Natrag

KiM

Na Kosmetu jedino buja kriminal i nasilje nad Srbima

A Dalibor traži samo džip

Najdosadniji početak izveštaja o Kosovu i Metohiji jeste "Srbi ponovo napadnuti". Jedini naslov koji se toliko puta ponavlja unazad više decenija a povodom koga niko do sada nije učinio baš ništa. Čak ni među Srbima to više nije nikakva novost, oni znaju i šta će uslediti. Počinioci neće biti kažnjeni. Zbog toga su nasilje i kriminal nad Srbima jedino što na Kosovu i Metohiji buja, ma kakva da je godina.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Na dan Svete Petke, 27. oktobra, porodica Čedomira Vuksanovića iz Plemetine kod Obilića, kojima je ovo krsna slava, opljačkana je. Ukraden im je deo poljoprivredne mehanizacije u vrednosti od 5.000 evra. To je gotovo potpuni hendikep za porodicu koja obrađuje 50 hektara zemlje.

"Kada bi policija htela, i direktno komandir policije u Obiliću, mogao bi za 24 sata da reši i preseče da niko više ne napada moju familiju" ozlojeđeno navodi Čedomir.

Ovo je samo jedan u nizu sličnih slučajeva koji je zadesio njihovu porodicu. Tri meseca ranije od Albanaca je napadnut njegov sin dok je obrađivao zemlju. A pre tačno mesec dana u ovom selu je došlo do pokušaja kidnapovanja srpskog dečaka što će izazvati niz manjih incidenata proisteklih iz narastajuće netrpeljivosti.

Tzv. "kosovska policija" je 16. oktobra izdala saopštenje u kome navodi da su dva srpska dečaka pretukla vršnjaka albanske nacionalnosti. Incidentu je prethodila rasprava među dečacima.

"Policijske jedinice su odmah preduzele sve potrebne policijske radnje i na mestu događaja uspeli su da obezbede informacije da je učenik osnovne škole u Plemetini, albanske nacionalnosti, napadnut od nekoliko osumnjičenih maloletnika koji su učenici osnovne škole "Sveti Sava" u Plemetini. Policijske jedinice uspeli su da identifikuju dvojicu osumnjičenih srpske nacionalnosti, za koje se sumnja da su fizički napali žrtvu", navedeno je u izveštaju istog dana kada se tuča i dogodila i dodaje se da će oni biti dalje procesuirani.

Naročito "spektakularna" rečenica jeste: "Policijske jedinice uspele su da identifikuju dvojicu osumnjičenih srpske nacionalnosti" jer takvu rečenicu u izveštaju o albanskim napadima na Srbe, sa tim stepenom efikasnosti, nećete moći da pronađete. Nedavno je čak negirana čitava serija napada iako je više nego očigledno došlo do batinanja, nekoliko pokušaja otmice i oružanog uznemirava srpske dece što je tzv. "kosovska policija" redom okarakterisala kao "neosnovane".

Što se Plemetine tiče, treba znati da su pripadnici britanskih snaga u sastavu KFOR-a takođe krajem oktobra ali 1999. godine blokirali školu u ovom selu. Namera UNMIK-a i KFOR-a bila je da se po svaku cenu oformi "multietnička" škola. Ono što je bilo neshvatljivo, pa samim tim i neprihvatljivo Srbima, jeste to što albanski đaci nikada nisu pohađali školu u tom selu!

Reagujući na agresivni nasrtaj lažnih mirotvoraca, tadašnje Srpsko nacionalno veće KiM, ocenilo je da je "takav potez neprihvatljiv i zbog toga što se insistira na multietničnosti u jednoj osnovnoj školi u srpskoj sredini, dok su kosovski Albanci etnički očistili kompletan Univerzitet i gotovo sve osnovne i srednje škole u pokrajini".

Uz koliko upotrebe agresije su britanski vojnici upali među nekoliko stotina dece i njihovih učitelja i nastavnika, pokazuje nam to što je više dece nižih razreda osnovne škole u strahu pokušalo da iskoči kroz prozor učionice sa drugog sprata.

A znamo već koliko su visoki plafoni u školama građenim u periodu posle Drugog svetskog rata, pa je drugi sprat već na visini od 4-5 metara. Dete je sa povredom noge i uplašeno, uspelo da ode do kuće.

Videvši ga takvog njegova majka se odmah uputila ka školi. Gnevno je pitala vojnike, koji su je ismevali uličarski i prostački kako samo Britanci to umeju, i uspela da dođe do njihovog oficira. Bez suvišne priče zgrabila ga je za vrat i podigla sa zemlje naslonivši ga na zid. Srbi su se već u velikom broju okupili oko škole i mogli da vide kako se britanski oficir kao davljeni pas batrga nogama i guši u rukama majke čijeg su sina umalo ubili. Više vojnika je pritrčalo i jedva uspeli da ga spasu krvnički tukući ženu i razdvajajući joj ruke.

Naravno, naspram nenaoružanih Srba koje su zapravo imali mandat da štite, Britanci su sproveli svoju ideju. Prva albanska škola bila je sastavljena od nekoliko kontejnera instaliranih tačno preko puta ulaza u zgradu u kojoj se odvijala nastava za srpsku decu.

Normalno, tako je započet period albanskih provokacija i odgovora gnevnih Srba što se izvesno vreme svakodnevno završavalo tučama koje je KFOR "prekidao" u korist albanske dece.

S obzirom da nije bilo albanskih đaka koji bi pohađali nastavu, oni su preusmereni iz dva susedna sela da bi popunili učionice. Jedan deo njih prolazio je kroz čitavo selo da bi došao do škole i usput, naravno, provocirao. A ko je od Srba napao decu?

Takav slučaj, na Kosovu i Metohiji, nikada nije bio zabeležen. Ali vremenom život za njih postaje nepodnošljiv iako sa susednim selom Prilužje, čine sredinu najmasovnije naseljenu Srbima na potezu između Prištine i Kosovske Mitrovice.

"Dok Srbi prodaju svoja imanja, mi od njih i Albanaca kupujemo njive. Mi smo ugledna porodica ali nemamo ko da nas zaštiti. Maltretiraju moju familiju, vređaju i tuku, kradu, da nas što pre isele odavde. Mi se ne selimo odavde i izdržaćemo. Molim sve da nas saslušaju i utiču na KFOR koji je zatajio mnogo, a i na policiju." zavapio je Čedomir, nastariji član porodice Vuksanović.

Međutim, ne postoji ni volja ni služba koja će zaštiti preostale Srbe na Kosovu i Metohiji.

Pripadnik tzv. "kosovske policije" M.N. ličnim primerom opisuje nemoć te službe da odlučno reaguju. Na prostoru između sredina naseljenih Albancima i Srbima, gde su šume najugroženije, neko je uočio i ovoj službi prijavio slučaj ilegalne seče. Patrola, koju su činili Srbi, izašla je na lice mesta i zatekla kradljivce na delu.

Grupa Albanaca ne samo da se nije potrudila da umakne već kada je policajac počeo u službeni zapisnik da unosi podatke o stanju koje je zatekao, jedan od njih je podigao sekiru i zamahnuo ka policajcu koji je ustuknuo da ne bi bio raspolovljen. Uhvatio se za pištolj pokušavajući da zaplaši napadača ali ovaj nije odustajao čak ni kada je policajac izvadio pištolj kako bi se odbranio.

Tek kada su se i ostalo policajci u patroli umešali, uspeli su da udalje napadača. Službeni zapisnik je prosleđen na dalje procesuiranje separatističkim službama koje su, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jedine nadležne za bilo kakve pravne poslove na Kosovu i Metohiji.

Sudija koji je vodio taj slučaj ignorisao je kako napad na službeno lice i ubistvo u pokušaju, agresivno ponašanje napadača u sudnici tako i štetu koja se nanosi šumi u privatnom vlasništvu. Postupak je završen zaključkom da u svemu tome "nema krivičnih elemenata".

Jedino objašnjenje za ovo jeste to što je šuma koja se našla na meti kradljivaca u vlasništvu Srba a policajac, takođe Srbin. Tada je, kao što i ovde vidimo, baš sve dozvoljeno pa običan srpski narod i ne može drugom da se nada osim da će se napadi i pljačke nastaviti.

Najugroženija kategorija stanovništva, koja teško može da opstane bez pomoći države (iako se državna vlast hvali kako jedino o narodu brine) uskoro će ostati i bez te pomoći.

Naime, pogubna Vođina politika primorala je mnoge Srbe da separatistički sistem prihvate kao primarni u nedostatku onog koji vodi matična država Srbija.

Centar za socijalni rad iz Leposavića, pri Ministarstvu za rad, boračka i socijalna piatanja Republike Srbije, ulaže žalbe na rešenja o dodeli socijalne pomoći ugroženim višečlanim srpskim porodicama i traži ukidanje tih odluka. Razlog je to što su korisnici budžeta u čiji sistem ih je upravo ova vlast gurnula.

Istovremeno, doktorima, profesorima kao ni policajcima koje je integrisala u separatističku službu, a koji takođe imaju dupla primanja i to znatno više, ne planira da ukine bilo šta.

Jedan od ovako oštećenih navodi za Magazin Tabloid da mu je Prvostepeni organ na osnovu neistinitih i nepotpuno tačnih utvrđenih činjenica, a suprotno zakonima i Ustavu Republike Srbije, rešenjem ukinuo prava na socijalnu pomoć zasnivajući to na činjenici "rekla - kazala".

"Prilikom odlučivanja u vezi podnetog zahteva Centar za socijalni rad u Leposaviću pozvao se na kosovski sistem koji organi Republike Srbije ne prepoznaju kao legitimni sistem na teritoriji svoje države, tako da je odluku doneo pozivajući se na usmeno kazivanje pojedinaca, dakle suprotno propisima i zakonima koji su na snazi u Republici Srbiji" objašnjava on kao jedan od nekoliko njih na koje se odluke onose.

Oštećeni korisnici su ubeđeni da se ovde radi o privatizaciji Centra za socijalni rad i da je takav slučaj sa svime što dolazi iz uže Srbije. Takav položaj službi otvara enormne mogućnosti zloupotrebe i to se masovno i čini.

Mediji na albanskom jeziku sa KiM nedavno su pisali o jednom od njihovih "ministara" srpskog porekla i funkcionera (Vučićeve) "Srpske liste" Daliboru Jevtiću koji je već duži niz godina na čelu tzv. "ministartsva za zajednice i povratak" pri separatističkoj vladi.

On je putem javnih nabavki od "vlade" kosovskih Albanaca zahtevao "snabdevanje sa velikim džipom", kako se u zvaničnoj dokumentaciji doslovce navodi, a u vrednosti do 60 hiljada evra za potrebe njegovog "ministarstva". Uticajniji albanski mediji su ubrzo povukli sve što su objavili o ovome a oni manje uticajni nisu. Medije na srpskom jeziku ova nabavka "nije zanimala" te nisu o tome prozborili ni reč. Nakon nekoliko dana Jevtić podnosi novi zahtev, ovaj put da se pređašnji poništi i zvanično odustaje od "velikog džipa".

Da nije bio ubeđen da će ovaj zahtev da prođe, ne bi ga ni podnosio. A šta čini da on veruje u to? Naravno, njegovi rezultati. Zvanično, dakle podaci koji se koriste u svrhe promocije uspešnosti rada, uspešan povratak do sada je ukupno ostvaren u visini od 1,9%! Nezvanično ali faktički, na terenu, jasno govore da je i ovaj procenat duplo niži. Ovo predstavlja najniži procenat povratka raseljenih u Evropi što čini da ga Albanci smatraju izuzetno uspešnim.

Dalibor Jevtić, koji naročito u svojoj biogafiji (samo na srpskom) ističe da je od SPC, Eparhije raško - prizrenske, pod uzurpatorom trona Teodosijem, dobitnik posebnog priznanja "Gramata" za veliki doprionos u obnovi pravoslavnih svetinja na Kosovu. Naravno, novcem albanskih separatista.

On nije jedini kosovski separatista srpskog porekla koji je od ove Eparhije dobio priznanje ali jeste najbogatiji Srbin na Kosovu i Metohiji koji se bavi politikom. Zvanično, njegovo bogatstvo procenjeno je na 572 hiljade evra ali se nezvanično zna, a ni sam ne krije od svojih prijatelja, da je ono višestruko veće od onoga što je moguće zvanično utvrditi.

Dok se Vučić i njegova kamarila žale na nemoć da utiču na poboljšanje bezbednosti Srba na KiM, dotle je njegov visokokotirani funkcioner jedan od najbogatijih u pokrajini i svakako, ne bez ikakvog uticaja. A postiže rezultate kakve ni sami Albanci ne bi mogli da postignu. Surova je realnost da o Srbima na Kosovu i Metohiji vlast Aleksandra Vučića ne brine.

One "tuđe" Srbe pustili su niz vodu pa ako ko i proviri da pogleda unazad, on ga gurne nogom da se vrati. A ne brine ni o "njegovim" Srbima, njih je odavno dobrano zbrinuo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane