Natrag

Kako je opljačkan RTB Bor (4)

Raspodali su sva naša rudna bogatstva i za buduće generacije Srbije nisu ostavili ništa

Kada govorimo o rasprodaji rudnog bogatsva Srbije, oni koji to rade kažu da to mora da se uradi tako, jer država Srbija nema dovoljno para, za tako velike investicije. Onda idu čak i toliko daleko, da kažu i da nemamo znanja za tako nešto. To mogu da kažu samo političke starlete i kvazi stručnjaci, sa kupljenim diplomama i plagiranim doktoratima. Oni samo obmanjuju javnost Srbije isključivo zbog velikog sopstvenog interesa, koji je sitan u odnosu na veliki interes države Srbije. Oni su zaklali velikog bika građana Srbije za jednu svoju malu šniclu. Ne smemo im nikako dopustiti da to realizuju do kraja. Još nije kasno.

Piše: prof. dr Vlastimir Trujić

Za početak, uzmimo samo, primer RTB-a Bor, o kome smo pričali u prvoj TV emisiji, „zlato Srbije juče danas i sutra" kada sam objasnio kako je zadnjih 8 godina, pre prodaje borskih rudnika, ukradeno, samo od zlata oko 60 000 000 EU.

Tada sam rekao da smo samo za taj novac mogli da imamo pripremljen svoj novi rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki", koj je prodat kinezima za 1,66 milijarde dolara.

Institut iz Bora je mogao da taj rudnik pripremi za 50 000 000 EU, i da Srbiji ostane još 10 000 000 US za druge potrebe i da mi sami prodamo rudnik, ako ništa drugo, za 1,66 milijarde US, čija je ukupna vrednost rezervi oko 100 milijardi dolara.

Kod bakra, koliko je pokredeno, nisam izračunao, ali imajući u vidu, šta je ukradeno kod zlata, ovde je verovatno suma prešla potebnu vrednost za otvaranje rudnika „Čukaru Peki".

U drugoj TV emisiji, kako je opljačkan RTB Bor, objasnio sam, kako je kod izgradnje nove topinice u Boru, dodatno pokradeno još oko 200 000 000 USD, što bi bilo dovoljan novac za izgradnju još jedne nove topionice. Mogla je to da bude topionica za novi rudnik „Čukaru Peki" o kome pričamo.

Pored imovine RTB-a Bor, šta je još i kako prodato strancima :

Dovoljno je samo da dobro pogledate kartu istražnih prostora za istočnu Srbiju.

Sve je dodeljeno ili rezervisano za strane kompanije. Iako je zakonom ograničen period državine svakog istražnog prostora, oni to pravo drže i po 10 godina, a da nisu ništa značajnije investirali u istraživanje. Za njih je to „koska koju nit je glađu nit je drugom daju". Verovatno i oni čekaju nekog investitora ili povoljnije političke prilike?

Dalje, njima se dozvoljava i da trguju tim istražnim pravima, kao da je to njihova dedovina. Pri tome država Srbija od te trgovine ne dobija ništa. Tako je bilo i sa prodajom ležišta „Čukaru Peki" od strane „Nevsuna" Kinezima.

Ja sam nosioce ovih istražnih prava podelio u dve grupe:

Prva grupa su manja preduzeća registrovana u Srbiji od inostranih kompanija. Ona rade tako što povremeno dobijaju ograničena sredstva za istraživanje od svog stranog osnivača ali i sredstva od naše vlade, kao pomoć stranim investitorima. Koliko para dobijaju toliko i istažuju, naravno uz naduvane cene svih troškova. Zbog toga, njihova istraživanja traju jako dugo. Za „Čukaru Peki", na primer, trajala su oko 8 godina. Ovde su imali i dodatnu sreću što su dobili „na tacnu" i pokradene rezultate ranijih preliminarnih istraživanja naših domaćih instituta.

Zahvaljujući tome, definisali su novi rudnik, da bi iza toga kod prodaje većim investitorima postali milijarderi.

Druga grupa, su firme naših ljudi, uglavnom iz vlasti, registrovane u inostranstvu, koje su posle osnivale domaća preduzeća u Srbiji. Tako su i one kao strane kompanije, koje ulažu u Srbiji, dobijale finansijsku pomoć od naše vlade radi istraživanja u Srbiji. Pošto iza njih dodatno stvorno ne stoje strane kopanije, njihovi rezultati su neznatni ili nikakvi, ali žive.

Da bi se sve ovo izbeglo, šta je po vama potrebno uraditi sledece :

Kao prvo, potrebno je revidirati sadašnji Zakon o rudarstvu i to u smislu:

- Strožijeg poštovanja državine istražnog prava.

- Ukinuti finansijsku pomoć države stranim kompanijama za istraživanja u Srbiji i istu usmeriti samo na domaće kompanije, koje će javno za to konkurisati. Na taj način, naši „stranci" nebi imali potrebe da otvaraju prvo firme u inostranstvo pa onda u Srbiju. Tako bi sve bilo transparentnije a pomogli bi smo naša preduzeća.

- Iz postojećih prihoda od rudarstva, budućih domaćih investicionih banaka i fondova, obezbediti povoljne kredite našim privatnim preduzećima za ulaganja u rudarstvu. Pri tome prednost bi imali projekti koji su od strateškog značaja za državu Srbiju.

Strateške razvojne projekte prepustiti isključivo našim (a ne stranim) najboljim i dokazanim privrednim i naučnim institutima ili grupi dokazanih eksperata, a ne pojedincima ili firmama „tašna mašna".

Znači država mora da ima strategiju razvoja rudarstva za jedan duži vremenski period.

- Redefinisati i ograničiti mogućnost dalje prodaje rezultata istražnih prava.

- Za ulaganja stranih kompanija, u našem rudartstvu, možda nebi bilo loše ugledati se na primer Irana, koji se i pored sankcija nalazi na 12 mestu u svetu po proizvodnji bakra.

Kod njih strana firma ne može ulagati u rudarstvu bez obaveznog učešća domaćeg partnera u određenom udelu preduzaća. Ovde će domaći partner biti povoljno potpomognut od strane kompanije ali i od svoje države. Na taj način domaća kompanija se oslanja na sigurnost većeg stranog investitora, a mi kao država, jačamo svoja preduzeća, koja će jednog dana moći da samostalno ulažu u rudarstvo Srbije. Naravno ako im ostvarimo prostora za to, a ne, da unapred sve rasprodamo strancima, kao što se to sada radi.

- Po mom mišljenju, potrebno je ograničiti učešće stranih investitora u eksploataciji naših prirodnih bogatstava, recimo do iznosa od 50%, izuzetno do 55%.

Za ovo je potrebna nova vlast, koja bi morala da odmah revidira sva već izdata istražna i eksploataciona prava, pozivajući se na nelegitimnost sadašnje vlasti, za koju se već zna da je glasalo preko 1 700 000 pokojnih birača.

Moja poruka za građane Srbije bi bila sledeća:

- Potencijali rudarstva u Srbiji su ogromni i mi ih moramo iskoristiti. Naš bakar i litijum treba da postanu Brend države Srbije.

- Mi za to u Srbiji imao dovoljno znanja i umeća.

- Ako budemo bili domaćini, nama potrebne investcije nisu problem.

- Potrebna nam je samo malo veća organizaciona sposobnost države sa pravim ljudima na pravom mestu.

- Pri svemu tome uvažiti interes kako sadašnjih tako i budućih generacija.

Trovačnice

Kineskoj kompaniji Zi Jin treba zabraniti rad u Srbiji

Truju nas bez milosti

Kako se i očekivalo, prodaja RTB-a Bor Kinezima nije usrećila građane Bora i istočnu Srbiju. Njihovo intenziviranje proizvodnje iznad realnih kapaciteta topioničkih agregata i dodatni uvoz jeftinih problematičnih koncentrata, doveo je region do nedozvoljenih i nepodnošljivih zagađenja životne sredine. To je 19-og septembra izazvalo samoorganizovanje građana Bora i okoline, u do sad, po broju, neviđenog mirnog protesta primećeno je da su podršku dali i oni koji su do juče učestvovali u pljački RTB-a Bor. Da ne komentarišem dalje njihove želje. Situacija i razvoj događaja u Boru danas su takvi da se jedino raskidom postojećeg već sumnjivog ugovora o kupoprodaji može razrešiti na uspešan način. Naravno, prave patriote, u budućim dešavanjima treba da u potputnosti isključe bivše. Oni su se već čvrsto dokazali. Sada treba da nastupe patriote i najbolji stručnjaci.

Piše: prof.dr. Vlastimir Trujić

U prethodnim brojevima Tabloida konstatovali smo da je prodaja 63% RTB-a Bor, obzirom na reserve zlata i bakra bila u bescenje. Glavni razlozi ove prodaje bili su nedomaćinsko poslovanje i lopovluk zasnovan na sprezi izmeđi generalnog direktora RTB-a Bor i samog vrha vlasti.

Danas nakon rada Zi Jina, konstatujemo da je ova prodaja bila toalno katastrofalna po građane Bora i šire okoline, uključujući evropske zemlje iz okruženja kao što su Bugarska i Rumunija i to iz sledećih razloga:

- Prvi i najveći razlog je izuzetno visoko zagađenje životne sredine koje se pre svega odnosi na:

Visok sadržaj SO2 (sumpor dioksida) u emisiji. Na primer, prosečan sadržaj SO2 u emisiji na četri merna mesta u gradu, ove godine bio je 78,75µg/ ( mikro grama po kubnom metru), pri čemu je dozvoljena vrednost trebala da bude ispod 50 µg/ . Međutim , ova vrednost vrlo često je prelazila cifru od preko 1500 µg/ , što je 30 puta više od dozvoljene vrednosti.

Prosečan sadržaj As (arsena) u suspendovanim česticama PM10, ove godine bio je 24 ng/ (nano grama po metru kubnom), na 5 mernih mesta u gradu, pri čemu je dozvoljena vrednost do 60 ng/. Međutim, ova vrednost ponekad u trajanju od nekoliko sati prelazila je cifru od 4000 ng/ , šro je preko 790 puta više od dozvoljenog sadržaja.

Srednji sadržaj Cd (kadmijuma) u suspendovanim česticama, ove godine, na pet mernih mesta u gradu, bio je 12 ng/ , pri čemu je dozvoljena vrednost bila do 5 ng/ . U ekstremnim uslovima, od nekoliko sati, ova vrednost je iznosila i preko 40 ng/ , što je 8 puta više od dozvoljenog sadržaja.

Zagađenje tekućih voda, koje napuštaju Bor, takođe je bilo neprihvatljivo. Obećana rešenja Zi Jin-a za rešenje istorijskog nasleđa Borske reke i Timoka su izostala. Ove reke, dalje zagađuju Dunav, a potom i Crno more. One na svom putu dodatno zagađuju obale Bugarske i Rumunije. Kao primer možemo uzeti srednje vrednosti najštetnijih elemenata u tekućim vodama kojim je Zi Jin zagađivao ove godine:

- Ovako visoke nedopustive vrednosti zagađenja životne sredine, posledica su :

Uvoza jeftinih koncetrata bakra i zlata, koji imaju povećan sadržaj štetnih elemenata, neobazirujući se na zdravlje ljudi i celokupnu životnu sredinu. Sadržaj najštetnijih elemenata u uvezenim koncentratima, ove godine, kretala se uglavnom u sledećim granicama:

Udeo ovih koncetrata u šljaci za topljenje obično se kretao u iznosu od oko 50% u odnosu na domaće koncetrate bakra, koji su u načelu zadovoljavali standardne zahteve.

Radi povećanja proizvodnje metala, oni su preopterećivali dozvoljene kapacitete topioničkih agregata. To je dovodilo do poteškoća u dobroj rafinaciji metala i uvećanja SO2 gasova i prašine. Sve ove gasove nova fabrika sumporne kiseline nije mogla da primi. Posledica toga je i samozapaljivanje glavnog gasovoda od topionice do fabrike sumporne kiseline, zbog čega se morala zaustaviti cela proizvodnja. Pričaju da ih to mnogo ne brine jer su osiguranji kod Lloyd-a

Ovim je Zi Jin, ušao i u drugi prekršaj, oslobađajući višak SO2 gasova u atmosferu. U nameri da to sakriju od javnosti, oni su izgleda ove gasove ispuštali na bočnim otvorima ili pri zemlji, a ne preko vidljivog visokog dimnjaka, jer u takvim slučajevima na velikom dimnjaku najčešće nije bilo dima. Druga mogućnost je da je veliki dimnjak bio zatvoren, a svi gasovi su usmeravani prema fabrici sumporne kiseline, koja jednostavno to nije mogla da primi. Sve u svemu, Nedopustivo ponašanje.

Manifestacija svega je da ste, skoro svakog jutra, mogli da vidite oblake belih gasova iznad topionice, koji zatim polako prekrivaju ceo grad u trajanju od nekoliko sati.

- Drugo neodobravanje građana Bora je stalno povećavanje angažovanja kineskih kompanija, njihovih radnika i opreme, u svim segmentima rekonstrucije i nove izgradnje preduzeća Zi Jin. Pema mojim saznanjima, Zi Jin je samo za angažovanje kineskih kompanija u sledećoj godini predvideo 160.000.000 USD.

U isto vreme, angažovanje naših kompanija i radnika bilo je zanemarljivo. Pri svemu tome, plate naših radnika su daleko niže u odnosu na iste u Evropi. Posebno su ponižavajuće isplate za tehničare pripravnike, koje se kreću od 84 do 110 evra na mesečnom nivou. Pri zapošljavanju novih radnika, ovog septembra, kada su na sistematski pregled za nova radna mesta poslali 14 Kineza i jednog Srbina. Zabrinjava nas i dovođenje njihovih zatvorenika na prinudni rad.

Ako je to sve tako, postavlja se pitanje, kako ćemo mi u buduće upošljavati našu omladinu. Hoćemo li ih još više slati u inostranstvo, pored tolikog našeg prirodnog bogatstva, ostavljeno od naših dedova. Mislim da onaj, koji je dozvolio da nam se ovo desi treba da odgovara.

- Moje veliko neslaganje sa Zi Jinom je njihova velika priprema za doseljavanje u Srbiju, što se vidi u adaptaciji krupnih objekata za stanovanje i započetoj kupovini zemlje, pored već poklonjenih ugovorom 1000 hektara.

- Iz svega izloženog, proizilazi da ako se ne preduzme neki ozbiljniji rez, u smislu raskida ugovora o kupovini, mi ćemo postati kineska kolonija, samo za ostvarivanje njihovog profita. Zbog enormno nedopustivog zagađenja životne sredine jednog dana ćemo potpuno nestati, a oni će pošto iscrpe svo naše prirodno bogatstvo otići.

- S toga ja sam zagovornik da se raskine ugovor o kupoprodaji RTB-a Bor sa kineskom kompanijom Zi Jin. Pošto je on inače skopljen i pod veoma sumnjivim okolnostima, to ne bi trebalo da predstavlja neki veći problem.

Sa ovako velikim prirodnim bogatsvtom i velikim znanjem iz oblasti rudarstva, za koje smo se uverili da je čak i veće od kineskog, smatram da nam Kinezi uopšte nisu potrebni.

Oni su kod nas došli samo zahvaljujući korupciji u vrhu vlasti Republike Srbije. Dakle u ime naše dece sve napred opisano traži od nas da se sa Zi Jinom reskine ugovor o kupoprodaji RTB-a Bor.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane