Stav

LEK

Branko Dragaš

Krize kapitalizma su sve češće i dublje. Neoliberalni kapitalizam nema rešenja za budućnost čovečanstva. Iscrpio je sve ljudske i prirodne resurse. Zato mora da propadne.

Mi danas živimo na početku propasti zapadne civilizacije. Sve maske su, napokon, pale. Nakon 2.500 godina ova civilizacija je iscrpila iz čoveka sve što je mogla i sada ga vodi biološkom nestanku.

Kapitalizam je razoran sistem jer uništava prirodu, zbog bolesne pohlepe gramzivog čoveka da sve uzme samo za sebe, da nagomilava što više materijalnih dobara, tako meri svoj uspeh u životu, i zarazne proždrljivosti i konformizma.

Kriza, u kojoj se danas nalazimo, je sistemska. Zato nikakve lažne reforme ili propaganda o Velikom Restartu ništa ne mogu da pomognu, jer je to ponovo vraćanje na isti sistem.

Suština je da se sruši taj totalitarni i eksploatatorski sistem, koji porobljava, iskorištava i ubija kako čoveka, tako i prirodu.

Čovečanstvo danas nije pogodila ekonomska ili zdravstvena kriza, kako se većini čini, jer su izloženi najstrašnijim manipulacijama korporativnog fašizma, već je ovo temeljna i duboka duhovna kriza savremenog čoveka, koji je izgubio smisao i svrhu svog življenja.

Ako ovo razumemo, ako razumemo da je u pitanju duhovna kriza čovečanstva, onda nam je mnogo lakše da pronađemo lek za našu dušu i onda nam je mnogo lakše da pronađemo rešenja za izlaz iz sadašnjeg rasula.

Živimo u strogo kontrolisanom i programiranom rasulu, koji je nastao jer je Familija dovela čovečanstvo do samog ruba propasti i prirodu do zagađenja i uništenja. Oni nemaju nikakva rešenja za opšti spas čoveka i prirode, ne žele to da urade, pošto bi morali da sruše sistem na kome su se uzdigli i na kome stotinama godina parazitiraju. Problem zapadne civilizacije, sve od antičke Grčke, Rima, pa do Amerike, nalazi se u činjenici što je ona nastala na imperijalnim prevarama, krađama, pljačkama, ratovima, osvajanjima, ubistvima, otimanjima, obmanama i manipulacijama.

Milioni ljudi su ubijani, mučeni, zlostavljani, porobljavani i eksploatisani samo iz jednog razloga, da se uzdigne zapadna civilizacija i da se stvori šizofrena Familija, koja će da prisvoji sve sebi i koja je odlučna da upravlja porobljenim čovečanstvom i silovanom prirodom.

Temelj zapadne civilizacije je nastao u antičkoj Grčkoj, koja je nastala na krađi srbske drevne civilizacije, Lepenskog vira i Vinče, civilizacije koja nije poznavala ratovnje, porobljavanje, eksploataciju čoveka od strane drugog čoveka, civilizacije koja nije imala posrednika između čoveka i Boga, koja je stvorila prvu pismenost, običaje, kulturu, umetnost, gradnju, arhitekturu i metalurgiju.

U središtu te civilizacije se nalazila zajednica, iznad zajednice je bio Bog, dok je svaki čovek usmeravao svoj život prema principima zajednice i Božijim načelima. Tako je nastao sklad.

Jedini način da se izbegnu sukobi između ljudi, jer su viša, duhovna načela ispunjavala smisao ljudskog postojanja i niko nije poželeo da grabi za sebe, da otima, vara, nagomilava i manipuliše, jer je sve to bilo u suprotnosti sa načelima postojanja zajednice i verovanjem u Božije principe.

U toj našoj baštini je bila uspostavljena moralna vertikala, bez pisanih zakona, pa se svaki čovek u zajednici pridržavao tih životnih principa, jer je voleo zajednicu i znao je svoje mesto u toj njegovoj zajednici.

Ljubav je povezivala ljude i briga za dobrobit njihove zajednice. Sve je to nestalo u antičkoj Grčkoj, koja čoveka stavlja u središte sveta i njemu sve podređuje. Čovek postaje merilo svih stvari, tako da se uspostavljaju i razvijaju agresivni i sebični individualizam, grabežljivi interesi, nagomilavanje materijalnih vrednosti, surova konkurencija i sukobi između sve pohlepnijih i nezajažljivih ljudi. Takva individualnost zapadne civilizacije dovela je do toga da danas, recimo, Džef Bezos, vlasnik Amazona, kapitalizuje svoju kompaniju u pandemiji dnevno 321 milion dolara, dok 39 miliona siromašnih Amerikanaca nije imalo šta da jede na nacionalni praznik Dan zahvalnosti, preko 70 miliona Amerikanaca je potražilo od februara pomoć za nezaposlene i miljama su dugački redovi onih koji čekaju da se snabdeju u Banci hrane.

Zamislite samo taj debilan naziv - Banka hrane?!? Podaci govore da su 656 milijardera iskoristili pandemiju da uvećaju svoje bogatsvo za 27,5% za devet meseci, dok su siromašni postali sve siromašniji. Podaci govore da 50 miliona ljudi ne može da plati kiriju i ratu za hipoteku, dok u četri države: Florida, Nevada, Ajova i Juta više od polovine stanovnika ne mogu da izmiruju svoje mesečne obaveze.

Ako se primeni surova deložacija, gde će taj narod da stanuje? Na ulici? Kakvo je to razvijeno društvo koje ne može da obezbedi svojim građanima osnovne uslove za život?

Istovremeno rast akcija Ilona Maska i njegove kompanije od početka godine bio je 900% i kompanija je dostigla kapitalizaciju 550 milijardi dolara.

Dau Džonsonov indeks je probio sve istorijske rekorde i dospeo, u jednom trenutku, na 30.670 poena, dok su svi parametri realne ekonomije u minusu. Kako to da se berze naduvavaju, kada svi ekonomski parametri su u minusu?

Objašnjenje je vrlo jednostavno - FED neprestano štampa falsifikovane dolare. Bilansi FED-a su za devet meseci narasli sa 4 .000 milijardi na 7,243 milijardi dolara.

Kada tome dodamo i kreditne multiplikatore banaka, koje stvaraju dodatni novac, onda je jasno da se narkotizovano uvećavanje novčane mase i dalje nastavlja. Podsećam, u periodu 1980-2020. godina, robe su narasle 4 puta, dok je novčana masa narasla 46 puta. Stvoren je lažni standard na štampanju dolara bez pokrića i čitav svet je uvučen u spiralu dugova.

Decenijama je bilo popularno da se živi na kredit i svi oni koji nisu koristili primamljivost kreditnih aranžmana da uvećaju svoju potrošnju i komfor, svi oni su smatrani ludim i ismejavani su od kupoholičara.

Danas se jasno pokazalo da je to bio samo mamac za glupe i pohlepne, koji su progutali udicu i zato ne mogu da se oslobode dužničkog ropstva. Ne mogu da vrate kredite zombi kompanije i zombirani građani kada su kamate na istorijskom minimumu, šta će da se dogodi kada kamate počnu da rastu, što će se sigurno u jednom trenutku, potpunog finansijskog sloma, morati i da dogodi.

tome sada razmišlja samo manjina prosvećenih, koji vide da dolazi finansisjki cunami, da se urušava monetarni sistem i da Imperija u rastrojstvu hrli u sigurnu propast. Ekonomski lek koji se primenjuje da bi se ovo sprečilo je potpuno pogrešan, tačnije, štetan je i umesto da se primenjuju ekonomske mere da se izleči oboleli finansijski sistem, ubacivanjem falsifikovanih dolara i evra se zaraza još više širi.

Bankarski sistem Evrope je u kolapsu, ali to uobražena evropska kvazielita neće da prizna. Najveći problem je Dojče banka, o kojoj sam pet godina unazad prvi pisao i opominjao šta se dešava, koja ima zvaničan kapital 43,086 milijardi evra, dok su narasle obaveze 107,254 milijardi evra. Ali, to je vrh ledenog brega.

Glavni problem Dojče banke je što su finansijski derivati, asetsi, narasli na 120.000 milijardi dolara i što je taj balon toliko veliki da će, njegovim pucanjem, evropske finansije biti potopljenje u biblijskom povodnju koji stiže.

Slična situacija je i sa ostalim bankama. Nemačka je za sledeću godina usvojila budžet sa novim zaduženjem od 180 milijardi evra. Mere koje vlade preduzimaju su pogrešne i ne rašavaju nagomilane probleme u ekonomje, nego ih samo odlažu. Vremenom se dugovi samo uvećavaju i to je najveći problem kapitalizma. Sigurno dolazi do pucanja mehura od sapunice. Kupuje se vreme da bi bogataši uvećali još više svoja bogatstva.

Koje ekomomske mere je trebalo da se davno preduzmu? Primer sam uzeo iz 1921. godine u SAD, kada su tadašnji predsednik Harding i njegov stručni tim odmah preduzeli sledeća tri ključna poteza: drastično su smanjili javnu potrošnju, država je platila sve obaveza prema kompanijama i građanima i, poslednja mera, smanjeni su svi porezi. Šta se ovim ekonomskim merama postiglo? Smanjivanjem javne potrošnje država racionalizuje svoje poslovanje, domaćinski se odnosi prema novcu poreskih obveznika, štedi, otvara prostor za manja poreska zahvatanja od privrede i građana i pokazuje da je odlučna da se obračuna sa glavnim generatorom stvaranja dugova u društvu.

Javna potrošnja je rak rana svakog društva. Srbiju razara javna potrošnja i umesto da dođe do njenog drastičnog rezanja, javna potrošnja iz godine u godinu raste. Tako smo sa septembrom dobili rekordan deficit budžeta od 4,2 milijarde evra, jer Uzurpator nastavlja da zadužuje i uništava državne finansije.

Plaćanjem svih obaveza države prema kompanijama i građanima oslobađa se toliko potrebna likvidnost zakrčenog finansisjkog sistema i uspostavlja finansijska disciplina u plaćanjima. Država prva mora da se disciplinuje i da pokaže da je fer igrač na tržištu. Srbija ima 2,46 milijardi evra neprenetih sredstava privredi na ime izvoznih poslova i to predstavlja veliki problem kompanijama, koje su ostale bez likvidnosti.

Predlažem i da se uradi munjevita multikompenzacija, da se prebiju mnogi dugovi, da se smanji celokupna zaduženost u državi, da se izduva balon unutrašnjih dugova, da se uvedu novi načini zaštite poverilaca i ojačaju institucije za naplatu instrumenata koji služe za obezbeđivanje potraživanja.Treća ekonomska mera, drastično smanjivanje poreza je nužna da bi se, u teškoj ekonomskoj krizi, skinuli tereti sa leđa privrede i građana, jer se toliki nameti više ne mogu podneti.

Male poreze svi plaćaju. Mali porezi sivu ekonomiju pretvaraju u realnu. Ako je procena vrednosti sive ekonomije, prema tumačenju mog kolege Dragana Radovića -15 milijardi evra, onda se samo malim poreskim zahvatanjima može očekivati da će ona ući u legalne finansisjke tokove. Šta radi poludeli Uzrpator?

Nijednu od ovih mera ne preduzima, nego namerno, prema naredbi njegovih nalogavaca, radi sve suprotno. Umesto smanjivanja poreza, dolazi do povećanja svih poreza, nameta, kazni, taksa, prireza i uzimanja od privrede i građana.

Uzurpator misli, pošto je nesposoban da pokrene domaću proizvodnju i ne zna da zaposli ljude, da će sve prazniji budžet da napuni novim otimačinama i novim zaduživanjem države. Neće. To je pogrešna strategija. Novim nametima će samo još veći broj kompanija oterati u sivu ekonomiju i siromašni građani će postati još siromašniji i nezadovoljniji.

Umesto da smanjuje i ukida porez na imovinu građana, Uzurpator donosi odluku da oporezuje svinjce, štale, šupe, podrume, pojate, garaže, ambare, konobe i sve što građani poseduju.

Odluka da počne da oporezuje frilensere i naše ljude, koji žive u inostranstvu, dovešće do takvog nezadovoljstva tih naših ljudi da će većina frilensera otvoriti račune u inostranstvu za prijem novca i mnogi će se odjaviti sa mestom stanovanja u Srbiji, jer ne žele da plaćaju porez grabežljivoj vlasti, koja izdaje državne i nacionalne interese.

Katastrofalni potezi Uzurpatora su doveli do toga da su devzne rezerve od maja do septembra pale za -1,314 milijardi evra.

Ukupan spoljni dug je u julu 2020. godine već prešao 31 milijardu evra i do kraja godine će biti preko 35 milijardi evra, što znači da nas je Uzurpator zadužio od jula 2012. godine, kada se dokopao vlasti, do danas preko 20 milijardi evra.

Takav teret dugova će slomiti strpljenje siromašnih i poniženih građana, koji će morati da se pobune za svoj ospatanak, jer osim masovne pobune građana se ništa sistemski ne može da promeni. Napominjem, ko zna koji put, ponavljaću sve dok svi to ne budu razumeli, suština je da se promeni totalitarni politički i ekonomski sistem.

Ako nema takve suštinske promene sitema, onda je sve ostavljeno Kurti i Murti da manipulišu nezadovoljstvom naroda, nastojeći da zadrže totalitarizam. Na samoj smo prekretnici civilizacijskih promena. Došlo je novo doba.

Nema više vraćanja na doba pre pandemije. Ako želimo da se spasimo, onda moramo da primenjujemo pravi lek. A pravi lek je obnova duhovnosti i moralne vertikale. Bez takve suštinske promene sistema, nije moguće spasiti čovečanstvo od sigurne propasti i nestajanja.

Ko ovo ne razume, neka nastavi da uživa u svom potrošačkom konformizmu, dok sve ne bude propalo. Vremena za gubljenje nemamo. Oni, koji su sve ovo razumeli, neka se povezuju i udružuju. To je njihova civilizacijska obaveza prema svom narodu i državi. Prema hrabrim precima i uplašenim potomcima. Nije sve izgubljeno. Buđenje je lekovito.