Natrag

O tome se (ne) govori

Uskoro, kad privredni kolaps uzme maha, svak će svakome u kartelu naprednjaka biti lovac i lovina

Bratoubilački rat se razbuktava

Kad Srpska napredna stranka padne s vlasti, kako je krenulo, neće imati kome da se sudi. Njeni funkcioneri i sponzori pobiće se između sebe. U borbi oko podele plena već su potezali oružje, pretili i pucali, bacali bombe jedni drugima na kuće i automobile, ubijali su se, tukli i nameštali hapšenja. Sukobi se vode na svim nivoima, od Aleksandra i Andreja Vučića do partijskih kadrova na direktorskim funkcijama u javnim preduzećima, palanačkih moćnika i pripadnika raznih mafijaških klanova pod kontrolom vlasti.

Mersiha Hadžić

Vladajući kartel je oteo sve što je mogao od države i naroda, pa se sad njegovi članovi međusobno bore za što veći komad kolača. U maloj bari punoj krokodila traje rat do istrebljenja. Samo u prvih nekoliko dana oktobra zabeležena su dva žestoka okršaja među najznačajnijim predstavnicima političke i finansijske kamarile Srpske napredne stranke.

Aleksandar Vučić je opalio šamar Nebojši Stefanoviću. Do incidenta je došlo na sastanku stranačkih glavešina u jednom zemunskom restoranu. Nezadovoljan Vučićevim izborom kadrova za sledeću vladu, Stefanović nije mogao da se uzdrži. Posle nekoliko ozbiljnih primedbi, kritiku je začinio podrugljivanjem.

Kad mu je zapretio da će objaviti sve što znao o aferama bratije na vlasti, a zna sve, Vučić nije podneo provokaciju, nadlanicom je udario Stefanovića po licu.

Ozbiljniju tuču sprečili su okupljeni, koji su ih razdvojili i izgurali ministra policije na ulicu. O tom sukobu obaveštene su redakcije Pinka i Informera, kako bi pripremile kampanju protiv Stefanovića. Vučić je ipak odlučio da se, zasad, ništa ne objavljuje, ali to ne znači da je odustao od obračuna s dojučerašnjim najbližim saradnikom.

Sukobe na nižim nivoima teže je sakriti od javnosti. Iako režimski mediji i o tome ćute, nezavisni portali su objavili vest o tuči dva najkrupnija čačanska tajkuna. Milenko Kostić, zvani Bata Kole, i Stanimir Prelić, zvani Cane, potukli su se u prostorijama firme „Auto Čačak". Svedoci, koji su prisustvovali obračunu, tvrde da je Cane došao u Koletovo preduzeće kako bi rešili probleme nastale u zajedničkim poslovnim kombinacijama.

Prelić je insistirao da mu se nadoknadi šteta koju je pretrpeo dok je sponzorisao fudbalski klub Borac, na čijem čelu je bio Kostić. Pored tog, na dnevnom redu je bila i rasprava o još nekim starim dugovanjima. Reč po reč, diskusija se pretvorila u žučno prepucavanje.

U jednom trenutku Kostić je odlučio da prekrati svađu, dohvatio je flašu s kiselom vodom i zveknuo poslovnog partnera po glavi. Prelić je neočekivano dobro podneo udarac, pa je odmah uzvratio istom merom. Saradnici su ih jedva razdvojili. Svaki je svojim autom otišao u Urgentni centar, da sanira povrede glave.

Obojica su u bolnici priznali da su povređeni u tuči. Slučaj je, u skladu s propisima, prijavljen policiji, koja će saslušati oba fajtera. Kostić je najavio krivičnu prijavu protiv Prelića zbog nanošenja telesnih povreda. Prelić takođe preti tužbom. Ipak, dobro je da su jedan drugog udarali samo po glavi, nisu povredili nijedan vitalni organ.

Konačan sud doneće, naravno, vrh Srpske napredne stranke, gde se Bata Kole mnogo bolje tretira. Od osnivanja tog kartela, Kostić se nalazi u frakciji Aleksandra Vučića. S njim je dogovarao sve važnije poslove, kao što je prodaja hiljadu „škodinih" automobila MUP-u. Uredno je plaćao reket i provizije, pa može da računa na podršku.

Prelićev uticaj u SNS-u je mnogo manji. On se u početku priključio struji Tomislava Nikolića. Posle propasti te opcije, nije uspeo da dobaci dalje od Jorgovanke Tabaković, a ona nije ni dovoljno jak, ni pouzdan zaštitnik. S obzirom na poslovnu tradiciju naprednjaka, može da se očekuje da Prelić bude prinuđen da se pomiri s gubitkom novca, bar do nekog sledećeg susreta s Kostićem, kad će opet doći do tuče.

Sukob čačanskih tajkuna je bitan samo kao ilustracija odnosa u vladajućim strukturama. Na isti način, pesnicama, pa i oružjem, međusobne razmirice rešavali su i najuticajniji moćnici iz SNS-a.

Zvonko Veslinović je opalio šamar i izvukao pištolj na Andreja Vučića. Magazin Tabloid je pisao o tom incidentu u Veselinovićem restoranu „Plej" u Novom Sadu. Šef kosovskog ganga i brat gospodara Srbije posvađali su se oko podele interesnih teritorija i unosnih poslova u Vojvodini.

Posle obračuna, Veselinović se privremeno distancirao na bezbednu udaljenost, u Kosovsku Mitrovicu. Kao u svakoj mafiji, zajednički interes je važniji od povređene sujete. Tako su, uz posredovanje Nikole Petrovića, zaraćene strane sklopile primirje i dogovorili se o svim spornim pitanjima. Primirje je trajalo do pre nekoliko nedelja, kad su se odnosi opet poremetili. U toku je svođenje završnih računa, a ishod je krajnje neizvestan.

Andreju Vučiću je pretio i Slaviša Kokeza. Iako ima neuporedivo manju moć od Veselinovića, Kokeza je pomislio da je dovoljno opasan i jak da odbrani svoje pravo na ratni plen.

Pre nekoliko godina pristao je da učestvuje u spornim poslovnim kombinacijama bratije Vučić. Kad su mu oteti „Vin Vin" i „Evrosalon", Kokeza nije mogao mirno da se pomiri s gubitkom. Na nekoliko telefona, među kojima je i Andrejev, poslao je preteće poruke, koje su se završavale sa: „Obrisaću te". Odgovor je dobio preko Kurira, koji je preneo upozorenje Andreja Vučića: „Imao si dve trafike u Bloku 63 na Novom Beogradu, a mi smo od tebe napravili bogataša".

Kokeza se privremeno primirio, ali jogunast karakter i dalje mu ne da mira. Taj sukob još nije ugašen, samo tinja dok ne plane.

Kroz mnogo eksplozivnije probleme prošao je Saša Mirković. Nedugo posle izbora za narodnog poslanika s liste SNS-a i za predsednika Skupštine opštine Zaječar, u novogodišnjoj noći 2012. godine, na njegovu kuću u beogradskom naselju Bežanijska kosa bačena je bomba. Do danas nisu pronađeni izvršioci i nalogodavci tog zločina.

Policija i tužilaštvo nisu se bavili ni pretnjama po bezbednost Mirkovića i njegove porodice, pa ni saznanjima ministarke Zorane Mihajlović o opasnosti koja mu prete. "Samo se čuvaj. Ja mislim, po besu koji se oseća, da su neki spremni na sve da nas srede, i tebe i mene", upozorila je Mihajlović Mirkovića.

- Zorana je znala šta će se desiti. Nameštali su sve što su mogli, uništavali porodicu, zatvarali i osuđivali bez dokaza, pretili ubistvom... Zoranu pitam zašto kao potpredsednik Vlade na sve ove pretnje i nasilje nije podnela ostavku. Šta je dobila kao nagradu za ćutanje dok meni bratija oko nje uništava život po Vučićevim nalozima? - tvrdio je Saša Mirković.

Umesto ubistva, Vučić je Mirkovića kaznio brukom. Montirao je sudski postupak u kome je bivši naprednjak osuđen na 1,5 godinu zatvora, na osnovu čega je uhapšen i spakovan u Centralni zatvor. Kao što je moglo da se pretpostavi, Mirković je popustio. Nagodio se s Vučićem i zaboravio na optužbe da mu sprema likvidaciju i duguje 538.000 evra. Pod misterioznim okolnostima, pušten je iz zatvora i odmah počeo da na društvenim mrežama laže i vređa sve opozicionare, najviše one koji su mu davali podršku dok je bio progonjen.

Od primene sile u procesu disciplinovanja neposlušnih naprednjačkih kadrova ne uzdržava se Branko Malović, potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a. Sa statusom uterivača kapilarnog terora po Banatu, Malović se istakao zlostavljanjem bivšeg poslanika Željka Sušeca. Prema Dragani Mitrović, predsednici opštine Vršac, Malović je postupio kao džentlmen. Prvo ju je zamolio da skine naorače, a tek onda joj je lupio šamar. No, i on se našao na uradu konkurenata iz klana.

Kad je zapaljen njegov kafić "Domino" na Novom Beogradu, Malović je Službi za borbu protiv organizovanog kriminala dao spisak od 34 lica na koja je sumnjao da su izvšioci. Među njima su 32 funkcionera Srpske napredne stranke.

Oko plena u Vršcu otimali su se Jadranka Joksimović i Petar Panić. Vučićev kum je bacio oko na jedan unosan posao u državno-privatnom sektoru. Kad je saznao da ministarka Joksimović namerava da mu otme kombinaciju, poveo je svoju ekipu bivših i budućih robijaša u Vršac. Odbranio je svoj plen i dokazao pravilo taknuto - maknuto. Sve što Pana takne, on i makne.

Najbrutalniji rezultat sukoba među učesnicima u vlasti dogodio se u februaru prošle godine. U centrali Auto-moto saveza Srbije Predrag Đurđev ubio je Mirka Butuliju. Posle serije sukoba oko unosnih tendera i jeftinih godišnjih kartica AMSS, Đurđev se prvo potukao s Butulijinim kumom, da bi, u nervnom rastrojstvu, izrešetao direktora AMSS-a.

Ako su nižerangirani naprednjački direktori spremni da uzimaju pištolj u ruke i ubijaju zbog kartica i sličnih povlastica, može samo da se pretpostavi kakvim oružjem će svoje interese braniti vođe kartela.

Uskoro, kad privredni kolaps uzme maha, svak će svakome biti lovac i lovina. Pobiće se među sobom, pa posle promene vlasti neće ostati niko živ da odgovara za pljačku Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane