu, uz već ranije utvrđenu premiju od 15.000 dinara. S tim što oni očekuju da cena za kg žive mere junetine, koju odmah plaća klaničar, bude 1,85-1,90 evra.

Proizvodna grupa u okviru „Agroprofita" raspolaže sa oko 15.000 junadi za izvoz i poručuju da izvoznicima žive junadi treba omogućiti da učestvuju u razrešenju ove krize, a da u svakom slučaju nove premije pripadaju proizvođačima, a ne izvoznicima klaničarima. Rukovodstvo „Agroprofita" odbilo je ponudu kupca iz Albanije da za njega obezbedi 3.000 junadi i da ona budu izvezena bez potrebne veterinarske dokumentacije.

Aktivnost Udruženja na uvozu kvalitetnih priplodnih grla se nastavlja, a farmeri, koji žele da obnove tov junadi, za telad se mogu obratiti u zadrugu u Bogatiću.

podeli ovaj članak:

Natrag