Natrag

Uvodnik

(Pr)osudite sami

Za ime Boga

Milovan Brkić

Zaboravljeni pisac Ilija Moljković objavio je daleke 1976. godine knjigu Bem vam Boga ušutkanog.

Ostavio nam je poruku, naslovom knjige, da se stidimo sami sebe, svog postojanja, uvek spremni da uzdižemo svaku vlast, a preziremo svakog među nama, koji ne pristaje da se sagne pred vladocima, pokrije ušima, ćuti i trpi ono što mu rade, ili što nam svima rade.

Pesnik Dragoljub S. Ignjatović, disident, šezdesetosmaš i vršnjak Ilije Moljkovića, po izlasku iz zatvora, (osuđen za ''neprijateljsku propagandu'') i vređanje Vučićevih prethodnika, napisao je pesmu Moj narod.

''Ovo je narod kraljeubica, veran svakoj bitci, odan krvoproliću.

Ovo je narod podao, doušnički, smeran, kada ga, kao zver, primaknu jelu i piću.''

Možemo li nešto prigovoriti Moljkovićevim i Ignjatovićevim ocenama našeg mentalnog sklopa?

Odreknite se života sa samosažaljevanjem u zamenu za život sa svrhom, poručivali su nam!

Svet pripada hrabrima - tvrio je Karl Marks.

Za dvadeset godina, bićete više razočarani stvarima koje niste učinili nego stvarima koje jeste. Zato isplovite iz sigurne luke. Istražujte. Sanjajte. Otkrijte - zapisao je Mark Tven

Pesnik Jovan Dučić je pevao - ''Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.''

Srpski diktator Aleksandar Vučić je dao puno našeg novca da nas svinja iz Slovačke Miroslav Lajčak tretira kao stoku. Plaćen od albanskog narkokartela u Slovačkoj sa 20 miliona dolara, od Vućića pet miliona i od Evropske komisije 20.000 evra mesečno, plus bonusi. Lajčak nas šamara, naređuje, određuje, postavlja. On traži promenu Ustava Srbije, a sve po Vučićevom nagovoru. Prethodno nas je razdružio sa Crnom Gorom, za pet miliona evra koje je dobio od Kremlja.

Ivica Dačić je srećan što je dobio taj zadatak, mada se Ustav Srbije može promeniti isključivo referendumom, koji će Vučić namestiti, kao i sve druge.

Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše.

Lajčaka niko neće kazniti za milione evra koje je dobio. Ali, da smo narod koji ima samopoštovanje, opkolili bismo zgradu Predsedništva u koju dolazi ovaj bahati kriminalac. Palo bi srpke krvi, ali njemu bismo zauvek presudili. I zločincu koji nam uništava budućnost.

Za Vučićem su raspisane poternice za najteža krivična dela koje je počinio ''poslujući'' sa raznim komesarima i belosvetskim kriminalcima.

On je izabrao za predsednika Vlade ženu koja je takođe pod poternicom u istoj zemlji.

Pa, koji smo to mi koji ćutimo i trpimo smrtno bolesnog čoveka i njegovog brata?

Kada padne prva glava ovih bandita, ostali treba da drhte za svoje i živote svoje porodice, koja troši naše pare na nakite, putovanja, na jahte, skupe automobile, na bahanalije...

Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! - podsećam na reči vladike Petra Petrovića Njegoša.

Setimo se samo julske pobune mladih ljudi. Buna je u krvi ugušena. Onda je Vučić rasterao i policajce i načelnike koji su nas okrvavili, osramotili...

Sve je dostižno! Nemoguće postoji samo kod ludaka - smatrao je Napoleon Bonaparta.

Zašto smo klonuli? Zašto je sloboda samo kod Srba nedostižna.

Poruke koje građanima šalju opozicioni političari treba s gađenjem odbiti. Oni tvrde da treba sačekati da Vučić umre, da se rasprši njegova banda, da Amerika ili Evropa onda njih turi na njegovo mesto.

Zar pregovore između Srba i Albanaca ne mogu da završe Srbi i Albanci, oslobođeni ratnih zločinaca, njihovih kartela i zločinačke bande iz Beograda?

Nema nam spasa ako ne izađemo na ulice. Ako, pravo u oči i stisnutih pesnica pogledamo Vučićeve osiromašene policajce i vojnike. Neka pucaju. Biće im to poslednje zlo, posle kojeg će doći sloboda.

Ceo svet se buni. Protestuje i traži svoja prava. Krv pada i na ulicama Berlina, Vašingtona, Njujorka, u Moskvi, u Parizu.

Beda rađa revoluciju, tvrdio je Karl Marks.

Hoće li nas Vučićeva diktatura skuvati kao žabe, a da ne zakrekećemo?

''Narode moj! U voćnjacima rastu šljive i jabuke, cveta badem, pupe orasnice:

pustimo ruke s lanca, nek ožive, nek se uče slaganju voća u kotarice. '' - poručio nam je u pesmi Moj narod Dragoljub S. Ignjatović.

''Svaki svoga ubijte subašu'' - poruka je iz istorijske pesme Početak bune na dahije. I eto slobode!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane