Natrag

Francuska

U zemlji slobode uspostavljena je

Sanitarna diktatura

Od kada sam pre mnogo godina zamenio Titovu Jugoslaviju za De Golovu Francusku nisam mogao naslutiti da će me jednog dana zemlja slobode zatarabiti u kućni pritvor i ne samo mene, već i sav svoj narod. Da će se zemlja ljudskih prava pretvoriti u pendrek demokratiju i sanitarnu diktaturu i to sve zbog nevidljivog neprijatelja, zvanog Kovid broj 19. Da čovek ne poveruje kako jedan mikroskopski virus može kao neko zrno peska u satnom mehanizmu da zaustavio tok vremena i odkuca početak velikog svetskog maskenbala koji će po svoj prilici potrajati mesecima ako ne i godinama. Nema više tradicionalnih francuskih ljubakanja umesto rukovanja, ni druženja, svetkovanja pa ni putovanja. Više nikada neće biti kao pre, obećavaju ministri i lekari koji su faktički preuzeli vlast i ne silaze sa malih ekrana. O izolaciji na francuski način za Tabloid izveštava iz Pariza Mile Urošević.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Od Wuhana do Ajfelovog tornja

Sedim u jednom pariskom apartmanu i tužno gledam prazne bulevare i zatvorene radnje i kafiće... ! Sve je mrtvo da bi se preživela pandemija.

Ovim rečima bi mogla da se prepeva poznata pesma Olivere Vučo.

Doduše nije sve pusto u gradu svetlosti. Ljudi rade, deca idu u školu dok policija budno motri da li svako ima svoj popunjen formular, dozvolu za izlazak iz kuće, Ausvajs za super-market. Ko to nema, ima da ga košta 135, ako je prvi put, tri puta skuplje ako se prekršaj ponovi a čak i robija i na hiljade evra globe ako se i po treći put osoba usudi da izađe iz sobe pa makar i na sto metara od prebivališta. Jupiterov ministar policije trenira strogoću pa je i od Boga jači.

Tako bar komentarišu vernici kojima je zabranjena služba. U crkvu se ne sme sem pojedinačno u tišini i na brzaka, a to Hrišćani ne mogu da prihvate. Bune se. Ovo je prvi put u francuskoj istoriji da neko zabrani liturgiju. Nijedan car, ni jedan osvajač, ni jedan revolucionar, pa ni jedan predsednik u dve hiljade godina nije se usudiio ono što je Jupiter Makron naredio.

Bune se i drugi, kafedzije i vlasnici prodavnica, butika, diskoteka i teretana, bune se profesori i đaci, pa čak i prostitutke ali se niko ne buni kao što se bunilo nekada. Tu je policija, verna i efikasna. Ove polovine novembra i novog produžetka kućnog pritvora na sve strane se čuju psovke, uvrede i pljuvanje po vlastima i to ne samo u Francuskoj.

Živimo u najvećoj laži stoleća širom sveta. Ostavljamo odrešene ruke totalnim bolesnicima opijenim svojom moći, čuje se sve češće na politički nepodobnim medijima a pogotovo po društvenim mrežama. Mnogi sanjaju neku novu revoluciju ali je Makron tako dobro zabravio sistem da se svaka ideja bune završava na rečima.

Veliki deo stanovništva je zaplašen od atentata, od virusa, od kazni i policije. Može li se zamisliti da je najstrožije zabranjeno slikati policajca dok pendreči i takav snimak objaviti na mreži. Pet godina zatvora i 42 000 evra kazna za takav portret. Policija postaje tajna od kako su islamisli počeli da ih kolju i po kućama. Dotle je došlo !

Oni cvikuju od zakona.

Da se spasi ekonomija žrtvuje se sloboda kretanja i i mala privreda u komšiluku ! Tu su Amazon i on-line trgoivina da obskrbe narod svime što je potrebno. Sve to da bi se zaštitili stariji i bolesni ljudi, kojima se preporučuje kućna izolacija i što dalje od svoje dece i unučića.

Osim Makrona i njegovih šegrt ministara ko može da poveruje da će deda i baba da se kriju od svojih unučića koji se po nalogu ministra svakodnevno koviduju po učionicama i školskim dvorištima?

Osim škola sva preduzeća rade, sav prevoz fura a veliki hiper centri su puni sveta iako su glavna žarišta zaraze : Neko nekog ovde zajebava i to narod vidi ali nema šanse da bilo šta promeni. Virus je tu da sve opravda pa i pendrek demokratiju ili sanitarnu diktaturu, kako pojedini ne vladini mediji nazivaju makronizam.

Naravno Francuska nije jedina država u kojoj je nesposobnost vladajuće bratine prouzrokovala zdravstvenu krizu bez presedana u novijoj istoriji. Suočene sa problemom virusa i sve jasnijom voljom naroda da se otarase ovakvih zabrana i kažnjavanja, vlada se uspaničila pa se često služi improvizacijom ili lažima, da bi na kraju svu krivicu svalili na neposlušnost samog naroda.

Bar takav se utisak dobija gledano kroz prozor sobne izolacije. Konstatacija je da: od Wuhana do staračkog doma, kineska groznica zvana Kovid 19 ubija uglavnom staro i gojazno ali služi i kao političko sredstvo za uspostavljanje novog svetskog poretka i zastrašivanje goloruke raje.

Plan je jeziv i ima tri etape, tvrdi se u jednom dokumentarnom filmu koji je usijao društvene mreže i uspaničio vladajuću elitu i podobne medije. O čemu je zapravo reč ?

Naravno o tome se šuška godinama i po celom svetu, velika belosvetska zavera protiv siromašnih i nepotrebnih. U dokumentarcu pod naslovom Hold Up Pierre Barnérias je prouzrokovao polemiku pa čak i totalnu paniku na celom zapadu a posebno u Francuskoj i Belgiji koji su direkto ocrnjeni u ovom delu. 11. novembra je dokumentarac izašao i odma bio zabranjen, bez objašnjenja.

Od tada su društvene mreže preuzele štafetu i ništa više ne može biti kao ranije. Autor je u svom nedelu napakovao veliki broj izjava poznatih intelektualaca, lekara, naučnika, praktičara, mislilaca da bi na kraju došao do zaključka od koga se diže kosa na glavi: sprema nam se velika klopka i pad u ropstvo.

U dva i po sata svedočenja jasno se sugeriše da je kovid postao izgovor za sveopšte oduzimanje prava i slobode, lišavanje sredstava za život, i nabijanja kompleksa krivice za ono što nas je snašlo. Pa ima li šta gore od strane onih koje je je narod birao i postavio na vlast. Iča sto puta gore, tvrdi sineasta polemista Pierre Barnérias. - Kada stigne G5 mreža i kada se ukine keš lova, o čemu se naveliko priča, ostaće samo plaćanje kreditnim karticama, telefonima i čipovima. I kako je virtualna banka u rukama mondijalističkih zlotvora tako će oni odobravaiti (ili ne), svaku naplatu onima koji poštuju (ili ne) njihove zakone i pravila. Živeće se onoliko koliko nam oni odobre. To bi bio zaključak filma Hold Up, koji je doveo do toga da je nekoliko intelektualaca zatražilo da se izbace njihova svedočenja iz filma.

Najžešći je primer poznate naučnice sociologinje Monike Pincon-Charlo koja izjavljuje de je ovo treći svetski rat i da postoji projekat istrebljenja siromašnih, pravi „holokaust" jedne trećine čovečanstva kako bi bogati nastavili da žive u razređenom svetu.

Ona je nakon žestoke kritike poželela da povuče reč holokost iz svoje izjave. U suštini ovaj film nagoveštava jedan neviđeni tehnološki puč, vođen tehno-finansijskim carstvima, dok su vlati prepune nesposobnim i korumpiranim osobama i velikim prevarantima ogrezlim u korupciji i sudarima interesa sa farmaceutima.

Kad nas ludaci prave budalama

Da bi zlo bilo veće pojedini svedoci ankete jasno tvrde da je prpa od odgovornosti i sudskih gonjenja glavni razlog što se velike ribe peru od lične odgovornosti i svoje hirove prebacuju na one dole, sitne ribice lokalnih vlasti. Na kraju filma postavlja se malo čudna teza da sve ovo oko virusa ima za svrhu zaplašivanja raje i pokorno odobravanje prelaska na novi način života i pre svega formiranje svetske vlade i potpuno digitalnu, nematerijalizovanu valutu koja bi bila pod komandom velikih svetskih trustova stila GAFA.

Mnogi su ostali nepoverljivi prema tome i više ne znaju šta se zapravo zbiva oko njih. Sve ovo utiče na mentalno zdravlje miliona Francuza. Ono što film obelodanjava to su kolateralne štete kovida: nezaposlenost, izolacija, nesigurnost, hiperstres zbog ograničenja slobode uz mega depresija koja dovodi do sve češćih samoubistava. Mnogi više nemaju resursa da žive u pritvoru.

Čak milion ljudi je izgubilo posao i svaki četvrti Francuz je ispod nivoa bede, sa manje od minimalca za život.

Kovid je zlo apolitičke odluke nesposobne amaterske vlasti generiše veliku anksioznost, i grozan osećaj bespomoćja. Zvanični mediji udaraju cenzuru na istinu i kažnjavaju uzbunjivače, začepljuju usta ljudima i to ne samo maskama i poništavaju građanska prava u krvlju stečenih kroz vekove.

Nakon nedavnih atentata povodom karikatura Muhameda svi se busaju sa apsolutnom slobodom izražavanja, osim što kritike i optužbe na račun Makronove zdravstvene politike ili teze jedne zakulisne svetske se tretiraju kao neprijateljska propaganda.

Takav je slučaj sa dugometražnim filmom Hold Up koji je zabranjen na TV ali zato razbija na internetu. Nova demokratija sve više liči na diktaturu i nervira Francuze, piše Slobodan Despot u svom najnovijem on line biltenu Antipresse 259.

On naglašava da je ovakva reakcija medija sasvim logična. Tako je zapad reagovao i na dokumentarac Pola Moreire o puču u Ukrajini ili na svedočenja Petera Handkea o lažima u raspadu Jugoslavije.

Publika zamera Makronu autoritativno i ničim izazvano zatvaranje zdravih osoba i kažnjavanja na veliko za izmišljene prekršaje. Policija ima odrešene ruke da ubira kazne neposlušnih. Na principu naplate za parkiranje automobila smišljena je nova sanitarna zlatna koka za uterivanje harača u državnu kasu.

U ime narodnog zdravlja već je naplaćeno million kazni od po 135 evra po glavi bez maske i to na otvorenom prostoru, tamo gde je do skora bilo strogo zabranjeno nositi te iste maske, jer ne služe ničemu po rečima ministra zdravlja i premijera i ostalih priučenih amatera političkog iživljavanja. Iste kazne važe i za kriminalno delo udaljavanje na više od jednog kilometra od svoje kuće.

Ako je zabrana maskiranja na početku epidemije bila samo izgovor za nestašicu maski, danas je obavezno svuda a predlaže se čak i da se maskata na facata ne skida ni u kući, ili da se zabrani da dve osobe ručavaju za istim stolom i slične gluposti koje su na žalost iskopirane po celoj Evropi pa ih ne treba ni pominjati. Ono što danas izmisle Francuzi sutra će biti iskopirano i primenjeno i na brdovitom Balkanu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane