Natrag

Budžet

Rebalans Budžeta Srbije dokazuje da je on Vučićeva krava muzara

Građani plaćaju, kartel troši

Rebalans budžeta Republike Srbije za ovu godinu pokazuje da država rešava na prvom mestu finansijske potrebe vlastodržaca, a ne gladnog naroda. Za plate botova i funkcionerskih ljubavnica u državnoj upravi izdvaja se dvostruko više nego za sve oblike socijalne zaštite stanovništva, a za dotacije stranim organizacijama skoro deset puta više nego za pomoć mladim talentima.

Milan Malenović

Skupština Republike Srbije usvojila je 13. novembra 2020. bez ikakve ozbiljne diskusije predlog vlade o rebalansu budžeta za ovu godinu. Po tom novom budžetu ukupni deficit će do kraja godine iznositi 483.056.679.426 dinara (najveći deo je nastao u prvoj polovini godine - 304.8 milijardi dinara), odnosno više od četiri milijarde evra, što iznosi oko 40 odsto od ukupno planiranih prihoda. Istovremeno će se volumen dinara u opticaju uvećati za 9.861.433.574 dinara, tako da će Narodna banka imati još veće troškove ako želi da odbrani sadašnji, nerealni kurs dinara.

Ovaj suficit će se poravnati novim zaduživanjima. Ovde vredi podsetiti koliko je ova vlast "pametna" (na vođu), jer je u aprilu odbila sugestiju Evropske komisije da kod Međunarodnog monetarnog fonda aplicira za brzo finansiranje, što bi joj omogućilo pristup fondu Evropske Unije za pomoć zemljama Zapadnog Balkana radi izlaska iz privredne krize nastale epidemijom korone.

„Službe Evropske komisije su predočile Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obrate MMF-u za finansijsku podršku", rečeno je tada medijima u Briselu.

Umesto dobijanja povoljnih kredita i grantova MMF-a i EU, samo mesec dana kasnije, 13. maja, Srbija je na berzi u Londonu prodala svoje obveznice vredne preko dve milijarde evra po kamatnim stopama dvostruko višim od onih koje plaća susedna nam Hrvatska.

Kada bacimo pogled na stranu rashoda koji su planirani ovim rebalansom, videćemo kako država prvenstveno misli na sebe, zatim na strane i domaće "investitore", a za građane šta ostane (ako nešto preostane).

Za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu ukupno je ove godine planiran budžetski izdatak od 119.074.138.000 dinara. Za dečju zaštitu izdvojeno je 61.080.847.000 dinara, a za socijalnu zaštitu samo 31.802.977.000 dinara. Poređenja radi, samo za plate zaposlenih koji su na republičkom budžetu planirano je da se izdvoji 250.403.187.349 dinara, odnosno više nego dvostruko nego za sva socijalna davanja zajedno.

Ukupno će nas zaposleni koje plaća republički budžet koštati 322.415.400.455 dinara (tu su uračunati i doprinosi, kao i ostali troškovi). Stavka "ostali rashodi za zaposlene" kriju troškove nabavke i održavanja službenih vozila, ali i kupovinu mobilnih telefona i plaćanje računa za odabrane funcionere, a samo za to biće dato 24.671.655.066 dinara, odnosno skoro deset odsto ukupno planiranih rashoda za zaposlene o trošku budžeta. Primera radi, samo je Poreska uprava u poslednjih godinu dana za nabavku novih mobilnih telefona jednom platila 7.390.330 dinara, a drugi put 357.500 dinara.

Da li treba ponoviti kako bar jedna desetina troškova za zaposlene odlazi na ljubavnice, ljubavnike, bližu i dalju rodbinu najviših funkcionera, kao i na neškolovane botove koji imaju isključivo zadatak da po internetu šire izmišljotine o nepostojećim uspesima aktuelne vlasti?

Subvencije u privredi koštaće nas 145.538.573.000 dinara, a najveći deo te sume dobiće strani i ostali domaći "investitori" za otvaranje novih radnih mesta na papiru.

Za subvencije u poljoprivredi izdvojeno je 46.784.627.000 dinara. Toliko na temu "briga aktuelne vlasti za srpsko selo i srpskog seljaka".

Dotacije stranim organizacijama potrošiće 6.146.696.785 dinara budžetskih para, dok će istovremeno dotacije Nacionalnom fondu za zapošljavanje iznositi 2.689.280.000 dinara. Po ovome se vidi ko je ovoj vlasti važniji: belosvetske protuve, ili nezaposleni u Srbiji.

Postoje i očiti primeri razbacivanja parama i njihovog nezakonitog trošenja, mada nadležni istražni organi nisu do sada reagovali, jer se radi o visoko pozicioniranim ličnostima iz nomenklature.

Jedna od potpuno zaštićenih ličnosti je Zoran Drobnjak, dorektor Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Kada je u oktobru mesecu obilazio "Beograd na vodi", kako bi se uverio kako napreduju radovi koje izvodi njegovo preduzeće, ispred njega i Ivana Bošnjaka, jednog od direktora i osnivača "Millenniuma" d.o.o. (glavnog izvođača radova u "Beogradu na vodi") išla je grupa od desetak kratko podšišanih mišićavih momaka u crnim uniformama kakve nosi interventna jedinica policije. Ista takva grupa išla je i iza njih. Obezbeđenje dostojno predsednika neke države.

Po pomenutom novom Zakonu o budžetu u 2020. godini, za subvencije za puteve biće izdvojeno 44.600.000.000 dinara. Veliki deo tih para proći će kroz Drobnjakove lepljive prste.

Državna revizosrka institucija je 5. novembra "Putevima Srbije" izdala 14 preporuka (primedbi) od kojih se većina odnosila na nezakonito postupanja prilikom javnih nabavki.

Jedan od navoda DRI glasi: "Javno preduzeće 'Putevi Srbije' je 2018. i 2019. nabavilo dobra, usluge i radove u iznosu od 51,38 milijardi dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, a da nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama".

Jedna druga primedba glasi: "(Preduzeće) Nije dokumentovalo da je procenjenu vrednost javnih nabavki utvrđivalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, za procenjenu vrednost 51 javne nabavke u iznosu od 7,18 milijardi dinara. Pokrenulo je 30 postupaka javnih nabavki procenjene vrednosti 6,01 milijarde dinara, a da nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupaka. Aktivnosti na dodeli ugovora nije sprovelo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama kod 22 javne nabavke procenjene vrednosti 4,63 milijarde dinara."

Iako su o ovome obavešteni i nadležni istražni organi, protiv Drobnjaka i njegovih saučesnika nije pokrenut još nijedan postupak.

Istovremeno je DRI Nadzornom odboru "Puteva Srbije" (članovi: Radiša Dragojević, Velimir Kopanja, Bajram Omeragić i Veselin Osmajlić) dao rok od 90 dana da pokrene postupak izbora novog direktora ovog javnog preduzeća, budući da je Drobnjak već duže od šest godina v.d. direktora, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa maksimalni rok od godinu dana. Nezakoniti direktor nezakonito posluje, zbog čega ga od ruke pravde štiti kordon od dvadesetak policajaca.

Iz ovogodišnjeg budžeta Republičkom fondu za obavezno zdravstveno osiguranje biće isplaćene dotacije u visini od 123.311.542.000 dinara. Već je ova suma sama po sebi mala, a još se više umanjuje zbog nezakonitog trošenja sredstava koja odlaze na podmirenje potreba najviših državnih funkcionera.

Zbog navodne pandemije korona-virusa Srbija ubrzano gradi kovid-bolnice za smeštaj pacijenata zaraženih ovim virusom. Ministarstvo zdravlja je za nabavku opreme za one u Zemunu i Kruševcu sklopila ugovor vredan 1,7 milijardi dinara nepoštujući odredbe Zakona o javnim nabavkama. Ministar Zlatibor Lončar je ovo obrazložio što se, navodno, nabavlja oprema u oblasti odbrane i bezbednosti, na koju se ovaj zakon ne odnosi. Od kada je medicinska oprema značajna za "odbranu i bezbednost" Dr. Smrti nije naveo.

Srećni dobitnici ovog tendera su firme "Magna pharmacia", "Drager tehnika" i "Beolaser". Ova potonja se već dobro uvežbala u podmićivanju državnih funkcionera, posebno onih iz Ministarstva zdravlja da bi dobila tendere "ispod žita".

Da podsetimo kako su prošle godine uhapšeni Goran Petrović, direktor Opšte bolnice u Pirotu, zbog sumnje da je trgovao uticajem i firmi „Beolaser" iz Beograda namestio da dobije tender za nabavku elektronske ploče za CT skener, kao i Dragan Rokić, direktor firme „Beolaser".

Interesantno u ovom slučaju je i to što se opet nabavljaju respiratori, uprkos garancijama Aleksandra Vučića datih tokom prethodnog talasa epidemije da Srbija ima više nego dovoljno ovih aparata nabavljenih po cenama od kojih se vrti u glavi.,

Republika Srbija je 30. septembra bila ukupno zadužena 27.007.304.277 evra (istog dana 2019. godine 24.348.898.046 evra). Od toga je zaduženje lokalnih samouprava 518.465 evra (za 200.829.302 evra garancije je dala Republika i ta suma ulazi u njen ukupan dug). Uprkos ovako teškoj finansijskoj situaciji koja utiče na loše stanje u republičkom budžetu (samo za otplatu kamata i ostalih troškova zaduživanja iz budžeta će ove godine biti izdvojeno 108.454.150.000 dinara, od čega su dve milijarde kamate za garancije date lokalnim samoupravama i javnim preduzećima) grad Novi Sad planira otpočinjanje novog faraomskog projekta, u narodu već nazvanog "Novi Sad na vodi", koji će nas koštati preko 300 miliona evra.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najavio je u martu 2019. skori početak izgradnje na levoj obali Dunava, ne delu gde se nekada nalazilo Brodogradilište, stambeno-poslovnog kompleksa. Bora Novaković, opozicioni političar, zatim je objavio plan ovog naselja, po kome se vidi da će obala morati da bude pomerena oko 100 metara u reku, da bi se dobila dovoljno čvrsta obaloutvrda. Ovako nešto, međutim, ugroziće naselja na suprotnoj obali u slučaju porasta nivoa Dunava.

Posle toga je Vučević rekao kako je Novaković sve izmislio i da ne postoji nikakav plan izgradnje na levoj obali Dunava (opozicija je, verovatno, izmislila i intervju koji je gradonačelnik dao i koji je prošle godine emitovala režimska televizija, a na kome se vidi i deo o pomeranju obale).

Posebno je zanimljivo u celom slučaju to što je zemljište na kome će se graditi "Novi Sad na vodi" već kupilo preduzeće "Galens" d.o.o. iz Novog Sada, za čijeg se vlasnika Aleksandra Galića zna da je blizak sa Vučevićem i njegovim džepom. Očigledno će ovo preduzeće u Novom Sadu igrati istu ulogu koju igra "Millennium" d.o.o. u "Beogradu na vodi", odnosno da će biti glavni izvođač radova preko koga će se prati novac ukraden iz budžeta.

Samo za izgradnju ovog naselja, koje niče po onoj narodnoj "videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu", iz budžeta različitih nivoa platićemo 300 miliona evra, a onda ćemo svake godine za sanaciju štete koju će naneti poplave zbog ove izgradnje, plaćati desetine miliona evra!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane