Pljačka

Naprednjački kartel je odlučio da od uništene privrede i potpuno osiromašenog naroda otme i poslednju paru

Ceđenje suve drenovine

Pljačka budžeta svih nivoa vlasti se otrgla kontroli. Prošle godine je nestalo oko pola milijarde evra iz republičkog budžeta. Ovo naslućuje Državna revizorska institucija koja prave razmere pljačke ne može da otkrije. Kada se pogledaju lokalne samouprave i javna i preduzeća u državnom vlasništvu vidi se da je situacija beznadežna, jer je samo preko tendera ukradeno skoro tri milijarde dinara, a više od 440 milijardi je nepropisno potrošeno. Tu nije krao samo onaj ko nije stigao. Sa druge strane sankcija za počinioce nema, jer uredno plaćaju zaštitu državnom vrhu.

Milan Malenović

Što je bliži kraj, to su veći pljačkaški apetiti. Pošto više nema atraktivnih privrednih subjekata koji bi mogli da budu privatizovani, čime bi se u džepove moćnika slili dodatni milioni evra, naprednjački kartel je odlučio da iscedi suvu drenovinu, odnosno da od već uništene privrede i potpuno osiromašenog naroda otme poslednju paru. o Da bi se pokrali građani i privreda, koristi se republički budžet, kao centralno mesto gde se slivaju njihove pare. Naprednjaci imaju apsolutnu kontrolu nad svim polugama vlasti, institucije su rasturene i umrtvljene i u celoj zemlji postoji samo volja jednog čoveka, Aleksandra Vučića, zbog čega im nije problem da izmenama propisa prvo povećaju namete preko kojih se novac sliva u budžet, a zatim setom drugih propisa stvore navodno zakonske osnove za odliv tog novca u privatne džepove. o Početkom decembra portal „European Western Balkans" je organizovao konferenciju na kojoj su stručnjaci iz raznih oblasti ukazali kako su u pregovorima sa EU dominantna politička, a ne ekonomska pitanja, iako je razvoj ekonomije uslov svih uslova da bi se pristupilo ovom savezu država.

U senci politike tako ostaje velika pljačka građana i privrede koja nas gura u dalju propast i sve više udaljava ne samo od EU, već i od celokupnog civilizovanog sveta. o Siromašna društva ne mogu da budu slobodna, jer narod koji se bori da preživi, ljudi koji su u svakodnevnom strahu da će umreti od posledica gladi i neuhranjenosti, ne obraćaju mnogo pažnje na politički ili pravosudni sistem, već se usmeravaju na svakodnevno obično pitanje - kako se prehraniti. Zbog toga u takvm jednom društvu nema inicijativa za više sloboda i ono ćutke prihvata svaki oblik vlasti hipnotisana glađu. o Kako je na pomenutoj konferenciji primećeno, naše vlasti namerno skreću pregovore sa Evropskom Unijom na politički teren, dok istovremeno manipulisanim podacima o stanju privrede pokušavaju da ovo pitanje gurnu pod tepih. Tako se evropskim zvaničnicima u redovnim izveštajima daju samo oni podaci o privrednim kretanjima koji odgovaraju vlastodršcima ili se sve formuliše u stilu „čaša je polupuna, a ne poluprazna".

Kada god zatreba Vučićeva diplomatija pokreće pitanje Kosova u čemu ima zdušnu podršku albanskih lobija i tako pažnju evropskih i američkih zvaničnika skreće sa ekonomskih tema i pitanja reforme pravosuđa. Ponekad se iz rukava vadi i karta snažnije saradje sa Kinom ili Rusijom, koje ima istovetan efekat. o U svakom slučaju, podaci koje naše vlasti daju su manipulisani i ne prikazuju ni deo istine o pogubnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, a činjenica je da Srbija ne da se ne kreće ka privrednom oporavku, već je faktički bankrotirala. o Da se podsetimo malo bliske prošlosti i finansijsku krizu Grčke. Svi revizori su godinama tvrdili kako su finansije ove zemljje stabilne i kako ona nije prezadužena.

Onda su na svetlo dana isplivali skriveni dugovi, na tržištu kapitala nastala je panika i rasprodaja grčkih državnih obveznica, a samo je intervencija Evropske Unije, odnosno Evropske centralne banke sprečila bankrot i neminovni slom celokupnog evra.

Svetski revizori se u glavnom zadovoljavaju procenom podataka koje im daje objekat nadzora, bilo to država ili neka kompanija, i retko se upuštaju u sopstvena istraživanja. To se odlično videlo i letos na primeru nemačke platforme za on-lajn plaćanje „Wirecard" kojoj su kontrolori, pa čak i oni berzanski, verovali na reč da na jednom stranom računu ima milijarde evra kojih u stvarnosti nije bilo. Obična provera stanja na tom računu, što za nadležne nije nikakav problem, na vreme bi otkrila prevaru. Ovako je „Wirecard" nesmetano dizao vrednost svojih akcija i za sobom u propast povukao čitav niz finansijskih institucija, ali i malih akcionara, građana, koji su svoje privatne penzione fondove želeli da popune prihodima od dividendi. o Sasvim drugačije radi Državna revizorska institucija (DRI) u Srbiji koja, kad hoće, veoma detaljno istraži sve tragove novca iz budžeta. Tako je istog dana kada je održana pomenuta konferencija „European Western Balkansa", 3. decembra, predsednik DRI Duško Pejović skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predao izveštaj o kontroli završnog računa za budžet u 2019. godini, iz koga se vidi kako su skriveni dogovi u ukupnoj visini od čak 19 milijardi dinara! o Osim toga, DRI je utvrdio i da nisu prikazani izdaci za nabavku nefinansijske imovine u iznosu većem od sedam milijardi dinara, pa je tako prikrivanjem dugova i izdataka lažno prikazano kako je budžet uravnotežen, a da Srbija ekonomski stabilno stoji. Pomenutih 26 milijardi dinara iznosi skoro 250 miliona evra i toliko je ova vlast proneveril za samo godinu dana i to bez da je uspela da te rashode pokrije adamovim listom legalnosti u vidu neke uredbe ili vladine odluke. o Pronevera je, međutim, daleko veća. Za čak 89 projekata finansiranih iz budžeta papirologija se slaže, ali nigde nema izveštaja o rezultatima pomenutih projekta, pa je realno pretpotaviti kako se radi o fantomima koji su poslužili samo da se najmanje šest milijardi dinara (kako procenjuje DRI) "isisa" iz budžeta i slije u privatne džepove.

Ni ovde se ne zaustavlja pljačka budžetskih sredstava, jer se u izveštaju ukazuje i na to da su "nestala" novčana sredstva, plemeniti metali i hartije od vrednosti u iznosu ne manjem od 20 milijardi dinara. Odnosno, srpski rečeno, ne zna se na šta je ovo utrošeno.

Sve u svemu, vlast je otvoreno pokrala oko pola milijarde evra budžetskih sredstava i to samo u jednoj godini!?! U svakoj normalnoj državi ovo bi izazvalo ne samo brojne ostavke i razrešenja, već i još brojnija hapšenja. Srbija nije normalna država, pa su poslanici samo primili pomenuti izveštaj na znanje, a zatim sa skupštinske govornice osuli paljbu po Državnoj revizorskoj instituciji, pa su se tako čule i "mudre" misli nekih naprednjačkih poslanica sa liste prijateljica noći koje su kritikovale izveštaj kao tendeciozni pokušaj da se umanje navodno "nesporni ekonomski uspesi politike Aleksandra Vučića". Nije kriv lopov, već onaj ko ga otkrije.

Poučena ovim iskustvom kako se uvek nađe neko ko otkrije krađe iz budžeta, posebno one koje niko ni ne pokušava da prikrije, vlast je krenula u donošenje novih propisa kojima će ubuduće ova pljačka biti makar prividno legalizovana.

U te nove propise spada i Uredba o kriterijumima za dobijanje državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu.

Prvo što je ovde sporno jeste ustavno pitanje da li vlada uopšte može jednim podzakonskim aktom da reguliše nove namete na budžet, ili je to, ipak, suvereno pravo Skupštine koja ne odobrava samo budžet u celosti, već se izjašnjava i o svakoj njegovoj stavci.

Stručnjaci ukazuju i na to kako su odredbe ove Uredbe tako rastegljive, da će nadležni organ faktički imati diskreciono pravo da odlučuje kome će sredstva biti dodeljena, a kome ne, a posebno po pitanju visine takve pomoći, odnosno investicije.

Jedan pogled na obrazloženje ove Uredbe otklanja sve sumnje u pogledu toga da li se radi o još jednoj pljački umotanoj u oblandu zakonitosti.

Izvršne vlasti će razmatrati da li imaju interes da intervenišu u konkretnom slučaju, a u cilju otklanjanja poremećaja u poslovanju koji su u domaćoj privredi nastali zbog "pandemije".

Smatraće se da državni interes postoji ukoliko se sprečavaju "socijalne teškoće, tržišni neuspeh koji bi nastao usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem važne usluge ili isporuke robe".

Koje su to sistemski važne kompanije i ko je i na osnovu kojih kriterijuma pravio taj spisak? Ko će i na osnovu kojih kriterijuma procenjivati da li je neka usluga ili isporuka robe važna? Ko i kako određuje šta je to „značajan gubitak zaposlenja"?

Sve su ovo pitanja na koja još ne postoje odgovori i sva je prilika da će se procene vršiti od slučaja do slučaja, odnosno da neće postojati opšti kriterijumi osim onog da se radi u najboljem interesu tajkuna koji su velikodušni prema vlastodršcima. Na ovo ukazuje i činjenica kako država za svoj ovako stečeni udeo u nekom preduzeću neće sticati i upravljačka prava, odnosno sve će se raditi po modelu „Air Serbie" - investicije naše, zarada tuđa.

Uredba ne predviđa nikakav mehanizam kontrole daljeg poslovanaj preduzeća koje na ovaj način koristi budžetska sredstva, odnosno ono je samo u obavezi da ove pare namenski potroši. Ne postoji obaveza ni restruktuiranja tako da može da se dotiraju i kompanije koje loše posluju zbog slabe organizacije, ili neprilagođenosti zahtevima tržišta.

Direktori tih preduzeća mogu parama koje su oslobođene zahvaljujući državnoj dotaciji slobodno da raspolažu i hazarderski ih ulažu, kao na primer u kupovinu robe uz avansno plaćanje od „kumašinove" firme koja je skoro u stečaju i ničim ne garantuje ispunjenje ugovornih obaveza.

Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj. Dakle, primarna je vrednost utvrđena na berzi. Da pogledamo kako bi to izgledalo na primeru iz realnog života.

S. P. "Lasta" a.d. iz Beograda je akcionarsko društvo čijim se akcijama aktivno trguje na Beogradskoj berzi. Republika Srbija, koja bi novom Uredbom stekla pravo na povećanje svog vlasničkog udela, već ima 13,78 odsto akcija u svom posedu. Najveći udeo u kapitalu imaju državne institucije, kao i one sa lokalnog nivoa, ali njih Uredba ne pominje, te se tako imaju tretirati kao i svi ostali akcionari. Prvi akcionar koji ne barata budžetskim parama je Marko Milatović na sedmom mestu najvećih akcionara sa 1,02 odsto akcija.

U slučaju kada bi "Lasta" zatražila državnu pomoć po uslovima Uredbe, vrednost kapitala koji bi država stekla dotacijom određivala bi se po ceni akcije koja je ostvarena na Beogradskoj berzi, a na koju prvenstveno utiče godišnji izveštaj o poslovanju u prethodnoj godini. U tom grmu leži zec, bar kada je "Lasta" u pitanju.

U aprilu mesecu ove godine je u sklopu priprema za saziv Skupštine akcionara objavljen godišnji izveštaj o poslovanju u 2019. godini u kome je neto dobitak iznosio 11,835 miliona dinara. Četiri meseca kasnije, početkom avgusta, objavljen je korigovani izveštaj u kome je dobitak označen u visini od 858.379.000 dinara.

U obrazloženju je navedeno kako je dobijen sudski spor velike vrednosti. Međutim, presuda je doneta u 2020. godini, a dobit antidatirana u prethodnu godinu. Razlog je jasan_ bilansi iz ove godine će usled korona krize ionako biti slabi, a dobijena presuda bi mogla i da pokaže kako "Lasti" nije neophodna državna pomoć.

Zbog toga je dobit prebačena u 2019. čime je istovremeno veštački i nerealno podignuta vrednost eventualnog udela države u kapitalu kroz dodelu dotacije.

Da li će se ovakve "procene" vršiti i kod drugih preduzeća?

Ova vlast je poznata i po tome što joj ni propisi koje sama donosi ne predstavljaju nikakvu prepreku, jer niti ima adekvatnih kontrolnih mehanizama, niti postoji sankcionisanje prestupnika: u najgorem slučaju dobiju "no-no više" iz partijske centrale i uveća se reket koji moraju da daju vrhu vlasti da bi nastavili da rade po svome.

Krajem novembra je Državna revizorska institucija pomenutom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predala svoj izveštaj o potrošnji sredstava na nivou lokalnih vlasti i javnih preduzeća.

Greške u finansijskim izveštajima za 2019. iznose 441 milijardu dinara, dok nepravilnosti u poslovanju iznose 10 milijardi dinara. Od ukupnih kontrolisanih javnih nabavki u vrednosti od 29,2 milijarde dinara nezakonito je utrošeno 2,87 milijardi dinara, odnosno čak 9,7 odsto.

Predsednik DRI Duško Pejović je naglasio da je glavni uzrok nepravilnosti nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata i zarada, kao i u evidenciji i popisu imovine i obaveza.

Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 objekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55 odsto subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57 odsto korisnika javnih sredstava, rekao je Pejović, navodi se u saopštenju DRI.

Propisi očigledno postoje, ali se ne primenjuju. A sada se uvode novi propisi koji u sebi već sadrže dovoljno rupa da se i vlast i odabrani privrednici kroz njih nekažnjeno provlače.

Postojeći izvori budžetskih sredstava nisu dovoljni da bi zadovoljili narasle apetite vlastodržaca i njihovih pratilaca, pa se izmišljaju novi nameti. Pored porasta akciza uvodi se i oporezivanje prihoda koji naši građani ostvaruju u inostranstvu i to i u državama sa kojima imamo ugovor o izbegavanju duplog oporezivanja.

Svi građani Srbije koji rade i zarađuju u inostranstvu dužni su da ovde plaćaju doprinose za sovijalno osiguranje, ako u Srbiji imaju stalno prebivalište, neku nekretninu, ili porodicu. To znači i da će naši gastarbajteri u prekomorskim zemljama, koji otadžbinu mogu da obiđu jednom u tri godine morati da pune ovaj budžet, kako im ne bi bila zaplenjena imovina koju ovde još uvek imaju.

U pojedinim slučajevima, tvrdi Ministarstvo fnansija u svom obrazloženju od 4. decembra naši građani će ovde morati da uplaćuju i zdravstveno i penziono osiguranje, kao i porez na prihode.

U slučaju da je u zemlji boravka našeg državljanina u kojoj ostvaruje prihod. a sa kojom Srbija ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, poreska stopa niža od one kod nas, poreski obveznik će biti u obavezi da plati "samo" razliku u porezima.

Ovaj propis će dovesti do ubrzanog ispisivanja iz srpskog državljanstva svih onih koji su stekli pravo da dobiju državljanstvo zemlje domaćina, jer ovim propisom nisu obuhvaćeni stranci koji zarađuju u inostranstvu, a ovde imaju imovinu, ili porodicu. Ni predstojeći pad broja domaćeg stanovništva nije problem za ovu vlast, jer će na mesto ispisanih biti primani migranti, pa će statistički broj stanovnika ostati isti, jedino što će ubrzo došljaci iz Severne Afrike i sa Bliskog Istoka činiti većinu, a arapski će biti službeni jezik.

I u ovom propisu postoji jedna velika rupa kroz koju mogu da se provuku samo krupne ribe.

Većina naših sportista, kao i estradnih zvezda koje zarađuju u inostranstvu ima veoma skromne prihode i još skromniju imovinu na svoje ime.

Svi honorari i zarade se uplaćuju nekoj menadžerskoj firmi sa sedištem u nekom poreskom raju, koja zatim svom ekskluzivcu besplatno daje na korišćnje stan ili vilu kupljenu od tih sredstava, limuzinu za njega i članove porodice, plaća troškove obezbeđenja, posluge, putovanja i boravka u inostranstvu i daje neki minimalni "džeparac" na slobodno raspolaganje.

Ovakav model poslovanja jedan običan gastarbajter ili radnik na privremenom radu na nekom kruzeru sebi ne može da priušti, tako da će on doći pod udar ovog zakona, a ne fudbaler za čiji je transfer plaćena suma od više desetina miliona evra.

Postoji i jedan poseban razlog zbog koga su estradne zvezde pošteđene dodatnih nameta - one ne samo da iz petnih žila podržavaju i veličaju Aleksandra Vučića, već ljudima sa vrha vlasti služe za pranje para.

Radiša Trajković Đani je folk pevač koji nikako ne može da se svrsta u sam vrh domaće estrade. Od deset nastupa devet ima na privatnim svadbama, a i sam Saša Popović bi morao da se zamisli kako bi pomenuo neki hit ovog pevača koji je izbio na vrh top lista. Od svojih honorara on izdržava brojnu porodicu, a sazidao je i raskošnu vilu u Beogradu. Onda je počeo da se pojavljuje na mitinzima veličanja lika i dela Aleksandra Vučića i njegov je ugled skočio. Ali, nisu mogli da skaču i prihodi, jer zbog restrikcija uvedenih usled korona-panike ni u zemlji, a ni u inostranstvu nisu dozvoljena okupljanja na javnim koncertima.

Ipak, Đani je baš u tom periodu kupio dva stana od po preko 100 kvadrata u Beogradu na vodi. Ni to ne bi bilo tako čudno, da za njih kvadrat nije bio plaćen oko devet hiljada evra, iako se uporedivi stanovi plaćaju skoro upola jeftinije.

Kako nam tvrdi naš dobro obavešteni izvor, novac (više od 1,8 miliona evra) dao je neko iz državnog vrha koji je želeo da tako legalno unese pare u poslovanje zvaničnog investitora "Beograda na vodi" koji je švorc. Ovo je uobičajena šema, i Neda Ukraden je kupila stan po ceni iznad one tržišne iz istih razloga i na isti način. Ima i drugih iz sveta estrade koji su odjednom postali vlasnici stanova u ovom naselju.

Cene kvadrata se odoakativno određuju od kupca do kupca, a estradni umetnici, kao i neki sportisti su idelani za ovaj način pranja para, jer ni neka buduća, poštena vlast neće moći da utvrdi poreklo njihovog kapitala, jer je poznato da zaradu ostvaruju u inostranstvu, gde i drže novac, a do skoro nisu imali obavezu da to prijavljuju i oporezuju u Srbiji. Na izgled sve je potpuno legalno.

Kao konačnu meru uvećanja javnih prihoda radi povećanja pljačke poslužiće i podizanje poreske stope na nekretnine. Beograd i Kragujevac već su ovo uveli, isto je najavio i Bor, a jedino su Jagodina, Vlasotince i Irig rekli da porez neće povećavati. Budžeti lokalnih samouprava su prazni, ali su prazni i novčanici građana, jedino što država ima način prinudne naplate, a građani svoja prava mogu da ostvare jedino revolucijom, opštom pobunom koja je odavno morala da se dogodi.

A:

Finansiranje oholih arapskih partnera

"Air Serbia" je odličan primer kako izgleda poslovanje nekog preduzeća u kome je država tihi suvlasnik, odnosno ne koristi upravljačka prava koja joj pripadaju po visini vlasničkog udela, što će biti slučaj kada krene primena Uredbe o kriterijumima za dobijanje državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu koja izričito kaže da Srbija neće koristiti svoja upravljačka prava stečena dokapitalizacijom.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović o ovom preduzeću je nedavno rekao: "Ako iz bilansa isključimo državne dotacije za otplatu starog duga JAT-a, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra".

Nadalje, tu su i prikriveni likvidnosni problemi budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem. "Akumulirani gubici su 'pojeli' kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj", rekao je Petrović.

Sve u svemu, "Air Serbia" je svake godine pravio gubitke od 20 miliona evra, što je na razne načine pokrivala isključivo naša država, dok se strani suvlasnik koji ima i isključiva upravljačka prava, pravio "nevešt" i nije učestvovao u sanaciji shodno svom učešću od 49 odsto u kapitalu. Nema razloga da se poveruje kako će se Arapi drugačije ponašati kada na naplatu dospeju predstojeća potraživanja.

Petrović smatra kako će do kraja 2021. "Air Serbia" morati da negde pronađe ukupno oko 200 miliona evra kako bi pokrila gubitke iz ove godine, ali i isplatila ranije uzete kredite. To "negde" može da bude samo u budžetu Republike Srbije, ali se nameće pitanje da li siromašni i gladni građani ove zemlje moraju da finansiraju poslovne ispade Aleksandra Vučića i njegovih bogatih, oholih i potpuno nesposobnih arapskih partnera?