Natrag

Na nišanu

Završni račun Vučićeve diktature

Brnabićkin gey lobi ga razvlašćuje

Srbija je najsiromašnija država Evrope, a vode je najbogatiji političari, zvanične su procene bezbednosne zajednice u svetu. Vladar Srbije ugrožava državne i nacionalne interese, otvoreno radi na priznanju albanske lažne države na Kosovu i izaziva sukobe s Rusijom, Evropskom unijom, Kinom, arapskim svetom. Vladar Srbije uništava ekonomski sistem, otima sve što može, ne zanima ga što će iza sebe ostaviti pustinju, ne namerava da živi ovde. Vladar Srbije je teško oboleli homoseksualac, razjedaju ga rak, pohlepa i agresija. Na najvažnije državne funkcije postavlja sebi slične primitivne kriminalce. Iako odgovara ovom opisu, vladar Srbije nije Aleksandar Vučić, nego Ričard Grenel. Vučić je običan seoski džukac, koga Grenel dresira i tera da skače kroz vatrene obruče, da šeni, vrti repom i cvili na kratkom povocu.

Predrag Popović

Kad se nađu dva pedera, oni vode ljubav. Kad se nađu dve lezbejke, one vode ljubav. Kad se sretnu peder i lezbejka, oni vladaju Srbijom. Ko god je smislio taj vic, gađao je Aleksandra Vučića i Anu Brnabić. Pogodio je suštinu, Srbijom zaista vladaju peder i lezbejka, ali taj peder nije Vučić, nego Ričard Grenel, specijalni izaslanik Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine.

Vučić je godinama gradio vlastiti kult ličnosti. U svojim medijima se predstavljao kao polubožansko, mitsko biće, pametnije i jače od svih smrtnika, beznačajnih podanika.

U Marićevom cinizmu i Sarapinim očima izgledao je kao apsolutni gospodar od čije milosti zavisi sve u Srbiji, a i šire.

U skladu s tom pinkoidnom iluzijom, Vučić je javno naređivao hapšenja Miroslava Miškovića, Dragoslava Kosmajca i drugih reketiranih žrtava. Istovremeno, moć je dokazivao odbranom od pravde zločinaca Bratislava Gašića, Zlatibora Lončara i Zorana Babića, čija bahatost je u grob oterala desetak ljudi.

Vučić je birao koje državno preduzeće će biti opljačkano, za koju sumu i preko čijih računa. Bez njegovog odobrenja niko nije mogao da se ugrađuje u unosne poslove u infrastrukturi, tehnologiji i trgovini energentima. On je odlučivao ko može koliko da zahvati iz državnog budžeta, kao i koja prostitutka sme da se pojavi u ili "Parovima" i koji fudbaler može da igra u reprezentaciji.

Kršeći Ustav i zakone, zaveo je diktaturu, u svemu smešnu, osim u posledicama. Posledice će biti tragične po Srbiju, ali i po njega.

Koliko je moćan i značajan, veliki vođa je shvatio odavno. Nema ko ga nije ponižavao. Vladimir Putin ga je ostavljao da po sat i po cupka u hodniku i čeka na prijem. Emanuel Makron ga je, na proslavi stote godišnjice pobede saveznika u Prvom svetskom ratu, poslao u publiku, na tribine. Angela Merkel, prilikom poslednjeg susreta, nije htela da mu organizuje doček dostojan državnika, s berlinskog aerodroma je morao taksijem da ide do njene kancelarije.

Ništa bolje se nije provodio u regionu. Milo Đukanović ga nijednom nije pozvao u zvaničnu posetu Crnoj Gori, a Bakir Izetbegović ga je u Srebrenici dočekao kamenicama, flašama i papučama.

S Vučićem su se sprdali i hrvatski političari, pa i novinari, poput onog komičara koji ga je pozvao telefonom i predstavio se kao Zoran Milanović. Sav veseo, Vučić je prodivanio s lažnim Milanovićem, dokazujući da su mu koeficijent inteligencije i bezbednosna kultura na nivou sobne temperature. Svi su ga zapišavali, on je ćutao kao zaliven.

Na kraju, pred celim svetom obrukao se u Vašingtonu, kad je pred Trampom morao da imitira Šeron Stoun. Ne, na tu ponižavajuću scenu nije ga prinudio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nego Ričard Grenel.

Grenel je autor skandaloznog "Vašingtonskog sporazuma" i scenarista celog hepeninga u Beloj kući. Iako se u javnosti zalaže za podršku osobama ometenim u razvoju, Grenel se bez imalo empatije iživljavao nad Vučićem.

Isterao ga je na ulicu, nije mu dozvolio da se novinarima obraća u Beloj kući, lično je izabrao stolicu i mesto na koje će biti postavljena u Ovalnom kabinetu, a nije mogao da se uzdrži ni od ruganja na društvenim mrežama. U politici i odnosima s javnošću takvi postupci se nazivaju prezentacijom moći.

Da je svemoćan, makar nad Vučićem, Grenel je dokazao izborom mandatara za sledeću srpsku vladu. Još u Vašingtonu, 4. septembra, Trampov izaslanik je obavestio predsednika Srbije da će na mestu premijera ostati Ana Brnabić. Naglasio je da ta tema nije podložna diskusiji.

Vučić nije bio iznenađen. Znao je da su se Brnabićka i Grenel zbližili dok je on bio na funkciji američkog ambasadora u Berlinu. Po gej klubovima i veselim žurkama izgradili su bliskost, koja se proširila na političke i lukrativne interese.

Ani Brnabić je samo to trebalo - jak i uticajan zaštitnik, a Grenel zadovoljava te kriterijume, plus i sve ostale s gej-agende. Sve što je ostvarila u ličnoj biografiji i u ovoj sramoti koja se naziva političkom karijerom, Brnabić je postigla parazitirajući na moćnim pojedincima i poslovnim sistemima kojima raspolažu.

Bez obzira na nedostatak obrazovanja i profesionalne osposobljenosti, preko veze se ubacila u nomenklaturu Džordža Soroša. Uspela je da se vine do mesta predsednika Upravnog odbora NALED-a, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u okviru USAID Projekta za podsticanje ekonomskog razvoja opština, čiji kreator je Stiven Rozenberg, a sve pod kontrolom Soroša.

U tom sistemu je ostala dok je imala interes. Promenom okolnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, kad je predsednik Tramp pokrenuo inicijativu za proveru finansijskih tokova kroz USAID, Brnabićka se ekspresno distancirala od Soroša. Zbog sumnje da je preko USAID-a, a samim tim i NALED-a, Soroš prao novac američkih poreskih obveznika, pokrenuta je istraga kojom je obuhvaćena i Ana Brnabić.

S procenom da može imati više koristi ako se prikloni jačem, ona je dobrovoljno pristala na saradnju s američkim istražnim organima. Do Soroša joj je stalo kao do lanjskog snega.

Istu vrstu lojalnost pokazala je i u kompaniji "Continental Wind Projects" američkog biznismena Marka Krandala. U Krandalovim kompleksnim of šor operacijama u raznim projektima iz energentskog sektora značajnu ulogu je imala i firma "Continental Wind Srbija", čija direktorka je bila Ana Brnabić. Ona je učestvovala u stvaranju srpskog dela of šor korporativne strukture za investicije u projekte obnovljivih izvora energije. Krandalova kapitalna investicija u Srbiji, od skoro 300 miliona dolara, usmerena je na izgradnju vetroparka Čibuk.

Organizacija Evropska istraživačka saradnja (EIC) pre dve godine je objavila dokumente iz projekta "Malteški papiri", koji ukazuju da je Brnabić umešena u, kako se navodi, duboko zabrinjavajuću aferu prožetu izbegavanjem plaćanja poreza, skrivenim vlasništvom i opasnim mešanjem javnih i privatnih interesa.

- Nisam bila uključena ili imala ikakve veze sa zakonodavstvom koje se tiče obnovljivih izvora energije - izjavila je Brnabić 2018. godine za hrvatske medije koji su se bavili aferom "Malteški papiri".

Brnabić je pažnju srpske javnosti privukla u jesen 2015. godine, kad je objavljen transkript tajno snimljenog telefonskog razgovora tadašnjeg vojvođanskog premijera Bojana Pajtića i Lenke Udovički, supruge Marka Krandala. Udovički je pomenula da je Vučićev kum Nikola Petrović, tada direktor Elektromreže Srbije, tražio reket od dva miliona dolara da bi dozvolio da se struja, proizvedena u Čibuku, prenosi državnim elektro-sistemom. Petrović je tužio Pajtića, a Brnabić mu je bila krunski svedok da on nije tražio mito.

Po svemu sudeći, Brnabićka nije govorila istinu, ali nije ni lagala. Dobro obavešteni izvori, upućeni u dešavanja u toj aferi, tvrde da zaista nije Petrović reketirao američku kompaniju, nego njegov poslovni partner Nenad Kovač, zvani Neša Roming.

Kako god bilo, Brnabić je tada dobila sertifikat o političkoj podobnosti, koji joj je omogućio da se uspne na vrh naprednjačke piramide.

S mesta ministra za lokalnu samoupravu ekspresno je smenjena Kori Udovički, sestra Lenke Udovički-Krandal, i na njeno mesto postavljena Ana Brnabić! Sve što se od tada dešavalo s njom predstavlja mračni deo savremene srpske političke drame.

Ana Brnabić je izdala Soroša i Krandala, pa gde neće Vučića. Ulog je neuporedivo veći. Razvlašćenjem Vučića, ona i njen klan, u kome glavnu reč imaju njen brat Igor Brnabić i bratski tandem Siniša i Predrag Mali, dobili su priliku da postanu pravi vladari Srbije.

Njihova hobotnica već je ovladala srpskim finansijskim krvotokom i svela braću Aleksandra i Andreja Vučića na nivo nižerazrednih reketaša. Vučićima su ostale mrvice od provizija i reketiranja, a bratija Brnabić - Mali uzima sve unosne poslove, firme, zgrade i ostalo što im padne pod ruku.

Preko posrednika, svojih saradnika, Siniša Mali je već kupio nekoliko medija i firmi, a nedavno i zgradu "Beograđanka". Naravno, platio je bagatelnu cenu. Sad je bacio oko na zgradu BIGZ-a, kod Mostarske petlje. I nju namerava da uzme na rasprodaji. Može da se očekuje da Mali bude "tihi partner" i sledećeg vlasnika beogradskog Centra "Sava".

S Anom Brnabić na čelu sledeće vlade i sa Sinišom Malim kao ministrom finansija, Aleksandar Vučić neće imati uticaj na najvažnije i najunosnije poslove. Ako bi nešto i pokušao, naišao bi na zid, na njihovog zaštitnika Ričarda Grenela.

Vučić je znao šta mu se sprema. Braću Mali je uveo u vlast malo zbog prijateljstva Predraga Malog i Andreja Vučića, a mnogo više iz nužde. Kad je Srpska napredna stranka dobila priliku da vlada Srbijom, Vučić je u svom okruženju imao šofere, automehaničare, konduktere i proletere iz sličnih časnih zanimanja.

Za finansijske malverzacije bio mu je potreban iskusan i proveren kadar kao što je Siniša Mali, koji je zanat ispekao još u vreme vladavine Zorana Đinđića, kad je bio direktor sektora za aukcijsku prodaju u Agenciji za privatizaciju. Mali je brzo i odlučno dokazao da nije sluga, nego Vučićev poslovni partner. Napravio je šemu za iznošenje i prikrivanje novca, koji je prigrabio pohlepni diktator. Uslugu je naplatio svojim i učešćem svog klana u podeli plena.

Dok je shvatio šta se dešava, Vučiću je bilo kasno. Nije mogao da najuri Malog, kod koga su ključevi trezora s blagom i dokazima kriminala. Sad, kad je Brnabićka dobila zaštitu najuticajnijeg američkog operativca, Vučiću ostaje samo da im pljuje pod prozore "Beograđanke". To i radi.

Prošle godine, kad je počelo intimiziranje Brnabićke i Grenela, Vučić nije shvatio u kom smeru će ići njihova veza. Očekivao je da sve ostane na nivou druženja dva gej para. Zanemario je i informacije koje je dobijao iz Bezbednosno-informativne agencije i privatnih centara za praćenje targetovanih subjekata. Kad je progledao, video je da mu je kasno.

Poslednjim trzajem Vučić je nameravao da za premijera postavi Branislava Nedimovića. Stavio ga je na prvo mesto na poslaničkoj listi i pokrenuo promotivnu kampanju, koja je trebalo da pripremi javnost, a naročito funkcionere SNS-a, da će Nedimović dobiti mandat da izabere sledeću vladu. U tom paketu, Vučić je Brnabićki ponudio mesto ambasadora u Sjedinjenim Državama ili Velikoj Britaniji, neka sama izabere.

- Ostaću u Srbiji, na mestu predsednika vlade - odgovorila mu je Brnabićka.

Tek tad je samoproklamovani genije shvatio da je gotov. S obe noge u blatu, mogao je samo da se koprca. Prvo je pokrenuo šaptačku diverziju. Dvorsku svitu je zabavljao rugalicama na račun pederskog para Brnabić - Grenel. Objašnjavao je da nikoga ne treba da čudi što nije prihvaćen u to društvo jer, eto, nije gej. Kao dokaz toj tvrdnji, hvalio se da istovremeno živi sa četiri žene, sa bivšom suprugom Ksenijom, aktuelnom Tamarom i ljubavnicom Katarinom Šišmanović. Četvrtu je, verovatno, izmislio. Mogao je da izmisli još tri, nebitno. Ionako svi znaju da on voli samo mamu Angelinu. No, to već zalazi u priču o Edipu i njegovim nestašlucima.

Na kraju, Vučić je smislio očajnički plan. Shvatio je da se Grenela može rešiti samo zajedno s Trampom, a njih dvojica mogu da propadnu samo na američkim predsedničkim izborima, koji će biti održani 4. novembra. I ako pobedi Džozef Bajden, Vučić neće biti radostan. I njemu se zamerio, ali Bajden i njegovi saradnici bar neće podržati klan Brnabić-Mali. To je dovoljno za nadu u Trampov poraz.

No, i tu se pojavio problem s kalendarom. Nova srpska vlada mora da bude izabrana do 3. novembra ili će biti raspisani novi izbori. Vučić je bio spreman i na tu igru. Izmislio bi neki alibi za taj scenario, pa raspustio parlament i, pritom, predstavio se kao zaštitnik demokratije, koji ne želi jednopartijski saziv. Plan je komplikovan, ali on je progurao i gluplje ideje.

U rezervi je držao nameru da opet uvede vanredno stanje, tobože zbog drugog udara korona virusa. Bilo bi mu dovoljno da konstituisanje vlade odloži do sredine novembra, kad će se znati da Tramp i Grenel napuštaju Belu kuću. Ako se to desi, leti i Brnabićka.

Obe ideje su propale. Evropska unija je odmah odbacila mogućnost uvođenja vanrednog stanja, a to je zabranio i Međunarodni monetarni fond, koji je procenio da bi takav eksperiment uništio ekonomski sistem. Što je još gore, Vučiću je lično Grenel, prilikom septembarske posete Beogradu, naredio da hitno omogući formiranje vlade, naravno s Brnabićkom na čelu.

Pred jačim, Vučić se povija do zemlje. Nekad pred Vojislavom Šešeljem, danas pred Grenelom. Ipak, to ne znači da odustaje od subverzivnih delatnosti. Više iz osvetničke strasti, nego iz vere da će uspeti da nešto promeni, Vučić je pokrenuo kampanju kompromitacije Ane i Igora Brnabića.

- Bilo je mnogo korupcije, biće većih promena u vladi nego što se očekuje. I u mojoj stranci, kao i kod koalicionih partnera, postoje osobe koje misle da imaju zakupljenu ministarsku fotelju - izjavio je Vučić za austrijske dnevne novine Klajne cajtung.

U dve rečenice skicirao je neku buduću optužnicu protiv svojih saradnika. Da, bilo je mnogo korupcije, ali dokazima tog kriminala treba da se bavi nadležno tužilaštvo, a ne pojedini mediji i političari. Isto tako, zna se da su neki ministri zaista zakupili fotelje. Vučić im je prodao funkcije, uzeo je novac, a sad mu se ne sviđa ideja da ispuni svoj deo obaveza. Uzalud preti. Uzalud je i pokrenuo kampanju protiv Brnabićke.

Po starom receptu, udario je preko opozicionara.

- Bratija Brnabić je detonirala budžet. Firma "Aseko", u kojoj je brat premijerke Igor Brnabić direktor, iz budžeta novca građana dobila je oko 40 miliona evra - rekla je Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.

"Aseko" je taj prihod ostvario u periodu od 2016. do 2019. godine poslovima sa državnim preduzećima i institucijama. Samo prošle godine, od Elektroprivrede Srbije i Ministarstva finansija to preduzeće je dobilo 11,5 miliona evra. Za tri godine od Ministarstva pravde zaradio je više od 100 miliona dinara za usluge održavanje servera i kompjuterske opreme u sudovima i tužilaštvima. "Aseko" je sklapao poslove i sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Agencijom za privredne registre, Elektromrežom Srbije, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Regulatornom agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge - Ratel, Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i mnogim drugim javnim preduzećima i državnim institucijama.

Firma u kojoj je Igor Brnabić direktor dobijala je poslove i preko vladine Kancelarije za IT, na čijem čelu se nalazi Ana Brnabić. Očigledan sukob interesa bratije Brnabić, kao i svaka druga korupcionaška afera u kojoj glavne uloge imaju naprednjački funkcioneri, neće stići dalje od neke fioke u tužilaštvu.

Naravno, Vučić i nije nameravao da procesuira taj slučaj, niti bi to mogao i da je hteo. I u pravosuđu se već pročulo da je car go.

Isti rezultat imaće i Vučićev drugi udar na istu metu, koji je pokrenuo preko epidemiologa Predraga Kona. Član medicinskog Kriznog štaba, na iznenađenje javnosti, priznao je da nisu bili tačni podaci o broju umrlih od korona virusa, koji su objavljivani u vreme vanrednog stanja. Navodno, bilo je triput više preminulih, nego što je registrovano.

- Tek za dva meseca vraćaju se nazad podaci koji su upisani u potvrdi o smrti. Ja sam obradio podatke do juna meseca. Do juna meseca bilo je tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem objavio, nego što je pismeno prijavljeno. To se dešava stalno - rekao je Kon.

Uzalud je ministar zdravlja Zlatibor Lončar demantovao Kona: "Informacija da je umrlo tri puta više ljudi nije tačna, stojim iza toga". Može Lončar koliko hoće da stoji iza demantija, kao nekad pored Dušana Spasojevića, Vučić je potvrdio sve što je rekao Kon. To i ne čudi, pošto je on rekao Konu šta da kaže.

Osporavanjem podataka o broju preminulih, koji su obrađivani na Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", Vučić je osporio kvalitet IT usluga. Za njega nije bitno da li je informacije servisirao sistem Brnabićevog "Aseka", firma u kojoj direktorsku funkciju ima Bojan Kisić, brat Darije Kisić Tepavčević, ili možda neka od kompanija Nenada Kovača. O tome neka nagađaju mediji, Vučić je svoj cilj ostvario već s tim što je i taj slučaj iskoristio da makar posredno kompromituje Igora Brnabića.

Na osnovu ličnog iskustva, gađao je gde najviše boli. Pokušao je da, dokazima i svedocima, kriminalizuje konkurentsku bratiju iz naprednjačkog kartela. Istovremeno, kao u niskobudžetnoj komediji, Aleksandar Vučić je uložio dodatni napor da demantuje informacije o novim korupcionačkim akcijama bate Andreja.

- U pojedinim tajkunskim listovima govori se da je moj brat vlasnik sveg zemljišta u Vojvodini, da kupuje latifundije, a on nema plac ni od jednog ara nigde u Vojvodini. Odvedite me, vi, lažovi iz medija, bilo gde i pokažite mi jedan plac mog brata. Naravno, nećete me odvesti nigde, jer ne postoji. Isto tako, lažu da je Andrej kupio "Hleb i kifle". Oni političari koji lansiraju te priče polaze od sebe i od onoga šta bi oni radili da su u prilici i to projektuju na druge, normalne i poštene ljude, koji hoće samo napredak Srbije - tvrdi predsednik Srpske napredne stranke, ljut što građani ne veruju da su on i bata postali multimilijarderi tako što su štedeli od plate, otkidajući od usta.

Mudrija od Vučića, Brnabićka se ne trudi ni da demantuje optužbe za korupciju. Em zna da one potiču od Vučića, em ne mari, zadovoljna je novom raspodelom moći u naprednjačkom režimu. Ko gubi, ima pravo da se ljudi. Pa, nek se Vučić ljuti do besvesti, nema mu pomoći.

Sve Vučićeve spletke su propale. U bezizlaznoj situaciji, morao je da izvrši nalog Ričarda Grenela i da Ani Brnabić poveri još jedan premijerski mandat. Nema mu druge, morao je da pristane na kohabitaciju s klanom Brnabić - Mali. Ostaje mu nada da će mu dozvoliti da nastavi s ugrađivanjem u razne unosne poslove, bar u one za koje oni nisu zainteresovani.

Pored toga, Vučić se uzda i u strpljenje, najznačajniju pozitivnu osobinu koju ima. Svima je jasno da sledeća vlada neće izdržati test vremena. Verovatno neće stići ni da proslavi prvu godišnjicu, s obzirom da Vučić iz potaje već najavljuje mogućnost da se vanredni parlamentarni izbori održe sledećeg novembra. Do tada, kom obojci, kom opanci.

Ako do tada ne budu promenjene okolnosti, ako Brnabićkin zaštitnik Grenel zadrži moć i uticaj, Vučić će svisnuti. Neće moći da intrige svodi na ogovaranje Brnabićke, za koju tvrdi da je petparačka pijanica i izdajica. Neće biti iznenađenje da se, kao dve prave nervozne lezbejke, počupaju za kose masne.

Sukob u vrhu vlasti može izazvati talas promena u Srbiji. Preraspodela moći unutar naprednjačkog kartela razvlastila je diktatora, koji je sada samo tigar od papira. Vučić je postao najslabija karika. Kad dođe do pucanja lanca kojim je okovao državu i narod, on će snositi svu odgovornost, a njegovi saradnici će, ako budu imali sreće, zbrisati sa zgrnutim novcem.

Međutim, Srbiji nema spasa dok svi pripadnici zajedničkog zločinačkog poduhvata ne budu privedeni pravdi, jednako bratija Vučić kao i bratije Brnabić i Mali.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane