Natrag

Stav

DUGOVI

Branko Dragaš

Tramp ili Bajden? Prema američkom Ustavu sva pravna pitanja moraju da budu rešena do 08.12.2020. godine i onda 14.12.2020.godine državna Izborna komisija mora da saopšti ime novog predsednika. Sve opcije su i dalje otvorene u igri predsednika.

Strogo kontrolisani korporativni mediji su već proglasili za pobednika svog kandidata Bajdena, za koga je glasalo 76 miliona ljudi, dok je za Trampa glasalo 71 milion ljudi. Bajdenov tim je slavio i počeli su da iznose imena novih ljudi u administraciji, ali niko se još uvek nije izjasnio iz državne Izborne komisije, što znači da se još ne zna ko je zaista pobednik predsedničkih izbora.

Pravni tim aktuelnog predsednika Trampa je odmah podneo tužbu za niz nepravilnosti tokom održanih izbora, gde je jasno dokumentovano da su glasale mrtve duše, da su prispeli glasovi poštom svi išli Bajdenu, da su ubacivani lažni listići i da je bilo još mnogo neregularnosti, koje su sve dokazane, pa je neshvatljivo zašto odmah državna Izborna komisija nije Bajdena isključila iz izborne trke, jer je igrao prljavo, proglašavajući za pobednika Trampa.

To se, nažalost, nije dogodilo.Zašto? Interesi Vol Strita i velikih korporacija su bili da pobedi Bajden. Nakon proglašavanja od strane medija da je Bajden pobedio, indeksi akcija su eksplodirali, mada su svi realni ekonomski podaci bili i dalje loši. Kako je to moguće?

Da li se američka privreda preko noći oporavila, pa su tolike stope rasta indeksa američkih akcija na berzama?

Dau Džonsonov indeks je dostigao rekordnih 29.783 poena, dok je na početku proglašene pandemije pao za tri nedelje na 18.300 poena. S&P 500 je porastao na rekordnih 3.610 poena. Šta je uzrokovalo ovaj rast? Mišljenja sam da su dva bitna razloga:

Prvi, uverenje mešetara na Vol Stritu da će pobeda Bajdena dovesti do toga da FED pripremi nove velike pakete finansijske pomoći posrnuloj američkoj privredi, koja će iznositi hiljade i hiljade milijardi dolara, gde oni vide mogućnost svojih velikih zarada, i drugi, Izveštaj Pfizer Iinc i nemačkog partnera BioNTech da je njihova vakcina protiv COVID-19 pokazala u 90% slučajeva efikasnost u sprečavanju infekcije, na osnovu velikih kliničkih ispitivanja.

Ta vest je odjeknula prošle nedelje kao bomba na tržištima i došlo je do drastičnog rasta indeksa, jer su investitori, željni dobrih vesti o prestanku pandemije i početku velikog oporavka, pohrlili da ulažu na već prenaduvanu berzu.

Iskreno se radujem da je pronađena vakcina protiv COVID-a, ali moram da iznesem svoju veliku sumnju u brzinu njene primene i brzinu njenog lekovitog delovanja za lošu ekonomiju, više mi ova vest izgleda dobro upakovana u medijsko spinovanje da bi potvrdila sigurnu pobedu Bajdena, koji je rekao da će njegova prva velika akcija da bude borba sa pandemijom.

Nije, naravno, objasnio kako to misli da izvede, ali mešetari na Vol Stritu su munjevito odreagovali na vesti iz farmaceutskih kompanija i pogurali balon akcija naviše, privlačeći nove rizične kapitale, koji su se upecali na ovu bačenu udicu, ubeđeni da stiže siguran ekonomski oporavak.

Sve je to, kako bi drug Marks rekao, mistični i magleni veo neoliberalnog kapitalizma, koji uporno skriva istinu da je finansijski sistem bankrotirao i da ne može da se izleči sumanutim štampanjem dolara bez pokrića. U međuvremenu, objavljeno je daModerna Inc ima testiranu vakcinu za COVID-19. Dobili su od vašingtonske administracije 486 miliona dolara da naprave vakcinu, ali dobila je i kompanija Jonson& Jonson 456 miliona dolara i očekuje se njena vakcina.Tramp je investirao u dobijanje novih vakcina preko 12 milijardi dolara.

Tako je otpočelo klađenje mešetara na berzama na vakcine. Očekujem narednih nedelje nove kompanije sa svojim vakcinama. Tržište vakcina će imati veliki rast, jer nacionalne države su dobile zadatak od korumpirane Svetske zdravstvene organizacije da donose zakone o obaveznoj vakcinaciji.

Mešetarima odgovara da se zatvaranje ekonomije nastavi i da vakcinacija bude obavezna. U prošloj nedelji investiori su kupovali akcije posrnulih aviokompanija, koja su od proleća izgubile više od polovine tržišne kapitalizacije,njihove akcije su skočile od 5,2% do 11,4%, što govori da se veruje u oporavak ovih kompanija i normalizaciju ekonomskih prilika.

Akcije najveće kompanije za trgovinu komercijalnim nekretninama Simon properti group Inc su skočile 6%. Gde je kraj naduvavanju prepunpanog balona?

Prema jednom scenariju, koji mi deluje dosta prihvatljiv,lažna pobeda Bajdena će dovesti do ogromnog ubacivanja falsifikovanih dolara na berzu, mešetari će u narednih 12 do 18 meseci da značajno podignu indekse akcija, neki analitičari govore da će se vrednost akija čak duplirati, da bi nakon toga sledio potpuni finansijski slom i izduvavanje tog velikog i preduvanog balona.

Mešetari su spremni za jednu takvu veliku špekulativnu pljačku i zato su svim sredstvima, koristeći se lažnim glasačkim listićima, radili na pobedi bolesnog Bajdena.

Možda ovde možemo da tražimo odgovor na pitanje koliko će bolesni i nesposobni Bajden dugo da vlada i ko će da ga zameni, jer potpuno je jasno da predsednički kandidat koji ne zna da li je pošao ili je došao, koji maše i pozdravlja praznim poljima, ne može da vodi Imperiju u rasulu. Trenutno se tri grupe demokrata očajnički bore da zamene Bajdena.

Jedna grupa je vezana sa samu porodicu Bajden, koja ne želi da propusti ovakvu priliku za svoje poslovno-kriminalne kombinacije, tako da će svim sredstvima nastojati da drže bolesnog Bajdena što duže na mestu predsednika države. Druga grupa je vezana za poslovne krugove oko Obame i Klintonovih, dok je treća grupa vezana za levo krilo Demokratske stranke, okupljene oko socijaldemokrate Bernia Sandersa.

Međutim, svima njima veliki problem predstavlja žilavi i jogunasti Tramp, koji neće da se pokori, koji je odlučan da istraje do kraja, da dokaže da je bilo krađe na izborima i koji je ubeđen da će sigurno, na kraju krajeva, on da trijumfuje. Pristigli rezultati sa Aljaske, Nevade, Arizone, Pensilvanije, Džordžije i Viskonsina idu Trampu u prilog.

Ostajemo da čekamo sredinu decembra i da vidimo šta će da odluči državna Izborna komisija, koja se za sada uopšte ne izjašnjava. To stvara dodatne podele i nervozu u narodu.

Demonstarcije i sukobi na ulicama su sve izvesnije, jer nikada Amerika nije bila ovako podeljena. I jedna i druga strana će se svim sredstvima da bore za svoje predsedničke kandidate.

To može da uvede Ameriku u krvavi građanski rat. Politički obračuni predsedničkih kandidata su nam pokazali da oni uopšte nisu govorili o glavnom problemu Amerike.

Obojica su bežali sa te teme, jer nemaju nikakva rešenja. Glavna tema, o kojoj se ne govori, su narasli dugovi, koji rastu eksponencijalnom krivuljom. Zvaničan državni dug hrli prema 28.000 milijardi dolara i Tramp je zadužio Ameriku u svom prvom mandatu za 8.000 milijardi dolara. Obama je u dva mandata zadužio državu za 10.000 milijardi dolara. Znači, Tramp je šampion zaduživanja.

Ali, podatke koje sam naveo su samo zvanični dugovi, koji se objavljuju javno, dok se kriju ukupni dugovi Amerike, prema mojim proračunima, dugovi države, kompanija i građana, koji su narasli na 411.000 milijardi dolara.

Tramp je za godinu dan ubacio u oboleli finansijski sistem 11.000 milijardi falsifikovanih dolara, ali to nije rešilo ključan problem. Svi problemi u društvu se i dalje stavljaju pod tepih i skrivaju od uznemirene javnosti. Američki političari, bez obzira da li su republikanci ili demokrate, oslanjaju se na jedinu polugu koju imaju za spas nacija - FED.

Glavna preokupacija američkih predsednika je da ubace što veću kolićinu lažnih dolara u sistem.Svaki novi predsednik se zadužuje sve više i više. Niko ne sme da se suoči sa realnim ekonomskim podacima. Zamajavaju naciju potpuno nebitnim glupostima, dok finansijski i socijalni cunami narasta. Više se ne postavlja pitanje da li će finansijski mehur da pukne, nego kada će to da se dogodi i kakve će to sve da ima posledice na podeljeno društvo.

Decenijama unazad pišem o tom velikom problemu, koji se nadvio nad Amerikom i koji će dovesti do njenog kraha, što će se odraziti i na svetsku ekonomiju. Neozbilljni kritičari mojih prognoza, koji ne prate sve podatke iz američke ekonomije i koji veruju strogo kontrolisanim medijima, napadaju me da sam katastrofičar i da se ništa od onoga što sam pisao nije dogodilo.

Dolar je stabilan i američko društvo funkcioniše. Ali, to je samo privid. Oni ne razumeju da imperije ne propadaju u jednom danu ili jednoj godini, nego da imperije mogu dugo da propadaju. Koliko dugo? Istorijsko iskustvo nam pokazuje, slučaj rimskog, romejskog i osmanlijskog carstva, da to može da traje vekovima.

U slučaju Amerike mislim da je u pitanju godina ili dve. Pogledajmo jedan zvaničan podatak. U vreme početka vladavine Regana 1981 godine, državni dug je bio 800 milijardi dolara, dok su godišnji poreski prihodi bili 600 milijardi dolara.

Danas, zvanični državni dug je 28.000 milijardi dolara, dok je godišnji poreski prihod svega 3.500 milijardi dolara. Znači, bolje je da se Amerika suočila sa svojim problemom dugova u vreme Regana, jer je dug bio mali, nego što će se, iznenada, naći u velikom požaru kada finansisjki cunami nastane.

Zabijanje glave u vlastiti džep ne rešavaju se nagomilani društveni problemi. Otuda je neshvatljivo da predsednik i njegov izazivač nijednom reči ne spominju tolike dugove, niti daju bilo kakav predlog za njihovo rešavanje.Nametnutom pandemijom se ne mogu pokriti nastali dugovi.Niti se mogu rešiti nagomilani socijalni problemi.

Nova israživanja pokazuju da 26 miliona Amerikanaca gladuje. Raslojavanja su sve veća i veća. Tako FED objavljuje da 626 američkih milijardera imaju 35.470 milijardi dolara, dok 50% Amerikanaca zajedno imaju svega 2.080 milijardi.

U međuvremenu, za osam meseci pomoć za nezaposlene je potražilo 65 miliona ljudi. Sve je veća nestašica hrane i postoji mogućnost izbijanja gladi.

Zvanični podaci o inflaciji se falsifikuju i građani najbolje znaju koliko je teško preživeti sa platom. Prema zvaničnim podacima od marta se iz Nju Jorka iselilo 300.000 ljudi, jer su shvatili šta se sprema, pa su potražili spas u manjim sredinama u unutrašnjosti Amerike ili na selima.

Polako izbijaju podaci o ekonomskoj katastrofi Amerike, koji su se nekada duboko sakrivali u besmislenim samohvalama o uspesima neoliberalnog kapitalizma.Kada sam iznosio podatke o tome kolika količina novca od FED-a se ubacuje u oboleli finansijski sistem, mnogi mi nisu verovali i mislili su da preterujem. Istina se, ipak, ne može da sakrije.

Na jednom američkom sajtu sam pronašao da je u periodu 2009 godine, kada je izbila finansijska kriza, pa sve do 2020 godine ubačeno u sistem 36.000 milijardi dolara. Moje procene pokazuju da je i taj podatak netačan, da cifra, koja je mnogo realnija, iznosi preko 200.000 milijardi dolara.

Samo su najbogatiji ljudi Amerike u tom periodu uvećali svoje bogatsvo za novih 110.000 milijardi dolara. Odakle im toliki novac? To je novac koji štampa FED, ali koji završava u džepovima kvazielite. U istom periodu indeks akcija S&P 500 povećan je 200%, dok je kumulirani rast BDP bio jedva 21,24%.

Rast troškova vojnog sektora je bio drastičan od 1980 -138 milijardi dolara do 2020 - 1.000 milijardi dolara. Tramp ili Bajden? Za većinu Amerikanaca to nije nikakv izbor, jer će njihov životni standard nastaviti da se urušava.

Neće biti posla i biće sve veći nemiri na ulicama. Ključno pitanje dugova nije rešeno. Ko god da bude predsednik nastaviće da sumanuto štampa lažne dolare. Sve dok balon ne eksplodira. Za vas, koji živite u Americi, koji mislite glavom i koji čitate ove redove, savetujem da podignete sav novac iz banaka, da kupite investiciono zlato, da kupite imovinu na selu u Srbiji i da se sklonite na vreme.

Kada socijalni cunami krene niko ga više neće moći da zadrži.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane