Natrag

Razaranja

Kako je nastala alternativna institucija, koja ne polaže račune nikome do samoj vlasti

Kreativna industrija mudraca, umesto madraca

Kakva je međusobna veza Mafije, arheoloških prekopavanja u Vinči, Saveta za kreativne industrije i dodele 3 miliona eura. Ko su sve saučesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu pljačke budžeta. Ko je još dodelio 475.000 dolara. Ko je vršio pritisak na Komisiju za arheologiju Ministarstva kulture. Ko je vršio pritisak na ministra kulture. Kakvi su sve skandali vezani za Ministarstvo. Na čiju izložbu sadomazohizma je straćeno 1,3 miliona eura. Zbog čega se digla kuka i motika povodom izložbe idiotizma. Ko je doveo Viktora Kiša na mesto VD direktora MSU. Kako su se častile članice Saveta.

Stanislav Živkov

Mafija, ili još ispravnije Cosa Nostra (na ital. Cosa Nostra - naša stvar), je tajna italijanska kriminalna organizacija koja je nastala sredinom 19. veka na Siciliji i koja se kasnije proširila i na istočnu obalu SAD. Termin "mafija" se danas u opštem govoru koristi kako bi se njime označili različiti oblici kriminalnog udruživanja i organizovanog kriminala usko povezanog sa funkcionerima zajednice u kojoj deluje.

Na žalost, razni oblici mafije postoje doslovce svuda pa i u arheologiji, gde pojedinci zahvaljujući negativnoj selekciji, nepotizmu i stranačkoj pripadnosti, godinama neometano troše enormne količine novca ni na šta.

Ipak o tome dokle se po vertikali uspinju raznorazni pipci mafije, najbolje govore dešavanja u periodu nakon predaje teksta za prethodni broj MagazinaTabloid, kada su redom po medijima pojavile nove vesti vezane za tzv kapitalno arheološko nalazište Belo brdo u Vinči, nakon čega se sa pravom može reći da i od dna ima nešto mnogo niže a to je neverovatan idiotizam, prevare, lopovluk koji su svojim činjenjem na najgori mogući način pokazali svi odreda potvrđujući pri tome staru narodnu poslovicu da riba smrdi od glave.

Samo se time može objasniti činjenica da je Vlada Republike Srbije naprasno proglasila ovaj lokalitet kapitalnim projektom od izuzetnog značaja a da je uz to Ambasadorov fond Vlade SAD opredelio 475.000 dolara za saniranje nepostojećeg klizišta.

Naravno odmah se tu javio i rukovodilac tzv naučno istraživačkog projekta prčkanja po blatištu i zemljurini Tasić dr Nenad koji je izjavio da su u delu lokaliteta koji je neposredno ugrožen klizištem nastavljena arheološka iskopavanja koja su navodno deo dugoročnog projekta zaštite lokaliteta i obavljaju se u sklopu priprema za izvođenje projekta sanacije.

Naravno u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu svi redom su videli idealnu koku koja leže zlatna jaja i to recimo muzej grada Beograda koji je u stanju doživotnog kolapsa najmanje 70 godina što im ni najmanje nije zasmetalo da se svesrdno uključe u projekat pljačke državnog i ostalih budžeta a kako bi to opravdali onda se neko otuda nalupetao budalaština poput sledeće: Vinča - Belo brdo predstavlja izuzetan lokalitet po kome je cela fascinantna kultura mlađeg kamenog doba dobila ime - vinčanska kultura.

Ova kultura prostirala se na najvećem delu Balkana i dobrim delom centralne Evrope, gde su najseverniji lokaliteti kulture zabeleženi oko jezera Balaton. Samo u Srbiji do sada je zabeleženo više od 600 lokaliteta vinčanske kulture. Vinčanska kultura predstavlja jedan od bisera praistorije, gde su se još pre sedam i po hiljada godina razvijali proto-gradovi, sa po više hiljada stanovnika, vrhunska umetnost i arhitektura, kao i najranije topljenje metala na svetu.

Značaj lokaliteta Belo brdo je ogroman! Naravno zbog svega ovoga usred recesije i pandemije Koronavirusom naprasno je odlazeća vlada Srbije donela kriminalnu odluku o upumpavanju sitnice od svega tri miliona eura u blatište u Vinči u naredne 3 godine što su mediji propratili idiotskim nazivom "Frankfurtski aerodrom neolitske Evrope".

Bilo bi jako lepo kada bi se našao neko iole dovoljno pametan da objasni kako je moguće da neko uopšte dopušta da se u bilo kakav, ovakav ili onakav naučni rad upetljava nekakva "nacionalna platorma Srbija stvara" na čiju je kao inicijativu kao i inicijativu premijerke Ane Brnabić Vlada Srbije naprasno prepoznala navodnu ugroženost navodno kapitalnog lokaliteta Vinča - Belo brdo, nakon čega je na zvanični predlog Ministarstva kulture RS doneta odluka o ulaganju u ovaj lokalitet kroz kapitalni projekat.

Troškovi projekta iznose oko tri miliona evra za period od tri godine, a novac će biti utrošen za sanaciju terena, istraživanja i međunarodne projekte. Međutim ako se zna da je iza apsolutno svih svinjarija zvanično proizašlih iz Ministasrtva stajao lično ex minister Vukosavljević Vladan stvari postaju daleko jasnije jer je dobro poznato da je isti taj Vukosavljević stalno vršio neprimereni pritisak na komisiju za arheologiju Ministasrtva insistirajući da se za prčkanje po Vinči po svaku cenu daju pare, što samo po sebi govori da je ta komisija zapravo bila paravan za Vukosavljevićevu samovolju.

Isto tako je dobro poznato da je takozvani Savet za kreativne industrije koji se takođe petlja u sve i svašta još jedna Vukosavljevićeva stupidarija kojom je zapravo odgovrnost za sve svinjarije pokušao da prebaci na Brnabićku.

Stoga ni najmanje ne čudi da bi nakon ovako nečega pod hitno bilo potrebno ustanoviti da li neke persone imaju uopšte mozak ili misle tuđom glavom u konkretnom slučaju glavama bulumente iz SAVETA ZA KREATIVNE INDUSTRIJE koji je osnovan navodno zbog radi navodnog prioriteta premijerke Ane Brnabić odnosno razvoja kreativnih industrija, odnosno ekonomije zasnovane na znanju, a koji je sačinjen od navodno najuglednijih pojedinaca i organizacija iz ovog sektora koji je savetuju i pomažu joj da donosi informisane odluke kojima se podstiče razvoj sektora a kada se vidi eminentni sastav ovog zločinačkog udruženja čovek naprosto ne zna da li da se smeje ili da plače!!!

Navodni Brnabićkin cilj je da se na najefikasniji način podrži dalji razvoj kreativnog sektora, da se stvore uslovi da naši umetnici i kreativci dobiju što širu i brojniju publiku kod nas i u svetu, kao i da Srbija u svetu bude prepoznata upravo po kreativnim potencijalima, inovativnim idejama i originalnošću.

Savet razmatra predloge javnih politika i propisa vezanih za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, ali i pomaže pri određivanju prioritetnih ciljeva i aktivnosti i podstiče komunikaciju i saradnju između sektora kreativnih industrija i drugih grana privrede.

Tek kada se pogleda "eminentni" sastav ovog i ovakovg saveta vidi se da ga čini ekipa skupljena sa konca i konopca pošto su tamo redom sve sami štihovi: pojedinci redom svi sa puterom na glavi: Nikola Božović vizuelni umetnik, Ivan Brkljač direktor nečega što se zove tačka povratka, slikarsko škrabalo Vuk Vidor, Jasna Dimitrijević direktorka Kolarca, Aleksandra Lazar direktorka galerije Drina, Milan Marković, Andrej Nosov čovek koji je "dokazan" u nevladinom sektoru i plaćeničkim evroatlanskim medijima, Tijana Palkovljević Bugarski štetočinska direktorka Galerije Matice Srpske, Ljiljana Rogač Mijatović, inače još jedna spodoba sa katedre za menadžent FDU, Biljana Srbljanović profesorka FDU, lajavica i piskaralo, Igor Todorović modni šnajder, naravno tu su kao kolektivni članovi i lopovsko prevarantske organizacije Egzit fondacija, Beogradska kulturna mreža, Srpska filmska asocijacija, Start IT a sve to je bilo moguće organizovati uz svesrdnu pomoć stanovite Ane Ilić savetnice Brnabićke.

E kada se sve ovo zna onda ni najmanje ne čude sve moguće svinjarije iza kojih je na ovaj ili onaj način stajalo Ministarstvo kulture, odnosno lično Vladan Vukosavljević. Recimo skandal sa festivalom ludila, alias izložbom Marine Abramović na koju je straćkano 1,3 miliona eura, zatim naredni skandal sa postavljenjem izvesnog Viktora Kiša na mesto vd direktora Muzeja savremene umetnosti, i konačno završni nepostojeći skandal nakon dešavanja u galeriji Stara Kapetanija gde je ogorčena javnost sa pravom iscepala izložbu sadomazohizma zbog čega je reagovalo ministarstvo na čiju reakciju se digao pseudoumetnički šrot i bašibozuk te raznorazna udruženja građana.

Na žalost, dolaskom Maje Gojković, to saopštenje je pod hitno skinuto sa sajta Ministarstva ali se njegov sadržaj može rekonstruisati. Najstrašnija činjenica je to da je tzv kulturna javnost našla za shodno da brani tzv izložbu kompletne psihopatologije i izopačene pseudoumetnosti sa prizorima sa iskasapljenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi, koji predstavljaju patologiju i devijaciju svesti a ne umetnost u bilo kom njenom obliku.

Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalje ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo. Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena.

Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlju" ljudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlju.

Ministarstvo je oštro osudilo oba modela ponašanja i pozvalo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela, kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir.

U saopštenju je navedeno da "afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke aktivnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti", kao i da "izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena".

Stavom da ta izložba "pripada 'podzemlju' ljudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlju", ali su raznorazne dežurne plačipičke proglasile izjednačavanjem slobode umetničkog izraza sa upadom maskiranih huligana u galeriju, bacanjem suzavca i cepanjem originalnih crteža starih 30 godina. Huliganski upad na izložbu andergraund strip crteža "Momci reunion" u Galeriji "Stare kapetanije", koji je pokazao ružno, opasno i preteće lice ekstremista koji vršljaju u našoj zemlji, taj agresivni ispad i skupina sa društvenog dna koja ga je sprovela, dobili su legitimaciju od jedne državne ustanove, i to one koja je u oblasti kulture i umetnosti na najvišem nivou - od Ministarstva kulture i informisanja.

Umesto da skrene pažnju na to da treba zaštiti pravo svih na slobodnu reč i misao, odnosno da se pozabavi poslom za koji je zaduženo, Ministarstvo je svojim stavom dalo zeleno svetlo huliganima da određuju šta je "moralno", kao i šta može da spada u umetnost.

Istovremeno time su dali i saglasnost svima, kojima se nešto ne svidi, da svoje stavove nameću i sprovode silom, po leđima građana ove zemlje Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je da potpuno poštuje umetničke slobode i pravo svakoga da prikazuje svoj pogled na svet, ali je navelo da zadržava pravo da misli da "crteži iskasapljenih, sadistički mučenih i ubijenih beba, nisu ni umetnost ni kultura ni moral".

Istovremeno su novinarska i medijska udruženja zbog saopštenja koje je Ministarstvo izdavalo u vezi sa nasilničkim uništavanjem izložbe strip autora u zemunskoj Galeriji "Stara Kapetanija", zatražila od Ministarstva javno izvinjenje umetnicima, novinarima i javnosti.Ovo ministarstvo, na čijem čelu je Vladan Vukosavljević, izdalo je saopštenje koje se ne može nazvati drugačije do skandaloznim i sramnim, koje praktično izjednačava umetnost sa opasnim vandalskim napadom.

Izjednačivši napadača i njegovu metu, institucija čiji je posao da štiti i promoviše kulturne vrednosti i obezbedi umetničke slobode, stavila se na stanu raspirivača mržnje.

Zloupotrebila je vrednosti na kojima bi trebalo da počiva i doprinela dodatnom produbljivanju društvnog jaza i podela koje razdiru ovu zemlju. Ministarstvo je odgovarajući na burne kritike u javnosti zbog saopštenja povodom upada maskiranih lica na izložbu u galeriji Stara Kapetanija u Beogradu i njihove akte nasilja, navelo da su osudili svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama i ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima.

Ministarsto postavlja pitanje "ko je i kako pokušao da ovaj stav pretvori u „nacizam" ili u nešto što „podseća na nacizam" i „ohrabruje ili podstiče nasilje".U prvobitnom saopštenju na koje se Ministarstvo poziva bilo je navedeno i da "prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti"."Očigledno zato što smo se usudili da oštrim rečima osudimo neke izložene crteže, navodne karikature.

Šokirani tim prizorima, nazvali smo ih, u kolokvijalnom smislu proizvodima patologije i devijacije svesti". Ipak, tek kada se pogleda ko se sve oglasio u javnoj zaštiti tzv umetničkih sloboda, vidi se da su redom sve sami štihovi i paraziti udruženja i pojedinci autošovinističke provenijencije koju veoma rado koriste, jedna parapolitička a kvazikulturna organizacija i dva strukovna udruženja, oba u statusu reprezentativnih, na najbesramniji način i vođeni patološkim jednoumljem poput Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine čije je saopštenje najobičnija ideologizovana paškvila, uz licemerno dovođenje u isti kontekst umetničke slobode, pojedinačnog zločina rasističke grupe i ubistva nedužnog dečaka, događaja iz ratova na prostoru bivše SFRJ i nasilničkog upada na izložbu sa skarednim sadržajem, a sublimat svega toga jeste da je Ministarstvo kulture i informisanja nacističko, da zamenom teza optužuju Ministarstvo kulture i informisanja za nacizam poput onog iz 1937. i ohrabrivanje huligana za nasilničko delovanje a kada treba od tog istog Ministarstva da se dobiju sredstva za različite namene i projekte, onda nema ni govora o nacizmu.

Doduše nezavisno od svega ovoga fakat je da je Ministarstvo godinama i decenijama svesrdno finansiralo svašta koješta i makaršta počevši od godišnjeg učešća na Venecijanskom Bijesranju (gde je recimo ostao zapamćen slučaj kada je imućni otac doslovce potkupio kompletan žiri kako bi sinčićevo remek nedelo otišlo u Veneciju), kao i sve druge moguće i nemoguće svinjarije pervertne, dekadentne, degenerisane savremene umetnosti pod izgovorom savremenog stvaranja a po pravilu se sve svodilo na smotre žalosnih primera primitivizma, intelektualnog beščašća i morbidne tupavosti autora! Članovi saveta su volonterski angažovani. Kriterijumi po kojima su odabrani su međunarodna priznatost, iskustvo i doprinos u razvoju kreativnih industrija u zemlji, ali i spremnost da se angažuju u rešavanju konkretnih problema i nalaženju rešenja za dalje unapređenje ove najbrže rastuće privredne grane. Ipak stvari postaju sve jasnije ako se imaju u vidu kapaciteti nekih od savetnika Brnabićke pošto je poznato da je Jasna Dimitrijević politički poslusnik i prosečan organizator u kulturi, a novo komponovane savetnica za kreativnu industriju, digital i turizam Ana Ilić je žena upitnog obrazovanja i znanja, kapaciteta sekretarice sa velikim ambicijama..

Kakve veze svi ovi imaju sa kreativnim industrijama: Lazar Džamić, Biljana Srbljanović, Tijana Palkovljević Bugarski, Jasna Dimitrijević, Aleksandra Lazar, Nikola Božović, Vuk Veličković (mali sin velikog Vlade), Andrej Nosov, Slavomir Stojanović (Imao izložbu „YOU ARE AN IDIOT, PLEASE ACT ACCORDINGLY"), Igor Todorović (šnajder) i Milan Marković pravnik.

Ovo je strašno i zaista nema smisla. Ipak o tome da se nekima nosurda digla do plafona najbolje govori međusobno čašćavanje na izuzetno visokom intelektualnom nivou Biljane Srbljanović i Aide Ćorović. Naime na jednostavno pitanje Aide Ćorović: "Jesu li stvarno Biljana S. i Andrej N. u tom nekom državnom telu za kreativne industrije i proseravanje? Molim vas da demantujete ovu vest, dragi ljudi, jer sam već spremila kese s govnima".

Srbljanović je odgovorila vrlo suptilno: Nisam članica vladinog tela, jer vladino telo ne postoji. Postoji savet Ane Brnabić, i tu jesam članica za oblast pozorišta i izvođačke umetnosti, za koju sam ekspert, barem mnogo ozbiljniji nego ti za svoju oblast, ma šta ona bila. Zatim, ako ćemo oko toga da impliciraš da sam nešto plaćena, Aida, to je bezobrazno i mnogo ružno, to tvoje alkoholičarsko učitavanje sopstvenih motiva.... najedila si se i pošla dalje u poteru za finansiranje rakije i bekrije.

Mislim ovako da ti direktno kažem: jebi se ti malo sa svojim uvredama iza leđa, sa onim što pišeš u privatnim prepiskama, sa onim čime se protiviš građanskoj Srbiji, a u ime sinekure Demokratske stranke... a optužuješ mene, kojoj nemaš šta da pronađeš, osim da mi se iskreno i otvorenih usta diviš, za ono što sama ti radiš.

Serem ti se u Tadića, što je doveo Vučića, serem ti se u obe te vlasti, serem ti se u tvoje privilegije i tvoje preveslavanje, serem ti se u tvoju nezahvalnost što sam te branila kada niko nije..., serem ti se na tvoj integritet, na političku misao, na tvoje zanimanje, koje ne znam šta je, kao i na izbor pića koje te hrabrom čini. Aj sad zdravo, Aida i da ne zaboravim: serem ti se i u tebe!!!

Povodom formiranja Saveta, premijerka je izdala i prigodno saopštenje u kojem se kaže: "Cilj uspostavljanja Saveta za kreativne industrije je omogućavanje još bržeg razvoja tog sektora, koji već doprinosi domaćoj privredi više nego pojedini tradicionalni sektori. U tom smislu, Savet će imati aktivnu ulogu u razmatranju predloga javnih politika vezanih za razvoj kreativnih industrija u Srbiji i pomagaće u određivanju prioritetnih ciljeva i aktivnosti u tom domenu.

Kao telo sačinjeno od pojedinaca i organizacija iz različitih oblasti kreativnih industrija, Savet će imati ulogu da podstiče međusektorski dijalog i saradnju unutar kreativnih industrija, ali i njihovu vezu sa drugim granama privrede. Najzad, Savet će imati ključnu ulogu i u oblasti promovisanja inovativnosti i kreativnosti kao novih elemenata 'meke moći' u izgradnji novog imidža Srbije".

Drugim rečima, Savet će se uglavnom baviti poslom za koji su već plaćeni uposlenici Ministarstva kulture. Zašto se ovim pitanjima nadležno ministarstvo ne bavi, zašto je neophodno osnivanje novog tela, zašto je to telo osnovala premijerka (a ne Vlada Srbije) - sva ta pitanja ostala su bez odgovora.

Šta su to kreativne industrije? Privredna komora Srbije daje jasnu definiciju: "Sektor kreativne industrije obuhvata izdavaštvo, štampane medije, grafičku industriju, reklamnu industriju, muzičku industriju, filmsku industriju, dizajn, radio i televiziju".

U pitanju je neoliberalan koncept koji je uvela Margaret Tačer, a naglasak je, kao što smo videli, na delatnostima koje donose profit. Dakle, najbolji predstavnici kreativne industrije u Srbiji bi bili Jelena Bačić Alimpić i Ljiljana Habjanović Đurović sa svojim kič-romanima (u oblasti izdavačke delatnosti); Ceca Ražnatović, Seka Aleksić, Jelena Karleuša i slične umetnice (u oblasti muzičke industrije); tabloidi poput "Informera", "Kurira" ili "Srpskog telegrafa" (u oblasti štampanih medija); ali zato dobro znamo da je smešno govoriti o filmskoj industriji u Srbiji, tu se jedva sastavlja kraj s krajem, a i ne nudi se ništa vredno za izvoz, a radijsku i televizijsku produkciju bolje da i ne pominjemo.

U jednom intervjuu član Saveta i direktor Hartefakt fondacije Andrej Nosov otkrio je šta konkretno radi Savet, rekavši da postoji "dvadesetak inicijativa na kojima Savet sa kabinetom premijerke radi", a one se uglavnom odnose na pravljenje specijalnih državnih fondova za festivale izvođačkih umetnosti, na formiranje pozorišnog centra Srbije, podršku institucija pozorišnom sektoru, na regulisanje statusa profesionalnih igrača, kako baletskih tako i onih koji preferiraju narodne igre, takozvani folklor, i sve u tom stilu.

Uzaludni su svi napori Ane Brnabić i njenih kreativnih industrijalaca, sve je to - što bi rekao Marko Ristić (ni kreativac ni industrijalac) - "trenje trunja". A trunje se brzo istare i prođe. Dobiće premijerkini kulturci sve na šta su se namerili - i institucije vrane po livadi razigrane, i rukovodeća mesta, i pare, i slavu, i ogrlicu sa zlatnim povocem i kultur-salaše, ali sve je to uzalud, jer će zauvek ostati u predsoblju duha.

Pod optimističkom pretpostavkom da i dotle mogu da se dogegaju. Kad su kultura i umetnost u pitanju, stvari su zapravo jednostavne, tu vlada surovi zakon: ono što je mrtvo ne može se oživeti, a ono što je živo ne može se ubiti.e spomenuste pored Hartefaktovaca pulene; Tasovca, Nakaradu, v.d. direktora MSU i Aju Krtolica, Pavić, Jung, za koju se kancelarka posebno zauzima, protežira je i podržava, otvara njene "kreativne kreacije", sluša je i veruje joj, iako već vrapci na grani znaju o kakvoj Minhauzenki je reč!

Uglavnom, i pored ovakvog kapitalnog putera na glavi, naprasno se ispilila nova kampanja za promociju Srbije i njenih kreatora i inovatora u svetu "Srbija stvara" a iza koje stoji Savet za kreativne industrije a svi su oni izuzetno kompetentni da odlučuju o finansiranju čeprkanja u Vinči!

Inače upravo je javljeno da je preminuo hrvatski disident Anto Kovačević koji je pre dvadeset godina u Saboru rekao: dobri bog je ženu stvorio za madrac a ne za mudraca. Šta bi tek rekao povodom osnivanja Saveta za kreativne industrije?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane