Natrag

Pogledi

Očekuju se teški lomovi u Rimokatolicizmu

Homoseksualna mafija, Vatikan i Srbija

Kriza Vatikana i njegov antihrišćanski liberalno obnoviteljski pravac, učvršćuje pravoslavne vernike širom sveta u stavu da se radi o jeretičkoj organizaciji koja malo šta ima zajedničkim sa Hrišćanstvom, posebno nakon poslednjeg govora Pape Franje i njegovoj podršci istoosobnim, istopolnim ( homoseksualnim ) zajednicama.

Stevan Zivlak

Dolazak na čelo Rimokatoličke crkve aktuelnog pape Franje je bio svojevrsno iznenadjenje, izvan kanona je bilo povlačenje dotadašnjeg Pape Racingera sa trona i povlačenje u samoizgnanstvo.

Promena konzervativne politike nije bila samo očigledna već i radikalna. Novi Papa Franja, da li zbog PR-a. ili zbog radikalnog liberalnog zaokreta, prao je pred kamerama noge migrantima, lobirao je njihov prijem u zapadnoevropsku civilizaciju, davao je oprost maloletnim kriminalcima, izvinjavao se rumunskim ciganima, Židovima, protestantima i homoseksualcima.

Izmedju ostalog, promenio je reči Gospodnje molitve " Oče naš ", reformisao je u liberalnom duhu Katolički Katehizam, povlačeći iz njegovog teksta odredbe o dopuštenosti smrtne kazne.

Do oktobra ove godine kretao se do ivice tolerisanja tih postupaka od katoličkih konzervativaca, koji su tiho gunđali na te promene, da bi došlo do katastrofalnih izjava, koje će siguran sam dovesti do teških lomova u Rimokatolicizmu.

Za pobožne rimokatolike, sama reč " Rimski Papa " ima ogromno i nesporno značenje, posebno zbog dogme o nepogrešivosti Pape, koja opet njega obavezuje da se pre iznošenja stavova prethodno konsultuje sa stotinama kardinala i ostalih članova raznih tela i organa u toj globalnoj verskoj imperiji.

On ima pravo proglašavati "ex catedra" dogme, koje su obavezujuće za sve rimokatolike Sveta, to ga obavezuje na veliku obazrivost i prethodno duboko promišljanje.

Istine radi, i pre njega, bilo je Papa u istoriji koji su donosili jeretičke dogme, to je i dovelo do pada broja rimokatolika u svetskim okvirima.

Na Drugom Vatikanskom Koncilu 1962-1965, ugroženi su mnogi temelji Rimokatoličke crkve, dolazi do egzodusa mnogih vernika. Prema nekim izveštajima, oko sto hiljada časnih sestara je širom sveta napustilo samostane, a milioni vernika je prestalo pohadjati nedeljne mise. Taj dogadjaj se smatra početkom urušavanja Vatikana, a nakon poslednjih izjava moglo bi doći do prave katastrofe .

Da citiramo najnovije stavove Pape:

Homoseksualci imaju pravo da budu u porodici. Oni su Božja deca i imaju pravo na porodicu. Niko ne bi trebalo da bude izbačen. Ono što treba da uradimo je da uvedemo zakon o građanskim zajednicama.. Tako bi homoseksualci uživali u pravnoj zaštiti.

Da pojasnimo, ovde se ipak ne radi o tome da se podržavaju perverznjaci, već "samo" o legalizaciji " istopolnih" zajednica, i njihovom izjednačavanju sa crkvenim brakom.

Papa je tim stavom podržao stavove liberalnih zapadnoevropskih političara, uostalom istopolne zajednice i istopolna partnerstva su zvanično priznata pravna kategorija u mnogim zapadnoevropskim zemljama.

Očito je da se papa Franjo obratio svojom porukom istočnoj Evropi i većem broju latinoameričkih zemalja, gde to moralno bezakonje ostaje bezakonje i ilegalno, propagiranje i podržavanje homoseksualizma u tim državama, neće proći bez ogromnog negodovanja rimokatolika.

Predsednik Putin se nedavno eksplicitno izjasnio protiv takvog poimanja braka i homoseksualizma i rekao da Rusija neće menjati svoje zakonodavstvo po zahtevima homoseksualnog lobija.

Naime Stari i Novi Zavet u više navrata osudjuje beskompromisno seksualne perverzije, do te mere da izričito se navodi da ovaj greh zaslužuje smrtnu kaznu.

Stari Zavet decidirano kaže : "Ako tko leži s čovekom, kao i kod žene, obojica su napravili grozotu: neka ih smrt smrtno kazni, njihova krv je na njima" (Lav. 18,22). U Novom Zavetu takodje možemo naći slične odredbe.

Hrišćani do sada nisu pozivali na smrtnu kaznu za grešnike, već su podržavali državne mere za ograničavanje ovih perverzija, što sada Papa prevazilazi i smatra takva dela ne samo nekažnjivim već i da ti ljudi zaslužuju specijalnu državnu zaštitu, odnosno nagradu.

Posle ovog, možemo reći sa hrišćanskog stanovišta, skandaloznog govora, rimokatolički vernici su se našli u velikim nedoumicama i neverici.

Mnogi konzervativni katolički teolozi su počeli pisati da je to izvađeno iz konteksta, da je Papa samo konstatovao realnosti zapadne civilizacije itsl.

Katoličko-tradicionalistički sveštenik Werner Beziger, predstavnik "Svetog bratstva svetog Pija X" u Belorusiji, sveštenik rimokatoličke zajednice tradicionalnog latinskog obreda u Minsku, u razgovoru s medijima, direktno je prekorio papu Franju (naglašavajući da je to njegovo lično mišljenje).

Navodi da je Papa trebao: uzeti katekizam Rimokatoličke crkve, u kojoj je naveden popis grijeha "nečuvenih nebesima". To uključuje ubistvo, kradju zarade, zamjeranje prosjacima, udovicama i siročadima i homoseksualnosti. Ovaj grijeh uništava porodični život, a prema tome i cijelu kršćansku civilizaciju. I vjekovima je položaj Rimokatoličke crkve bio takav da to nije samo grijeh, već grijeh koji bi trebao biti zabranjen i za koji bi država trebala kažnjavati.

Prema ocu Werneru i, mnogim konzervativnim katolicima, ako je papa Franjo rekao ove reči u podršku istopolnih zajednica, on "više nije papa". Katolički tradicionalistički sveštenik uveren je da je papa Benedikt XVI. podneo ostavku 2013. godine ne dobrovoljno, nego pod pritiskom, tako među katoličkim konzervativcima sve više ljudi kaže da sadašnji papa "nije stvaran", citiramo :

Samo izdajica može reći takve riječi. Ovog papu nam je očito podmetnula homoseksualna mafija koja postoji u Vatikanu. I dokaz da je papa Franjo dugo pokrivao i branio bivšeg američkog kardinala Teodora McCarricka, optuženog za pedofiliju ... Naravno, ne zagovaramo da se homoseksualci spale na lomačama, ali vjerujemo da država ima obavezu spriječiti njihovu propagandu.

Sličnog mišljenja je i američki katolički biskup Providencea, Rhode Island, Thomas Tobin, koji je primetio da su pontifikove reči direktno u suprotnosti s hrišćanskom doktrinom istopolnih zajednica.

U pravoslavnom svetu danas postoji vrlo ozbiljan filokatolički lobi, na žalost i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vidimo da predstavnici ne samo liberalno-obnoviteljskog Fanara (Carigradske patrijaršije), već i drugih pravoslavnih mesnih crkava periodično sudeluju u ekumenskim molitvenim akcijama s rimokatoličkim sveštenicima i osobno papom Franjom, što je jasno zabranjeno crkvenim kanonima.

U kontekstu liberalne-obnove i, kako je to rekao svećenik Werner Boesiger, homoseksualna mafija erodira same temelje kršćanske vere, vrlo je važno približiti konzervativne kršćane. Naravno, ne na osnovu kompromisa u stvarima vere, već samo radi sučeljavanja sa tim svrhovitim putem u pakao, kojim su u 20. veku otišle mnoge protestantske denominacije.

Na kraju krajeva, ako su pre jednog veka isti Anglikanci i Luterani još uvek bili prilično konzervativni u stvarima duhovnog i moralnog, uključujući porodične vrednosti, danas je lako upoznati "biskupe"-lezbejke, koje venčavaju u crkvi istopolne parove.

Mnogi ruski pravoslavni teolozi i pisci citiraju reči njihovog sveštenika Dimitrija Smirnova, koje vredi navesti u ovom tekstu, a koje se odnose na današnju situaciju u svetu i veliki moralni pad: "Već si u paklu, sine."

Ovaj pakao je naš moderni post-hrišćanski, u mnogim njegovim manifestacijama je iskreno antihrišćanski svet, čak satanistički, u kojem su se takvi likovi kao papa Franjo uspešno uklopili.

Filokatolički Lobi u našoj Crkvi se uklopio u moderni post-hrišćanski svet odavno, poznata je izjava Mitropolita Porfirija pre pet godina pri izboru deklarisane lezbejke gospodje Ane Brnabić za Predsednika Vlade Republike Srbije, da sa aspekta SPC nema smetnji tom izboru. Nije problem što je to Mitropolit izgovorio, od njega se to moglo i očekivati, već je problem što Sveti Arhijerejski Sabor nije na tu izjavu reagovao i bar naveo da se Mitropolit oglasio u svoje lično ime.

Umesto toga, danas možemo pročitati da se taj isti Mitropolit bira za predavača Novog Zaveta na Pravoslavnom Bogoslovskom Fakultetu u Beogradu. Ako je to tačno, to je veliki pad Srpskog Bogoslovlja i potpuno odstupanje od dogmi Starog i Novog Zaveta.

Zadatak pravoslavnih hrišćana nije da ovaj svet učini Rajom (što je nemoguće), već da ga barem pokušaju izvući iz pakla, da citiramo ruskog pisca Mihail Tiurenkova.

Nadamo se da će naši časni episkopi posvetiti dužnu pažnju ovoj najnovijoj rimokatoličkoj Dogmi koja će uzburkati rimokatolike širom Evrope i Sveta, i da će se naći snaga da se jasno distanciramo kao Svetosavska crkva od ovakvih relaiviziranja i izmena Biblijskih dogmi, što je nedopustivo.

Mi svedočimo danas o neverovatnoj afirmaciji homoseksualizma u srbskom društvu, njegovoj promociji, privilegovanom položaju njihovih predstavnika na srbskoj političkoj sceni sa jedne strane, i progonu pravoslavnih hrišćana i njihovoj marginalizaciji sa društvene scene, sa druge strane.

Posebno se koristi korona diktatura, gde se svakodnevno pozivaju pravoslavni vernici da ne prisustvuju Službama u crkvama, da Slavski kolač režu u krugu porodice, da ne odlaze do manastira i Hramova Božijih itsl. Sa druge strane, niti jednom Krizni štab nije pozvao homoseksualce da izbegavaju seksualne odnose sa partnerima, da ne odlaze u gej klubove, da izbegavaju kontakte ...

To je samo jedan od mnogobrojnih primera koje možemo videti svakodnevno, koji govore o tome u kom pravcu se krećemo u ovoj napaćenoj koloniji koja se nalazi na marginama evropske civilizacije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane