O tome se ćuti

HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300 (4)

Amerika će nestati, ili će biti srušena!

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moći Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživačkog rada.

(Ovu knjigu posvećujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

dr Džon Kolman

Komitet 300 je za Meksiko namenio feudalno seljaštvo - stanje koje dopušta lako upravljanje i pljačkanje meksičke nafte. Meksiko kao stabilna i napredna zemlja može samo biti plus za Sjedinjene Američke Države. Upravo to je ono što zaverenici žele da zaustave i zato već decenijama ponavljaju klevete i vode ekonomski rat protiv Meksika.

Pre nego što je bivši meksički predsednik Lopes Portiljo preuzeo vlast i nacionalizovao banke, Meksiko je dnevno gubio po 200 miliona dolara, a taj odliv kapitala organizovali su i njime upravljali predstavnici Komiteta 300, iz banaka i brokerskih kuća na Vol Stritu.

Kada bi na čelu Sjedinjenih Američkih Država bili državnici umesto političara mogli bismo da udružimo snage i osujetimo planove svetske vlade -Novog svetskog poretka o vraćanju Meksika u beznadežno stanje.

Kada bismo uspeli da porazimo planove Rimskog kluba za Meksiko, Komitet 300 bi doživeo pravi šok i trebalo bi mu mnogo vremena da se od njega oporavi. Naslednici Iluminata su jednako velika opasnost za Sjedinjene Američke Države kao i za Meksiko. Kada bi sa meksičkim patriotskim pokretima uspeli da pronađemo zajednički jezik, mi - narod Sjedinjenih Američkih Država -bi stvorili veliku silu s kojom ne bi bilo šale. Ali takva akcija zahteva vođstvo, a tu smo manjkaviji nego na bilo kojem drugom području.

Komitet 300 je preko svojih ispostava uspeo da poništi Reganove predsedničke zamisli. Evo šta je o toj temi rekao Stjuart Butler iz fondacije Heritejdž (Heritage Foundation): „1980. godine desnica je mislila da je pobedila, ali je u stvari izgubila."

Time je mislio na stanje u kome se desnica nalazila kada je shvatila da na svim važnim položajima u Reganovoj vladi sede predstavnici fabijanista koje je preporučila fondacija Heritejdž. Butler je dalje rekao da će fondacija Heritejdž primeniti desničarske ideje kako bi Sjedinjenim Američkim Državama nametnula radikalno leva načela, ista ona radikalna načela o kojima je ser Piter Vikers Hol, najviši fabijanista u SAD-u i prvi čovek Heritejdž fondacije otvoreno govorio tokom izborne godine.

Ser Piter Vikers Hol je i dalje bio aktivni fabijanista iako je bio na čelu jednog konzervativnog „trusta mozgova". Kao pripadnik britanske oligarhijske porodice Vikers, proizvođača oružja, imao je i položaj i moć.

Porodica Vikers je u Prvom svetskom ratu snabdevala oružjem obe strane, kao i za vreme Hitlerovog dolaska na vlast. Kao pokriće služio im je Institut za urbani i regionalni razvoj Univerziteta Kalifornija (Universitv of California Urban and Regional Development Institute). Ser Piter je niz godina bio osoba od poverenja predsednika britanske Laburstičke stranke i člana Komiteta 300, Entonija Vedžvuda Bena.

I Vikers i Ben su povezani sa Tavistoškim Institutom za ljudske odnose (Tavistock Institute for Human Relations) - najvećom institucijom za pranje mozga na svetu.

U svojim govorima Vikers je dobro koristio obuku i iskustvo koje je stekao na Tavistok institutu. Pogledajte ovaj primer: - Postoje dve Amerike. Jedna je društvo iz devetnaestog veka, zasnovano na teškoj industriji. Druga je rastuće postindustrijsko društvo, u nekim slučajevim podignuto na olupinama stare Amerike. Upravo će kriza između ta dva sveta da dovede do ekonomske i društvene katastrofe u sledećem veku. Ta dva sveta su u osnovi suprotna. Ne mogu koegzistirati. Na kraju, postindustrijski svet mora da sruši i izbriše onaj drugi svet.

Ne zaboravimo da je taj govor održan 1981. godine. Po stanju naše ekonomije i industrije se jasno vidi koliko je ser Piterova prognoza bila tačna. Kada me zabrinuti ljudi pitaju koliko će trajati recesija iz 1991. godine, ja ih upućujem na taj ser Piterov govor i dodam svoje mišljenje da će trajati sve do 1995/96. godine, a i ono što posle nje nastane neće biti Amerika kakvu smo poznavali šezdesetih i sedamdesetih godina. Ta Amerika je već uništena.

Ser Piterov govor sam preneo u svom biltenu ubrzo pošto je održan. Koliko je samo taj govor bio proročanski! Uostalom, bilo je lako predvideti budućnost koju su za Ameriku već napisali Komitet 300 i njegovo izvršno telo - Rimski klub. Šta je ser Piter, na jedan ublažen način hteo da kaže? Prevedeno na svakidašnji jezik rekao je da će Novi svetski poredak skršiti stari američki način života, naš pravi republikanski oblik vlasti, kojem verujemo i koji je utemeljen na našem Ustavu. Amerika kakvu smo poznavali će morati da nestane ili će biti srušena.

Kako sam rekao, članovi Komiteta 300 često su svima vidljive i veoma istaknute osobe. Ni ser Piter nije bio izuzetak. Kako bi svi razumeli odakle je, svoj govor je zaokružio recima:

Savršeno sam zadovoljan saradnjim sa Fondacijom Heritejdž i sličnim zajednicama. Istinski fabijanisti očekuju od nove desnice da će da progura neke od njihovih radikalnih ideja. Već više od deset godina britanski narod je podvrgnut stalnoj propagandi o nekadašnjem životu u industrijskim pogonima. Sve to je istina, ali je krajnji rezultat te propagande bio demoralisanje stanovništva. (Upravo onako kako su to zamislili naučnici nove nauke na Tavistok institutu).

Kako se ekonomija bude pogoršavala to će se dogoditi u Sjedinjenim Američkim Državama. To (proces demoralizacije) je potrebno da bi ljudi prihvatili teška stanja. Ako nema planiranja budućnosti i ako vlast ne zaustavi napredak, doći će do društvenog rasula čije je razmere teško zamisliti. Izgledi za urbanu Ameriku su slabi. Postoji mogućnost da se nešto uradi sa gradskim centrima, ali ono što je najvažnije, gradovi će se smanjivati, a proizvodna baza će slabiti. To će dovesti do socijalnih potresa.

Da li je ser Piter bio vidovit, veliki mag ili možda šarlatanski prorok sudbine koji je imao puno sreće? Odgovor je: nijedno od toga. On je samo čitao projekat Rimskog kluba, tela Komiteta 300 o laganoj smrti Sjedinjenih Američkih Država kao nekadašnjeg industrijskog džina. Gledajući unazad ovih deset godina od njegovih predviđanja, može li iko sumnjati da je plan Komiteta 300 o rušenju industrijalizovane Amerike postao stvarnost?

Zar se nisu predviđanja ser Pitera pokazala neverovatno istinita?

Zaista jesu, skoro do poslednjeg slova. Vredno je spomenuti kako je ser Piter Vikers (tast ser Pitera Vikersa Hola) sudelovao u izradi dokumenta Stenfordskog instituta za istraživanje koji nosi naslov „Promenljive slike čoveka" (Changing Images of Man).

Veliki deo savetodavnog materijala, od 3.000 strana, poslatog kabinetu predsednika Regana, bio je preuzet iz tog dokumenta. Šta više, ser Piter Vikers je kao visoki funkcioner britanske tajne službe MI6, bio u poziciji da Fondaciji Heritejdž unapred da mnoge informacije.

Kao član Komiteta 300 i NATO-a, ser Piter Vikers je bio aktivan i kada je NATO Rimskom klubu naložio izradu društvenog programa kojim će se u potpunosti eliminasti smer u kome Amerika želi da ide.

Rimsko klub je, po nalogu Tavistok instituta, za izradu tog programa zadužio Stenfordski institut za istraživanje (SRI), ali ne samo za Ameriku, već i za sve zemlje Atlantskog saveza i OECD-a.

Spomenutih 3.000 „preporuka" predsedniku Reganu je uručio ser Piterov štićenik Stjuart Batler. „Preporuke" su nedvosmisleno sadržavale neka mišljenja Entonija Vedžvuda Bena, člana Britanskog parlamenta i visokokotiranog člana Komiteta 300. Ben je članovima Socijalističke internacionale, koji su se sastali 8. decembra 1980. godine u Vašingtonu, rekao: „Možete da cvetate pod Vokerovim kreditnim slomom ako profilišete Regana da taj kreditni slom pojača."

Činjenicu da je Reganova vlada prihvatila i primenila taj Batlerov savet potvrđuje slom banke Savings and Loan i bankarske privrede, koji su ubrzale Reganove ekonomske mere. Po izrazom „profilisati", Ben je mislio kako Reganu treba oprati mozak.

Vredno je napomenuti da se Von Hajek, jedan od osnivača Fondacije Heritejdž, poslužio svojim studentom Miltonom Fridmanom tako što ga je postavio na mesto predsedavajućeg na projektu Rimskog kluba za deindustrijalizaciju Amerike pomoću Reganovog ubrzanja sloma, na primer, prvo čelične a potom i automobilske industrije, pa na kraju i stambene izgradnje.

U tom smislu je za slom francuske čelične industrije kao član Komiteta 300 bio zadužen pripadnik francuskog crnog plemstva Etjen de Avinjon.

Postoji velika mogućnost da nijedan od stotina hiljada francuskih radnika čelične industrije i brodogradnje koji su već deset godina bez posla nije nikada čuo za De Avinjona. 0 De Avinjonovom planu sam napisao detaljan izveštaj u časopisu World Economic Review 1981. godine. Tom sudbonosnom sastanku Rimskog kluba, održanom 10. decembra u Vašingtonu, prisustvovao je i jedan misteriozni čovek iz Irana. Ispostavilo se da je to bio Bani Sadr, posebni izaslanik ajatolaha Homeinija.

Moju posebnu pažnju je privukao jedan govor sa te decembarske konklave iz 1980. godine, uglavnom zato što ga je održao Fransoa Miteran, čovek koga je odbacila francuska politka jer je mislila da je već potrošen. Ali, moj izvor iz obaveštajnih krugova mi je pre tog sastanka rekao kako se već vodi postupak sa ciljem da se Miteran vrati na svoje noge i postavi na vlast. Zato mi je njegov govor bio posebno važan. Evo šta je rekao:

„Industrijski kapitalistički razvoj je suprotnost slobodi. Moramo da ga zaustavimo. Ekonomski sastav 20. i 21. veka će da razvije mašine koje će smrviti ljude, prvo na području nuklearne energije, koja već daje zapanjujuće rezultate."

Miteranov povratak u Jelisejsku palatu bio je veliki uspeh socijalizma. Time se pokazalo kako je Komitet 300 dovoljno moćan da predviđa događaje i da ih potom ostvaruje, silom ili bilo kojim potrebnim sredstvima, kako bi pokazao da može da skrši bilo koju opoziciju i onda kada je kandidata, kao u slučaju sa Miteranom, oštroumna politička grupa iz Pariza pre toga odbacila.

Na decembarskom sastanku u Vašingtonu 1980. godine bio je u ulozi „posmatrača" predstavnik još jedne zajednice, tj. direktor odbora za istraživanje istine, zvanog Antidefamacijska liga (Anti-Defamation League, ADL), Džon Grem, poznat i kao „Ervin Sual". Antidefamacijska liga je ništa drugo do agencija britanske obaveštajne službe, a njom upravljaju sva tri ogranka Britanske obaveštajne službe, tj. MI6 i JIO. Sualova velika torba prljavih trikova napunjena je u kanalizaciji londonskog Ist Enda. Sual je još uvek član supertajnog SIS-a - elitnog ogranka tajne službe tima Džejmsa Bonda. Nije za potcenjivanje moć Antidefamacijske lige kao ni njen ogromni domen delovanja.

Sual tesno sarađuje sa Holom i drugim fabijanistima. Kao veoma koristan za Britansku tajnu službu odabran je još kao student na Radničkom fakultetu Raskin (Ruskin Labour College) engleskog Univerziteta Oksford (Oxford Universitv), istog onog centra za komunističko obrazovanje iz koga su ponikli Milner, Rods, Bardžis, MekLin i Kim Filbi.

Univerziteti Oksford i Kembridž su već dugo vremena područja nastanjena sinovima i kćerkama elita, onih čiji roditelji pripadaju „gornjem sloju" britanskog visokog društva. Dok je bio na Oksfordu, Sual se priključio organizaciji Young People's So-cialist League (Socijalistička liga omladine), a Britanska tajna služba ga je ubrzo potom unovčila.

Sual je zaposlen u Sjedinjenim Aemeričkim Državama, gde je bio pod zaštitom i pokroviteljstvom jednog od najtvrdokornijih američkih levičara, Voltera Lipmana. Lipman je osnovao i predvodio Ligu za industrijsku demokratiju (League for Industrial Democracv) i organizaciju Students for a Democratic Society (Studenti za demokratsko društvo).

Obe ove levičarske organizacije organizovale su operacije za stvaranje netrpeljivosti između industrijskih radnika i, po njihovim rečima, „kapitalističkog sloja" i menadžmenta. Oba Lipmanova projekta bila su integralni delovi aparata Komiteta 300, koji se protezao duž cele Amerike i čiji je najvažniji član bio upravo Lipman.

Sual ima jake veze sa američkim Ministarstvom spoljnih poslova i može da od FBI-a dobije dosije svake osobe na koju se okomi. To ministarstvo ima nalog da Sualu da sve što poželi i kada god to poželi. Sal se u većini slučajeva bavi analizom „desnih grupacija i pojedinaca". Antidefamacijskoj ligi su otvorena vrata Ministarstva spoljnih poslova i ona se obilno koristi impresivnom tajnom službom tog ministarstva.

Ministarstvo spoljnih poslova ima u svom desnom krilu ceo niz agenata koji se prikazuju kao „neustrašivi pobornici antisemitizma". Ta grupacija doušnika ima četvoricu vođa, od kojih su trojica Jevreji i prikriveni homoseksualci.

Ova špijunska grupacija deluje već dvadeset godina. Izdaju zajedljive antižidovske „novine" i prodaju veliki broj antisemitskih knjiga. Jedan od glavnih operativaca deluje u saveznoj državi Luizijani. Član ove grupacije je i jedan pisac koji je vrlo omiljen u desnim hrišćanskim krugovima.

Ova grupa i pojedinci koji joj pripadaju su pod zaštitom Antidefamacijske lige. Sual je bio duboko upleten u ABSCAM i često mu se obraćaju agencije za sprovođenje zakona, tražeći od njega pomoć u raznim istragama i operacijama postavljanja klopki.

Sual je bio zadužen i za praćenje Regana, u smislu puta koji je Reganu kao novoizabranom predsediku zacrtala Fondacija Heritejdž, i da, slikovito rečeno, ispali nekoliko hitaca ako mu se učini da Regan skreće s puta ili u bilo kom trenutku počne da skida tamne naočare. Sual je pripomagao u uklanjanju svakog nepoželjnog desničarskog savetnika i savetnice čiji rad nije bio po volji Fondacije Heritejdž.

Jedan od takvih osoba bio je Reganov ministar za rad Rej Donovan, koji je ipak uklonjen sa te dužnosti zahvaljujući odeljenju Antidefamacijske lige pod nazivom Prljavi trikovi (Dirty Tricks). Džejms Bejker III, čije je ime bilo na drugom popisu od 3.000 preporuka koje je napravila Fondacija Heritejdž, bio je posrednik koji je predsedniku Reganu prenosio poruke mržnje o Donovanu.

Drugi važan zaverenik je bio Filip Ejdž, takozvani „odmetnik" od CIA-e. Iako nije član Komiteta 300, bio je zadužen za Meksiko, a radio je po nalozima Kraljevskog instituta za međunarodne poslove (RIIA) i Veća za spoljne poslove.

Da ne ostane nazebeleženo: ništa što se događa u Sjedinjenim Američkim Državama ne događa se bez odobrenja Kraljevskog instituta za međunarodne poslove. Reč je o stalnom i neprekidnom sporazumu, koji su prvo otvoreno prihvatili (pre toga je bilo mnogo takvih tajnih sporazuma) Čerčil i Ruzvelt 1938. godine i po čijim uslovima su američke tajne službe dužne da razmenjuju poverljive informacije sa Britanskom tajnom službom.

To je temelj takozvanih „specijalnih odnosa" između ove dve zemlje, kojima su se Čerčil i lord Halifaks hvalili i koji su ("Specijalni odnosi") odgovorni za Zalivski rat, u kome su se SAD borile protiv Iraka za i u korist britanskih interesa, preciznije, interesa kompanije Britiš Petroleum, jedne od najvažnijih kompanija Komiteta 300, u kojoj kraljica Elizabeta II i njena uža porodica imaju znatan udeo.

Od 1938. godine svaki zadatak tajnih službi sprovodio se isključivo preko te specijalne zajedničke zapovedničke strukture. Filip Ejdž se pridružio CIA-i nakon što je diplomirao na Univerzitetu Notr Dam, gde je uveden u jezuitski masonski lanac.

Prvi put sam ga primetio 1968. godine kao obaveštajca koji je stajao iza nemira na univerzitetu u Meksiku. Jedna od najvažnijih stvari što se tiče nemira meksičkih studenata bila je činjenica da su se ti nemiri dogodili u isto vreme kada i oni u Njujorku, Bonu, Pragu i Zapadnom Berlinu.

Sa stručnjacima s područja koordiniranja, sa svojom specijalnom obaveštajnom mrežom, čiji je integralni deo i INTERPOL, Komitetu 300 nije bilo teško, kako bi na prvi pogled moglo da se učini, da pokrene brižno pripremane akcije na globalnom nivou, bilo da je reč o studentskim nemirima ili o rušenju predsednika tobože suverenih država.

Za „Olimpijce" je to bilo očas posla. Ejdž je iz Meksika poslat da se poveže s terorističkim grupacijama u Portoriku. U tom razdoblju postao je osoba od poverenja kubanskog diktatora Fidela Kastra.

Ne treba misliti da je Ejdž dok je provodio te operacije bio „nepokoran" agent. Naprotiv, tokom svih tih zaduženja sarađivao je sa CIA-om. Problem je nastao kada je Kastrova DGI (kubanska tajna služba) uspela da ga vrbuje.

Nastavio je da radi kao član CIA-e sve dok njegova dvostruka uloga nije otkrivena. U to je bila uključena najveća sovjetska prislušivačka stanica na Zapadu, smeštena u mestu Lurdes na Kubi. Sa 3.000 sovjetskih specijalaca za praćenje i dešifrovanje signala, ta stanica može da prati hiljade ekektronskih signala istovremeno. Ta stanica je presrela mnoge privatne telefonske razgovore između kongresmena i njihovih ljubavnica i dobro ih iskoristila.

Danas, 1991. godine, pričaju nam kako je „komunizam mrtav", ali Sjedinjene Američke Države nisu uradile ništa kako bi zatvorile tu veliku špijunsku stanicu pred sopstvenim vratima. Ta stanica je sposobna da uhvati i najslabije „olujne" signale, kakve odašilje telefaks ili električna pisaća mašina, koji kada se dešifruju otkrivaju sadržaj svakog dokumenta koji se šalje telefaksom ili radio telegrafom.

Ne postoji apsolutno nijedan razlog za dalji opstanak te stanice. Ako između SAD-a i SSSR-a uistinu vlada mir, čemu potreba za tako velikom špijunskom stanicom? Jednostavna istina je činjenica da je KGB umesto smanjenja osoblja, u šta bi želeli da verujemo, tokom 1990. i 1991. godine povećao broj zaposlenih na toj stanici.

Ime Bernarda Levina verovatno nije dobro poznato u Sjedinjenim Američkim Državama. Za razliku od „pop zvezda" i najnovijih bednih holivudskih „otkrića", akademici retko, ako i ikada, izlaze pred oči javnosti. Od stotina akademika u SAD-u koji rade pod kontrolom Rimskog kluba, Levina je vredno posebno spomenuti, ako ni zbog čega drugog ono zbog njegove uloge u slabljenju Irana, Filipina, Južne Afrike, Nikaragve i Južne Koreje. Rušenje iranskog šaha sprovedeno je prema planu koji su osmislili Bernard Levin i Ričard Falk, a nadgledao institut Aspen, na čelu s Robertom Andersonom.

Levin je bio autor dokumenta pod naslovom Vremenska perspektiva i moral - publikacije Rimskog kluba koja se bavi načinom slamanja morala država i pojedinih državnih poglavara. Evo jednog odlomka iz tog dokumenta: Jedna od glavnih tehnika slamanja morala strategijom terora se sastoji tačno od sledeće taktike: držati osobu u neznanju što se tiče njenog statusa i očekivanja.

Osim toga, ako česte promene, od strogih disciplinskih mera do obećanja dobrog odnosa, uz širenje protivrečnih vesti, kognitivnu strukturu takvog stanja učine krajnje nejasnom, osoba više neće ni znati da li je vodi određeni plan ka željenom cilju ili je od tog istog cilja udaljava.

U tim uslovima čak i one osobe koje imaju jasno zacrtane ciljeve i koje su spremne da preduzmu rizike postaju paralizovane snažnim unutrašnjim sukobom i ne mogu da donesu odluku o tome šta treba da učine.

Ovaj plan Rimskog kluba odnosi se na zemlje, jednako kao i na pojedince, a na kraju i na čelnike tih zemalja. Mi u SAD-u ne trebamo da mislimo ovako: „Pa dobro, ovo je Amerika i takve stvari se ovde jednostavno događaju." Dopustite mi da vas uverim kako se takve stvari događaju u SAD-u možda u većoj meri nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

Plan Rimskog kluba koji je izradio Levin ima svrhu da demorališe sve nas tako da na kraju počnemo da mislimo kako treba da prihvatimo i sledimo bilo šta što nam je namenjeno. Da, sledićemo Rimski klub kao ovce. Prema bilo kom snažnom poglavaru koji se odjednom pojavljuje kako bi „spasao" državu moramo biti krajnje sumnjičavi.

Imajte na umu da je Homeinija godinama uzgajala Britanska tajna služba, posebno za vreme njegovog boravka u Parizu, a onda se odjednom pojavio kao spasitelj Irana. Boris Jeljcin je potekao iz istog tog tora obaveštajne službe MI6.

Rimski klub veruje kako je proveo zadatak Komiteta 300 u pogledu „omekšivanja" Sjedinjenih Američkih Država. Posle 45 godina ratovanja protiv ove nacije, ko će da posumnja da je zadatak zaista i obavio? Osvrnite se oko sebe pa ćete i sami da vidite koliko smo demoralisani.

Droga, pornografija, rok end rol „muzika", seksualne slobode, porodica koja je skoro uništena, lezbejstvo, homoseksualizam i, na kraju, sablasna ubistva koja sopstvene majke čine nad milionima nevine dece. Da li je ikada postojao tako užasan zločin kao masovni pobačaj?

Danas kada su Sjedinjene Američke Države duhovno i moralno propale, kada nam je industrijska baza uništena, a 30 miliona ostalo bez posla, kada nam veliki gradovi izgledaju kao sablasna stecišta svih mogućih zločina, kada je stopa ubistava skoro tri puta veća nego u bilo kojoj drugoj zemlji, sa 4 miliona beskućnika, kada korpucija vlasti doseže endemske mere, ko će da pobija tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države spremne na unutrašnje rušenje, spremne da padnu u ruke svetske vlade novog Srednjeg veka?

Rimski klub je uspeo da podeli Hrišćansku crkvu. Uspeo je da izgradi celu armiju harizmatika, fundamentalista i jevanđelista koji će da se bore za cionističku državu Izrael. Za vreme genocidnog Zalivskog rata dobio sam na desetine pisama u kojima su me ljudi pitali zašto se protivim „pravednom hrišćanskom ratu protiv Iraka", zašto mislim da podrška hrišćanskog fundamentalizma ratu protiv Iraka (koji je bio rat organizovan od strane Komiteta 300) nije biblijski čin - na kraju krajeva zar se Bili Grem nije molio s predsednikom Bušom neposredno pre početka bombardovanja? Zar ne govori Biblija o „ratovima i glasinama o ratovima"?

Iz tih pisama se vidi kako je Tavistok institut dobro obavio svoj posao. Hrišćanski fundamentalisti će biti strašna sila iza države Izrael, upravo onako kako je planirano. Tako je tužno što ti dobri ljudi ne shvataju da ih je Rimski klub ogavno zloupotrebio i da njihova mišljenja i stavovi u stvari nisu njihovi, već su im to nametnule stotine „trustova mozgova" Komiteta 300, načičkanih duž američkih predela. Drugim rečima, mozak je temeljno ispran hrišćanskim fundamentalistima i jevanđelistima, kao i svim drugim segmentima američke populacije.

Mi smo kao nacija spremni da prihvatimo rušenje Sjedinjenih Američkih Drava i američkog načina života, na čemu nam je nekada zavideo ceo svet. Nemojte da mislite da se to dogodilo samo od sebe, prema sidromu „vremena se menjaju". Vreme ne menja ništa, ljudi su ti koji menjaju. Pogrešno je misliti da su Komitet 300 i Rimski klub evropske institucije. Rimski klub ima veliki uticaj i moć u Sjedinjenim Američkim Državama, a u Vašingtonu ima svoju soptsvenu kancelariju.

Njen predsednik je Klerborn Pel, a jedan od članova, Frenk M. Poter, je nekadašnji lični direktor Pododbora za energiju Predstavničkog doma američkog Kongresa. Nije teško uvideti kako Rimski klub drži u šaci američku energetsku politiku i odakle dolazi borba „boraca za očuvanje okoline" protiv nuklearne energije.

Možda je najvažnija priča o uspehu Rimskog kluba ona koja govori o njegovom uticaju na Kongres kada je u pitanju nuklearna energija, što je Ameriku sprečilo da u 21. vek uđe kao snažna industrijska zemlja.

Rezultati antinuklearne politike Rimskog kluba mogu se meriti mrtvim fabrikama, zapuštenim ranžirnim stanicama, zarđalim čeličanama, dugo zatvorenim brodogradilištima i vrednom školovanom radnom snagom razbacanom duž Sjedinjenih Američkih Država, koja se možda više nikada neće okupiti.