Pogled iz Moskve

Izbori u SAD postali su apoteoza haosa i falsifikata, ali i za to krive Ruse

Opet Rusija kriva?

Reklo bi se da je sa pobedom Džoa Bajdena i porazom „agenta Kremlja" - Donalda Trampa, tema „mešanja Rusije" u američke izbore otišla u prošlost. Ali, ne - u SAD počinju ponovo da je aktiviraju. Tako nedeljnik Tajm piše da je Rusija kriva... „za raskol u američkom društvu". O tome govori i sam naslov članka: „Zašto Rusija već može da proglasi pobedu, dok Tramp pokušava da dovede u pitanje rezultate predsedničkih izbora u SAD".

Piše: Vladimir Mališev

„Sigurno Rusi sada sede i misle da o ovakvom razvoju događaja nisu mogli ni da maštaju", citira Tajm reči Marka Polimeropulosa koji je do jula 2019. rukovodio sprovođenjem tajnih operacija u Evropi i Evroaziji. „Sigurno oni sada već uručuju medalje u sedištu Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR)."

Očigledno, Amerikanci nisu mogli da smisle ništa bolje. Ako su ranije za sve krivili „rusku Glavnu obaveštajnu upravu (GRU)", sada pokušavaju da svale sve svoje unutrašnje probleme na našu Spoljnu obaveštajnu službu (SVR). S tim ciljem Tajm se poziva na nedavnu izjavu njenog prvog čoveka Sergeja Nariškina koji je, komentarišući nerede tokom američke izborne kampanje, potpuno razumno izjavio da „kriza (u SAD) će se produbljivati, nezavisno od toga ko pobedi". Prema njegovim rečima, strana koja izgubi neće se složiti sa rezultatima „i to će u još većoj meri podstaći radikalne grupe da izađu na ulicu".

„Biće velika baza za protest protiv celog tog sistema", dodao je Nariškin. „Ta će slabost, bolest američkog društva, američke države, ostati."

Šta je pogrešno rekao šef SVR? On je lakonski pomenuo situaciju u američkom društvu u kojem se vodi ogorčena borba između pristalica Trampa i Bajdena. Ali, čak i za ove, čisto američke unutrašnje sukobe, ispada da je kriva Rusija!

Zato Tajm odmah počinje da nam preti: „Potpuno je moguće da njihova radost kratko traje. Džo Bajden već je obećao da će u slučaju svoje pobede sve inostrane igrače koji pokušavaju da se mešaju u tok izbora primorati da plate za to veoma visoku cenu.

Zvaničnici iz FBI-a, Ministarstva za unutrašnju bezbednost i drugih agencija, više puta su izjavljivali da se Rusija zaista meša u tok predsedničkih izbora 2020, a da je Kremlj, očigledno, već uznemiren zbog moguće reakcije SAD. U svom izveštaju, objavljenom 3. septembra, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD primetilo je da je cilj Kremlja u 2020. godini da „podrije poverenje društva u izborni proces".

Država u bankrotu

SAD nikako ne mogu da odustanu od svoje carske oholosti i dosadne navike da svima drže predavanje, zaboravljajući da je njihov monopol na hegemoniju u svetu već završen i da je „hegemonu" zaglibljenom u unutrašnje svađe odavno bilo vreme da se ponaša mnogo skromnije.

Međutim, čak i u samim Sjedinjenim Državama sve glasnije se čuju glasovi onih koji shvataju da je za svoje nevolje Amerika sama kriva. O tome svedoči, na primer, članak iz Njujork tajmsa pod naslovom „Amerika - nesolventna država?", u kojem autoritativni dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Pol Krugman naziva SAD - bankrotiranom državom.

Prema Krugmanovom mišljenju, Ameriku uništava sistemska kriza. On je ubeđen da Bajden neće uspeti da se izbori sa njom - republikanci u Senatu i Vrhovnom sudu vezaće mu ruke, i raskol u zemlji će se produbljivati. „Najaktuelniji problem", izjavio je Krugman, „to je već nekontrolisani rast pandemije korona virusa, zbog koje dnevno ima više od sto hiljada novozaraženih.

Ta situacija jako će udariti po ekonomiji, čak i u slučaju da centralne i lokalne vlasti ne pribegnu lokdaunu, Americi su očajnički potrebni dodatni rashodi za medicinu, podršku nezaposlenima, za mala i srednja preduzeća, kao i za lokalne administracije koje se nalaze na ivici bankota. Oprezne prognoze pokazuju da nam je potrebno da svakog meseca trošimo dodatnih 200 milijardi dolara ili čak i više, dok vakcina ne zaustavi pandemiju kovida-19...

Čak i nakon pika pandemije, kada broj obolelih počne da pada, pred nama će stalno biti pretnja ekonomskog pada i pritisak hitne potrebe rasta državne potrošnje".

„Budimo iskreni", poziva Krugman, „ako bismo ispred sebe videli stranu zemlju sa tim nivoom političkog haosa koji postoji kod nas, odlučili bismo da se ona nalazi na granici da bankrotira, odnosno da je reč o državi čija vlada više ne kontroliše dovoljno situaciju... Pritom, Bajden još može i da pronađe razumne republikance koji će nas odvesti dalje od ivice propasti. Ipak, bez obzira na očiglednu Bajdenovu pobedu, naša zemlja ostaje u opasnosti", konstatuje nobelovac u Njujork tajmsu.

Amerikanci: „Vreme je da napustimo brod!"

Indikativno je što u komentarima ispod članka, čitaoci navode o bankrotu i haosu u SAD potpuno podržavaju i čak izjavljuju da žele da napuste zemlju. Evo nekoliko najkarakterističnijih komentara.

JABeri, Merilend: „Mislim da smo već stigli do nivoa takve države bankrota. Stanje borbe sa korona virusom kod nas najbolje o tome govori. Ali, ovde nije samo predsednik kriv. Cela naša vlada nalazi se u stanju haosa..."

Kristofer, Severna Karolina: „Ja sam se spremao da se preselim u Kanadu još 2018. I sada odlazim. Meni je svejedno da li će demokrate zadržati Predstavnički dom, da li će dobiti predsednika i Senat. Ja odlazim od sve ove zbrke i haosa. Trampove pristalice kažu: „Ako ti se ne sviđa, put pod noge!" Tu se slažem sa njima. Ćao!"

Bikston 77, Los Anđeles: „Amerika je država tajkuna (oligarha)! Život je ovde divan ako imaš mnogo akcija i druge imovine koju podržava državna politika. I život je ovde užasan za one koji žive od plate i štede svaki dolar! Za takve u ovoj zemlji nema budućnosti!"

Džej Orčard, Majami Bič: „Ispred nas su mračna vremena. Ubeđen sam da dok Bajden bude na vlasti, Kongres neće doneti nijedan važan zakon, osim možda program borobe s korona virusom. Senat neće odobriti imenovanje nijednog demokratskog kandidata na bilo koje važnije administrativno mesto. Videćemo!"

Brus Frausto, Filadelfija: „SAD je nesolventna država već decenijama. Takva sistemska kriza ne dešava se preko noći. Ona dolazi kao rezultat sistematske erozije ljudskih prava, jednakih ekonomskih mogućnosti, uništavanja infrastrukture i sfere usluga. I tako, počevši od 1970-ih godina, sve se to materijalizovalo u našem sadašnjem statusu banana-republike. Osvrnite se oko sebe. Gde možete da vidite znake zdrave države koja se razvija? Naša infrastruktura je u ruševinama, sistem obrazovanja jedva diše, mi smo kolektivno postali gojazni i izgubili zdravlje..."

Džejms, Minesota: „Mi smo već odavno bankrot država. Ja sve vreme savetujem svojoj odrasloj deci da odu iz SAD i da menjaju američko državljanstvo, državljanstvom neke zemlje u kojoj postoje adekvatna kontrola kupovine oružja, adekvatno održavanje infrastrukture, koja se ozbiljno brine o blagostanju svojih građana. Nažalost, u mojim godinama i bez sredstava ja nemam takav izbor!"

Liberalna diktatura

Za to što SAD zahvata haos, krivi su sami Amerikanci, a ne nekakva Rusija, priznaju i drugi autoritetni mediji. Tako je, na primer, francuski Figaro objavio članak u kojem poznati publicista Rod Dreher piše da konflikti među stanovnicima SAD povodom izbora - to nisu samo političke svađe. Svađaju se čak i članovi jedne porodice, zato što se radi o slici budućnosti Amerike.

Amerikanci su prestali da veruju u temeljne mitove svoje zemlje: realnost američkog sna, poštene izbore. U zemlji je uspostavljena liberalna diktatura i mnogi Amerikanci se boje da budu označeni kao politički nekorektni. Po novim pravilima, čak i namera da se glasa za protivnika već je kompromitujuća.

„Godina 2020", priznaje Rod Dreher, „postala je istinski apokaliptička za moju zemlju, jer je iznela na videlo sve naše nacionalne slabosti. Sadašnji predsednički izbori predstavljali su samo još jednu epizoda te pojave. Naša nacija se raspada. Mi zaboravljamo da smo, bez obzira na sve promene u našem životu, jedan narod. Skretanje na stranu nenormalnosti trajalo je mnogo godina, ali danas je ono tako očigledno da više ne možemo da se uljuljkujemo u iluzijama."

„Američka elita", nastavlja on, „zaključala se u svet svojih pseudonaučnih ideja koje podsećaju na svojevrsni balon kroz koji ona iskriovljeno vidi svet. Ti ljudi ne razumeju svoju zemlju, oni je se istovremeno boje i mrze je.

Interesantno je i to što se ispostavilo da su rezultati istraživanja javnog mnenja o namerama birača drugi put zaredom - pogrešni. Zašto? Zato što se američki građani ne usuđuju da priznaju istraživačima da će glasati za Trampa. Oni se boje da nepoznatim ljudima kažu nešto što bi ih moglo kompromitovati, a namera da se glasa za Trampa je - kompromitujuća.

Oni su videli kako se grubo ponašaju levi liberalni krugovi na unniverzitetima, u medijima i u preduzećima, i shvataju da mogu da nastradaju ili čak da ostanu bez posla ako pređu granice leve ideologije „politike identiteta" (tako u SAD nazivaju politiku zaštite seksualnih i rasnih manjina). Levičari su raširili po celoj zemlji atmosferu straha koja podseća na totalitarizam: i sve to navodno u ime moralne čistote i „društvene pravde". Ti opasni robespjerovi zaslužuju šamar. I sa mnogih tačaka gledišta sadašnji izbori su postali taj šamar", piše Rod Dreher.

Istovremeno, radujući se pobedi Bajdena, američki liberali ništa bolje nisu mogli da smisle nego da sve unutrašnje probleme SAD svale na Rusiju.

U stvari, i predizborna kampanja i sami izbori ubedljivo su pokazali da je SAD, koja gubi svoju ulogu svetskog hegemona, zahvatila sistemska kriza. Dramatični raskol američkog društva samo će se produbljivati, a smena predsednika ništa više ne može da popravi.

Pogled iz Moskve

Pokazujući izuzetnu opreznost, državni zvaničnici usporavaju povratak kapitala u zemlju

Da li će se u Rusiju vratiti novac iz ofšor zona?

Vest o tome da Rusija počinje da otkazuje ugovore o dvostrukom oporezivanju sa zemljama u koje bogataši prebacuju novac, uznemirila je liberalno raspoložene ekonomiste. Jedni proriču krah ruske ekonomije, drugi toplo preporučuju da se ublaže zahtevi prema vlasnicima ruskih kompanija, registrovanih u inostranstvu.

Piše: Jurij Aleksejev

U vatrenu raspravu na temu ofšor zona uključile su se i poreske vlasti: Rosfinmonitoring (Ruska federalna služba za finansijski nadzor), Ministarstvo za ekonomski razvoj, Računska komora, parlament, Istražni komitet, Vrhovni sud, Ruska akademija nauka.

Ruski Istražni komitet predložio je da se podnosilac zahteva za učestvovanje u privatizaciji državnih akcija obaveže da će otkrivati informacije ne samo o direktnim osnivačima, već i o krajnjim korisnicima. Viši arbitražni sud je preporučio odbijanje rešavanja sporova koji nastanu između ofšor organizacija.

U Savetu Federacije su iskazali odlučnost da pooštre uslove izvoza kapitala iz zemlje. U tom smislu, predlaže se znatno povećanje poreza na prebacivanje u ofšor zone ogromnih sredstava zarađenih u Rusiji, kako to rade mnoge evropske zemlje.

A za kompanije koje „ulažu profit u investicije, u razvoj, u stvaranje novih industrija, novih radnih mesta", porez na dohodak bio bi značajno smanjen. Deputati Državne dume obećali su da će ubrzati razmatranje „zaglavljenih" projekata zakona, koji pooštravaju zahteve prema ofšor kompanijama, koje ne otkrivaju korisnike i povećanje poreza za anonimne akcionare.

Akademici su napisali koncepciju borbe sa ofšorovima, a njen cilje je zabrana registracije ruskih kompanija u zonama sa kojima ne postoji sporazum o razmeni poreskih informacija, kao i raskidanje svih ugovora kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.

Ruski predsednik preložio je da se umesto povlastica (preferencijalnih uslova), poveća porez na 15% na dividende koje se prenose na inostrane račune. Kipru je prvo predloženo da potpiše ovaj sporazum, jer on zauzima prvo mesto u izvozu kapitala iz Rusije.

Minstarstvo finansija je izračunalo da će se sada u Rusiju svake godine vraćati 150 milijardi rubalja. Ali, to nije sve. Državnu kasu mogu da napune stotine milijardi iz Hongkonga, Švajcarske, Malte, Luksemburga, Holandije, ako se ove zemlje slože da naplaćuju ruskim preduzetnicima porez, ne po smanjenoj stopi od 5%, već po stopi od 15%, kako je predložio naš predsednik.

Ali, po svemu sudeći, ne treba se nadati da će državna kasa odmah da se „raspukne" od ofšor novca. Više od pola godine su u Ministarstvu finansija razmišljali kako da izvrše predsednikovu inicijativu o isplati 15% za prebacivanje dividendi u ofšor zone, kako bi i ovce bile na broju, i vuci siti.

Za to vreme, zvaničnici su uspeli da napišu projekte zakona koji dozvoljavaju kompanijama registrovanim u ofšor zonama da učestvuju u javnim nabavkama i pritom dobiju odgovarajuće državne garancije. Uz to, za vlasnike ofšor biznisa, smislili su „jedinstven" porez od 5 miliona rubalja. Njega će plaćati i milioneri i milijarderi. Tako, na primer, ako je ranije državi trebalo dati milijardu rubalja na dohodak od osam milijardi, sada će država uzeti samo pet miliona i ni kopejku više.

Što se tiče Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, njegova revizija se ipak dogodila. Na prvi pogled, izgleda kao da je Ministarstvo finansija ispunilo naredbu šefa države: prilikom prebacivanja dividendi na Kipar, moraće da se ostavi u Rusiji 15%. Ali, taj uslov neće se odnositi na sve.

Kompanijama, čije akcije se kotiraju na berzama, ostaje tekuća stopa poreza na dividende od 5%. Prema novom sporazumu, kao i pre, mogu da uštede na porezima vlasnici koji imaju udeo (od 15% akcija) u osnovnom kapitalu i vlasnici su tog kapitala više od godinu dana. A prilikom plaćanja kamata na bankarske kredite, korporativne obveznice i evroobveznice, porez uopšte ne mora da se plati.

Drugim rečima, birokrate iz Ministarstva finansija štite najveće ruske holdinge, koji „kriju" svoje akcije u ofšor zonama. Ispada da oni, kao i pre, mogu da prebacuju milijarde u inostranstvo, gotovo ništa ne ostavljajući u Rusiji.

Čini se da je moguće preseći Gordijev čvor, postavljanjem strožih uslova fizičkim i pravnim licima RF koji imaju ofšor kompanije, da ih u roku od mesec dana preregistruju u Rusiji. U suprotnom slučaju, počeće nacionalizacija imovine u vlasništvu ofšor kompanija. Ali, naši državni službenici strahuju da će se radikalne mere osvetiti celoj našoj ekonomiji.

Može se pretpostaviti da je oprez Ministarstva finansija u vezi sa tim što je naša zemlja četvrta na rang-listi zemalja sa udelom BDP-a u ofšor zonama. Ruski biznis, skriven u miru poreskih rajeva, iznosi 46% BPD-a.

Pritom, prema proračunima poznatog ekonomiste Vasilija Simčere koji je dugo bio na čelu Naučnoistraživačkog instituta Savezne državne službe za statistiku Rusije, strancima pripada najmanje 65% velike ruske imovine. U rukama stranih vlasnika nalazi se gotovo celokupna naša industrija energetske opreme (više od 95%), gotovo 77% preduzeća u obojenoj metalurgiji i 67% u crnoj metalurgiji.

U svakom slučaju, nemoguće je sve staviti pod „istu kapu". U mirnim poreskim rajevima plivaju ne samo privatne korporacije, već i ugledne kompanije sa državnim učešćem u vlasništvu. Vladimir Putin je u jednom govoru, kao primer istakao Rosnjeft kao kompaniju koja široko koristi ofšor šeme. Rukovodilac Rosnjefta Igor Sečin se pravdao da to ne radi on, već da strani partneri insistiraju na korišćenju ofšor šema. U ofšor zonama registrovana je i imovina takvih poznatih kompanija kao što su Gasprom, Rosnano, VTB.

Analitičari su ne jednom ukazivali vlastima na to da mere za deofšorizaciju privrede kod nas imaju krajnje liberalan karakter i da ne mogu da donesu nikakvu korist. Zasnivaju se na korišćenju ekonomskih podsticaja koji kod nas gotovo da ne deluju.

Naša fizička i pravna lica, iskusni u lukavim šemama, naučili su da i dalje koriste ofšorove, a da pritom sačuvaju pristup državnim kreditima i javnim nabavkama. Oni se ne plaše antiofšor zakona, koji poziva da se vrati biznis odliven iz Rusije. A upravo od tog dokumenta koji je mnogo obećavao, prema predviđanjima, trebalo je da započne ozdravljenje ruske ekonomije, oslobođenje od dominacije zapadnih korporacija.

Ako imaš akcije u kontrolisanoj stranoj kompaniji onda budi dobar, plati porez na dohodak domovini.

Ipak, jedna klauzula u zakonu pokvarila je sve: ako vlasnik preduzeća živi u Rusiji više od 183 dana, onda je obavezan da se pridržava zakona i plati sve u celosti. A ako boravi samo dan manje, zakon se ne odnosi na njega.

Na osnovu ovog zakona moguće je mirno legalno prebaciti svoju kompaniju u bilo koju od četiri države Evroazijskog ekonomskog saveza (Jermenija, Belorusija, Kirgizija ili Kazahstan) i uopšte ne platiti poreze u Rusiji, sakriti se od opterećujućeg oporezivanja pomoću istih investicionih fondova ili lažnih trustova.

Treba li se iznenađivati što odliv kapitala, zadržanog u ofšor zonama, za sada samo raste? Tako je za šest meseci ove godine odliv novca iz zemlje bio gotovo za četvrtinu veći nego u prvom polugodištu prošle godine.

Predsednik je više puta ukazivao na to da se u budžet ne slivaju velike sume poreza, one koje se kriju u ofšor zonama. Odliv kapitala je loš i za domovinsku ekonomiju (investicija ima manje) i za rublju koja slabi, i za ljude (oni siromaše).

Ali, ni danas niko ne zabranjuje da se firma registruje u ofšor zonama pod jednim uslovom: budite dobri, platite poreze domovini. Pritom, kompanije koje vole ofšor zone, treba da znaju da neće moći da podižu državne kredite i učestvuju u javnim nabavkama. Ako ste želeli da se iskradete u inostranstvo, onda živite sa svojim biznisom kako znate.

Nije lako prebrojati one koji ne plaćaju porez. Za to je potrebno uvesti kontrolu desetina hiljada ofšor kompanija ruskog porekla, koje su razbacane širom sveta. Čak ni SAD još uvek ne uspeva da isprati transakcije sa stranim sredstvima američkog porekla.

Svake godine prebacivati milione dolara u inostranstvo je složena operacija. Finansijski svet postaje sve transparentniji i otvoreniji, a banke pooštravaju zahteve za svoje klijente. Na talasu transparentnosti i otvorenosti, ofšor zone popularne kod bogataša, kao što su Devičanska ostrva, Lihtenštajn, Andora i druge, složile su se da otkrivaju informacije o svojim stanovnicima iz gotovo svih zemalja, ali samo ne o onima iz Rusije.

Tako se na crnom spisku Ministarstva finansija nalazi 41 zemlja koja ne otkriva informacije o vlasnicima računa. Centralna banka je prebrojala i više.

Ali, to uopšte nije povod da se sedi i ništa ne radi.

Ako se želi da se vrate ruska preduzeća iz ofšor zona, možda za nekoliko godina, valjalo bi poći kineskim putem. Za strani kapital, u prvoj godini prisustva u Kini, uspostavljen je moratorijum na izvlačenje dividendi i drugih investicionih prihoda u inostranstvo. A kompanijama sa većinskim učešćem stranog kapitala, propisano je da reinvestiraju profit u Kini.

Ali, prva stvar, kako predlaže počasni profesor Moskovskog poreskog instituta Mihail Abramov, treba da bude zabrana korišćenja ofšor šema i inostranih zona za državne zvaničnike i rukovodioce preduzeća sa državnim učešćem, kao i njihovo preusmeravanje u svoju zemlju.

Među prvim kompanijama koje su odlučile da se prebace i registruju u Rusiji, a ne na Kajmanskim ostrvima, našla se Lenta - najveći lanac hipermarketa. Ako vlasnici odlivenog kapitala shvate da se klima za preduzetništvo u Rusiji poboljšala i da od kontrole prihoda ne mogu da pobegnu, onda će iz ofšor zona početi da izlaze i drugi preduzetnici.

Tada će se, prema proračunima naučnika, usled rasta poreske baze, svake godine u budžet slivati 5-6 triliona rubalja. I to je dovoljno da bi se promenila ekonomska situacija i rešili mnogi socijalni problemi u našoj zemlji. Tada će se Rusija, prema rečima Abramova, spasti spoljne zavisnosti i dobiti punopravni ekonomski suverenitet.