Natrag

Do koske

Na redu je Aleksandar Vučić i njegov kartel

Milovan piše, život dopisuje

Kada je počeo da se transformiše iz radikala u naprednjaka, Vučić je govorio da mu je idol Ivo Sanader, da želi da "sanaderizuje Srbiju". To je i uradio, zato će proći kao Sanader, koji se nalazi u zatvoru, gde služi osmogodišnju kaznu za korupciju, a pre dve nedelje je doneta još jedna prvostepena osuđujuća presuda. Kako je izgledao Vučićev ''Sanaderov put'' i kako sam ga, mic po mic, privodio pravdi. Njega, njegov kartel i balkanske diktatore. I kako sam sa najbližim saradnicima satanizovan, jer smo videli i predstavljali ono što drugi nisu hteli da vide, a bilo im je pred očima. A ovako je bilo

Milovan Brkić

Kada je Vučić postavljen za prvog potpredsednika Vlade Srbije, uz punu podršku američkog Stejt Departmenta, odnosno Metju Palmera, znao sam da mu je namenjena uloga koju će odigrati, a sve sa ciljem da zgazi Srbiju, da je opljačka, baci na kolena, rasproda resurse, zaduži i uvede nas u dužničko ropstvo.

Od prvog dana njegove vlasti ja sam poveo bunu. Sa malo saradnika-ustanika, bez izgleda da bitke dobijemo.Nadali smo se da nećemo izgubiti rat.

Odmah sam počeo da u Magazinu Tabloid i na svim mogućim skupovima, intervjuima, opisujem Vučića kao šizofrenog pedera.

''Nije (Jovan) Zlatosuti, već picousti'' - naslovi su tekstova koje sam objavljivao.

Mnogi mi nisu verovali. A trebalo je to sve izdržati, napisati, objasniti, dokazati, da svi ti sumnjivci ne bi likovali, da ne bi rekli - jesmo li rekli - Milovan Brkić laže, Milovan Brkić je lud, Magazin Tabloid su plaćeničke novine...

Tri godine opisujem Vučićevu bolest. Gde se leči, ko to plaća, koliko je bolest opasna po njegov, a on po naše živote.

Mnogi njegovi sledbenici su me prezirali.

''Vidiš da je zdrav ko dren'' - poručivali su mi botovi, pominjući mi sve po spsiku.

A onda je prošle godine, kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je Aleksandar Vučić hitno prebačen 16. novrebra na VMA, da je u kritičnom stanju.

Ta dva dana izdavana su samo štura saopštenja da je ''njegovo zdravstveno stanje pod kontrolom''. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nije krio strah, rekao je da su ga lekari samo nadljudskim naporima vratili u život.

Da podsetim: Vučić ima dvadeset godina visok krvni pritisak (do 220), a pre tri godine je dijagnostifikovana bolest - sarkom male karlice. Opisivao sam gde se i ko ga leči, koliko to košta, navodio da je bolest u poodmakloj fazi, da Aleksandar nosi pelene, što se moglo i videti u mnogim prilikama, kada je obilazio gradilišta po Srbiji.

A 19. novembra prošle godine, po izlasku sa VMA, Vučić je izjavio

"Novinari nemaju veze s mojim zdravstvenim stanjem, ja sam hronično bolestan (sarkom je hronična bolest), plus akutni problemi. To je moja stvar i niko nema veze s tim", rekao je Vučić

Ma, to je on fingirao, objašnjavali su mi Neverne Tome, ja sam slegao ramenima. Zaviruju, ne veruju.

Opisivao sam sa saradnicima sve Vučićeve krađe, izdaje, prevare, nasilja. Moj zamenik Predrag Popović je objavio u knjizi i Optužnicu protiv Vučića.

Najavljivao sam da se sprema čišćenje Balkana od diktatorskih režima i kartela.

Ta borba nije bila nimalo laka. Počela je iz Albanije, kada su razvlastili narko kartele na čijem je čelu Edi Rama. Stotine tona marihuna je zaplenjeno. Američke obaveštajne službe, koje je predvodila DEA, uspele su da bankrotiraju Vođe kartela.

Zaplenjeno im je stotine tona kokaina, još više heroina, zaplenjni su im brodovi, razbijena saradnička mreža i sukobila ih sa isporučiocima ''robe'', kolumbijskim i medulinskim kartelima, koji su tražili isplatu za preuzeto.

Prvo je očiščena Hrvatska u akciji Familija, a Srbija je odbila da sarađuje.

Ove godine došlo je do zamene režima u Crnoj Gori. Kada sam to najavljivao, svi su mi se smejali. "Oni dolje su vječni'', poručivano mi je. Sada ovi od ''dolje idu gore, prema Srbiji, da nađu utočište''. Sve pare su od dolje, prebačene gore (u Beograd), da lakše mogu da ih pokupe.

Na red su došli i karteli iz Prištine. Niko mi nije verovao da će Hašim Tači i tadašnje rukovodstvo ove samoproklamovane države otići u Hag, uz najteže optužnice da su masakrirali svoje sunarodnike, Srbe, Turke, Aškalije, da su potom preuzeli trgovinu oružjem, narkoticima, akciznom robom, trgovinu ljudima...

I evo ih u Hagu.

Pod pritiskom domaćih glasača i stranih centara moći pukao je Gruevski, sad pucaju Milo Đukanović, Bakir Izetbegović i Milorad Dodik, a u Hag su deportovani ratni zločinci iz OVK... Od balkanskih diktatora, ostao je samo Vučić, na njega je red da padne...

Svi diktatori su pali zbog kriminala, niko iz političkih razloga. Milo je odvojio CG, uveo je u NATO, priznao nezavisnost Kosova, ispunjavao je sve što je Zapad tražio, pa svejedno, kad mu je istekao rok upotrebe, isti Zapad je kreirao njegovo obaranje.

To čeka i Vučića, svejedno da li će potpisati sporazum o priznanju Kosova

I Vučićev kartel je u okruženju. Aleksandar je na najmanje tri optužnice i poternicama federalnih sudova u Sjedinjenim Državama. I njegov brat Andrej, Ana Brnabić, takođe, ministar Siniša Mali i još nekoliko stotina članova njegovo kartela čeka ruku pravde.

Pod teretom teških optužbi da kao direktor kompanije Aseko ( A' seko), pod pokroviteljstvom svoje sestre Ane, predsednice Vlade, ostavku na to mesto podneo je Igor Brnabić.

Dakle, svi vide, sami se mogu uveriti da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali i njihovi saradnici, mesecima ne izlaze iz Srbije.

Da li se ostvarilo skoro sve što sam najavljivao i detaljno opisivao.

Samo ''nezavisni mediji'' ne vide da se krug oko Vučićevog kartela steže.

Oficir Vojno obaveštajne agencije (VOA) Saša Vujisić zatražio je azil u Sjedinjenim Državama. Odobren mu je. Biće zaštićeni svedok, očevidac, aktivni učesnik u događajima koji su Vučićev kartel učinili opasnim po bezbedsnost mogih država.

Vučićev omiljeni vođa navijača Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, koji je bio drug sa Danilom Vučićem, član državnih delegacija, svedok mnogih događaja i akcija koje je navijačima naređivao Aleksandar Vučić, otputovao je u inostranstvo. Poneo je dokaze, dosta novca i legitimacije BIA...

Mnogo je svedoka zločinima porodice Vučić i njihovog kartela. I ako je, naizgled, pravosuđe, tužilaštvo stavio pod ''punu kontrolu'', ono će se, preko noći urušiti.

Na to upućuje i slučaj Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu, pod čijom ''kapom'' je i Odeljenje za presuđivanje za organizovani kriminal. On je ispisnik Vučićev, drug od studenskih dana.

Vučić ga je ovih dana direktno optužio da sad kritikuje vlast po naređenjima koja prima u stranim ambasadama. To znači da je i Vučić svestan da mu se steže omča oko vrata.

Ima dakle i tužilaca i sudija koji su spremni da pozatvaraju njegovu mafiju. Vučić je u tom toru.

Režim i karteli u Srbiji su opkoljeni. Ljudolovka na njih odavno traje, samo se oni prave da to ne vide. I teraju građane da u to veruju.

Malobrojna redakcija Magazina Tabloid vodila je usamljeno borbu protiv Vučićevih kartela. Izgubili smo mnoge bitke, poraženi mnogo puta, saterani uza zid.

Ipak, dobismo rat.

Niko nam se neće zbog toga zahavliti. Nećemo dobiti ordenje.

Nadamo se da pesma Bore Čorbe - za ideale ginu budale - nije primenljiva i na nas.

Neka Bog spasi Srbiju od njenog poslušnog i podaničkog naroda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane