Natrag

Dežurna

Izbori i krađa glasova delegitimisali su demokratske institucije u Sjedinjenim Državama

Balkanizacija izbornog procesa

Predsednički izbori u Americi su održani, ali još nisu poznati konačni rezultati. Odluku o tome ko je pobedio, Donald Tramp ili Džo Bajden. doneće Vrhovni sud. Sudski postupak, u kome će se utvrđivati da li je bilo kršenja izbornih zakona i propisa, verovatno će trajati do sredine decembra. Do tada, štabovi oba kandidata razmenjivaće optužbe u medijima, a na ulicama mnogih gradova odvijaće se protesti Trampovih glasača, koji pokušavaju da spreče legitimisanje izborne krađe. Sukobi su već počeli i prete da se otmu kontroli.

P. Popović

Pobeda Donalda Trampa na izborima 2016. godine pokrenula je politički i društveni proces, koji je sada doveo Ameriku na rub građanskog rata.

Globalistička struktrura Demokratske stranke upotrebila je sva sredstva da spreči Trampa da osvoji novi predsednički mandat.

U hibridnom ratu, koji se četiri godine vodio u medijima i na političkoj sceni, globalisti su inicirali ulične nemire sa rasističkom pozadinom, iskoristili su pandemiju Kovida 19 i, na kraju, krađom glasova delegitimisali su demokratske institucije Sjedinjenih Američkih Država.

Balkanizacija Amerike definitivno je izvršena na izborni dan 4. novembra. Dogodilo se sve na što je Trampov tim upozoravao. U državama u kojima se na vlasti nalaze guverneri iz Demokratske stranke otkriveno je 30 miliona falsifikovanih glasačkih listića, bez regularnog vodenog žiga, štampanih u Kini. U Arizoni i Nevadi zabeleženi su primeri besprizornog kršenja propisa.

Dokazano je da su članovi izbornih odbora nosili kući iskorišćene listiće iz glasačkih kutija, a pojedinci su glasali i po 18 puta, često i u tuđe ime. U nekoliko gradova pronađene su kutije s listićima, bačenim u kontejnere. U Nevadi je otkriven višak od 100.000 listića, a u Džordžiji, pored auto-puta je ostavljeno oko 130.000 validnih glasačkih listića.

U izbornoj noći, kad je počelo prebrojavanje glasova, prvi rezultati su pokazali da Tramp vodi u nekoliko najbitnijih država, u Džordžiji, Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu i Arizoni.

Sledeće veče, pristigli glasački listići promenili su odnos snaga. Iako je zaista zabeležena najveća izlaznost u poslednjih 120 godina, autori izborne krađe su preterali.

Ubacivanjem falsifikovanih listića u nekim državama su podigli izlaznost i do 125 odsto, kao što se očekuje u Nevadi. Projekcija broja glasova u državama gde se brojanje oteglo i tri dana posle izbora, pokazuje da je Pensilvaniji glasalo 109, Minesoti 107, Severnoj Karolini 106, a u Viskonsinu i Mičigenu 105 odsto upisanih birača. Urušavanju pravnog, političkog i demokratskog sistema suprotstavio se predsednik Tramp.

- Verujemo da američki narod zaslužuje potpunu transparentnost prebrojavanja glasova i overe rezultata. Ovde se radi o integritetu celokupnog izbornog sistema naše zemlje. Od početka smo govorili da se moraju prebrojati svi legalni glasovi, kao i da se nelegalni glasovi ne broje, ali su demokrate na svakom koraku opstruisale ovaj osnovni princip. Nastavićemo ovaj proces pozivaju se na sve raspoložive aspekte zakona kako bismo garantovali da američki narod ima poverenja u našu vladu. Nikada neću odustati od borbe za narod i našu naciju - navodi se u saopštenju koje je potpisao Tramp.

Demokratska stranka je za manipulaciju iskoristila glasove pristigle poštom, koji su brojani na kraju, posle regularno iskorišćenih listića na glasačkim mestima. Poštom je za Bajdena glasalo prosečno oko 90 odsto birača. Iz Bajdenovog štaba to objašnjavaju kao reakciju njegovih glasača na poziv, koji im je uputio da, zbog opasnosti od pandemije korona virusa, glasaju od kuće.

Ipak, ogromna razlika ukazuje na realniji scenario, po kome su demokrate taj način glasanja iskoristile da ubace svojih listića koliko god im je zatrebalo. Tako je došlo i do izlaznosti veće od sto odsto. To potvrđuju i uzbunjivači, radnici pošte u Pensilvaniji, koji tvrde da je upravnik pošte u Iriju, naredio da se na glasačkim listićima prepravi datum, kako bi "izgledali legalno".

Štab Donalda Trampa je već uložio žalbe zbog izbornih nepravilnosti u određenim državama. Postupajući po takvom prigovoru, Vrhovni sud je doneo privremenu meru kojom se državi Pensilvaniji nalaže da odvoji sve glasačke listiće koji su stigli poštom posle zatvaranja birališta na američkim predsedničkim izborima dok se ne donese nova odluka Suda.

Očekuje se da Vrhovni sud donese istu odluku i u drugim državama gde je osporeno prebrojavanje glasova.

Globalisti su celu Ameriku stavili pod kontrolu, sve osim pravosudnog sistema. U nemogućnosti da utiču na odluke Vrhovnog suda, demokrate na sve načine zloupotrebavaju medije.

Televizije, štampana izdanja i društvene mreže iz strukture koja podrža Demokratsku stranku stvorili su referendumsku atmosferu protiv aktuelnog predsednika, koja je uticala na to da se Bajdenov predizborni program predstavi sintagmom: "Ja nisam Tramp". Iako se deklarativno zalažu za slobodu izražavanja, vodeći mejnstrim mediji cenzurisali su oba kandidata.

- Napravili smo najveću prevaru u istoriji američkih izbora - nehotice je priznao Džo Bajden na jednoj konferenciji za novinare, ali ta izjava nije objavljena ni u jednim novinama, a klip s njom je zabranjen na Fejsbuku i Tviteru.

- Ako računamo legalne glasove, ja sam lako odneo pobedu. Ako računamo nelegalne glasove, oni pokušavaju da pokradu izbore - rekao je Donald Tramp, ali odmah je sedam televizija, među kojima su tri nacionalne (NBC, CBS i ABC) prekinule prenos predsednikovog obraćanja.

Vlasnici i producenti tih televizija su doneli zajedničku odluku da cenzurišu predsednika SAD s objašnjenjem da je "izneo niz pogrešnih stvari". "Dobro, evo nas ponovo u neobičnoj situaciji. Ne samo da moramo da prekinemo predsednika, već moramo i da ga ispravimo", rekao je komentator NBC-a.

Taj postupak, jedinstven u istoriji, predstavlja logičan kraj medijske kampanje koja se protiv Trampa vodi pet godina, otkad je najavio prvu predsedničku kandidaturu.

Isti mediji su mesecima predvodili kampanju širenja straha od korona virusa. Pandemija je iskorišćena kao najjače oruđe u borbi protiv Trampa. Mediji su optužili predsednika da se "nije snašao" u uslovima krize, donosio je blage i nedovoljne mere zaštite, pa je Amerika, sa četiri odsto svetske populacije, imala rekordnu stopu smrtnosti, 20 odsto u svetu.

Kovid 19 je, po svemu sudeći, stvoren u laboratorijama koje su u vlasništvu najbogatijih i najuticajnijih simpatizera i finansijera Demokratske stranke. Iako su upravo oni odgovorni za puštanje virusa i širenje pandemije, za posledice su optužili svog političkog protivnika. Bajdenov štab je kampanju zasnivao na zastrašivanju glasača koronom, s tvrdnjama da Tramp nema rešenje za taj problem, koji je prouzrokovao 230.000 smrtnih slučajeva.

Tramp je dobrim delom uspeo da otupi oštricu tih optužbi. Shvatio je da se Amerikanci više plaše privrednog kolapsa, nego virusa, pa je isticao da se bavi zaštitom ekonomskog sistema. Tramp je tvrdio da će Bajden, zajedno s globalistima koji stoje iza njega, iskoristiti pandemiju za zatvaranje firmi, što će povećati iovako dramatičan broj nezaposlenih.

Samo tri američka predsednika nisu uspela da osvoje drugi uzastopni mandat. Herbert Huver je izgubio izbore zbog "velike depresije" 1929. godine. Džimi Karter je poražen posle talačke krize 1979, a Džordž Buš Stariji je propao zbog pojave trećeg predsedničkog kandidata, koji mu je uzeo deo glasova. Po toj matrici, izazivanjem nekoliko kriznih situacija, demokrate su sada pokušale da obore Donalda Trampa.

Kad nisu uspeli da Trampov rejting obore uličnim protestima, korona virusom, medijskom satanizacijom i montiranim istraživanjima, demokratama nije preostalo ništa drugo nego da lažiraju rezultate izbora. "Čudovišta iz močvare" isterana su na čistac. Određeni analitičari ističu da je to bio deo Trampove strategije.

Prema njihovoj proceni, strategija se zasnivala na pet pobedničkih poteza. 1. Postaviti "svog" sudiju, Emi Konet Beri, u najviši sud u državi. 2. Dopustiti protivniku krađu na izborima. 3. Sakupiti dokaze o krađi. 4. Obavetiti javnost o krađi, i 5. podneti žalbe Vrhovnom sudu. Taj proces bi mogao da dokaže Trampovu pobedu na izborima, da raskrinka ulogu demokratskih fake news medija i trajno s političke scene ukloni Bajdena i sve učesnike u izbornoj krađi.

Kreatori "obojenih revolucija", kojima su menjali režime u mnogim državama u svetu, sad su iste subverzivne načine primenili u svojoj kući, u Americi. U kampanji protiv Trampa i svega što on personifikuje učestovali su pokreti poput Antife i Blek lajvs meter, koji su podrivali pravni sistem i ugrozili bezbednost svih građana.

U usijanoj atmosferi, svaki treći Amerikanac, bez obzira da li je za Bajdena ili Trampa, kaže da je spreman da upotrebi oružje u odbrani svojih uverenja. Trenutno, podjednaku snagu imaju strah od građanskog rata i nada da će ipak pobediti život.

Do sredine decembra će se videti da li američke institucije, pre svega Vrhovni sud, imaju snage da odbrane demokratiju. Konačna odluka neće uticati samo na budućnost Sjedinjenih Država, nego i na demokratske procese u celom svetu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane