Natrag

Dežurna

Zatiranje kriminalnih tragova Dragana Šolaka i njegove hobotnice

Princ miri braću

U zvaničnoj poseti Srbiji 7. oktobra ove godine boravio je princ Albert Drugi od Monaka, a domaćin mu je bio predsednik Aleksandar Vučić. Princ je u Beogradu svečano dočekan, a razlog njegovog dolaska u prestonicu pre svega je jačanje odnosa dve države, saopšteno je iz Vučićevog kabineta. Iako su se mnogi nadali, princ Albert u posetu je, ipak, došao sam, bez lepe supruge Šarlin. Princ je iskoristio posetu našoj zemlji da se obrati domaćoj javnosti, istakavši da mu je izuzetna čast što je u poseti Srbiji. Posle plenarnih razgovora delegacije su pristupile potpisivanju sporazuma o saradnji u oblasti ekonomije. Za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Kneževine Monako princ Albert odlikovan je ordenom Republike Srbije na lenti.Ova vest je, kao i svakodnevne, ukazala na mutne poslove srpskog diktatora.

potpukovnik Goran Mitrović

Otkud princ Albert Drugi od Monaka u nenajavljenoj zvaničnoj poseti i kakve su to njegove zasluge da bi bio odlikovan. O kakvoj je to ekonomskoj saradnji Monaka i Srbije reč, kada ova prva ne proizvodi ni kikrirki. Živi od turizma i šepekulativnog novca. Zašto Vučić nije otišao u tu posetu, a princ je došao sam, da u četiri oka prodivani sa Vučićem.

Istraživač Magazina Tabloid otkriva ovu nepoznanicu.

Princ Albert Drugi od Monaka je član lože Malteških vitezova. Došao je da pomiri i pomogne braću koja su se našla u nevolji.

Aleksandar Vučić je najmlađi član ove lože, pa je princ došao u Beograd, na noge mlađem bratu, jer Monako nema aerodrom, na koji bi Vučić mogao sleteti. Najbliži je u Nici, a to je već druga država, a za Vučićem je raspisana poternica, pa nije zgodno.

U misiju mirenja braće princ je došao zbog zategnutih odnosa na relaciji između Vučića i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Ovaj drugi je u velikim problemima jer je nova vlast najavila udar na njegov kartel i članove prodice. Vučić duguje g. Đukanoviću pozamašne svote novca, a nije pouzdan da se svi njegovi sklone u Srbiju, jer je Vučić sklon uzimanju ogromne količine novca za pružanjem zaštite, koju Vučić takođe nema nigde u svetu, pa ni u ovoj zemlji.

Ipak, mlađi brat je obećao mnogo starijem bratu princu da će sve biti u najboljem redu.

I drugi brat Dragan Šolak je u nevoljama. I njemu su za petama istražitelji Europola, FBI, kriminalsitička policija Švajcarske, Slovenije, Hrvatske...

Šolak je prihvatio Vučićevu ponudu da mu Telekom Srbija otkupi SBB i televiziju N1. Da plati u kešu, na neki tajni račun.

Ko je Dragan Šolak, odbegli tajkun, čovek za pranje i sušenje para?

Većinski vlasnik kompanije SBB Dragan Šolak, državljanin je Slovenije, Srbije, Malte... opasan je prestupnik koji posao razvija ne plaćajući porez, ucenjujući i varajući poštene biznismene, davanjem novca pod kamatu... Slovenački dnevnik Delo i istražni organi ove zemlje su na tragu svim Šolakovim prevarama, ali on u Srbiji i dalje otima, izbegava porez, a sve štiteći se članstvom u masonskoj organizaciji i pozivajući se da iza njegovog lopovluka stoji ambasada SAD-a u Beogradu i bivši šef CIA Dejvid Petreus.

U više brojeva Magazina Tabloid opisali smo na koji način je, prevarom, pretnjama i ucenama g. Šolak stekao bogatstvo. Tekst možete pročitati na ovom linku (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=467&cl=08) a objavljen je u broju 467 Magazina Tabloid).

SBB po dostupnim podacima ima u Srbiji više od 700.000 korisnika i više od 60 odsto tržišta. Ovo preduzeće je deo finansijske hobotnice koja ima sedište u Amsterdamu u Holandiji i pripada međunarodnoj investicionoj grupi KKR iz Londona. Umesto da investira u poboljšanje infrastrukture i poslovanja SBB, novac prebacuje u inostranstvo, pere pare i izbegava i plaćanje poreza u Srbiji.

Omiljena i najznačajnija saradnica Dragana Šolaka je Dragica Pilipović Čefi. Dragica je direktno odgovorna za "meteorski uspon Janeza iz Šumadije" i lično je osmislila međunarodnu finansijsku hobotnicu Dragana Šolaka.

Dragica je sa funkcije direktora banke EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) prešla u top menadžment firme (Junajted grupa) koja je bila i još uvek je klijent EBRD.

U Junajted grupi Dragica je angažovana kao potpredsednik zadužen za korporativne poslove. Kako je Junajted grupa direktno zavisna od EBRD postavlja se logično pitanje očiglednog sukoba interesa.

U krupnim finansijskim sistemima ovakve kadrovske "kombinatorike" su uvek pod posebnom paskom, jer je reč o upravljanju ogromnim kapitalom te je trgovina uticajem i korupcija sasvim izvesna i izuzetno opasna. U pitanju je i ugled EBRD jer nije u pitanju komercijalna banka sa standardnim načinom poslovanja već banka posluje po principu učlanjenja i ulaganja u verifikovane i proverene projekte.

Sada je očigledno da je neko u sistemu EBRD zakazao i dopusutio jedan ovakav kadrovski "transfer". Koliko će se to odraziti na poslovni ugled i renome EBRD, videćemo nakon internih istraga koje su prema našim saznanjima naveliko u toku.

Dragica je u EBRD došla 1990 godine, praktično od osnivanja banke. Kako je slovenskog porekla, radila je na pozicijama kao što su direktor banke za Rusiju, a od 2003 angažovana je kao direktor za Srbiju i Crnu Goru. Interesantno je da je baš u to vreme u Šolakovu kompaniju volšebno uplaćeno iz investicionih fondova EBRD 18,5 miliona eura.

EBRD je putem ulaganja u akcijski kapital postala manjinski vlasnik SBB-a po osnovu kupovine milion deonica. Iz tog investicinog paketa proistekao je i Šolakov "poslovni," a kasnije će se ispotaviti i politički "kapacitet" jer je na osnovu tog novca, u narednom periodu, Šolak kupio više od 20 lokalnih provajdera i uveo nov širokopojasni pristup intenetu a sve to zluoptrebljavajući kapacitete Republike Srbije.

Dakle, Dragica je 2008 godine prešla sa mesta regionalnog direkora upravo u firmu koju je kao direktor EBRD finansirala i podigla. Pitanje je i kako je EBRD (ustvari njen regionalni direktor Dragica Pilipović Čefi) pristao da sa toliko direktnih investicija finansira jednu tada potpuno nepoznatu kompaniju sa skrivenim vlasništvom u of šor zonama?

Nejasno je i kako je i zašto država Srbija dozvolila da se takva, u najmanju ruku sumnjiva kompanija, uništi slobodnu konkurenciju u tako važnoj oblasti kao što su mediji, te kako je na to pristao i EBRD.

Zanimljivo je da je od 2013 g. u menadžmentu EBRD i Milica Delevlić. I ona ima zanimljivu biografiju kada je u pitanju "poslovanje" sa EBRD. Milica, je pre ulaska u EBRD (maj 2013 g.) prodala svoj udeo od 25% u Multikom grupi (3,6 miliona eura), koja je u to vreme bila vlasnik Dajrekt medije. Tako je, praktično, EBRD postao suvlasnik bivše firme Milice Delevlić, jer je Junajetd grupa (gde EBRD ima manjinski paket kacija) kupila Dajrekt mediju.

I ova transakcija je išla preko "nevidljivih" kompanija iz of šor zona. Iste godine (jul 2013) Milica "avanzuje" i volšebno postaje jedan od ključnih rukovodilaca u EBRD.

Interesantno je i da, kada je prodata Dajrekt mediju 2014 g., nikada nije utvrđeno ko je krajnji kupac kompanije, a da je 2018 g, kada je EBRD zvanično saopštio da je kupio Dajrekt mediju, ostalo nejasno, od koga je u stvari EBRD kupio ovu kompaniju. Tu je već postalo jasno da je EBRD potonula u sistemsku korupciju ogromnih razmera.

Koliko god se bavili neverovatnim mahinacijama i kriminalom Dragana Šolaka, uvek nešto promakne. Ovaj put u pitanju su mahinacije sa porezom u Republici Hrvatskoj.

Naime, prema podacima iz 2017 g tačno 6.730.175 eura uplaćene od strane hrvatskih operatera Telekom, Iskon i Vipnen, završilo je na netransparentnim računima Šolaka i njegove kompanije "United media grupa" na Kipru i u Lihtenštajnu. Detaljno o tome pisao je i Hrvatski časopis "Nacional" na osnovu dokumentacije sa Malte.

Nezavisni slovenački novinar Blaž Zgaga je u sklopu projekta "Evropske istraživačke saradnje" razotkrio Šolakove poreske mahinacije i ukazao na međunarodni karakter Šolakovih kriminalnih aktivnosti. Slovenija je jedna od država koja je na "slučaju Šolak" uspešno pokazala kako funkcioniše pravna država.

Slovenački državljanin, preduzetnik Tomaž Jeločnik je 2013. u Sloveniji osuđen zbog utaje poreza. Tomaž je bio Šolakov "glavni čovek" za poslovanje sa državama sa niskim poreskim stopama. Tomaž je bio direktor kompanije "United media distribution AG" u Švajcarskoj i "United medila limited" na Kipru, koja je 3. aprila 2014 g osnovala ćerku firmu "United media Malta limited" u Florijani na Malti.

Ta kompanija je u Šolakovom sistemu prevara i kriminala bila zadužena za pružanje usluga na teritoriji Hrvatske, nikada nije imala ni jednog zaposlenog i od avgusta 2014 do avgusta 2015 primila je 6,7 miliona eura uplata od Hrvatskog Telekoma, Iskona i Vipneta a istovremeno je na Malti plaćeno samo 27.000 evra poreza.

Sa Malte pare su se prebacivale dalje ka Lihtenštajnu i Švajcarskoj.

U mreži Šolakovih kompanija nalazi se i komapnija "Prestige madia Ltd Malta" koja je osnovana sa ciljem da se na područje zemalja bivše Jugoslavije plasira oko 10 miliona evra kroz izuzetno povoljne kredite koji, prema našim saznanjima, nikada nisu vraćeni. Praktično, 9,8 miliona eura plasirano je sa neverovatnom kamatom od 0,125 %, bez naknade.

Interesantno je da su novac isključivo dobijale osobe povezane sa poslovanjem grupe. Kompanija je podelila novac i naprasno je ugašena 2014 godine, a novac nikada nije vraćen. Biće da je ipak bio u pitanju klasičan prevarni način da se preko "legalnih" kanala isplate poslovni saradnici Dragana Šolaka.

Na posredničku ulogu princa Alberta Drugog od Monaka ukazuje i saopštenje od 28. septembra da je, navodno, u Švarcajskoj, Šolak tužio srpske medije PINK, Informer i Studio B, da su ga navodno klevetali. I da je dobio spor, koji ima za cilj da ga opere pred srpskom javnošću i opravda još jedan zločinački potez Vučića da parama Telekoma, odnosno srpskih poreskih obveznika, utrapi stotine miliona Draganu Šolaku, da se oprere i zbriše na neko tajno mesto, jer i njega, kao i Vučića, love istražni organi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane