Natrag

Kina

U Pekingu su odobrili predlog 14. petogodišnjeg plana

Kina menja ekonomski model

U Kini je krajem oktobra održan izuzetan događaj čije posledice će već od sledeće godine u značajnoj meri odrediti stanje svetske ekonomije.

Piše: Viktor Piroženko

Na 19. plenumu CK KPK, održanom od 26. do 29. oktobra u Pekingu, razmatrani su predlozi 14. petogodišnjeg plana (za period 2021-2025) društvenoekonomskog razvoja Kine. Na osnovu ovih predloga biće razrađen za odobrenje na Nacionalnom narodnom kongresu Kine (NNK) odgovarajući nacrt plana 14. petoletke.

Kineske petoletke kreativno razvijaju sovjetsku praksu planiranja društvenoekonomskog razvoja, ali za razliku od sovjetske prakse, nemaju direktivni karakter. Sada je petogodišnji plan Kine oslobođen sitnog regulisanja određene nomenklature i obima proizvodnje za svakog privrednog subjekta.

On, za određeni periodi, postavlja vrednosti za širok spektar makroekonomskih pokazatelja i, kao i pre, nema prognostički, već operativni karakter. Država ostaje glavni subjekt ekonomije i uspostavlja takve uslove poslovanja na tržištu koji najbolje promovišu ostvarivanje nacionalnih ciljeva, naznačenih u petogodišnjim planovima.

Zapadni mediji požurili su da prikažu plenum kao gest kojim Peking „pokazuje mišiće" SAD-u, u uslovima sadašnje rastuće napetosti i konkurencije između dve zemlje. A novi petogodišnji plan je u SAD i EU ocenjen kao plan konfrontacije Kine i SAD.

Zapadni eksperti, odgajani u potpuno drugačijoj ekonomsko-političkoj realnosti, teško shvataju, a i ne pokušavaju naročito da shvate, logiku kineskog društvenopolitičkog modela koji u velikoj meri razvija sovjetski model.

Plenarno zasedanje CK KPK održava se jednom godišnje, kao tradicionalna praksa vladajuće partije u Kini; zadatak je ove godine bio razmatranje sledećeg petogodišnjeg plana. Reč je o sledećem nacionalnom planu orijenitsanom na unutrašnji strateški razvoj Kine, te stoga nije usmeren protiv SAD, iako, naravno, uzima u obzir rivalstvo sa njima.

Zamenik dekana Visoke škole za menadžment Kineske akademije društvenih nauka Džou Šaolaj ističe usmerenost petoletke na dugoročni razvoj Kine, primećujući da je „petogodišnji plan razvoja Kine uvek bio institucionalno i politički povezan sa prethodnom petoletkom", nastavljajući dostignuća prethodnih etapa razvoja.

Generalno, može se bez preterivanja reći da sistem i metod petogodišnjeg planiranja u Kini u periodu reformi i otvorenosti, predstavlja jedan od osnovnih elemenata snažnog i naprednog društvenoekonomskog razvoja Kine.

Pre nego što je razmatrao predloge 14. petoletke, plenum CK KPK razmatrao je rezultate 13. petogodišnjeg plana. Krajem 2020, poslednje godine 13. petoletke, Kina je trebalo da ostvari niz važnih ciljeva u oblasti ekonomskog i društvenog razvoja: da udvostruči BDP za deset godina (od 2010) i potpuno likvidira ekstremno siromaštvo. Nepredviđene okolnosti, kao što je pandemija korona virusa, očigledno su malo usporile ostvarenje nekih pokazatelja, ali generalno, prema rečima kineskog predsednika Si Đinpinga, ključni strateški zadaci 13. petoletke su ispunjeni.

Tako je ukupni BDP Kine krajem 2020. dostigao skoro 100 triliona juana (15 triliona dolara), BDP po glavi stanovnika premašio je 10.000 dolara i na osnovu tog pokazatelja Kina je dostigla nivo srednjerazvijene zemlje (izgrađeno je „umereno prosperitetno društvo"), praktično je potpuno iskorenjeno ekstremno siromaštvo. Očekuje se da će do 2022. Kina ući u red zamalja sa visokim nivoom prihoda, prema klasifikaciji Svetske banke.

Tokom prve četiri godine 13. petoletke (2016-2020), Kina je održavala rast BDP-a na nivou od 6,6%, što je bilo više od cilja postavljenog na 6,5%. A 2020. Kina je postala jedina velika ekonomija koja je imala pozitivan rast, bez obzira na pandemiju. Za prva tri kvartala njen BDP se povećao za 0,7% na godišnjem nivou.

Tokom 13. petoletke u Kini su realizovani mnogi veliki projekti u različitim oblastima. Prema mišljenju kineskih i stranih eksperata, Kina je ostvarila velike uspehe u oblasti mrežne tehnologije sledeće generacije (5G) i svrstala se među lidere na tom polju. Završeno je stvaranje navigacionog sistema BeiDou, koji je postao treći satelitski globalni navigacioni sistem, posle ruskog GLONASS-a i američkog GPS-a. Počela je proizvodnja prvog kineskog putničkog aviona C919.

Visoke stope ekonomskog rasta tokom 13. petoletke (2016-2020) omogućili su izlazak iz siromaštva za 55,75 miliona stanovnika kineskih sela - takvu zvaničnu statistiku iznosi Džan Čunbao, profesor sa Huažong poljoprivrednog fakulteta.

Poslednji podaci, koje je kineski Nacionalni biro za statistiku objavio 15. februara 2019, pokazuju da je početkom 2019. godine ispod zvanične granice siromaštva bilo 16 miliona ljudi. (Ukupno je, tokom godina reformi, Kina iz bede i siromaštva izvukla više od 700 miliona ljudi, što je više nego celokupno stanovništvo Evrope.) Krajem 2019. godine trebalo je da taj broj bude oko 6 miliona ljudi, a do nule je trebalo da stigne do kraja 2020. Zbog karantina i njegovog uticaja na ekonomiju, došlo je do neznatnog usporavanja izvršenja ovog zadatka, ali sudeći po brzini oporavka kineske ekonomije, ne i suštinskog.

Shodno ciljevima kineske vlade, smanjenje siromaštva zahteva poštovanje standarda kao što su: pristup hrani, odeći, obaveznom obrazovanju za decu, osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i zdravim uslovima života. Granica siromaštva postavljena je na 1 dolar po čoveku dnevno (oko 6,9-7,2 juana), ili 214-223 juana mesečno. Upravo ovaj iznos omogućava minimum u obezbeđivanju pomenutih standarda u Kini.

Glavninu od 16 miliona siromašnih u Kini čine etničke manjine - pre svega u Autonomnom ujgurskom regionu Sinkjangu i na Tibetu, gde je siromaštvo često izazvano problemima u vezi sa njihovom integracijom u savremeno kinesko društvo.

Novi petogodišnji plan potvrdio je dva strateška cilja Kine: u sledećoj deceniji, postati najveća svetska ekonomija i društvo sa visokim nivoom prihoda.

Glavna ekonomska strategija 14. petoletke biće strategija „dvostrane cirkulacije". Njena suština je u tome da se, uz očuvanje i širenje izvoza (odnosno spoljne cirkulacije), ostvari brži rast robnonovčanog prometa na unutrašnjem tržištu.

Ideja je da se povežu spoljni (izvozni) i unutrašnji robnonovčani tokovi, uz vodeću ulogu ovih drugih. Da bi se to ostvarilo, u strategiji se predviđa fundamentalna transformacija u kineskoj ekonomskoj strukturi, kao i ono što kineski zvaničnici i stručnjaci nazivaju „najozbiljnijim promenama, neviđenim u veku".

Novi plan za sledeću petoletku predviđa prelazak sa izvozničko-investicionog modela rasta ka modelu rasta širenjem unutrašnjeg tržišta.

To će omogućiti Kini da obezbedi, čak i u uslovima pada svetske ekonomije, dugoročni održivi društvenoekonomski razvoj, oslobođen spoljnih rizika, uključujući i kovid-19, trgovinske „ratove" i tome slično.

Gotovo tokom celog perioda reformi, kineska ekonomija se u velikoj meri oslanjala na prihode od izvoza, zasnovane na njenom ogromnom proizvodnom sektoru. Na primer, do 2006. godine, izvoz je činio više od 35% kineskog BDP-a. Kako su obim kineske ekonomije i prihodi stanovništva rasli, situacije je postepeno počela da se menja, i već 2019. udeo izvoza u BDP-u pao je na 17%. Istovremeno, udeo unutrašnjeg prometa u kineskom BDP-u dostigao je 83%.

Kineske vlasti računaju na domaće, masovno platežno sposobno tržište, kao na budućeg pokretača ekonomskog rasta, što potkrepljuju sledećim brojkama. Kineski BDP po glavi stanovnika je 2019. premašio 10.000 dolara, nivo urbanizacije dostigao je 60%, a broj stanovništva sa prosečnim prihodima premašio je 400 miliona ljudi. Kineski kupci su 2019. godine potrošili na robu široke potrošnje oko 41,2 triliona juana (6,14 triliona dolara), što je iznosilo gotovo 58% rasta kineskog BDP-a za tu godinu.

Kada je reč o makroekonomskim pokazateljima, za blisku budućnost i na srednji rok, onda potencijal ekonomskog rasta Kine procenjen na plenumu iznosi 8-9% u 2021. godini (zbog fenomena „odskoka" od ekonomskog pada u 2020. zbog pandemije), 4-6% tokom 14. petoletke, kao i tokom sledećih deset godina, do 2035. Prognozira se dupliranje kineskog BDP-a, sa 100 triliona juana (15 triliona dolara) 2020. na 30 triliona dolara 2035. godine. Shodno tome, ukupan obim spoljnotrgovinske razmene, kako se očekuje, dupliraće se sa sadašnjih 4,5 triliona dolara na 6-7 triliona dolara.

U predlozima za 14. petoletku i buduću strategiju razvoja Kine generalno, koji su predstavljeni na plenumu, poseban naglasak je stavljen na „snažno oslanjanje na unutrašnje investicije u infrastrukturu i tehnologiju. Posebno se ukazuje na to da strategija „dvostrane cirkulacije", podržana troškovima države za infrastrukturu i većim troškovima domaćinstava, čini ekonomski razvoj održivijim. Poslednjih pet godina Kina je nastavila sa povećanim ulaganjima u pruge velike brzine (njihova ukupna dužina je 38.000 km) i telekomunikacione objekte 4G i 5G. Širokopojasni internet velike brzine 4G i 5G omogućio je Kini da izgradi najveće na svetu onlajn tržište i stvori brojne tehnološke inovacije u oblasti pametne mobilne telefonije, uključujući i visokorazvijeni ekosistem bezgotovinskog plaćanja putem QR-koda.

Ulaganje u razvoj domaće efektivne tražnje diktira potrebu ubrzanja urbanizacije.

Stručnjaci uključeni u izradu plana 14. petoletke, izlaz vide u promociji masovne migracije seoskog stanovništva u gradove i podsticanju novih građana da kvalitetnije i više troše.

To, sa svoje strane, diktira reformu sistema registracije („hukou") - sličnog sovjetskom - u smeru relaksacije mera. Ukidanje odgovarajućih ograničenja može da pretvori u građane skoro 270 miliona radnika - migranata iz sela. A to brzo, praktično odmah, povećava tržište rada i razvija potencijal potrošnje.

Nastavak velikih infrastrukturnih projekata i unapređenje izgradnje visokotehnološke prerađivačke industrije, pre svega novih grana kao što su „zelena" energetika, 5G mreža, internet i usluge s njim u vezi, na tržištu rada stvara neophodnu tražnju za novom radnom snagom.

Pomenuti zadaci predodređuju ozbiljne strukturne i institucionalne promene u kineskoj privredi. Zato se kineski eksperti slažu da će se u narednih pet godina manje pažnje poklanjati tempu rasta BDP-a, koji će se verovatno neznatno smanjiti u poređenju sa 13. petoletkom. U prvom planu biće kvalitet rasta u smislu povećanja udela u privredi visokotehnološke i na nauci zasnovane proizvodnje.

Iz toga logično proizilazi odluka da će za ekonomsku održivost Kine ključna biti njena tehnološka nezavisnost. To je posebno aktuelno u smislu jačanja tehnološke konkurencije Kine i SAD.

tome svedoči, na primer, američka strategija za obuzdavanje Kine u proizvodnji poluprovodničkih memorijskih čipova, koja se konačno oblikovala tokom 2020. godine. Proizvodnja poluprovodnika predstavlja jezgro mikroelektronske industrije i nalazi se u osnovi, bez preuveličavanja, svih visokotehnoloških procesa u savremenoj industriji generalno.

Krajem septembra američke vlasti su uvele nove sankcije protiv još jedne velike kineske kompanije. Ograničenje izvoza uvedeno je za isporuku američkih tehnoloških proizvoda najvećem kineskom proizvođaču poluprovodničkih memorijskih čipova SMIC (Semiconductor Manufacturing International Corporation). Ministarstvo trgovine SAD je kao izgovor iskoristilo zabrinutost zbog „neprihvatljivog rizika" u vezi s tim što oprema isporučena SMIC-u može biti iskorišćena i u vojne svrhe. Od sada su američke kompanije obavezne da traže od vlasti specijalne dozvole za isporuku određenih proizvoda kineskim proizvođačima.

Takođe, u centru pažnje 14. petoletke, biće i ostvarivanje nezavisnosti u ključnim oblastima nauke i tehnologije, uključujući poluprovodničke memorijske čipove, nove materijale, kvantne mašine i nova energetska vozila. Pretpostavlja se da će u okviru strategije „dvostrane cirkulacije" tehnološke inovacije stimulisati prerađivačku industriju Kine i gurati je na vrh globalnog lanca stvaranja vrednosti.

Bez obzira na prelazak Kine na masovno unutrašnje tržište, širenje spoljašnjeg tržišta, naročito kroz inicijativu „Jedan pojas, jedan put", ostaće u centru napora kineskih vlasti i sledećih pet godina. Eksperti smatraju da će Kina nastaviti da bude vodeći pokretač rasta svetske ekonomije.

Ipak, kineska orijentacija na razvoj unutrašnjeg, domaćeg, tržišta, koja će verovatno prerasti u srednjoročni plan za razvoj kineske ekonomije, može da stvori novu situaciju u svetu.

Povećanje uloge visokotehnološke proizvodnje i visoki tempo ekonomskog rasta Kine, promeniće strukturu svetske tržišne potražnje, što će obezbediti ogromne mogućnosti za ekonomski razvoj trgovinskih partnera Kine i, pre svega, susednih država. Šta će to značiti za Rusiju?

Politika reformi i otvorenosti Kine u 14. petoletki nastaviće da razvija državno-kapitalistički model privrede, koji je prvo razrađen i realizovan u Rusiji u vidu NEP-a u sovjetsko vreme, dvadesetih godina prošlog veka. Tada u SSSR-u, a sada u Kini, taj model dokazuje svoju veliku efikasnost i prednosti nad liberalno-tržišnim fundamentalizmom. Za Rusiju - to je isnpirativan primer koji podržava napore zvaničnika u finansijsko-ekonomskom bloku vlade, među ekspertima i u strukturama Evroazijske ekonomske zajednice.

Upravo sada, prvi put u postsovjetsko vreme, njihovim naporima stvoreni su uslovi za doslednu tranziciju Rusije na model državnog kapitalizma koji, kako pokazuje kinesko iskustvo, uz pravilnu realizaciju može da obezbedi ubrzani ekonomski rast odnosno stopu rasta koja je veća od prosečne svetske stope.

To, objektivno, predstavlja definisani strateški cilj Rusije; takav zadatak postavio je pred vladu i predsednik Rusije V. V. Putin.

Znaci nade ovde su: prelazak države u Rusiji od opšteg regulisanja ekonomskih uslova do sprovođenja direktne preduzimačke aktivnosti, posredstvom velikih državnih i državno-privatnih kompanija, državna kontrola velikih privatnih preduzeća, strožije regulisanje privrede.

Kako se to radi, jasno je na primeru finansiranja realne ekonomije. U oktobru je, prvi put u savremenoj Rusiji, realizovana ideja o ograničenoj emisiji, putem razmene državnih banaka, obveznica državnog zajma za rublje koje je Centralna banka štampala putem aukcionih ugovora o reotkupu. Potpredsednik vlade A. R. Belousov koji se bavi infrastrukturniim projektima, delujući u ekonomskoj paradigmi državnog kapitalizma, predlaže različite puteve zasićenja ekonomije masom rubalja koja ne bi bila obezbeđena dolarom, nego robnim prometom unutar zemlje.

Još jedan instrument finansiranja realne ekonomije u oblasti drumskog saobraćaja i lučke infrastrukture postao je emitovanje državne kompanije Ruske železnice specijalnih obveznica, u obliku trajnih obveznica - hartija od vrednosti, sa neutvrđenim rokom otplate, ali sa obavezom redovnog plaćanja kupona. U suštini, takav oblik hartija od vrednosti postaje vrsta valute koja će podržati privredu, ali neće komunicirati sa sektorom potrošnje i zato neće dovesti do rasta inflacije. I Gasprom se sprema da emituje trajne obveznice, a za njim, jasno je, to će uraditi i druge državne kompanije.

Ekspert Konstantin Dvinski ukazuje na nedavno završeni forum „Rusija zove", na kojem je pomoćnik predsednika RF, M. S. Oreškin objavio ideju faktičkog potčinjavanja (ili bar, kao minimum, detaljnog usaglašavanja koraka) Centralne banke Vladi Rusije, direktno se pozivajući na kinesko iskustvo: „Razvoj države sve više se okreće iskustvu Kine.

Peking u poslednjih 20 godina sprovodi zajedničko upravljanje monetarnom (Narodna banka) i budžetskom (vlada) politikom zasnovanom na obezbeđivanju neophodnog nivoa i strukture tražnje." I iako se prva osoba Centralne banke, E. S. Nabiulina oštro usprotivila ovoj ideji, važna je sama činjenica da su takve i slične ideje počele da se razmatraju na visokom nivou.

Analogne instrumente državnog kapitalizma, posebno emitovanje, od strane državnih kompanija i regionalnih vlasti, obveznica za ciljane infrastrukturne projekte u privredi, što faktički stvara alternativnu valutu (koja nije vezana za dolar) specijalno namenjenu finansiranju proizvodnje, kao i srastanje monetarne i budžetske politike, uspešno koriste u Kini tokom decenija reformi.

Kvalitetan ekonomski rast Kine, planiran za 14. petoletku, važan je u smislu povećanja prihoda od tranzita kineske robe u EU i obratno, kao i na planu pristupa ruske proizvodnje na kinesko tržište.

Ovde će Kina davati prednost, uz druge ravnopravne uslove, trgovinsko-ekonomskim odnosima sa susedima duž „pojasa i puta", i pre svega sa Rusijom, o čemu govore kineski eksperti bliski vladi.

Ogromno kinesko tržište sposobno je da apsorbuje značajne količine uvoza u određenim industrijama, pre svega visokotehnološkim. Za nas je glavno da Rusija može da u potrebnim količinama proizvodi visokotehnološke proizvode, za kojima vlada velika tražnja i u zemlji.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane