Dežurna

Dok vlast i „opozicija" zabavljaju građane aferom „Telekoma" od 38 miliona za kupovinu medija, dotle se u senci, odvija surova pljačka ovog društva

Vučić smišlja, Mali sprovodi

Dok vlast i „opozicija" zabavljaju narod aferom odliva 38 miliona evra sa računa „Telekoma" za kupovinu medija, dotle se u senci, van pogleda javnosti odvija daleko veća pljačka novca ovog akcionarskog društva čiji su vlasnici svi građani Srbije. Afere „Žeželj" i „Kopernikus" samo su pokazale jedan od najčešće korišćenih načina prebacivanja para sa računa „Telekoma" na privatne račune, ali nisu otkrile razmere ove pljačke koja je kroz uzete kredite u visini od 145 milijardi dinara i proćerdanu neraspoređenu dobit od 61 milijarde dinara dovela skoro do propasti ovog preduzeća. Sada se spas traži u novom kreditu u visini od preko 23 milijarde dinara koji će finansirati Narodna banka Srbije, odnosno opet svi građani ove opljačkane države.

Milan Malenović

„Telekom Srbija" a.d. poslednjih je dana neprestano u medijima zbog jasne sprege režima i ovog privrednog društva u vlasništvu svih građana Srnbije. Međutim, ono na šta se ukazuje je samo delić vrha ledenog brega, mada se ponekad stiče utisak da se insistiranjem na u suštini minornim krađama skreće pažnja sa one prave pljačke od koje se diže kosa na glavi.

Ne treba zaboraviti kako je skupština akcionra ovog akcionarskog društva zakazana za 15. septembar i to posle odlaganja prethodno zakazane, navodno iz epidemioloških razloga.

Režim ima apsolutnu premoć u ovom telu, te ne treba ni sumnjati da će biti usvojene odluke koje odgovaraju kriminalnom klanu oko Aleksandra Vučića, ali je ovaj događaj jedna od retkih prilika kada mogu makar da se pomenu pljačkaške afere koje ovog giganta nagrizaju i prete da ga sruše preko noći. „Telekom" ne samo da je div na papinatim nogama, već je neko tim nogama prineo i zapaljenu šibicu.

Postoje dve misterije koje zbunjuju svakog ko preko Agencije za privredne registre pokuša da nađe zvanične podatke o „Telekomu". Prva je ta da ako u pretraživač ukucate njegovo ime skoro sigurno vam u listi pronađenih privrednih društava neće biti izlistan i „Telekom", već ćete morati da ga potražite preko matičnog broja 17162543.

Druga je misterija zašto samo dve nedelje pred održavanje skupštine akcionara još uvek nije javno, pa tako i svim akcionarima dostupan najvažniji dokument na osnovu koga mogu da procene uspešnost sadašnjeg rukovodstva, a to je konsolidovani godišnji izveštaj.

Dostupan je samo godišnji izveštaj za matično preduzeće, ali ne i onaj u kome su prikazani zajednički rezultati matičnog i zavisnih privrednih društava. Da podsetimo: konglomerat „Telekom Srbija" a.d. čini, osim samog „Telekoma", još šest zavisnih preduzeća. Ovaj izveštaj postoji i podeljen je nekim brokerskim kućama, ali ga nema na sajtu Agencije za privredne registre.

Ipak, zahvaljujući ljubaznosti ljudi iz jedne brokerske kuće naša redakcija je dobila tumačenja najvažnijih stavki izveštaja o stanju cele korporacije „Telekom".

Ono što odmah upada u oči je enormna zaduženost samog matičnog preduzeća, koja je na kraju 2019. iznosila 25.032.496.000 dinara prema poveriocima u zemlji, 47.793.283.000 dinara prema poveriocima u inostranstvu i još 39.186.551.000 dinara ostalih dugoročnih obaveza.

Nešto duguju i zavisna preduzeća, pa se konačno dolazi do ukupnog duga od oko 144,2 milijjarde dinara. Ovo je skok od ukupno 35 odsto u odnosu na raniju godinu, pri čemu je neto dug skočio 48,8 odsto za samo godinu dana, odnosno od 1. januara 2019. do 31. decembra 2019.

Na naplatu su došla milionska plaćanja partijskim poslušnicima, kao što su braća Srđan i Zvezdan Milovanović, i stotine miliona evra koja su otišla delimično za preuzimanje i potpunu kontrolu medija, a daleko većim delom za podmirenje finansijskih potreba vrhuške na vlasti.

Pred ovom gigantskom sumom od 1,2 milijarde evra i to samo kredita skoro bezazleno deluju onih 38 miliona evra datih Igoru Žeželju. Zbog toga je savršeno jasno zbog čega vladajućoj garnituri odgovara da se piše i priča o toj krađi, kako bi se pažnja skrenula sa one glavne, daleko veće.

Ni ovo, međutim nije sve.

Predloženi dnevni red za skupštinu akcionara 15. septembra glasi: 1) Usvajanje zapisnika (sa prošle skupštine), 2) izmena statuta i 3) usvajanje odluke o izdavanju korporativnih obveznica. Ova poslednja tačka je najinteresantnija.

„Telekom" je pred finansijskim krahom, potpuno očerupan i to više ne može da se sakrije. Vredi napomenuti kako je neraspoređena dobit na kraju 2019. matičnog preduzeća iznosila 61.063.550.000 dinara i bila je samo oko tri milijarde veća nego godinu dana ranije. Konsolidovani poslovni prihod u 2019. porastao je 6,6 odsto na 133,7 milijardi dinara i na to naši političari rado ukazuju. Oni, međutim, ne žele da vide kako je neto dobitak samo 2,5 milijardi dinara, odnosno za čak 77 odsto manji od onog iz 2018.

Stručnjaci koji su imali uvid u kompletnu poslovnu dokumentaciju „Telekoma" i njegovih zavisnih preduzeća tvrde kako je ovako smešno mali neto dobitak posledica enormnih finansijskih opterećenja, odnosno otplate glavnice i kamata na kredite koji guše ovo preduzeće.

Ni ove godine akcionari, odnosno građani Srbije ne treba da se nadaju isplati bilo kakve dividende, kao ni prethodnih godina. I taj novac je potreban kako bi se očuvala stabilnost „Telekoma", odnosno da bi se odožio predstojeći krah u očekivanju da se desi neko čudo.

Predlog po dnevnom redu je da se izda 2.350.000 korporativnih obveznica nominalne vrednosti 10.000 dinara, što čini ukupno 23.500.000.000 dinara. Ročnost bi bila pet godina, kuponska kamatna stopa 3M BELIBOR + 3,25 p.p. godišnje. Veoma povoljni uslovi, ali nije poenta u tome.

U obrazloženju stoji; "Svrha izdavanja obveznica je finansiranje poslovnih potreba izdavaoca, uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranje unapredjenja finansijskih aktivnosti."

Na ovom mestu svako razuman mora da se zapita: gde su nestala sredstva iz neraspoređene dobiti? Taj novac i služi kao krajnja rezerva da bi se sprečila nesolventnost u slučaju da na naplatu dođe neki dug, a da u tom momentu nema dovoljno para na redovnim računima. Kako se tvrdi u bilansu stanja na dan 31. decembra 2019. neraspoređena sredstva su iznosila ukupno nešto preko 61 milijarde dinara, a nasuprot njima je stajao dug od oko 144 milijarde.

Bilo bi, dakle, dovoljno para da su ta sredstva zaista na nekom računu, a ne samo na papiru i odavno potrošena, odnosno ako veliki deo kredita ne dolazi na naplatu u nastupajućem periodu.

Ono prvo bi ukazivalo na kriminalno, a ovo drugo na neodgovorno ponašanje rukovodstva. Zbog toga se izlaz traži u izdavanju korporativnih obveznica i to u visini aume koja odgovara onoj svojevremeno datoj za „Kopernikus"..

"Telekom Srbija" je prva među državnim i privatnim kompanijama koja je rešila da iskoristi pojednostavljenu proceduru izdavanja korporativnih obveznica kako bi pokušala povoljnije da se zaduži - jer tome ove obveznice i služe. Pojednostavljenje procedure izdavanja korporativnih obveznica bilo je, inače, deo "antikorona" paketa za privredu, koji su promovisali Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.

Sve je ovo, međutim, po onoj narodnoj „videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu".

Ovaj pojednostavljeni postupak izdavanja korporativnih akcija zaživeo je u Evropskoj Uniji. Tamo, međutim, postoji jedna bitna razlika u odnosu na naše emitere korporativnih obveznica: akcionarska društva moraju da poseduju i izveštaj neke nezavisne revizorske kuće. Kod nas to niko nema, ponajmanje „Telekom".

„Telekom" isto kao i ostala akcionarska društva ima svoju internu reviziju, pa tako koza čuva kupus. Državna revizorska institucija je nedavno priznala kako se nije bavila kompletnim poslovanjem „Telekoma", niti je ona za tako nešto osposobljena.

Kako zaista stoji ovo akcionarsko društvo zna samo najuže rukovodstvo, ali je očigledno da ne stoji dobro, čim izdaje korporativne obveznice umesto da iskoristi neraspoređenu dobit.

Izdavanje korporativnih obveznica je i način da se od države, iz budžeta, dobije zajam, a da narod to ne primeti. Poziv da otkupe korporativne obveznice biće upućen samo nekim učesnicima na Beogradskoj berzi i to onima koji su već postigli dogovor sa Narodnom bankom Srbije.

Naime, Narodna banka je kreirala mogućnost da korporativne obveznice otkupi od poslovnih banaka na sekundarnom tržištu, i tako stvorila vezu između javnog i privatnog novca koji bi mogao da se angažuje oko ovih hartija od vrednosti, ali van domašaja pogleda javnosti.

Kako već i čistačice na Beleksu znaju, odabrane banke i drugi finansijski instituti kupiće ove korporativne obveznice, nemušta predsednica vlade će se hvaliti kako je to dokaz da privatni investitori imaju poverenje u „Telekom", a onda će na sekundarnom tržištu u miru i tišini te obveznice biti prodate Narodnoj banci.

Kako para za ovu avanturu od preko 200 miliona evra nema u budžetu, NBS će ceo posao finansirati iz primarne emisije i tako ubrzati inflatornu spiralu.

Jedine žrtve ovog poduhvata biće građani Srbije, jedini vlasnici akcija, koji niti mogu da odbiju da plaćaju državne dažbine iz kojih se pokrivaju ovakve avanture, niti mogu da prodaju svoje akcije u „Telekomu" dok one još nešto vrede.

Članovi aktuelnog Izvršnog odbora „Telekoma Srbija" a.d. su: Predrag Ćulibrk, Milenko Dželetović, Draško Marković, Petar Popović, Jana Ljubičić, Nikola Matović, Đorđe Marović