Natrag

O tome se ćuti

HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300 (3)

Planirali uništenje SAD-a, sada to ostvaruju

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moći Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživačkog rada.

(Ovu knjigu posvećujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

Džoan Kolman

Šta su ciljevi te tajne elitne zajednice, naslednika iluminizma (Morijskog pobedonosnog vetra, Moriah Conquering Wind), Dionizijevog kulta, Kulta Izisa, katarizma, bogumilistva? Ova elitna zajednica, koja sebe naziva i Olimpijcima (jer zaista veruju da su po moći i položaju jednaki legendarnim bogovima Olimpa, koji su sebe, kao i njihov bog Lucifer, postavili iznad našeg pravog Boga), apsolutno veruje da su njima povereni zadaci sprovođenja sledećeg božanskog prava:

svetska vlada - Novi svetski poredak, sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlašću; malo je ljudi svesno da su članovi „svetske vlade” još 1920-tih godina počeli da osnivaju „crkvu”, svesni da je potreba za verom čoveku urođena ka ko bi imao neki „odušak”, pa su stoga osnovali jedno „crkveno” telo sa zadatkom da tu veru oblikuje po njihovoj želji;

potpuno uništenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa;

uništenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine;

kontrola svake pojedine osobe pomoću sredstava kontrole uma i ono ga što je Bžežinski nazvao „tehnotronika”, što ima za cilj da stvori čovekolike robote i sadržaj terora u poredenju s kojim će „crveni teror” Feliksa Džjeržinskog da izgleda kao dečija igra;

potpuni prestanak industrijalizacije i proizvodnje nuklearne električne energije u tom, kako ga oni zovu, „društvu nultog postindustrijskog rasta”; postojeći industrijski pogoni u Sjedinjenim Amerčkim Državama će se preneti u zemlje poput Meksika, gdc ima robovkse radne snage u izobilju; nezaposleni će posle uništenja industrije ili da postanu zavisnici o heroinu i/ili kokainu ili samo statističke brojke u procesu eliminacije, koji se, kako danas znamo, zove Global 2000;

legalizacija droge i pornografije;

depopulacija velikih gradova prema ogledu koji je režim Pola Pota sproveo u Kambodži; zanimljivo je napomenuti da je genocidni plan Pola Pota izradila jedna naučna grupa Rimskog kluba u Sjedinjenim Američkim Državama; takode je zanimljiva činjenica da Komitet 300 sada nastoji da ponovo na vlast u Kambodži dovede koljače Pola Pota;

obustavljanje svakog naučnog razvitka, osim onog koji Komitet 300 bude smatrao korisnim; posebno uništenje nuklearne energije za mirovne svrhe; posebno su omraženi eksperimenti fuzije koje Komitet 300 i njegove sluge u današnje vreme napadaju i ismevaju po štampi; (usavršavanje fuzijske baklje bi potpuno obezvredilo ideju Komiteta o „ograničenim prirodnim bogatstvima”; fuzijska baklja bi, uz pravilnu upotrebu mogla da prozvede neograničena prirodna bogatstva iz najobičnijih stvari; njene primene su beskonačne i čovečanstvu bi donele napredak kakav ljudi danas ne mogu ni da zamisle;

ograničenim ratovima u razvijenim zemljama i izgladnjivanjem i širenjem bolesti u zemljama Trećeg sveta prouzrokovati smrt tri milijarde ljudi do 2000. godine, ljudi koje oni nazivaju „beskorisnim izjelicama”; Komitet 300 je zadužio Sajrusa Vensa da napiše rad o toj temi, tj. o najboljem mogućem načinu na koji bi mogao da se sprove de jedan takav genocid; taj rad je napisan, pod naslovom „Izveštaj Global 2000” (Global 2000 Report), a predsednik Karter ga je za i u ime Vlade Sjedinjenih Američkih Država prihvatio i odobrio njegovo sprovođenje; prihvatio ga je i tadašnji američki sekretar za spoljne po slova Edvin Maski; po tom izveštaju broj stanovnika Sjedinjenih Ame ričkih Država mora se do 2050. godine smanjiti za 100.000.000;

oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radničkog sloja stvaranjem stanja masovne nezaposlenosti; kako se broj radnih mesta kao rezultat nultog postindustrijskog razvoja koji je uveo Rimski klub bude smanjivao, demoralisani i obeshrabreni radnici će pribeći alkoholu i drogi; američka omladina će uz pomoć rok muzike i droge biti poticana na pobunu protiv statusa quo, čime će se obezvrediti i u dogledno vreme uništiti porodica; u tom smislu Komitet 300 je od Instituta Tavistok naručio projekat dostizanja tog cilja; Institut Tavistok je naložio Institutu za istraživanje Stenford da preuzme taj posao pod vodstvom profesora Vilisa Harmona; to istraživanje rezultiralo je izveštajem koji je kasnije postao poznat pod nazivom Zavera Vodenjak (The Aquarian Conspiracv);

svim ljudima širom sveta onemogućiti da odlučuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom „upravljati” tim krizama; to će ljude da zbuni i demorališe do te mere da će suočeni sa previše mogućnosti doći do masovne malodušnosti; u slučaju Sjedinjenih Američkih Država već postoji jedna agencija za upravljanje krizom; zove se Federal Emergencv Managment Agency (Savezna agencija za upravljanje krizom), skraćeno FEMA, čije sam postojanje otkrio tek 1980. godine; o FEMA-i će biti još reci kasnije;

uvođenje novih kultova i naduvavanje postojećih, među koje spada ju rok „muzika”, gangsteri poput prljavih i perverznih „Rolling Stones-a” Mika Džegera (gangsterske družine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo) i svih „rok” zajednica koje je stvorio Tavistok institut, počevši od „The Beatles-a”;

nastaviti izgradnju kulta hrišćanskog fundamentalizma, koji je počeo da gradi službenik Britankse istočno-indijske kompanije (British East India Company) Derbi, koji je potom iskorišćen u svrhu jačanja cionističke države Izraela identifikovanjem sa Židovima kroz mit o „Božjem izabranom narodu” i doniranjem velikih iznosa novca onim institucijama za koje će ljudi pogrešno da misle da potpomažu napredak hrišćanstva;

širiti verske kultove poput muslimanskog bratstva, muslimanskog fundamentalizma, Sika, i vršiti ubistva po uzoru na one Džima Džonsa i „Semovog sina” (Son of Sam); vredno je spomenuti da je pokojnog ajatolaha Homeinija stvorila Britanska tajna služba, tj. njeno Vojno-obaveštajno odelenje 6 (Military Intelligence Division 6), poznatije kao MI6, što sam izneo 1985. godine u knjizi What Really Happened in Iran (Šta se zaista dogodilo u Iranu);

izvoz ideja „verske slobode” u sve zemlje sveta kako bi se obezvredile sve postojeće religije, a na kraju i hrišćanska; ovo je počelo Isusovskom teologijom oslobođenja”, koja je dovela do pada porodice Somoza u Nikaragvi i koja danas razara El Salvador, u kome već 25 godina traje „građanski rat”, kao i Kostariku i Honduras; jedno vrlo aktivno telo koje sprovodi teologiju oslobođenja je komunistički orijentisanja Misija Meri Knol (Mary Knoll Mission); to objašnjava zašto su mediji posvetili toliku pažnju ubistvu četiri takozvane časne sestre ove Misije u El Salvadoru pre nekoliko godina; te četiri časne sestre su bile komunistički subverzivni agenti čije je aktivnosti Vlada El Salvadora naširoko dokumentovala; velika količina dokumentacije salvadorske Vlade koja dokazuje šta su časne sestre Misije Meri Knol radile u toj zemlji nije dobila nimalo prostora u američkoj štampi niti u drugim medijima; organizacija Meri Knol deluje u mnogim zemljama, a igrala je vodeću ulogu u širenju i pobedi komunizma u Rodeziji, Mozambiku, Angoli i Južnoj Africi;

prouzrokovati potpuni slom svetske ekonomije i tako stvoriti potpuno političko rasulo;

preuzeti vlast nad sveukupnom spoljnom i unutrašnjom politikom Sjedinjenih Američkih Država;

dati punu podršku nadnacionalnim institucijama poput Ujedinjenih nacija (UN-a), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), Međunarodne banke za obračune (Bank for International Settlement, BIS), Međunarodnog suda, i što je više moguće smanjiti uticaj državnih institucija, dok se ne ugase ili ne dovedu pod okrilje Ujedinjenih nacija;

prodreti u vlade svih država i u njima subverzivno delovati iznutra kako bi se uništio suverenitet i integritet zemalja koje te vlade predstavljaju;

organizovati svetski teroristički aparat i pregovarati sa teroristima gde god se dogode terorističke aktivnosti; treba se prisetiti da je upravo Betino Kraksi pridobio italijansku i američku Vladu da pregovaraju sa Crvenim brigadama kada su kidnapovale italijanskog predsednika Vlade Alda Mora i generala Doziera; usput spomenimo da general Dozier ima strogo naređenje da ne priča o onome šta mu se dogodilo; kada bi prekinuo svoje ćutanje, nesumljivo bi od njega „napravili strahovit primer”, onako kako je to Kisindžer pokazao Aldu Moru, Ali Butu i generalu Zii ul Haku;

preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u Americi u nameri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog uništenja.

Mnogi od ovih ciljeva, koje sam prvi put nabrojao 1969. godine, od tada su ostvareni ili su veoma blizu ostvarenja. U programu Komiteta 300 od posebnog interesa je srž njihove ekonomske politike, uveliko utemeljene na učenju Maltusa, sina engleskog provincijskog sudije. Postao je poštovan i ugledan uz pomoć Britanske istočno-indijske kompanije, a po uzoru na nju je osnovan Komitet 300.

Maltus je smatrao da je ljudski napredak ograničen prirodnim mogućnostima kojima zuemlja može da izdržava određeni broj stanovnika i da će pre-koračenjem tog broja ograničena bogatstva zemlje ubrzo da nestanu.

Kada se ta prirodna bogatstva potroše, neće ih biti moguće nadoknaditi. Zato je, po Maltusu, potrebno da se ograniči broj stanovnika uporedo sa smanjenjem prirodnih bogatstava. Nepotrebno je i spominjati kako elita neće sebi da dozvoli da je ugrozi brzo rastući broj stanovnika, „beskorisnih izjelica”, i zato se mora sprovesti odabir. Kao što sam već rekao, „odabir” se već dešava, metodama koje su zacrtane u „Izveštaju Global 2000”.

Svi ekonomski projekti Komiteta 300 završavaju se na raskrsnici između Maltusa i Frederika fon Hajeka, drugog ekonomiste pesimizma pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Poreklom Austrijanac, Fon Hajek je već dugo pod nadzorom Dejvida Rokfelera, a njegove zamisli su u Sjedinjenim Američkim Državama već prilično široko prihvaćene. Prema Fon Hajeku, ekonomska platforma Sjedinjenih Američkih Država mora se temeljiti na:

o urbanim crnim tržištima;

o malim proizvodnim pogonima hongkongškog tipa, sa fizičkom radnom snagom;

o turističkim delatnostima;

o zonama slobodnog preduzetništva, u kojima smutljivci mogu nekontro-lisano da deluju i u kojima trgovina drogom može nesmetano da cve-ta;

o obustavljanju celokupne industrijske proizvodnje i

o zatvaranju svih nuklearnih elektrana.

Fon Hajekove zamisli su u savršenom skladu sa zamislima Rimskog kluba. Verovatno zato ga tako dobro reklamiraju u američkim desničarskim krugovima. Fon Hajekova dužnost je predata novom, mlađem ekonomisti, Džefriju Saksu, koga su poslali u Poljsku kako bi nastavio posao koji je Von Hajek tamo započeo. Podsetimo se da je Rimski klub organizovao poljsku ekonomsku krizu, koja je dovela do destabilizacije te zemlje.

Potpuno identičan ekonomski plan, ako ga tako možemo nazvati, biće nametnut i Rusiji. Ipak, naiđe li na oštar otpor, brzo će se ponovo uvesti stari sistem donacija.

Komitet 300 je naložio Rimskom klubu da iskoristi poljski nacionalizam kao sredstvo za rušenje Katoličke crkve i stvaranje uslova za ponovni ulazak ruske vojske i okupacije Poljske. Pokret „Solidarnost”, je bio tvorevina člana Komiteta 300 Zbignjeva Bžežinskog, koji je sam odabrao ime tom „radničkom sindikatu”, njegove vođe i organizatore.

Solidarnost nije nikakav „radnički” pokret, bez obzira na to što su za njegovo lansiranje iskorišćeni radnici brodogradilišta Gdanjsk. To je bila visoko organizovana politička organizacija, stvorena radi nasilnog uvođenja promena kao priprema za nadolazeću svetsku krizu.

Većina vođa Solidarnosti su bili potomci boljševičkih Židova iz Odese, koji nisu bili baš poznati po tome što su mrzeli komunizam. Ovo objašnjava veliku medijsku pažnju koju je taj pokret dobio od američkih medija. Profesor Saks otišao je korak dalje u tom procesu, čime je osigurao ekonomsko ropstvo Poljske, koja se nedavno oslobodila dominacije SSSR-a. Poljska će sada da postane ekonomski rob Sjedinjenih Američkih Država. Dogodila se samo smena gospodara.

Bžežinski je napisao jednu knjigu koju treba da pročita svaki američki građanin koga zanima budućnost Amerike. Knjiga nosi naslov The Technotronic Era (Tehnotronska era), a koju je naručio Rimski klub. Ova knjiga je otvorena najava načina i metoda koji će se primenjivati u kontroli Sjedinjenih Američkih Država u budućnosti. Osvrće se i na kloniranje i „robotoide”, tj. ljude koji se ponašaju i izgledaju kao ljudi, ali to nisu.

Govoreći za Komitet 300, Bžežinski je rekao kako Sjedinjene Američke Države ulaze ,,u doba koje je drugačije od svih prethodnih; idemo prema tehnotronskom dobu koje bi lako moglo da postane diktatura”. O knjizi Tehnotronska era detaljno sam izveštavao 1981. godine i više puta je spominjao u svojim biltenima.

Bžežinski je takođe rekao kako je naše društvo „sada u informatičkoj revoluciji koja je utemeljena na usmerenosti ka zabavi i spektaklima za gledaoce (neprekidni televizijski prenos sportskih događaja), kao opijum za sve veće besciljne mase”.

Da li je i on bio prorok? Da li je mogao da vidi budućnost? Odgovor je: nije. Njegova knjiga je jednostavno plagijat projekta koji je Komitet 300 predao Rimskom klubu na odobrenje. Zar nije istina da već 1991. godine postoji besciljna grupa građana? Mogli bi da kažu da 30 miliona nezaposlenih i 4 miliona beskućnika predstavljaju „besciljnu masu” ili barem jezgro te mase.

Osim religije kao „opijuma za narod”, za koju su i Lenjin i Marks priznali da je potrebna, sada imamo i opijume u vidu masovnih sportskih događaja, neobuzdanih seksualnih pobuda, rok muzike i celog novog naraštaja zavisnika o drogama.

Nerazuman seks i epidemija upotrebe droge stvoreni su radi odvlačenja pažnje od onoga što se zaista oko njih događa. U knjizi Tehnotronska era Bžežinski piše o „masama”, kao da su ljudi nekakav mrtav predmet. Moguće je da nas Komitet 300 tako doživljava. Bžežinski neprestano spominje potrebu kontrole „masa”.

Na jednom mestu mu je izletelo:

U isto vreme uveliko će se povećati mogućnost društvene i političke kontrole pojedinca. Uskoro će biti moguće uspostaviti kontrolu nad svim građanima, prikupljati i unositi najnovije podatke, koji će uz uobičajene podatke sadržavati i najličnije pojedinosti o zdravlju i ličnom ponašanju svake osobe. Te baze podataka moraće da budu trenutno dostupne vlastima. Moć će biti u rukama onih koji kontrolišu informacije.

Naše postojeće institucije će biti zamenjene institucijama za upravljanje predkriznim stanjima, sa zadatkom da unapred identifikuju moguće društvene krize i izrade program za njihovo rešavanje. (Ovo objašnjava strukturu institucije FEMA, koja je osnovana mnogo kasnije.) To će u toku sledećih nekoliko decenija podstaći sklonost ka tehnotronskoj eri, diktaturi, što će ostaviti još manje prostora za političku proceduru kakvu danas poznajemo.

Na kraju, gledajući prema kraju veka, mogu-

ćnost biohemijske kontrole uma i genetskog popravljanja/poboljšanja čoveka, uključujući bića koja će da funkcionišu kao ljudi, da razmišljaju kao ljudi, mogla bi da dovede do nekih teških pitanja” (naglasio Dž. K.).

Bžežinski nije sve ovo napisao kao običan građanin, već kao savetnik za nacionalnu sigurnost predsednika Kartera, kao vodeći član Rimskog kluba i Komiteta 300, kao član Veća za spoljne poslove (CFR-a) i član starog poljskog crnog plemstva. Njegova knjiga govori o tome kako Amerika mora da se odrekne svoje industrijske baze i da uđe u, kako on tvrdi, „potpuno novo istorijsko doba”.

Bžežinski kaže i ovo: „Ono što Ameriku čini jedinstvenom je njena spremnost da okusi budućnost, bilo da se radi o pop umetnosti, bilo o LSD-u. Danas je Amerika zemlja kreativnog društva, dok je druge zemlje, svesno ili nesvesno, oponašaju.” Ono što je zaista trebalo da kaže je to da je Amerika eksperimentalno tlo za politiku Komiteta 300, koja vodi direktno u raspad starog poretka i u ulazak u svetsku vladu - Novi svetski poredak.

U jednom poglavlju knjige Tehnotronska era autor opisuje kako će ova tehnologija da dovede do snažnih sukoba koji će da naruše socijalni mir i uopšte mir u svetu. Čudno, ali već se nalazimo u velikoj napetosti zbog nadzora. Lurdes na Kubi je jedno od mesta gde se upravo to događa.

Drugo takvo mesto je sedište NATO-a u Briselu, u Belgiji, gde se nalazi džinovski kompjuter, pod šifrom „666”, koji može da sačuva sve vrste podataka koje Bžežinski spominje i ima tako veliki kapacitet da može da sačuva podatke o nekoliko milijardi ljudi više nego što ih danas ima na planeti zemlji, ako se to ikada ostvari. Ali, u svetlu genocida izveštaja Global 2000, tako velika memorija neće nikada da bude potrebna.

U Sjedinjenim Američkim Državama će biti lako doći do takvih podataka, jer će se broju 666 jednostavno dodati broj socijalnog osiguranja ili broj vozačke dozvole, čime će se omogućiti nadzor nad svakom osobom, kako su to najavili Bžežinski i njegove kolege iz Komiteta 300. Već 1981. godine Komitet je upozorio vlade, uključujući i vladu SSSR-a, da će „nastati rasulo ako Komitet 300 ne preuzme kontrolu nad pripremama za Novi svetski poredak.

Kontrola će se sprovoditi preko našeg Komiteta i preko globalnog planiranja i upravljanje krizama” (naglasio Dž. K.). O ovoj informaciji sam izveštavao 1981. godine, i to nekoliko meseci pošto sam je dobio. Tada sam izvestio i o tome kako je Rusija pozvana da se priključi pripremama za nadolazeću svetsku vladu.

Kada sam 1981 godine pisao o tome, globalni planovi zaverenika su već bili u naprednoj fazi priprema. Gledajući unazad period od poslednjih deset godina, može da se vidi kojom su brzinom planovi Komiteta napredovali.

Ako je informacija koju sam 1981. godine objavio bila alarmantna, onda je ona još alarmantnija danas, kada se približavamo konačnoj fazi rušenja Sjedinjenih Američkih Država kakve danas poznajemo. Uz neograničena finansijska sredstva, uz nekoliko stotina trustova mozgova i 5.000 društvenih inženjera, uz pomoć medija, banki i činjenicu da je većina vlada već pod kontrolom, vidimo da smo suočeni sa problemom velikih razmera, toliko velikih da mu se ne može odupreti nijedna zemlja pojedinačno.

Kao što sam već mnogo puta rekao, namerno smo zavedeni da verujemo kako je problem o kome govorim potekao iz Moskve. Ispirali su nam mozgove da bi mislili da je komunizam najveća opasnost za nas Amerikance. To jednostavno nije bilo tačno. Najveća opasnost je masa izdajnika u našoj okolini.

Naš Ustav nas upozorava da budno pratimo da li je neprijatelj medu nama. Naši neprijatelji su sluge Komiteta 300, koji zauzimaju visoke položaje u strukturama naše vlasti. Svoju borbu moramo da počnemo u Sjedinjenim Američkim Državama da bi preokrenuli događaje koji nam prete gušenjem i upravo se ovde moramo suočiti s tim unutrašnjim zaverenicima i poraziti ih.

Rimski klub je direktno sudelovao i u stvaranju 25-godišnjeg rata u El Salvadoru. To je bio deo šireg plana koji je napravio Eliot Abrams iz američkog Ministarstva spoljnih poslova. „Konačnu ofanzivu” salvadorskih gerilaca, koja, na sreću, nije bila uspešna, finansirao je član Komiteta 300 Vili Brant, voda Socijalističke internacionale i bivši kancelar Zapadne Nemačke.

Komitet je izabrao El Salvador kako bi Srednju Ameriku pretvorio u zonu za novi Tridesetogodišnji rat. Taj zadatak bio je poveren Kisindžeru, pod bezazlenim imenom „Ande Plan” (The Andes Plan).

Radi ilustracije načina na koji zaverenici deluju izvan državnih granica, akcija „Konačna ofanziva”, koju je isplanirao Vili Brant, izvedena se kao rezultat posete Filipa Gonzalesa Kubi. U to vreme Gonzales se pripremao za preuzimanje uloge koju mu je zadao Rimski klub - da postane španski predsednik Vlade.

Osim mene i jednog ili dvojice kolega iz obaveštajne zajednice, te bivših kolega, izgledalo je da niko nije čuo za Gonzalesa do njegove posete Kubi. Gonzales je bio službenik Rimskog kluba zadužen za El Salvador i prvi socijalista koji je došao na vlast u Španiji od smrti generala Franka.

Gonzales je u to vreme putovao u Vašington na sastanak Rimskog kluba na temu „sređivanje Regana”, održan u decembru 1980. godine. Sastanak Gonzalesa i Kastra na Kubi najavio je predstavnik levičarske gerile Đilermo Ungo, koji je bio pod kontrolom Instituta za političke studije (Institute for Political Studies, skraćeno IPS), najzloglasnijeg levičarskog trusta mozgova Komiteta 300, sa sedištem u Vašingtonu. Ungom je upravljao jedan profesor iz IPS-a, koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći, dok je putovao iz Vašingtona u Havanu, u posetu Kastru.

Kao što većina nas zna, i političkom levicom i političkom desnicom upravljaju isti ljudi, što objašnjava činjenicu da je Ungo bio doživotni prijatelj vođe salvadorske desnice, pokojnog Napoleona Duartea. Upravo je posle tog sastanka na Kubi izvedena „konačna ofanziva” salvadorske gerile.

Polarizaciju Južne Amerike i Sjedinjenih Američkih Država Komitet 300 je poverio Kisindžeru, kao specijalni zadatak. Malvinski rat (poznat i pod nazivom Falklandski rat) i kasnije rušenje argentinske vlade, posle čega su usledili ekonomsko rasulo i politički nemiri, isplanirali su Kisindžerovi saradnici u saradnji s lordom Karingtonom, jednim od vrhovnih članova Komiteta 300.

Jedna od glavnih institucija Komiteta 300 u SAD-u, Institut Aspen u Koloradu (Aspen Institut of Colorado), takode je sarađivao u planiranju događaja u Argentini, kao i u rušenju iranskog šaha. Latinska Amerika je važna za Sjedinjene Američke Države ne samo zbog toga što SAD imaju veliki broj odbrambenih ugovora s tamošnjim zemljama, već i zbog velikog potencijalnog tržišta za izvoz američke tehnologije i proizvoda teške industrije, što bi oživelo mnoge američke kompanije koje jedva preživljavaju i osiguralo hiljade novih radnih mesta.

Komitet 300 je to morao da spreči po svaku cenu, čak i po cenu tridesetogodišnjeg rata.

Umesto da taj veliki potencijal vidi u pozitivnom svetlu, Komitet 300 ga je video kao veliku opasnost za svoj plan nultog postindustrijskog razvoja SAD-a pa je odmah stupio u akciju kako bi primerom Argentine drugim latino-američkim zemljama uputio upozorenje da zaborave svaku moguću pomisao o nacionalizmu, nezavisnosti, suverenitetu i integritetu. To je upravo razlog zbog koga se tako veliki broj latino-američkih zemalja okrenuo proizvodnji droge kao jedinom izvoznom proizvodu. Postoji velika mogućnost da je upravo to bila namera zaverenika.

Amerikanci uopšteno omalovažavaju Meksiko. Komitet 300 baš to želi - da narod Sjedinjenih Američkih Država tako doživljava Meksiko. Moramo da promenimo svoj način razmišljanja o Meksiku i uopšte o Južnoj Americi.

Meksiko je veliko potencijalno tržište za sve vrste američkih dobara i proizvoda, što može da znači na hiljade radnih mesta i za Amerikance i za Meksikance. Preseljenje američke industrije „južno od američke granice” i plaćanje robovskih plata maquiladoresima nije u interesu nijedne od tih dveju zemalja. Od toga imaju korist samo „olimpijci”.

Meksiko je naveći deo tehnologije za izgradnju nuklearnih elektrana dobio od Argentine, ali je Malvinskim ratom to zaustavljeno. Još 1986. godine Rimski klub je izdao naređenje da se obustavi izvoz nuklearne tehnologije u zemlje u razvoju. Pomoću nuklearnih elektrana, koje proizvode obilje jeftine električne energije, Meksiko bi postao „Nemačka Latinske Amerike”. Takvo stanje stvari bi bilo propast za zaverenike, koji su do 1991. godine zaustavili izvoz nuklearne tehnologije u sve zemlje osim u Izrael.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane